Упловите у бизнис
Највеће шансе дајем онима који имају довољно поверења у себе, сигурност и одважност да се упусте у воде приватног бизниса и претходно стечена знања и способности и уштеђени новац усмере ка узимању судбине у своје руке, саветује Драгиша Лекић

Један од показатеља нашег приближавања свету биће, између осталог, развој финансијског тржишта, а у оквиру њега тржишта капитала. Како су претпоставке за његово функционисање понуда „материјала” којим се тргује, а са друге стране расположи новац намењен куповини хартија од вредности, поређење наших цифара са оним што се дешава у свету јасно показује да наше тржиште по капацитету далеко заостаје и за оним што се дешава у земљама из суседства, недавно придружених ЕУ.

Тако ћемо се још неко време морати помирити са чињеницом да ће светска понуда робе широке потрошње у хипермаркетима бити далеко испред понуде хартија од вредности на нашем тржишту. Не помињем случајно супермаркете јер је важно приметити и то да робу широке потрошње купују наши грађани а да су највећи купци домаћих хартија од вредности странци, каже Драгиша Лекић, директор за послове за привреду и тржиште капитала, члан Извршног одбора „Банка Интеза” и даје савет где улагати уштеђевину.

Ми трошимо а странци инвестирају? У одговору на ово питање парафразираћу Мому Капора који је лепо приметио да народ који својим примањима не може да реши ниједно важно животно питање– стан, кола, нови намештај – одлази на бувљак и купује другу машиницу за млевење ораха, четврти комплет шољица за кафу. А како је то заиста стварно стање за већину наших људи и савет где инвестирати имаће много више смисла када наша просечна примања пређу границу егзистенцијалног минимума.

За почетак, мој савет онима који лагодније гледају на садржај у колицима која возе ка касама јесте да почну да штеде за старост и избегну судбину многих часних, поштених и вредних људи који су годинама савесно обављали своје послове и најмање су криви за мизерне пензије које примају, да сада, уместо у раскошне гондоле, своје погледе чешће упућују у више им достижне контејнере.

Знам да је неповерење још увек, са разлогом, присутно али штедња у банци, животно осигурање и пензиони фондови јесу опције за које ће се највећи број вас једног дана определити.

Ако ипак више желите да окушате срећу на берзи, а нисте вични анализи биланса и процени тржишне перспективе и вредности предузећа, поверите своје поверење једној од брокерских кућа, које вас могу усмерити ка куповини хартија од вредности са очекиваном стопом приноса коју желите. Ипак, увек имајте у виду да је ризик ваш. За случај да се очекивања не остваре, па чак останете и са мање новца него што сте имали на старту, немојте очајавати. Много је примера вртоглавих промена на светским берзама на којима се у једном дану губе и милијарде долара. Срећом, памћење инвеститора је кратко а изазови берзе тако велики да и губици нису препрека да се у то коло поново уђе.

За ваше присуство на берзи има савета којих се можете држати, а резултат су великог искуства стручњака, чисто да не учите на својим грешкама.

Суму новца који вам је потребан у наредних годину дана држите у готовини, односно на рачуну у банци.

Новац који вам неће бити потребан у наредних две до пет година, па чак и седам (у зависности од вашег флексибилног приступа ризику живота без пара) уложите у банке које данас на дугорочне депозите нуде много веће камате него што их можете остварити пласманом у, рецимо, државне папире, као што су обвезнице старе девизне штедње.

Новац који вам неће требати у наредних пет до десет година уложите у хартије у вредности, овог пута у зависности од ризика који сте спремни да преузмете, јер веће стопе приноса су, по правилу, везане и за већи ризик.

Улагање у некретнине такође није лоше, без обзира на то што данас цене закупа не оправдавају високе цене квадратних метара на тржишту некретнина. Међутим, дугорочно гледано, врло је вероватно да нећете бити на губитку.
Ипак, највеће шансе дајем онима који имају довољно поверења у себе, сигурност и одважност да се упусте у воде приватног бизниса и претходно стечена знања и способности и уштеђени новац усмере ка узимању судбине у своје руке. То је најтежи пут да свој новац сачувате, односно увећате његову вредност, али вреди се потрудити из много разлога.


Izvor; Politika, B. Dumic

šta mislite kako će se kretati cene nekretnina u narednom periodu i zašto?
mislim na period od 2. do 10. god. i na tržište nekretnina u bg-u!

hm, dobro pitanje  .....

