То да многи не схватају да су им сви људи ближњи је тачно, али узрок тог не схватања може да буде у незнању (не знају шта означава појам ,,ближњи'' или можда нису добро схватили причу о милостивом Самарјанину и о томе какво су мишљење генерално имали Јевреји о Самарјанима...) или одбијању да у оном другом види свога ближњег (а глупаве разлоге ће наћи у разлици у боји коже, вери, националности, полу, образовању, социјалном статусу...).
Слажем се и да имамо једну заједничку суштину, природу, али мислим да немамо сви једног Оца небеског. Сви имамо истог Бога Творца, али Бог нам није свима Отац, Бог је постао Отац онима  који су то пожелели, који су кроз крштење постали деца Божија.
Мада наизглед делује исто, творевина или дете, творац или Отац, није баш исто, разлика је у односу, у слободном односу љубави.
Бог свима може да постане Отац, али да ли сви то и желе?
Колико људи жели да прихвати Оца и Његову вољу, Његово старање за нас, да има поверења у Њега, да Га послуша, да отвори срце Њему (јер срце јесте једина тврђава у коју Бог никада насилно неће продрети), да жели да се сједини са Њим, да Га види.... ? (а да одем и даље, колико људи жели да заиста доживи Бога, колико нас има у себи вере једног Аврама или Јова да нам сусрет са Богом може заменити све(т) ? )
Бог је од вечности Отац своме Сину, али нама постаје Отац тек када примимо дар Његовог Духа Светог.
Оваплоћењем Господа Исуса Христа и његовим кориштењем речи ,,Ава'' за Бога, почиње једна велика новина, јер Јевреји нису до тада имали такав однос са Богом, а гле чуда, Христос се Богу обраћа са Ава, Оче...Ова новина уноси измену у схватању појма Бог и до промене односа према Богу, од сада то постаје однос Оца и деце, а не само Оца и твари...

Гордост која нас спречава да у другоме видимо свога ближњег, која нас спречава да волимо све (или да молимо за опроштај или да се извинимо или да опростимо...) је ужасна, али покајањем, а још више смирењем, она се да ломити, а што се више будемо смиривали пред Богом и свим ближњима, то ћемо више сламати гордост у нама. А од гордости нико од нас није имун, само што она поприма различите облике... Мене је давно обузела... 

Boldovano

Jednostavno zaboravljamo da smo svi ljudi. Svest nam je za to data, da idemo napred prema tom saznanju, a mi smo postali gori od zivotinja. Ne znam da li evolucija svesti tokom godina ide napred u tom pravcu, jedino znam da svako moze odmah sada postati dobar covek kakav sto i u sustini je, samo ako ZELI, kako si i napisao.

Ja sam se krstio pre dve godine i stvarno bih rekao da sam postao bolji covek od tada, da li zaista zbog toga sto kako kazu Sveti duh silazi do mene, ne znam, verovatnije zbog sugestije, koja je zaista snazna, bar kod mene.

Za to je zaista potrebna ogromna vera i hrabrost, zameniti i napustiti sve za susret sa Bogom. Leap of faith. Od svog licnog iskustva, Bog mi ne pomaze dok se drzim za stvari koje mi pruzaju udobnost a ne usrecuju me istinski, ne pomaze meni kukavici. Dok ne pustim hleb nema pogache.

Dobro da si svestan toga.

Dobro-loše, stvar izbora, ali nije lako ostaviti ni jedno. Možeš odlučiti da postaneš dobar, ali nećeš to lako postići. Čovek je na pola puta između svetla i mraka. Oseća jedno i drugo i bira u kom pravcu će krenuti. Što je bliže jednoj od te dve strane, druga polako slabi uticaj na njega. Na kraju ostaje samo jedan osećaj. Ljubav ili totalna sebičnost, iz koje proizilazi sve negativno što će čovek uraditi da bi udovoljio sebi. Zov mračne strane je opasan jer podrazumeva mnoga materijalna zadovoljstva.

