Auu.. pa što je to tako loše namešteno..

Razvalio sam shtokove, koliko sam zatezao, ali dzaba... 
A cale nece da bushi zidove da bi okachio normalnu shipku. 
Jebiga, teretana konza. 

Video sam u prodavnici zdrave hrane surutku u prahu.Valja li to cemu i da li je to neko uzimao.Ako neko ima i njen sastav ne bi bilo lose da ga postavi.

Valja,za gazenje kupusa... Dovoljno je videti cenu da bi se shvatilo o cemu se radi.

Sastav(po secanju): nesto malo proteina,70-ak% ugljenih hidrata i 10-ak% masti. Ja sam se pre tripovao na to ali mrka kapa. Bolje stedi pare za piletinu ili nesto slicno

Pretpostavio sam da je sr@nje jer je kilogram 80 dinara, ali reko ajde da pitam za svaki slucaj

Nije samo fora sto je mala cena, nego sto se u roku od 15 min. proseres k'o nezdrav... 
A i smrdi odvratno. Sve u svemu, sranje... 


Ovo su neke zablude u vezi sa proteinima i visoko proteinskim dijetama i njihovim uticajem na zdravlje .

PRVO PITANJE :
Mnogi lekari misle da visoko proteinske dijete izazivaju disfunkciju bubrega ?

ODGOVOR:
Visoko proteinske dijete ne izazivaju disfunkciju bubrega kod zdravih osoba.Nema ni jedne studije koja pokazuje da visoko proteinske dijete uticu na disfunkciju bubrega kod zdravih ljudi. Studije koje pokazuju neku vezu izmedju disfunkcije bubrega i unosa proteina su one koje su vrsene na ljudima kod kojih je vec dijagnostikovana pocetna faza nekog bubreznog oboljenja  kao sto su diabetic nephropathy, glomerular lesions itd.Ali i istrazivanja koja se ticu restrikcije unosa proteina kod bubreznih bolesnika mogu biti kontraverzna (Shils, Modern Nutr in Health & Dis, 1999) .
Ali ako imate neku pocetnu fazu bubreznog oboljenja vi ce te to osetiti i pre nego sto uradite nalaze krvi(narocito kod familija koje imaju istoriju bolesti i to pre svega diabetes mellitus i hypertension).
Ali i ako doktori u studijama nadju vezu izmedju visoko proteinskog unosa i bolesti bubrega , postoji i niz studija koje govore suprotno :


    a) Ann Intern Med 2003 Mar 18;138(6):460-7
    The impact of protein intake on renal function decline in women with normal renal function or mild renal insufficiency.

    Knight EL, Stampfer MJ, Hankinson SE, Spiegelman D, Curhan GC.

    b) Int J Sport Nutr Exerc Metab 2000 Mar;10(1):28-38

    Do regular high protein diets have potential health risks on kidney function in athletes?

    Poortmans JR, Dellalieux O.

    c) Int J Obes Relat Metab Disord 1999 Nov;23(11):1170-7
    Changes in renal function during weight loss induced by high vs low-protein low-fat diets in overweight subjects.

    Skov AR, Toubro S, Bulow J, Krabbe K, Parving HH, Astrup A.

    d) Eur J Clin Nutr 1996 Nov;50(11):734-40

    Effect of chronic dietary protein intake on the renal function in healthy subjects.

    Brandle E, Sieberth HG, Hautmann RE.

    e) Am J Kidney Dis 2003 Mar;41(3):580-7

    Association of dietary protein intake and microalbuminuria in healthy adults: Third National Health and Nutrition Examination Survey. "Dietary protein intake was not associated with microalbuminuria in normotensive or nondiabetic persons."

To su sve studije koje pokazuju da ne postoji veza izmedju visoko proteinskih dijeta i disfunkcije bubrega . Ako ste zainteresivani za ove studije mozete ih pogledati ovde   www.pubmed.com.


DRUGO PITANJE:
Mnogi lekari veruju da zato sto visoko proteinske dijete mogu pogorsati stanje onih koji vec boluju od neke bubrezne bolesti, da se onda  zbog toga to odnosi i na zdrave ljude.

