daj da skupimo po evro da kupimo čika Peri kuću 

Ja sam za.

mnogo je, ovu manju sa plavim krovom ćemo 

Dosta mu i kisobran, i to je neka vrsta krova nad glavom

Ma nek ide život.  

lako je tebi, ti si bogat pa možeš da se bahatiš, a vanyo i ja smo sirotinja, mi nemamo toliko za veliku kuću 

Sme li Srbija da ostane bez e-Novina?
Piše: Nebojša Milenković

Da li bi Srbija u bilo čemu bila sretnija i bolja ukoliko u njoj više ne bi postojala poslednja dva preostala istinski slobodna i nezavisna medija? Getoizirana na (medijski) prostor ova dva web portala, građanska (čitaj: kritička) Srbija danas više nema drugih ni pouzdanijih uporišta. Stoga bi svi oni koji imaju uticaja (a, bogme, i novaca) morali ozbiljno da se zamisle nad poražavajućom činjenicom da je čak i tokom 90-ih postojalo više prostora za kritičko sagledavanje stvarnosti nego što je to slučaj danas


Govoreći o Ritualnom ubijanju gradova na jednoj od sesija Beogradskog kruga ― polazeći od kletve zapisane u Kuranu po kojoj će "svi gradovi sveta biti porušeni, a neposlušni građani pretvoreni u majmune" ― kao prvu brigu (tadašnje) Druge Srbije arhitekta i urbanista Bogdan Bogdanović označio je brigu o tome "kako sačuvati ono malo preteklog urbaniteta i ne dozvoliti da nas pomajmune"! Urezane u pamćenje svih koji su tog aprila 1992. prisustvovali Bogdanovićevom izlaganju, ove reči na značenju nisu izgubile ni danas. Da je živ, kao poslednja uporišta urbaniteta u Beogradu i Srbiji današnjice Bogdan Bogdanović svakako bi označio one medije koji suštinski doprinose kritičkoj misli, koji iskaču iz unisonih i besmislenih marketinških šablona što stvarnost demantuje na svakom koraku, koji društvu frustriranih, razočaranih, bezvoljnih, mrzovoljnih i obeznađenih građana nude alternativne vizije, strategije i koncepte. Naposletku ― one koji se bespogovorno i beskompromisno zalažu za redefinisanje shvatanja pojmova države, nacije, nacionalnih interesa, baš kao i kritičko sagledavanje sebe i sveta koji nas okružuje.

Opijene vlašću, vođene sasvim prizemnim i sasvim ličnim interesima, političke partije, njihovi lideri ― ali i ne mali deo deo javne, medijske, intelektualne i NVO sfere ― danas očigledno više nisu u stanju da javno dobro stave iznad vlastitih prizemnih inetersa. Opšta grabež ― kao u rimskom carstvu u godinama njegovog raspada ― i ritualno zatiranje poslednje trunke zdravog razuma i kritičke misli sprovodi se na svakom koraku. Retke ličnosti koje se zalažu za javni interes i opšte dobro (npr. slučaj Verice Barać) na dnevnom nivou izložene su podsmehu i cinizmu političke kaste, koja u odbrani ideologije sveopšteg grabeža i moralne truleži koja caruje današnjom Srbijom više ne bira sredstva. Na političkoj i javnoj sceni ― čini se dramatičnije no ikad u našoj istoriji ― danas ima tako poražavajuće malo ljudi koji ulivaju bilo kakvu nadu. Među onima koji i ulivaju kakvu-takvu nadu ima još manje onih koji ulivaju bilo kakvo poverenje.

Pomenutu političku i medijsku unisonost, baš kao i intelektualnu žabokrečinu današnje Srbije remete još samo dva ― gle simbolike oba elektronska (!!!) ― medija: e-Novine i Peščanik.

Dok je radio emisija Peščanik novom programskom politikom medijske kuće B92 praktično bila naterana na moralni izbor auto-getoizacije, odnosno svođenja medijskog dometa na web sajt ― nad e-Novinama nadvila se opasnost drugačije vrste. Naizgled "legalističke", tužbe Emira Kusturice i Stojana Drčelića, sa odštetnim zahtevima za "pretrpljene duševne patnje" u iznosu od ravno 5.750.000 dinara (odnosno, 57.500 evra) u sebi nose klicu nečega što bi svojim posledicama po stanje slobode medija i kritičke misli u Srbiji moglo da ima nesagledive posledice!

