pa mi ne pominjemo bilderke , a ima i drugih takmicenja za zene , fitness , model a to su ribe koje najbolje izgledaju

ovde niko ne prica o bodybilderkama....
to su treninzi za zatezanje...jacanje malo...
odrzavanje linije...a ne bildovanje

#Uboje hvala....

Anatomija i povrede kolena

Koleno je zglob koji omogućuje jednostavno savijanje noge. Reklo bi se, prilično jednostavno.
Ipak ovo je jedan od najkompleksinijih zglobova i jedan od onih koji dosta često stradaju u sportu.

Ovo će biti jasnije ako kažemo da ovaj zglob pri uspravnom stavu nosi oko 70% telesne težine a pri savijenim nogama čak 90% naše težine. Da ne govorimo o težinama koje se stavljaju prilikom čučnjeva i iskoraka.
Takođe, ovaj zglob obzirom da ima jednostavan pokret fleksije mora da osigura nepomičnost u drugim smerovima, na stranu i nazad.

Koleni zglob je sastavljen iz tri kosti – butne, potkolene i čašice (femura, tibije i patele). Pored toga između potkolene i butne kosti nalaze se dva jastučića – meniskusi, i dva ukršena ligamenta.

Slabe tačke su baš ovi mekši elementi – meniskusi i ligamenti.

Meniskusi su polukružne fibrozno-hrskavičave strukture koje leže na gornjoj ravnoj površini potkolene kosti.
Lateralni (spoljašnji) meniskus je pokretljiviji i pokriva veću površinu od medijalnog (unutrašnjeg) meniskusa.

Oba su sastavljena pretežno od kolagena (60-70%) i manjim delom od nekolagenih proteina i najmanje od elastina.

Fibrozna vlakna su raspoređena kružno i zvezdasto tako da amortizuju statičko opterećenje (kružni) i pokret (zvezdasti).

Značaj meniskusa shvati se, kao i kod većine stvari u životu, kad ih nema....

Bez meniskusa težina tela se neravnomerno raspoređuje po zglobnim površinama butne i potkolene kosti i što dalje dovodi do trošenja hrskavice, a ubrzo i do upale zgloba (artritisa).
Zdravlje meniskusa je od izuzetne važnosti za zdravlje i funkciju zgloba kolena.

Povrede meniskusa nastaju najčešće kod sportista usled naglog pokreta i velike sile, ali se javljaju i kod starijih osoba zbog degenerativnih bolesti.
Najčešći način traumatskog oštećenja meniskusa nastaje kada se savijeno koleno naglo uvrne.
U takvim slučajevima često strada i prednji ukršeti ligament i unutrašnji kolateralni ligament, naročito kada je u pitanju povreda u futbalu (udarac sa strane).

Ako dođe do povrede meniskusa javljaju se sledeći simtomi:

1.   bol u kolenu

2.   otok kolena

3.   bolnost pri pritisku na meniskus

4.   nemogućnost pokreta u kolenom zglobu

Kako se dijagnostikuje povreda meniskusa?

Uglavnom na osnovu načina povrede i pažljivog pregleda kolena. Često se urade i snimci pomoću rentgena i/ili magnetne rezonance. Rentgen će isključiti neke druge uzroke simptoma dok će se magnetom baš videti meniskusi.

Kada se ustanovi povreda meniskusa pre svega se savetuje ono što inače radimo akd se povredimo – mirovanje, imobilizacija i led na povredu. Dalje će odlučiti lekar ortoped.
Nije svaka povreda meniskusa za operaciju. Postoje određeni kriterijumi (veličina i mesto povrede na primer) na osnovu kojih će hirurg odlučiti šta dalje. Ako bolovi inisu jaki i finzkija kolena nije značajno oštećena operacija se izbegava. Ako do operacije dođe, tj ako su simptomi jako izraženi meniskus se može delom ili u potpunosti odstraniti ili se na neki način može „zakrpiti“ ako povreda nije velika.


   izvor:
  pansport

bilderke????

Zlo i naopako...Pogledajte podlaktice kod ove na drugoj slici,bruka...

QQ 
Stvarno mnogo venava, ali sem toga ne izgleda lose!
Ove ostale su da Bog pomogne samo...