ODGOVOR:
Netacno!Ove spekulacije dolaze od ranih istrazivanja koja su se bavila ovim pitanjem.
Ovo misljenje je krenulo zbog toga sto se prilikom davanja proteina pacijentima koji boluju od bubreznih oboljenja dolazilo do nekih bubreznih problema . Iz ovih podataka neki lekari su dosli do zakljucka da  povecani unos proteina moze naskoditi bubrezima zdravih ljudi.
I ako ima mnogo studija koje pokazuju da visoko proteinske dijete skode lbubreznim bolesnicima , opet ponavljam da nema dokaza da ce visoko proteinske dijete naskoditi bubrezima zdravog bodibildera.

TRECE PITANJE :
Bubrezi se menjaju da bi se privikli na visoko proteinske dijete.

ODGOVOR :
Neke studije su pokazale da dolazi do ubrzanja funkcije bubrega prilikom visoko proteinskih dijeta.Ali vazno je da ovo nije negativna promena ili bolest. One misle da je to strukturalna adaptacija na povecanu filtraciju(nesto sto bubrezi ionako rade svo vreme )
Ako bubreg ne reaguje na ovakav nacin mnogi lekari ce misliti da nesto nije uredu.Bas kao kod dizanja tegova tkivo se prilagodjava zahtevima koje stavljate pred njega . Zato ako nesto mora da "radi" jace , ne znaci da je to negativna stvar .Sta se desava kada misic radi jace?se zahtevima i postaju veci , jaci ili efikasniji.Zato adaptacija koju vrse bubrezi je razumna i odgovarajuca.

Pogledajte ove studije :


    Eur J Clin Nutr 1996 Nov;50(11):734-40

    Effect of chronic dietary protein intake on the renal function in healthy subjects.
    Brandle E, Sieberth HG, Hautmann RE.

na  www.pubmed.com

CETVRTO PITANJE :
A sta ako je  povecan kreatinin i BUN( nitrogen(azot) sastavni deo uree , a ova skracenica znaci blood urea nitrogen (BUN)) u nalazima krvi .

ODGOVOR :
Za pocetak sta je kreatinin a sta je BUN ?

Kreatinin je poznat kao otpad misica ili metabolizma proteina.Njegov nivo je odraz misicne mase ili kolicine proteina u dijeti .Niski nivoi su vidjeni nekad kod oboljenja bubrega , niskog unosa proteina, bolesti jetre, ili trudnoce.Visoki nivoi su nekad vidjeni kod bolesti bubrega pre svega zbog toga sto oboleli bubrezi nece izbaciti kreatinin iz tela kao sto bi trebali da urade.Takodje povecani nivo kreatinina moze se videti prilikom upotrebe nekih lekova.I konacno povecani nivo kreatinina takodje se moze videti kod degradacije misica, visoko proteinskim dijetama, ili koriscenjem kreatina .
Kolicina kreatinina u krvi je regulisana kolicinom njegove produkcij(od degradacije proteina - misica ili dijete) i kolicine koja je otklonjena(od strane bubrega).Znaci kreatinin u krvi moze biti dokaz bubreznog oboljenja ili povecane degradacije proteina .
Kako kod bodibildera stalno dolazi do degradacije misica usled vezbanja  a i koriste visoko proteinske dijete onda to i uzrokuje poviseni nivo kreatinina u krvi.A kako je kreatinin produkt razbijanja kreatina onda i unos kreatina utice na njegov nivo.

BUN (blood urea nitrogen) je ustvari azot koji je sastavni deo uree produkta metabolizma proteina a velicina njegove koncentracije je pod uticajem istih faktora kao kod kreatinina . povecani nivo zavisi od unosa proteina bolesti bubrega, odredjenih lekova,malog unosa tecnosti , unutrasnjeg krvarenja,vezbanja,otkaza srca koje pokazuje poviseni nivo BUN.Nizi nivo je pokazatelj lose ishrane,oboljenja jetre,ili malog unosa azota.Bun je vise povezan sa unosom proteina nego kreatinin.Svi argumenti odozgo se odnose i na ovo.
Ne govorim da usled povecanja kreatinina i BUN ne treba brinuti ali njihovo povecanje u krvi moze biti razlog podiznja tegova i visoko proteinskih dijeta  kod zdravih ljudi. Ali takodje moze biti pokazatelj oboljenja bubrega.