Пореска олакшица за пензију
Уколико уплаћујете допунску пензију искључиво из зараде (административна забрана), до 3.000 динара месечно, тај износ се изузима из основице за обрачун и плаћање пореза на доходак грађана који иде на терет зараде запосленог
Уплатом допунских пензијских доприноса на лични рачун у добровољни пензијски фонд грађани Србије могу себи да обезбеде додатни извор прихода у старости. Добровољни пензијски фондови отворени су за све, како запослене, тако и незапослене. Висина исплата из добровољних пензијских фондова зависи од висине уплаћених пензијских доприноса, дужине периода уплате и приноса који фонд оствари инвестирањем прикупљених средстава. О томе које су предности улагања за „старе дане” грађане саветује Снежана Ристановић, директор Рајфајзен Футуре добровољног пензионог фонда.
Држава је предвидела пореске олакшице како за послодавце који уплаћују допунске пензијске доприносе за запослене, тако и за запослене који путем обуставе из зараде (такозвана административна забрана) уплаћују за себе ове доприносе.
Уколико послодавац уплаћује допунске пензијске доприносе у корист запослених, до 3.000 динара по раднику, тај износ нема третман зараде, односно до тог износа послодавац не плаћа ни порез ни обавезне социјалне доприносе. Дакле, то је за послодавца трошак.
Посебно су дефинисане олакшице, за сада, само за запослене грађане. Уколико запослени уплаћује за себе допунске пензијске доприносе искључиво путем обуставе из зараде (административна забрана), највише до 3.000 динара месечно, тај износ се изузима из основице за обрачун и плаћање пореза на доходак грађана који иде на терет зараде запосленог.
Наведимо пример из праксе: ако је бруто зарада запосленог 30.000 динара, уплата допунског пензијског доприноса 3.000 динара (путем обуставе из зараде), основица за плаћање пореза од 12 одсто је 21.950 динара (30.000 минус 5.050 неопорезиви износ минус 3.000 допунски допринос )
Важно је напоменути да запосленом који уплаћује 3.000 динара допунске пензијске доприносе за себе, путем обуставе из зараде, на лични рачун у фонд леже уплата од 3.000 динара, а њега то кошта 2.640 динара. У конкретном случају, запослени плаћа 360 динара мањи порез на доходак грађана. Послодавац не сме да присвоји овај део, јер је то подстицај државе запосленом. Обрачунска служба послодавца има законску обавезу да 360 динара (на име мање уплаћеног пореза) прикаже кроз обрачун зараде запосленог, као умањење пореза, а увећање нето зараде за наведени износ. Пореска олакшица од 12 одсто није мала и зато се препоручује свим запосленима који уплаћују допунске пензијске доприносе да то раде управо путем обуставе из зараде.
Скрећем пажњу да се у пракси дешава да обрачунске службе неких послодаваца, под изговором да немају адекватан програм, одбијају да за запосленог уплаћују допринос путем обуставе из зараде или прихвате да администрирају обуставу, али не и обрачун умањења пореске основице. Овакви случајеви представљају грубо кршење закона. Запослени треба да без двоумљења пријави овакве случајеве и не допусти било коме да га ускрати за права која су му дата од државе.
Надамо се да ће неопорезиви износ, који је за сада дефинисан у апсолутном износу, кроз наредне измене Закона о порезу на доходак грађана бити исказан у процентима и евентуално увећан.
На крају, постојећим пореским системом нису предвиђене пореске олакшице за приватне предузетнике и власнике предузећа који нису засновали радни однос у свом предузећу. Овој категорији пореских обвезника неопходно је обезбедити равноправан третман са осталима, односно обезбедити пореске олакшице при плаћању допунских пензијских доприноса.

Припремила Б. Думић

Izvor: Politika

Brz, ali skup keš !!!

Za gotovinske kredite koji se dobijaju za 24 sata, od dokumentacije potrebni samo lična karta i potvrde o zaposlenju i visini ličnog primanja 
 


„Super”, „laki”,„brzi”, „fleš” keš – odavno su bankarski hit. Sve banke nude gotovinske pozajmice vezane za evro, a sve ih više odobrava i u domaćoj valuti. Keš na ruke, brza isplata, malo dokumenata, ekskluzivnost su koju valja platiti – visokom kamatom. A ako baš morate da uzmete takvu pozajmicu, prvo se dobro raspitajte gde je najpovoljnija. Mogućnosti je dosta. Finansijski stručnjaci savetuju građane da uzimaju dinarske pozajmice jer su isplativije ali je, kako kažu bankari, interesovanje malo. Prednosti su višestruke. Osnovna je da ne podležu valutnim razlikama, odnosno rata je uvek ista od početka do kraja otplate. Sada se gotovinski krediti u domaćoj valuti mogu naći i sa kamatom od 17,50 odsto, a isti, ali indeksirani u evrima sa čak 25 procenata godišnje.