Vežbe za lenje   

Mnogima je već dosadilo to koliko se često pominje da je vežbanje izuzetno korisno. Fizička aktivnost jeste korisna, a ako vas mrzi da je upražnjavate, evo nekih vežbica koje mogu da rade čak i veoma lenji.

Boksovanje s vazduhom zvuči neobično, ali može da bude veoma zabavno, a šanse da se povredite su minimalne. Pet minuta snažno udarajte rukama po vazduhu i trudite se da se brzo krećete u mestu dok to radite. To bi trebalo da bude dovoljno da vam ojača mišiće ruku.

Preskakanje konopca: još jedna zabavna vežba. Zvuči vam kao nešto za devojčice? Nije - to redovno rade i profesionalni bokseri. Pet minuta preskakanja konopca ima za sagorevanje masti, poboljšavanje cirkulacije, jačanje mišića i dobijanje kondicije isti učinak kao 15 minuta trčanja. Uz to, preskakanjem konopca vežbate ritam i koordinaciju pokreta.

Imitirajte Šakiru: u trajanju dve-tri živahne pesme plešite u svojoj sobi, njišite kukovima, zamahujte rukama i nogama. Tako stičete dobru kondiciju, a uz njihanje kukovima i vitak struk.

Volite da sa svog kreveta ili kauča gledate televiziju? Dok traju reklame, lezite na leđa, ubacite debeli jastuk između nogu, zategnite trbušne mišiće i dvadesetak puta posegnite rukama kao da pokušavate da iščupate jastuk.

Ove vežbe uopšte ne morate da radite jednu za drugom, radite ih onda kad vam koja odgovara. Možete slobodno da četiri puta dnevno vežbate po pet minuta, biće podjednako efikasno kao i da odjednom odradite sve. Poboljšanje na svojoj figuri i u svojoj kondiciji videćete nakon tri nedelje redovnog vežbanja, i ta poboljšanja će vam se dopasti. Nekoliko puta po pet minuta vežbanja i nije tako mnogo, naročito ne kad je vežbanje zabavno a efekti vam prijaju, zar ne?

Treniranje tokom bolesti

Ništa ne može više da zaustavi napredak bildera od bolesti. Zato se često javlja pitanje da linastaviti sa vežbanjem i ako je sportista/bilder bolestan.

odgovor će zavisiti pre svega od toga šta se podrazumeva pod pojmom bolestan. Da li je to obična prehlada, da li je gripa, da li je neka alergija?

Većina ljudi brka pojmove prehlade i gripe.

Gripu uzrokuje virus Influenzae A ili B, dok običnu prehladu uzrokuje čitava paleta od 200 virusa koje pripadaju Coronavirusima i Rhinovirusima. Grip je mnogo ozbiljnija bolest, dok je obična prehlada lako prolazna.

Protiv Influenze tj gripa naš organizam se intenzivno bori i kao rezultat nastaju opšti simptomi tipa slabosti, malaksalosti, bolova u kostima i mišićima i naravno povišene temperature. Za vreme gripa bilo bi pogubno vežbati jer bi to dovelo do samnjenja mišićne mase, ali što je još važnije i do komlikacija tipa upala pluća i slično. Zapamtite da je dizanje tegova pre svega katabolički proces razgradnje mišića i organizam mora biti u dobroj formi da bi se prebacilo posle katabolizma u stanje anabolizma odnosno oporavka i izgradnje mišića.

Dodatni napor u ovom vanrednom stanju ne bi donelo željeni napredak a istovremeno bi smanjilo snage imunog sistema da se bori protiv virusa.

Zaključak – ne treba uopšte trenirati tokom gripa! Umesto treninga koncetrišite se na dobru ishranu i konzumiranje velikih količina tečnosti. Kad temperatura i bolovi prođu možete se vratiti tegovima ali za početak na manje težine nego pre bolesti tokom prve nedelje. No već u drugoj nedelji od kraja bolesti možete se više naprezati i polako vraćati u staru formu. Konačno u trećoj nedelji trebalo bi da ste na težinama kao pre bolesti.
 

   izvor:
  pansport

Vežbajte bez greške    

 
Stručnjaci ukazuju na 5 najvećih fitnes zabluda

Najzad ste odlučili da nešto preduzmete u vezi sa svojom kondicijom i redovno krenete u teretanu. Momak koji vežba kraj vas izgleda kao tip koji bi mogao da napiše knjigu o mišićima. Tako i govori. Diže tegove još od sedmog razreda, igrao je fudbal i ogroman je. Ali opustite se! To ne znači da sve zna i da je u pravu. Ignorišite ga!