Photo: Milica Jovanović

Da se razumemo, ovo nije tekst u odbranu E-novina ― ovo je tekst u odbranu parava na slobodnu misao, javnu reč, obrazloženu kritiku, demokratski dijalog... Naposletku ― u odbranu elementarnog (ljudskog i građanskog) prava na razlikovanje. Prava na pobunu. Prava na neslaganje. Prava na Srbiju koju neće niti može da nahrani (samo) jedan reket. Prava na Srbiju čija pamet ne može i ne sme da potekne/potiče iz (samo) jedne glave. Prava na Srbiju koja traži nadu, pravdu, slobodu, jednakost, demokratiju, reforme...

Zbog toga bi oni koji ovo čitaju (a znam da čitaju) morali da razmisle i zapitaju se: da li bi Srbija u bilo čemu bila sretnija i bolja ukoliko u njoj više ne bi postojala poslednja dva preostala istinski slobodna i nezavisna medija?

Getoizirana na (medijski) prostor ova dva web portala, građanska (čitaj: kritička) Srbija danas više nema drugih ni pouzdanijih uporišta. Stoga bi svi oni koji imaju uticaja (a, bogme, i novaca) morali ozbiljno da se zamisle nad poražavajućom činjenicom da je čak i tokom 90-ih postojalo više prostora za kritičko sagledavanje stvarnosti nego što je to slučaj danas.

Svedočeći na dnevnom nivou o dubokom stepenu krize morala, ideja, koncepata i političkih sloboda srpskog društva današnjice ― e-Novine i Peščanik nikako ne bi smeli biti doživljeni kao neprijatelji. Naprotiv!

U trenutku kad je tabloidizacija političke i medijske sfere dovela do banalizacije svih ozbiljnih problema, kada su laži eksperata u očima naroda trajno kompromitovale društvo znanja, kada su banalnosti, gramzivost i bahatost političke kaste dovele do kompromitovanja ideje demokratije, kada je gubitak suštinske razlike čak i između dojuče naizgled nepomirljivih političkih opcija obesmislio i samu ideju izbora ― postojanje Peščanika i e-Novina ne bi smelo biti doživljeno drugačije no kao postojanje utočišta za alternativu. Kao postojanje poslednjeg preostalog utočišta za nadu da bi u ovoj zemlji stvari mogle da počnu da funkcionišu na drugačiji, pravedniji način.

Stoga bi i svi oni koji svojim delovanjem (ili nedelovanjem, svejedno) na bilo koji način doprinese situaciji u kojoj u jednom društvu o nadi više ne bi govorio niko ― morali biti svesni toga da svojim (ne)činjenjem to društvo guraju na put sasvim izvesnog sunovrata.


извор: богоугодне е-новине

------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ево још један борац (или боркиња ) за права е новина и пешчаника...стварно не знам ко је тај ретардињо што је нашкрабао ово али ми је једна ствар интересантна: он на неколико места у тексту помиње "демократију", "културу дијалога" ,"сукоб мишљења" ....занимљиво је да тога ничег нема у е новинама    чак сам чика педофи...пардон пера  се хвали како код њега не сме да буде различитог мишљења и да не сме да буде толеранције према саговорнику који заступа различите ставове...

диииивно ... кад међу свим овим облицима живота што гамижу Србијом, ни они најнижи неће да се бакћу с е-новинама и пешчаником ... шта нам је чинити ... позвати се на мртве и на то да би они СВАКАКО имали разумевања за ова два гласила ... јадно бедно а истовремено тако прајслес на зицер и из цуга опише аутора боље него добар психијатар ...

и да ... последња упоришта урбанитета ... 

да јбт...

Како смо систематски "уништени" од Е-новина
   
НСПМ   
петак, 12. август 2011.

Ако бисмо чувену Борхесову мисао ("гнушам се сношаја и огледала јер само умножавају несрећу") применили на "Електронске новине", онда бисмо зацело морали да кажемо да се гнушамо преношења "Е-новина" јер тиме само умножавамо добар неукус и лош "непатриотизам". Па, чему онда преношење њиховог тзв. текста? Најпре, претпостављамо да многи читаоци нису упознати са овим жанром који су "Е-новине" увеле као средство обрачуна са свима који мисле другачије: уместо да пишеш оригиналне пренеси текстове оних с којима се не слажеш и унакази их својим тумачењем (не подразумева ли ово да редакција сматра да посетиоци њиховог портала нису способни да сами растумаче новински текст па им треба мало припомоћи карикирањем, псовкама и фотомонтажама?). Друго, добра је ово показна вежба тенденциозног читања, учитавања, "говора мржње" и фалсификата – вредних, наше је скромно мишљење, макар једне пристојне тужбе. Треће, сајтови су кварљива роба, па ако се некад буде правила (да останемо код Борхеса) макар мала историја новинарског бешчашћа на овом простору – да остане архивирано!