Pre potpisivanja ugovora valja pogledati i da li je kredit zaista dinarski ili sa valutnom klauzulom koja se vezuje za kretanje kursa evra.

Kada je nekom neophodan keš da izmiri dugove može da ode u banku i zatraži kredit iako nije njen klijent. Od dokumentacije je potrebna samo lična karta, potvrda o zaposlenju (zavisno od banke minimum je jedan do šest meseci), kao i visini ličnog primanja, a za penzionere poslednji penzioni ček. Naravno, potrebno je i da je klijent punoletan, ali da u trenutku otplate poslednje rate ne bude stariji od 65 godina, sem u Komercijalnoj banci gde je ta granica 70 godina. Doduše, neke banke traže i plaćen račun za struju, telefon ili komunalije za poslednji mesec

Budućim dužnicima visina mesečne rate ne sme prelaziti 30 odsto ukupnih neto prihoda. Neke banke prihvataju i dodatne prihode od rentiranja. To se, naravno, mora dokazati overenim ugovorom o zakupu zaključenim na period od najmanje šest meseci. Da bi se dobio kredit potreban je depozit od 20 odsto od ukupnog iznosa. Na te pare banke plaćaju uglavnom od jedan-dva odsto godišnje kamate. Žiranti su uglavnom potrebni za iznose veće od 2.000 evra

Dinarski gotovinski krediti se mogu uzeti u nekoliko banaka, a kod pojedinih kao što je Erste banka i uz grejs period. Unikredit banka ih odobrava svojim klijentima sa rokom otplate od šest godina, uz kamatnu stopu od 17,50 odsto, a maksimalni iznos je 800.000 dinara. Grčka Eurobanka EFG Štedionica nudi kredite u dinarima na period od 12 do 120 meseci, zavisno od iznosa koji se uzme. Rajfajzen banka nudi dinarski keš zajam sa kamatom od 21,45 odsto na otplatu od šest godina, a Sosijete ženeral uz efektivnu kamatu od 19,62 do 22,39 odsto i za refinansiranje postojećih zaduženja u drugim bankama.

Banka Inteza je takođe od prošle nedelje počela da odobrava gotovinski kredit u dinarima, od 30.000 do 240.000, sa fiksnom ratom i rokom otplate od 12 do 24 meseca. Efektivna kamata je od 22,25 do 22,92 odsto godišnje, bez devizne klauzule. Kredit se odobrava uz ličnu kartu, bez žiranata, učešća, administrativne zabrane i naknade

Ta banka je snizila kamate za „laki keš” kredite, od 300 do 5.000 evra, koji se odobre do 15. jula. Efektivna kamata se kreće od 19,6 odsto godišnje, a od 14,33 odsto za one koji primaju zaradu preko tekućeg računa. Rok otplate je do 60 meseci. Recimo, za kredit od 1.000 evra, na 24 meseca, mesečna rata je 49,70 evra, a za dinarski od 80.000 dinara, na isti rok rata bi bila 4.058 dinara.

--------------------------------------------------------------------------

Tri puta meri, jednom uzmi kredit !!!

Iz meseca u mesec povećava se broj pritužbi građana na banke i druge finansijske institucije, potvrdili su protekle nedelje iz centralne banke. Primedbe klijenata nisu samo posledica bankarskih grešaka i neposlovnosti, već i njihovih nedoumica usled nedovoljne upućenosti u termine, kakvi su efektivne, nominalne, varijabilne kamate, valutne klauzule, hipotekarni krediti....

U trenutku kad se raspituju ili već uzimaju kredit interesuje ih samo trenutna mesečna rata, ne pitajući za cenu kredita. NBS zato planira da u brošurama koje će deliti posredstvom medija edukuje građane i pokuša da što više utiče na njih da se zadužuju samo u krajnjoj nuždi. A ako to moraju, preporučuje da prethodno dobro provere uslove kod više banaka. Jer i onima sa većim ekonomskim znanjem i poznavanjem bankarskih termina, u pravoj šumi ponude na domaćem tržištu nije lako da se odluče koji će banku izabrati i koji kredit uzeti. A kamoli mnogima koji prvi put posle više od decenije koristi takve usluge.