Zabluda br. 1:

Izuzetno lagano dizanje tegova stvara izuzetno jake mišiće

Superlagano dizanje tegova dovodi do superdugačkog treninga - i to je sve.

Reč stručnjaka: „Najveće povećanje snage se postiže tako da se faza dizanja radi što je moguće brže“, kaže Geri Hanter, doktor nauka i autor studije o osnovnim principima sticanja kondicije i treninga.

Zabluda br. 2:

Ako jedete više belančevina, povećaćete mišićnu masu

Donekle, da. Belančevine podstiču proces stvaranja mišića, koji se zove proteinska sinteza, „ali vam za to nisu potrebne neumerene količine“, kaže Džon Ajvi, autor knjige „Tajming pri unošenju hranljivih meterija“ .

Reč stručnjaka: Mnogo je bitnije kada konzumirate belančevine i da uporedo s njima unosite odgovarajuću količinu ugljenih hidrata. Posle napornog treninga treba da unesete šejk od dve trećine ugljenih hidrata i jedne trećine belančevina. Nekoliko sati kasnije pojedite obrok, a za užinu, posle još par sati, obrnite tu proporciju. „Time ćete podstaći proces sinteze belančevina održavanjem visoke koncentracije aminokiselina u krvi“, objašnjava Ajvi.

Zabluda br. 3:

Istezanje nogu je bezbednije za vaša kolena od čučnjeva

Nedavno istraživanje je pokazalo da su vežbe „otvorenog lanca“ - one koje aktiviraju samo jedan zglob, u šta se ubraja istezanje nogu - potencijalno opasnije od pokreta „zatvorenog lanca“ - kojima se angažuje više zglobova istovremeno, kao što je slučaj kod čučnjeva i klupe za noge. Studija je pokazala da se kod istezanja aktiviraju kvadricepsi donekle nezavisno jedni od drugih, a tih pet milisekundi razlike u njihovom aktiviranju stvaraju neravnomeran pritisak na patelu (čašiču kolena) i butnu kost.

Reč stručnjaka: „Zglob kolena kontrolišu kvadricepsi i tetiva kolena. Uravnotežena mišićna aktivnost drži patelu na mestu, a to se lakše postiže vežbama takozvanog zatvorenog lanca“, kaže Anki Stendsdoter, autor pomenutog istraživanja. Da biste bezbedno radili čučnjeve, leđa moraju da su vam što više ravna, a telo spuštajte dok vam butine ne budu paralelne sa zemljom.

Zabluda br. 4:

Nikad ne forsirajte mišić koji vas boli

Pre nego što preskočite vežbu koja vam angažuje bolan mišić, ustanovite koliko vas zaista boli.

Reč stručnjaka: Ako vas mišić ne boli na dodir i možete normalno da pravite sve pokrete, slobodno idite u teretanu. Počnite sa desetominutnom vožnjom bicikla, zatim razmrdajte povređeni mišić, ali samo sa tri kompleta vežbi od po 10 do 15 ponavljanja.
Zabluda br. 5:

Istezanje sprečava povrede

Možda, ako se bavite umetničkim klizanjem. „Istezanje povećava elastičnost, ali većina povreda se dešava prilikom izvođenja normalnih pokreta“, kaže Džuli Gilkrajst, jedan od istraživača. „Istezanje i zagrevanje naprosto idu zajedno već decenijama.“

Reč stručnjaka: Zagrevanje je ključ za sprečavanje povreda jer tako postepeno ubrzavate cirkulaciju i pripremate mišiće za predstojeću aktivnost. Elastičnost je takođe dobra stvar. Ako morate da povećate svoju elastičnost, radite, recimo, vežbu dodirivanja prstiju na nogama bez savijanja kolena i istežite se kad su vam mišići već zagrejani.


  izvor:
yu-fitness