Како је ово сваштара одлучио сам да ово писамце, које сам нашао на нету, овде поставим...
Када сам га прочитао, прво сам помислио на оног покајаног разбојника Дисмаса, који је био распет са Господом на Голготи...



Писмо Богу

Нађено у шињелу Руског војника Александра Зацепа, који је погинуо у Другом светском рату на финском фронту

Чуј Боже....
Још ниједан пут у животу нисам говорио са Тобом, aли данас желим да Те поздравим. Ти знаш да су ми од детињства говорили, да Те нема. И ја лудак сам поверовао. Творевину Твоју никада нисам сагледао. И гле, ноћас сам посматрао из кратера, што га је направила граната, звездано небо, нада мном. Неочекивано сам схватио, дивећи се свемиру, Како сурова може бити обмана. Не знам Боже, хоћеш ли ми пружити руку, али ја ћу ти рећи и Ти ћеш ме схватити није ли чудно, да се усред ужаснога ада, изненада, појавила светлост и ја сам Те препознао? И осим тога ја немам ништа више рећи, још само, да сам срећан, што сам Те упознао. У поноћ је заказан напад, Али, не плашим се: Ти на нас гледаш..... Сигнал. Шта ћу? Морам да кренем. Било ми је лепо са Тобом. Још желим рећи, да ће, што је Теби знано, битка бити тешка, и, можда ћу Ти, већ ноћас покуцати. И ако ти до овога тренутка нисам био пријатељ, хоћеш ли ми дозволити да уђем, када дођем? Чини ми се, ја плачем. Боже мој, Ти видиш, шта се са мном десило, да сам данас прогледао. Опрости ми Боже мој, одлазим. И не верујем да ћу да се вратим. Како је чудно, ја се смрти више не бојим.

Опрости пријатељу мој,али поред Исуса Христа,на Голготи су били разапети,са његове десне стране Симон Церанец,његов ученик,а са леве стране Јуда Искариотски,његов најбољи пријатељ.
Иначе ,Бога,људи кад тад спознају!

Искрен да будем очекивао сам коментар на само писмо, које је веома дирљиво, а ви се ухватисте нечега што је за ову причу споредно...
Опет сте, по мом мишљењу, у криву, јер се ваше схватање (тумачење, откривење...) не слаже ни са Светим писмом, нити са црквеним предањем (ово предање спомињем, јер Свето писмо је део Светог предања које је Цркви предато, она га је чувала и даље преносила, а један део одлучила и да запише...).
Симон из Кирине (да ли сте на њега мислили под овим Церанец ?    ) и Јуда из Кариота нису страдали на крсту...

Знам да јесу разапети на крсту,како знам ?
Не могу још увек да ти кажем.Али то је истина.
одговорио сам ти за писмо,да никада није касно спознати Бога.
Рекао сам ти пријатељу мој,ја ја не робујем црквеним догмама.
Црква не зна да тумачи Библију,или још горе - тумачи је како њој одговара.
Симон Церанец му је право име и презиме,100% знам,и он је био Исусов ученик.
Он и Јуда 2000.година неоправдано носе љагу на својим именима,зато што је то црква наметнула.
Дошло је време да се сазна истина,јер ништа не може да остане скривено!

Нисам вас питао како знате то што знате, јер сте већ на неколико тема открили део тих својих извора...

Хришћани никоме не робују, па нас је сам Господ Исус Христос ослободио и ми желимо да стојимо у слободи коју нам је Он даровао.