U novim okolnostima odgovornost kako banaka, tako i Narodne banke, sve je veća. To podrazumeva da banke pruže potpune i prave informacije o svim uslugama. Tek tada se mogu uporediti uslovi za isti proizvod kod više banaka i doneti prava odluka.

Za efikasno bankarsko i finansijsko tržište ključni su, kako je bankarima poručio Radovan Jelašić, guverner NBS, transparentne usluge i edukovani potrošači. Posle razgovora sa građanima ubeđen je da banke moraju da budu mnogo aktivnije u komunikaciji sa klijentima i izmeni imidža struke. Na kritike, primedbe i žalbe moraju odgovoriti i pre svega informisati klijente. Što se, pak, Narodne banke tiče, nastaviće da insistira na efektivnoj kamati, boljoj obaveštenosti građana, kao i na brzoj i efikasnoj obradi pritužbi i primedbi.

 Iako je najveći deo posla u restrukturiranju bankarskog sektora već završen, izazovi „finog štelovanja,” kako ukazuje Jelašić, ne smeju se potceniti. Interesovanje stranih investitora za preuzimanje banaka i osnivanje novih uz grinfild licence ne prestaje. To će, uveren je, ne samo poboljšati konkurentnost srpskog bankarskog tržišta, već doprineti i da građani imaju, uz širu lepezu, i bolje usluge.

Prava bitka za klijenta, najavio je guverner, tek počinje. Relativno visoki fiksni troškovi, zajedno sa sve agresivnijim kreditiranjem, biće veliki izazov za sve banke. Zarade će se bazirati pre svega na obimu posla, a ne visini marži. Konkurencija će znatno umanjiti profitabilnost banaka, a guverner se nada da će i tabu teme, poput troškova za usluge vođenja tekućeg računa ili godišnjih naknada za praćenje kredita, administrativnih zabrana, platnih naloga u procentima umesto u fiksnim iznosima – ponovo biti stavljeni na sto.

 
Politika

Фондови уноснији од камата на штедњу
Улагање у инвестиционе фондове може да донесе годишњу зараду од 10 до чак 30 одсто на инвестирану суму. –Акције ризичније, обвезнице сигурније
Грађани који немају времена или нису у могућности да прате кретање цена акција на берзи, а желели би да увећају своју уштеђевину, могу да уложе вишак пара у инвестиционе фондове. За почетак требало би да отворе рачун и пребаце новац неком фонду, чиме се укључују на тржиште капитала.
Драгослав Величковић, директор брокерско-дилерског одељења у Сосиете женерал банци, каже да је основна предност инвестиционих фондова у смањеном ризику инвестирања. Према његовим речима, потенцијални инвеститор би најпре требало да се упозна са стратешким циљевима фонда, па да потом купи његове инвестиционе јединице уколико се са наведеним циљевима слаже.
– Предност инвестиционих фондова је што ситни индивидуални инвеститори не морају да самостално иступају на тржишту капитала, већ то уместо њих чини фонд чији је рад строго регулисан и праћен од стране Комисије за хартије од вредности. Предност фондова је и у томе што њима управљају стручњаци који могу благовремено да реагују у случају промене цена неких акција из њиховог портфеља, продајући их и купујући друге, чија ће вредност, по њиховим проценама, расти. На тај начин су мали инвеститори заштићени иако не управљају радом фонда – каже Величковић.
Наш саговорник наглашава да инвеститори треба да одлуче где ће њихов новац бити уложен сагласно сопственој склоности ка ризику. На пример, да ли ће се одлучити за трговину акцијама што представља ризичније улагање, у којем су зараде, али и потенцијални губици већи, или ће инвестирати у обвезнице, где је принос много мањи, али и извеснији. Уколико инвеститори желе да остваре високу стопу добитка, рецимо 50 одсто од укупно уложене суме новца, морају бити спремни да то није могуће улагањем у „сигурне” хартије од вредности, већ само куповином ризичних акција, чија вредност може знатно порасти, али и пасти.
Улагање у инвестиционе фондове, у зависности од инвестиционе политике самог фонда, може да донесе зараду од 10 до 20, па чак и 30 одсто на уложену суму новца годишње, што је знатно више од просечне годишње камате од око пет одсто коју банке нуде за штедњу.
Величковић објашњава да фондом управља друштво за управљање, које представља посебно правно лице. Друштво за управљање се оснива искључиво као затворено акционарско друштво и може да управља већим бројем фондова. Да би могло да се оснује, дужно је да ангажује најмање једног портфолио менаџера за сваки инвестициони фонд и једног овлашћеног интерног ревизора.
Величковић сматра да су отворени инвестициони фондови најприкладнији за мале инвеститоре који не желе да се самостално ангажују приликом одређивања у које хартије од вредности уложити новац. Разлог њихове популарности лежи првенствено у професионалном управљању и минималном ангажовању инвеститора, што значи да инвестиционе јединице таквог фонда можете куповати и продавати по много једноставнијој процедури, док је износ средстава која се у њих могу уложити релативно мали, у складу са минимумом који фонд одреди.
– Отворени инвестициони фондови функционишу по принципу куповине инвестиционих јединица. Инвеститори улагањем средстава у отворени фонд у ствари купују одређени број инвестиционих јединица тог фонда. Уколико желе да повуку своје улоге из фонда они то чине продајом одређеног броја инвестиционих јединица. Почетна вредност инвестиционе јединице за отворене фондове је углавном 1.000 динара. Јединствена почетна вредност инвестиционе јединице омогућава упоређивање између фондова – објашњава Драгослав Величковић.
Протеклих година многи инвестициони фондови су својим улагачима остварили приносе битно веће него банковне камате. У свету, такав облик улагања има традицију од пре Другог светског рата.
У принципу у свим отвореним инвестиционим фондовима, па и нашим, људи улажу средства из разних разлога и за разне намене: веће куповине, некретнине, школовање деце, додатак пензији... Међу улагачима у инвестиционе фондове подједнако су заступљени они који улажу велика средства као и они са нижим улагањима.
-------------------------------------------------------------------------
Врсте фондова
Према инвестиционом циљу инвестициони фондови могу бити отворени, затворени, специјализовани, приватни итд. Фондови се могу поделити на опште – намењене свим грађанима, и специјализоване – намењене одређеном кругу људи.
Фондови могу бити и грански, на пример уколико улажу само у фармацеутску индустрију или територијални, ако инвестирају у, рецимо, предузећа из источне Европе. 