PETO PITANJE :
Posto kreatinin i BUN nisu pokazatelji sigurni pokazatelji oboljenja sta onda  testiramo , samo da bi bili sigurni da nemamo neko oboljenje ?

ODGOVOR :
 Dr. Eric Serrano kaze da nivo BUN i kreatinina moze biti do 30 ali visi nivoi pokazuju da postoji problem. Urinarni proteinski test je bolji za merenje funkcije bubrega od ostalih nacina provere .
Gledajuci slozenu funkciju bubrega bilo bi pogresno reci da samo na osnovu ova dva elementa(BUN i kreatinina)mozemo reci da postoji disfunkcija bubrega , vec da bi to rekli potrebno je detaljno ispitati funkcionisanje bubrega .

SESTO PITANJE:
A sta sa povecanim nivoima  Creatine Kinase ?

ODGOVOR:
Doktori spekulisu da je povecanje markera ostecenja misica(Creatine Kinase) indikacija skorasnjeg srcanog udara! Kako je ovo moguce ?

Creatine Kinase je celijski enzim(on se nalzi u tecnom delu celije) i ucestvuje u misicnom metabolizmu.Kako je Creatine Kinase prisutan u svim misicnim tkivima (kako skeletnim tako i srcanim) njegov povecani nivo je indikacija nekog tipa povrede misica. Studije su pokzale povecanje Creatine Kinase kod ljudi sa ostecenjimas srca ali takodje i kod ljudi sa normalni treningom prouzrokovanim ostecenjima(ova ostecenja su znacajna za rast i adaptaciju misica).
Interesantno je to da su visoko proteinske dijete imalr uticaj an povecanje Creatine Kinase kako za vreme odmora tako i nakon treninga koji nije prouzrokovao ostescenja(i to kod ispitivanja kako ljudi tako i kod niza drugih vrsta).
Ako lekar sumnja onda se moze izvrsiti tkzv. test creatine kinase isoform test koji ce pokazati da li je creatine kinese otpustena is skeletnih ili srcanog misica .

U rekreaciji je potrebno ravnomerno razvijati sve fizičke sposobnosti, pa tako i snagu. Snaga je fizička sposobnost čoveka da savlada veliko spoljašnje opterećenje ili da se tom opterećenju suprotstavi svojim mišićnim kontrakcijama. To opterećenje može biti teg, sopstvena telesna masa (zgibovi, propadanja) ili kombinacija (propadanja sa tegovima).

Vrste mišićnih kontrakcija:

Statičke kontrakcije ili, drugačije rečeno, izometrijske kontrakcije, pri kojima se dužina nišića ne menja već se menja samo njegov tonus.
Dinamičke kontrakcije, koje se mogu podeliti na:
koncentrične kontrakcije, pri kojima se mišić skraćuje, pokret se vrši u pravcu delovanja njegove sile.
ekcentrične kontrakcije, pri kojima se mišić izdužuje, sile deluju suprotno od smera delovanja sile mišića.

Vrste snage:

Maksimalna (statička) snaga (sila) je sposobnost savladavanja maksimalnog otpora (opterećenja), pri čemu brzina izvođenja pokreta nije važna, pa ne grašimo ako za ovu vrstu snage upotrebimo termin sila.

Dinamička snaga je sposobnost savladavanja relativno velikog opterećenja maksimalnom brzinom ili sposobnost da se velika snaga postigne za najkraće vreme.

Pod dinamičkom snagom podrazumevamo eksplozivnu i brzinsku snagu.

Eksplozivna snaga je ona pri kojoj vežbač maksimalnom brzinom savladava otpor koji je 1/2 maksimalnog, dok brzinska snaga podrazumeva savladavanje maksimalno mogućom brzinom 1/3 maksimalnog otpora. U dinamičku snagu takođe spada i amortizaciona snaga (pliometrijski režim), koja se koristi u uslovima dinamičke ekcentrične kontrakcije (doskok sa visine).

Izvor: Krstarica

Veceras po prvi put u zivoru idem u teretanu! Da li neko moze da mi kaze neki savet vezan za vezbe, koje da radim i tako to .....

preveo   , JA 

Za pocetak bench,ali nemoj da radis sa manje od 150 kila.