А ваша изјава:


Више говори какав је ваш став према Цркви коју је сам Господ Исус Христос основао и који јој је послао Духа Светог, него о томе шта Црква зна или не зна.
Прво, зар не мислите да је веома дрско да кажете да Црква не зна да тумачи Свето писмо, а оно је црквена књига број 1 ?
Па Црква је Свето писмо (тачније, Нови завет) примила, предала другим људима, брижно чувала од кварења и касније записала, Црква се са толико бриге и, труда, поштовања и љубави односи према Речи Божијој, да је, по мом мишљењу, смешно одрицати њој могућност аутентичног и исправног тумачења.
Под 2, Господ Исус Христос је основао Цркву и рекао да је ни врата пакла неће надвладати, а тврдњом да Црква не ,,разуме'' сопствену књигу, ви имплицитно управо то тврдите.
Под 3, негирати, без икаквих аргумената, надахнутост толиких поколења људи који су делови Тела Христовог, који су чланови Цркве, говори о једној ужасној гордости и ниподаштавању других. Не знам да ли помислите о коликом броју људи ви говорите да не разумеју Свето писмо и да нису разумели Речи Божије? Да ли помислите понекад да ћете се са њима можда сусрести у Царству Божијем и да ћете пред Богом одговорити на вашу тврдњу да Његови свети нису разумели Његове речи и да нису живели по вољи Његовој?
А под 4, ово није први пут да сте ви у сукобу са Светим писмом (не знам зашто ме увек то запањи, можда зато што неко у исто време прихвата делове Светог писма, а делове одбацује, као да све књиге и делови не представљају комаде божанског мозаика?) тако да ми је јасно да ви можете да тврдите било шта, па и то да је Црква ,,наметнула'' учење о томе да је Јуда из Кариота лош и издајник, то јесте ваше право, али то нема везе са Светим писмом, већ са вашим приватним откривењима и схватањима текста.

До сада сте само износили ваше ставове, сада сте већ прешли и у нападе на Цркву?
Да ли то почињете да показујете своје право лице?

Пријатељу мој,Исус Христ није основао цркву,већ Веру.
Пријатељу мој,износим своја сазнања.
Не нападам цркву,али кажем да не робујем црквеним догмама.
Ви,пријатељу мој,користите нешто што је недопустиво - осуђујете особу говорећи о страшном суду,а то исто ради и црква,а то је црквена догма.
Пријатељу мој,немојте олако да упирете прстом и да љагате.
Нисам горд,већ смеран Божији човек.
Пред лице Господа Бога Исуса Христа изаћи ћу смирено и чисте душе,јер сам спознао истину.
Откуда знате да се Господ Бог Исус Христ неће љутити на вас због његовог најбољег пријатеља Јуде и због његовог ученика Симона???
Да ли сте некада размишљали о томе???

Ево, веома лагано и једноставно ћу да вас демантујем, а ви опет наставите по своме.
Ergo, ви кажете:


А у Светом писму пише:

А и ја теби кажем да си  ти Петар и на томе камену сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати. (матеј 16,18)

И опет сте ви у сукобу са Светим писмом, али наравно да вас то не брине, па ви имате специјална сазнања, а ту ја вас не могу и нећу да пратим.   

Претио нисам, већ сам поставио питање, али ви сте га у својој брзоплетости погрешно прочитали.
Моје питање је говорило да се у Царству Божијем сретнете са Богом и Његовим светима, шта бисте онда одговорили? Дакле, претпоставио сам да ћете бити у Царству Божијем, упркос томе што се у много чему не слажемо, али ви то не желите да видите, већ видите само оно што вама одговара. Ту ја ништа не могу, осим да жалим због неразумевања.
Нити сам вас осудио, али ви изгледа и то тако доживљавате. Само сам вам указао на могуће импликације ваших изјава, али вас то изгледа ич не брине.

Жао ми је због тога и жалим што су моје речи код вас изазвале такву реакцију и извињавам се због тога.

Због Јуде из Кариота и мог мишљења о њему Господ Исус Христос се неће љутити на мене, јер оно што знам и верујем, то је оно што је Црква од свог оснивања веровала, а Цркву и онда, а и данас води Дух Свети, а то је исти онај Дух кога је сам Христос послао својим ученицима. Тако да око овога не бринем ни мало. Одговор је у једном истом Духу. 
А искрено ме брине што ће ме Господ подсетити да нисам испунио оне 2 заповести о љубави и нисам довољно волео Бога и своје ближње. Е, то мене брине и то ћу у првом реду покушати да исправим.