Izvor: Politika

Осигурана и породица
Класичним програмом штеди се новац за зрелије године и ствара додатни капитал. – Осигураник може бити стар од 14 до 65 година, уговор се закључује најмање на 10, а највише на 25 година


С обзиром на особености које постоје код улагања и штедње новца у осигуравајућој кући у односу на ону у банци, требало би нагласити неколико упоредних предности штедње у осигуравајућој кући. Добит на уложена средства у осигурању се зарачунава на целокупну годишњу премију, иако се она сукцесивно уплаћује – према уговореној динамици. То практично значи да се мањим улагањима, која могу бити и на месечном нивоу, постиже ефекат штедње као да је цела годишња премија одмах уплаћена, а за остварење тог ефекта у банци потребна је већа количина новца која се мора одмах положити на рачун, саветује Момир Талић, извршни директор продаје „Винер штедише осигурања”, са традицијом Групе која послује у 20 земаља Европе и угледом поузданог осигуравача дугим преко 180 година. То доказује, додаје, ефикасно и брзо обештећења клијената.

– Поред економског, осигурање живота има и социјални карактер. У случају природне смрти осигураника, наследницима (породици) исплаћује се целокупна осигурана сума и до тада приписана добит, те је такав износ вишеструко већи од до тада уложених средстава. Са друге стране, обавеза плаћања премије осигурања за наследнике престаје. Ако је смрт осигураника изазвана несрећним случајем, наследницима се исплаћује двострука осигурана сума уз до тада приписану добит. Ефекат који се постиже животним осигурањем је несумњиво велики. Осигураник, по истеку осигураног периода, обезбеђује знатна новчана средства, док се, са друге стране, у случају најгорег, збрињава породица осигураника – напомиње Талић.

Посебна врста животног осигурања је „ризико осигурање”. Оно нема штедни карактер, а новац се исплаћује искључиво у случају смрти осигураника. „Ризико осигурање” намењено је првенствено за стамбене и кредите уопште, где у случају смрти носиоца кредита, „Винер штедише осигурање” преузима исплату преостале главнице дуга кредита.

Потписивањем уговора о животном осигурању тачно се зна износ који ће се добити по истеку периода осигурања. Та сума се увећава износом приписане добити. Премија се уплаћује у еврима, па је самим тим и исплата осигуране суме у еврима. Тиме се минимизира ризик узрокован растом цена и инфлацијом и задржава реална вредност осигуране суме.