За сваки случај и боље дане.

Напомена: "Пре него што наставите с читањем посаветујте се са својим лекаром или фармацеутом."   

*

Е-НОВИНЕ: ЂОРЂЕ ВУКАДИНОВИЋ ЗНА ПРАВИ ПУТ - ДА СЕ МОБИЛИШЕМО, ПА ШТА БУДЕ!

Згрожен прохладном реакцијом београдских власти на догађаје на северу Косова, поготово тужном чињеницом да је потпуно изостала његова омиљена народна фешта у облику спаљивања амбасада, мекдоналдса и обијања продавница спортске обуће, Ђорђе Вукадиновић је одлучио да нешто предузме и озбиљно, научно, професорски и аналитички објасни надлежнима шта им је чинити. Најзад пренут из досадне свакодневице (факултет -”Морнар ”- кућа - НСФМ), са вишком балвана у крви, Вукадиновићу се учинило да живот поново има смисла, па се разуларио до крајњих патриотских граница. Упутство за читање људима из Тадићевог кабинета: Вукадиновића научите наизуст и одмах примењујте у пракси!

КАДА ТРАЖИМ ОНДА ЗАХТЕВАМ: Званично затражимо потпуну примену резолуције 1244. и апсолутну статусну неутралност Кфора и Еулекса.

ДОСТА СМО ВАС ТОЛЕРИСАЛИ, А САД МАРШ: Разговарајмо на највишем нивоу са сталним чланицама Савета безбедности (плус Немачка, а о Хрватској да и не говоримо) које признају независност Косова и предочимо им да Србија искрено жели најбоље могуће односе са њима, али напросто не може толерисати њихову активну подршку косовској независности.

Поново имамо разлог да одустанемо од Европске уније, јуху: Ђорђе Вукадиновић, срећан као балван

ЗБОГОМ, ЕВРОПО, ОДОСМО МИ У ПИЧКУ ЛЕПУ МАТЕРИНУ: И одмах, али одмах, зауставимо причу о Европи без алтернативе. Делом зато што то заиста више није тако сјајна алтернатива, а делом зато да нас се тим чланством, односно кандидатуром не би могло и даље овако бесрамно уцењивати.

ДОНЕСИМО СПОРАЗУМ О ДЕСТАБИЛИЗАЦИЈИ И РАЗДРУЖИВАЊУ: Суспендујмо, по земљу, ионако веома неповољан Споразум о стабилизацији и придруживању, зауставимо погубну „либерализацију“ и економску политику која се, под различитим владама, практично без прекида води последњих једанаест година, а која нас доводи у положај економске колоније запада и која је по привреду имала последице горе од санкција и бомбардовања.

МЕЊАМО ДИЛЕРА: Прекинимо наркоманску зависност од ММФ-а и Светске банке.

РУСИЈО, МАЈКО, ЕВЕ НАС: Окренимо се конкретним билатералним споразумима са традиционалним политичким и економским партнерима, укључујући и поједине земље ЕУ.

ЗАМРЗНИ МЕ НЕЖНО: Саопштимо да ће Србија да преиспита и замрзне односе са оним земљама за које се испостави да су њихови дипломатски представници на Косову подржавали и охрабривали последње једностране акције Приштине.

НИСАМ ЗА РАТ, АЛИ АКО ДО ЊЕГА СЛУЧАЈНО ДОЂЕ, СЛОБОДНО ОБУЦИТЕ УНИФОРМУ И КРЕНИТЕ НА ЈУГ, ПИСАЋУ ВАМ РЕДОВНО ПРЕКО НСФМ: Ни једна од ових мера није никакав „рат“, али јесте јасан знак да вам је озбиљно стало до свог територијалног интегритета и да сте спремни да се за њега озбиљно заложите.

КУВАНА ЖАБА У СОСУ ОД КОСОВСКИХ БОЖУРА: У противном, немојмо да се фолирамо и даље „кувамо жабу“ звану српско јавно мњење. Хајде да лепо учинимо оно што нам ЛДП, и домаћи медији на челу са Б92 предлажу сво време.

