Dijamant
(Odlomak)

Jedna je zvezda svojim dijamantom
ozarila sve dubine nebesa:
ptica svetlosti koja pokusava
da pobegne iz svemira
i da napusti
ogromno gnezdo svog zatocenistva,
ne znajuci da u ludom bekstvu
lanac za sobom vuce preko svoda.

Crtice

Taj put
bez prolaznika..
Taj put.
Taj cvrcak
bez ognjista svog..
Taj cvrcak.
I klepka ta..
Snom obrvana
klepka.

Predeo

Dolina
pod bremenom maslinjaka
kao lepeza
siri se i sklapa.
Nad maslinama
razdrta nebesa
i sive kise
prvih hladnih zvezda.
Crn trscak drhce
kraj usnule reke.
Zrak mrk i nakovrdzan.
Maslinjak polegao,
pritisnut lelekom.
U mraku
zarobljena jata crnih ptica
dugackim repovima masu.

Zagonetna moc gitare

Na raskrscu
okruglom
sest je devojaka
zaigralo.
Tri su od mesa
a tri su od srebra.
San jos od juce uzalud ih trazi,
jer ih ne pusta iz svog zagrljaja
Polifem jedan od zlata.
Gitara!

Stari guster

U suton vreo
na uskoj sam stazi
necujnog,
nujnog,
don-Gustera sreo
(o, suzo krokodilska!)
nagizdanog,
s kravatom krutom
na plastronu zutom,
u sapo-klaku
i zelenom fraku.
Mada doteran tako,
sve je na njemu
tuzno,
tuzno bilo jako,
ko izgled nekog starog profesora.
Uvelim okom propalog artiste
pio je boju sutona sto pada
vrh livada..
Mudrace zaneseni,
cutnjom opijeni,
sta trazite sred ove staze
kojom gaze
kolone gluhe nocnih prividjenja?
Da niste posli u vecernju setnju,
don-Gusteru?
Ili ste hteli
u taj suton vreli
da isprosite zadnju plavu paru
nebo sto gasne u vecernjem zaru?
Da vas secanje u polje ne goni,
il' vam u uhu zvoni
strofa kakva fina
od Lamartina,
il' uzivate
dok zadnje kantate
srebrnom zicom vezu ptice snene,
bezimene?
Mozda se suncu divite sto seda
i pred odlazak jos jednom ogleda
lik svoj u oku vasem
(o, vi zablji zmaju?)?
(Gondole misli
bez vesala kruze
tamnim vodama
popaljenih duga..).
Da ne trazite
gustericu kakvu,
zelenu kao klasje
mladog zita
ili ko recne vlasi raspustene,
sto nekuda za danom minu
u daljinu?
Suncane luce
zgasle su za humom
i stada dizu
prah rumenim drumom.
Vreme je kuci..
Napustimo stazu
i mislima pogasimo svetiljke!
Pustimo oci samo
da se dive
zvezdama prvim visoku u zraku,
dok ih u mraku
love bez zurbe
i gutaju prvi svici
u zivici..

Zrikavac
(Odlomak)

Zrikavce,
mala zvucna zvezdo
nad poljima usnulim;
stari znance zaba
i mrkih popaca!
Grob ti je u valima mekog zlata
u koje zrelo Leto te polaze,
a Sunce dusu tvoju utka nezno
u svetlost svoju.

Vece

Tri vitka jablana
i jedna zvezda.
Tisina izujedana od zaba
lici na tanak veo
sav isaran
lunama nekim mladim i zelenim.
U reci
suvo drvo procvetalo
nizom krugova
koncetnricnih.
Stoji nad vodom samotno i sneva.
Sneva crnojku jednu iz Granade.

Drveta

Drveta!
Jeste li zvezde
odapete s' neba?
Koji vas strasni ratnici poslase?
Ili ste nekad mozda bili zvezde?
Muziku vasu toci dusa ptica,
ptica nebeske radosti
i tuge.
Drveta!
Da vam kvrgavo korenje po zemljom
ne druguje slucajno
s mojim srcem?

Herbarijum

Cvecem zacaran, putnik beloprsti
vuce nekakav herbarijum stari
s mirisom venenja i svetom krstari.
Nocu se vracaju na svoje grane
besumnim letom duse starih ptica
i pevaju u presovanoj sumi,
gde nemo placu vrela na sve strane.
Kao nosici decji, prilepljeni
uz okno, i cvet mimoze i krina,
zarobljen u tim koracima cami
pod neprozirnim kristalom godina.
Cvecem zacaran, putnik beloprsti
sav uplakan otvara knjigu svoju,
a mrtve boje na list herbarija
besumno sve padaju u roju.

Suma casovnika
(Odlomci iz istoimenog ciklusa pesama)

Udjoh u sumu
casovnika.
Lisce od tiktakanja,
cvetovi - grozd zvona,
a ispod vremena stokratnog
ljuskaju se
zasvezdja setalica.
. . . . . . . . .
Jedan.. dva.. tri..
Odzvanjaju u sumi casovnici.
Tisina
ispunjena mehurima vode,
a u mraku
visoko negde zlatna setalica
lik moj po zraku
njise tamo-amo..
Odzvanjaju u sumi casovnici!
Dzepni satovi
kao roj musica
kruze oko mene.
Negde u mome srcu kuca
casovnik pozlaceni
moga dede.