Користећи знање и искуство Винер штедише групе креирамо јединствен пакет од продуката које клијент, у складу са могућностима, сам одабере. Услуге одликује велика флексибилност по питању висине премије и начина плаћања – премија се може уплаћивати месечно, квартално, полугодишње, годишње. Такође, могуће је повећати или смањити износ годишње премије у току трајања осигурања.

„Мешовито осигурање живота” представља најтраженији вид осигурања живота. Његова предност произлази из чињенице да у себи садржи елементе штедње, уз тренутно збрињавање породице у случају смрти осигураника.

„Класичним програмом” штеди се новац за зрелије године, и ствара додатни капитал. Основни услови уговарања ове врсте осигурања су: осигураник може бити стар од 14 до 65 година; уговор се може закључити на минимум 10 а максимум 25 година; минимална премија износи 200 евра за годишње плаћање.

Ако мушкарац стар 40 година уплаћује премију од 500 евра годишње на 25 година осигурана сума ће износити 13.551 евро. Очекивана добит је 8.131 евро, а очекивана сума –21.682,99 евра.

У случају смрти осигураника у току трајања осигурања, кориснику се у року од 14 дана од тренутка утврђивања обавезе исплаћује 13.551 евра и до тада остварена добит. Уколико је смрт последица несрећног случаја, кориснику осигурања се исплаћује двострука осигурана сума у износу 27.103,74 евра и до тада остварена добит.

Уз ово осигурање могуће је закључити и додатно осигурање од последица несрећног случаја – трајног инвалидитета, са дневном накнадом за болничко лечење.
Припремила Б. Думић

Politika

Треба мислити на старост
Највећа предност добровољних пензијских фондова је што чланови сами бирају износ и динамику уплате, каже Наташа Марјановић
Улагање у добровољне пензијске фондове је облик дугорочне штедње с циљем да се обезбеде додатни приходи за „треће доба”. Имајући у виду да је такозвани први стуб пензијског осигурања државни ПИО фонд већ увелико испражњен и да ће се, с временом, пензије из тог фонда још више смањивати, сваки одговоран појединац мора да мисли на старост и пензију. Зато су добровољни пензијски фондови права прилика за то, саветује Наташа Марјановић, директор Делта Ђенерали добровољног пензијског фонда.
Највећа предност добровољних пензијских фондова, истиче она, јесте потпуна флексибилност за чланове. Наиме, члан сам бира износ и динамику уплате; може најпре уплаћивати, на пример, по 3.000 динара неколико месеци, па наредних неколико по 5.000, да би се опет вратио на 3.000, и то све уз месечну, полумесечну, тромесечну или било коју другу изабрану динамику. Члан, такође, може престати у неком тренутку да уплаћује доприносе, да би са уплатом наставио онда када му то финансијске могућности дозволе. И то све без било каквих негативних последица. Једино ограничење представља минимална уплата коју фондови сами прописују и која се креће око 1.000 динара, зависно од фонда. Наравно, што се дуже и више уплаћује, акумулира се већа сума.
Држава, кроз пореске олакшице, стимулише и послодавце и физичка лица да уплаћују у добровољне пензијске фондове. Уплате до 3.000 динара месечно ослобођене су плаћања пореза и то свакако треба искористити. Такође треба напоменути да ће, у случају да се при подизању средстава одлучи за доживотну пензију, члан добровољног пензијског фонда бити ослобођен и пореза на капиталну добит.
Акумулирана средства се не могу подићи пре навршене 53. године, док се са неким од понуђених начина исплате мора започети пре навршених 70 година, што практично значи да никад није касно да се почне са штедњом у добровољном пензијском фонду. У случају ванредних трошкова лечења или трајне неспособности за рад, члан може повући акумулирана средства и пре навршене 53. године живота.
Иако потпуно флексибилни за чланове, добровољни пензијски фондови су строго регулисани и контролисани од стране Народне банке. Загарантована је сигурност улагања, а стриктним ограничењима контролише се у шта се улажу средства из фонда и колико максимално у фонд сме да се улаже. Сигурност улагања, уз велику јавност рада, доприноси транспарентности која је потребна за изградњу поверења, у протеклим временима често нарушаваног, а без којег је постојање оваквог производа практично немогуће.
Није захвално поредити штедњу у добровољним пензијским фондовима са улагањима у друге производе на финансијском тржишту. Иако сличност постоји, различити производи пружају различите финансијске погодности појединцу и задовољавају различите потребе. Од добровољних пензијских фондова се очекује стабилан и сигуран раст имовине на дуге стазе који ће, уз минималан ризик, донети принос који је виши од износа оствареног штедњом у банци.
Очекивани принос добровољних пензијских фондова је нижи од очекиваног приноса инвестиционих фондова или акција на берзи, али је ризик од евентуалног губитка неупоредиво мањи. Лични афинитети чланова одређују карактер инвестиције. Међутим, ови производи не искључују једни друге и одговоран грађанин би требало да штеди у добровољном пензијском фонду.
Приредила Б. Думић