СРБИЈА НИЈЕ КИНА, КОСОВО НИЈЕ ТАЈВАН, ЈА НИСАМ НОРМАЛАН: И само да подсетим на оно што сам на овим страницама већ говорио, али није имао ко да чује. Кина аутоматски прекида односе са свим земљама које признају Тајван. А ако вам славодобитно кажу како „Србија није Кина“, слободно одговорите да, веровали или не, ни Косово није никакав Тајван, односно да „какав су они Тајван, таква смо и ми Кина“.

Свака ти је ка Шешељева: Антонић подржава Вукадиновића

СЛУШАЈТЕ КАД ВАМ ПРОРОК ЗБОРИ: Зашто сада подсећам на ово и чему то „враћање у прошлост“, уместо да се окренемо сарадњи и заједничкој европској будућности? Па зато што имам утисак да, помало парадоксално, ове речи, иако у потпуном раскораку са актуелним током српске политике и атмосфером коју производе српски медији, данас заправо делују још уверљивије него онда.

МИ ПОПУСТИЛИ, А ОНИ НАМ НИСУ ВРАТИЛИ КОСОВО, КАКАВ ЗАЈЕБ: Онда ми се могло спочитати да је у путању подилажење јавности, дување у тикву ДСС-а, опструирање светле евро-будућности, стотина хиљада нових радних места и бољег живота који нас чека иза угла, само ако малчице „олабавимо“ ту причу око Косова. И, ето, олабавили смо. Вратили амбасадоре у земље које су признале Косово, „изоловали разлике“ и „сложили се да се не слажемо“ са својим западним пријатељима, потписали смо „стратешко партнерство“ са Француском, прихватили „статусно неутрални“ Еулекс, заједничку резолуцију са Бриселом и „преговоре о животним питањима са Приштином“. И шта смо добили заузврат? Само нове уцене и сталну претњу „Олујом“ на северу сваки пут када не будемо довољно „кооперативни“.

ДА СУ МЕ ПОСЛУШАЛИ НА ВРЕМЕ, САД БИСМО ВЕЋ ТРИ ГОДИНЕ БИЛИ У РАТУ: Узгред речено, већину поменутих мера је требало предузети одмах након што је Приштина једногласно прогласила независност 2008. године. Али тада није било „политичке воље“, односно жеље код једног и храбрости код другог главног актера.

ЗДАЛИ МЕ ПРИЈАТЕЉИ, ИЗДАО МЕ БРАТ, ИЗГУБИО СВЕ САМ БИТКЕ, АЛ' ЈОШ ВОДИМ РАТ: Рат ни тада није предлагао нико. Али су – тадашњи – Томислав Николић и Ивица Дачић помињали понешто од онога што је овде наведено. (На страну што су у међувремену на то обојица заборавили и вероватно не воле да их се много на ту „мрачну прошлост“ подсећа.)

Вукадиновићеве идеје на делу: Балвани, одбрана српског бића

КАПИТУЛАЦИЈА ЈЕ СМРТ, РАТ ЈЕ ЖИВОТ, СВЕ САМ ТО САМ СМИСЛИО, НИКО МИ НИЈЕ ПОМОГАО: Наравно да у овоме што говорим има одређеног ризика. Али, као што смо видели, има га и у сталном повлачењу и попуштању. И не само ризика, него потпуне извесности да ће вам на сваком кораку тражити све више и више и гурати вас све ниже и све дубље. Уосталом, капитулација је увек најлакши начин да се спасете од напора и неизвесности које доноси борба – баш као што је и смрт најсигурнији лек од тегоба и мука живота.

РИЗИКУЈМО РАТ ЗБОГ НЕЧЕГ ШТО БИ СЕ МОЖДА МОГЛО ДЕСИТИ, ТО ЈЕ НАЈРАЦИОНАЛНИЈА СТРАТЕГИЈА КОЈУ ИМАМ: Али поента је да је тада учињено нешто, или већина од овога наведеног можда данас не бисмо били суочени са оволиким притиском и овим понижењима. Можда би нас неко уважио и можда бисмо данас били у бољој позицији него што јесмо, и то не само поводом Косова него чак и по питању фамозних „евроинтеграција“.

ВОЛИ МЕ, НЕ ВОЛИ МЕ: А и када су Руси и њихова подршка у питању знали бисмо коначно на чему смо.

РАТОМ ДО САМОПОШТОВАЊА: У сваком случају, сигурно је да би нас сви, и пријатељи и непријатељи, много више поштовали уколико бисмо ми показали да поштујемо себе.

* Сви цитати преузети у маскирном оригиналу са сајта Нова Српска Фашистичка Мисао; међунаслови приватно власништво дезертера из е-новина

(E-новине)