Izvor: Politika

Велика зарада, велики и ризик
Уколико нисте сигурни да имате пројекат који ће ваша средства увећавати, препустите их некоме ко такав пројекат има, ко уме да га реализује

Ако сте у дилеми који је најбољи начин да инвестирате уштеђени новац и како да остварите највећу добит, већ сте у старту на добитку. Ви сте већ изнад српског просека и нема разлога да са одлуком журите. Одредите приоритете, саветује мр Горан Милићевић, извршни директор у Комерцијалној банци. Најважнија је одлука да ли ћете се определити за сигурнији пласман са нижим приносом, за ризичан са високим приносом или за нешто између. У старту се ослободите заблуде да постоји сигуран пласман са високим приносом. Да постоји, сви бисмо били богати.

Ако сте пре тога у дилеми да ли да улажете у властити посао (производња, трговина, услуге...) или да новац привремено препустите другоме, први савет је: не упуштајте се у посао за који нисте већ потпуно спремни, ни стручно, ни физички, ни ментално. Љубав „на први поглед” најчешће се испостави као велика грешка. У тој првој фази обично не сагледавамо мане посла којим бисмо се бавили, а највише их је скривених. Још ако ту своју жељу покријете и значајном инвестицијом, из које се тешко излази, имаћете времена да се кајете.

Дакле, ако нисте сигурни да имате пројекат који ће ваша средства битно и релативно трајно увећавати, препустите ваша средства некоме ко такав пројекат има, ко уме да га реализује, или у најмању руку ко је спреман да за евентуални промашај плати цену. Али, никада не позајмљујте новац директно. Посебно се чувајте понуда за изузетно примамљиве позајмице, са високим приносом. Овакве понуде могу да буду резултат још погрешнијих процена него што би биле ваше, можда доброг маркетинга, потребе да се „чупа” из проблема, или напросто преваре.

Уколико имате чврсто уверење да знате добро да процењујете, усмерите се ипак на нешто мање ризичан али потенцијално довољно профитабилан посао – купујте акције. Првенствено акције фирми за које имате информације, податке или на било који други начин засновано уверење да ће им цена расти у наредном периоду. Али и овде није лоше да се додатно заштитите, посебно кад немате довољно берзанског знања и искуства. Куповину акција, не само у техничком смислу, препустите да за вас ураде брокери, и то по могућству проверени брокери. Они су се за тај посао и школовали и обучавали и од успешности у пласирању ваших пара зависи им и каријера и материјални статус.

По степену ризичности на нижој лествици, али са још увек високим потенцијалом квалитетног инвестирања, налазе се фондови. Улажући, на пример, у приватни пензиони фонд, уз очекивани принос, улажете и у будућност. Додуше, не баш блиску, па се не препоручује онима чији је плански хоризонт кратак.

Улагањем у животно осигурање и приватне здравствене фондове сигурно ћете подићи квалитет живота. Мана улагања је што ћете пун финансијски ефекат остварити тек ако и када вам се деси оно што најмање желите – болест, или, далеко било... Али, ако у вашим плановима битно место имају ваши потомци, ово је одлична инвестиција. Па и ако пропадне, имате сасвим довољно разлога да будете задовољни. Оно што је и даље битан ограничавајући фактор – на нашем тржишту је још увек сиромашна понуда и слаба конкуренција ових фондова.

На крају долазимо и на најактуелнију дилему: да ли се определити за куповину инвестиционих јединица у инвестиционим фондовима, или за класичну штедњу у банкама. Теоретски гледано, инвестициони фондови нуде потенцијално веће приносе, посебно у временима раста општих берзанских индекса, због чега су све популарнији. Међутим, и поред убрзаног оснивања инвестиционих фондова на српском тржишту, још је прерано за закључке. Уосталом и искуства и резултати су различити. Неки су стартовали веома успешно, а неки сасвим скромно, просечно. При томе се отвара и дилема у који воз ускочити – онај који јури, а можда и кочи, или онај који је тек кренуо, па ће можда битно убрзати. Тек ће време показати да ли су најквалитетнији берзански стручњаци, које су ови фондови ангажовали, тако структурирали своје портфеље да обезбеде стабилан и висок раст цене инвестиционих јединица. Међутим, ми смо ту где смо и мора се имати на уму да ће и најмањи потреси из економског и политичког окружења вероватно битно опредељивати цене акција, вредност портфеља, а тиме и цену инвестиционе јединице.

Зато свима који преферирају пуну сигурност, уз релативно солидне камате, које су и даље готово двоструко веће од европских просека, остаје да се определе за класичну штедњу у банкама. При томе, орочавањем на дуже рокове постижу се битно бољи услови, због чега треба проценити реалне потребе и улог орочити на прихватљиво дуге рокове.

И на крају, да не заборавимо. Ако уз слободна средства имате и дуговања, одмах их вратите, уз услов да пенали за превремену отплату не надмашују разлику између активне и пасивне камате. Вероватно је да је камата коју плаћате већа од оне коју наплаћујете. Ако је обрнуто – наставите, на сјајном сте путу.
Нећу вам сугерисати ону стару пословицу да се сва јаја никада не држе у истој корпи. Ово с, ипак, основни савети за оне који и немају баш превише јаја, то јест новца.
Приредила Б. Думић

Politika

Осигурајте сопствени бизнис
Полиса за осигурање имовине предузетника је драгоцена инвестиција

Покренули сте нов посао или већ дуже време улажете у развој свог предузећа. Носите бреме одговорности на путу ка пословном успеху. Размишљате о сигурном партнеру који ће смањити ризик вашег пословања. Важан ослонац у сигурности је осигурање које се остварује закључењем уговора код осигуравајућег друштва, при чему је оно дужно да у случају штетног догађаја и надокнади штету. Запамтите: ризик од настанка штетног догађаја увек постоји, па чак и тамо где га не видимо.

Полиса за осигурање имовине предузетника излази у сусрет њиховим потребама да осигурају сопствени бизнис, а та инвестиција је драгоцена, поготово уколико дође до нежељених догађаја, саветује Дара Стијеља, координатор рада филијала „Винер Штедише осигурања”.

Таквом полисом можете осигурати: грађевински објекат – зграду, опрему и остале покретности у објекту, залихе робе, стакла, одговорност из обављања делатности.

Полиса коју нуди „Винер Штедише” подразумева пре свега заштиту од основних имовинских ризика: пожара, удара грома, експлозије, олује, града, пада ваздушне летелице, удара моторног возила и покретне радне машине у осигураном грађевинском објекту. Постоји могућност уговарања допунских ризика поплаве и бујице, клизања и одроњавања, снежне лавине, исцурења течности, изливања воде из водоводних и канализационих цеви, самозапаљења залиха до неких ризика који су актуелни у нашој свакодневици као што су: ризик провалне крађе и разбојништва, лом машина и стакла.

Пакет ризика бира осигураник, а осигуравајуће друштво се труди да избор буде максимално прилагођен делатности и потребама предузетника.

Пракса у „Винер Штедиши” осигурању је да на једноставан начин, потписивањем вишегодишњег уговора о осигурању, обезбеди клијентима континуирано осигуравајуће покриће без поновног доласка. Осигуравајуће друштво ће се побринути да на кућну адресу достави све важне информације о обнови осигурања.

Уз осигурање имовине, заштиту можете обезбедити и вашим запосленима. Уговарањем колективног осигурања запослених, они стичу право на заштиту од последица повреда задобијених на послу и ван посла, као и заштиту њихових породица у случају смрти осигураника као последице несрећног случаја или болести. У циљу потпуније заштите предузетници могу добити: осигурање трошкова лечења, чиме се покривају стварни нужни трошкови који у току лечења од последица несрећног случаја падају на терет осигураника као и осигурање дневне накнаде која се у уговореном износу исплаћује за време привремене спречености осигураника за рад.

На пример, уколико је фирма регистрована за производњу металних производа у хали масивне грађе за осигурање од пожара и основних опасности, на суму осигурања од 8.000.000 динара, годишња премија би била 10.600 динара. Предyзетник се може осигурати и од ризика провале, крађе, разбојништва, „на први ризик”, од лома стакла, сходно својим потребама и могућностима.

На истом примеру, фабрике, осигурање запослених од последица несрећног случаја, рецимо са 30 запослених, била би: за смрт услед незгоде осигурана сума од 100.000 динара подразумевала би уплату годишње премије по раднику у износу од 1.015 динара. Такође, радник се може осигурати и од ризика инвалидитета, смрти услед болести, али и за трошкове лечења, дневну надокнаду.

Приредила Б. Думић


Politika