A najviše volim tebe

volim kad pada mokro lišće
žutozelene nijanse
kad me tvoja ruka stišće
a ja više nemam šanse
da odustanem

volim pahulje dok plove
gledat’ prozore od leda
u toplom krevetu kroz snove
dok mi tvoja ruka ne da
da odustanem

bijeli behar ljubili smo
plavim nebom što miriše
u takvom danu rođeni smo
vjetar pamti, vjetar piše
vjetar vidi sve

a najviše volim tebe
ti si moje ljeto, moje sunce, moja snaga
volim puno toga, volim ja i sebe
al’ jako i do kraja samo tebe draga

Anđeli

pun mi je život grešaka
ponavljam ih dan za danom
al’ još od rane mladosti
osjećam da je neko sa mnom

da diše u blizini
i da brine o sudbini
mojoj

koliko sam gluposti
napravio u životu
skoro da sam i pretjer’o
neka mi je na sramotu

nosio sam u torbi glavu
izvuk’o je živu i zdravu
samo ja znam što

na ramenima mi
dva anđela sjede
čuvaju me
od nesreće i bijede
dva anđela
danju noću rade
paze da mi neko
sreću ne ukrade

potrošio sam život do pola
k’o sapun od jorgovana
kol’ko sam u park kafani
ostavio kišnih dana

dok vjetar na izlog lijepi lišće
neko kao da mi ruku stišće
samo ja znam ko

o tebi sam maštao
čekao te dan za danom
ušetala si u moj život
pod žutim kišobranom

ona je sve što ti treba
šapnuo je neko kao s neba
samo ja znam ko

na ramenima mi
dva anđela sjede
čuvaju me
od nesreće i bijede
dva anđela
danju noću rade
paze da mi neko
sreću ne ukrade

Bascarsijska

Na svakom sam cepenku kafu popio
i rahat lokum na cesmu spustio
kad prodjes Saracima znaces da sam bio
a docekati nisam te smijo

kazandzije kucaju kao da ne mogu
da nadju pravi ton
kurikaju sajdzije sahat na kuli
zildzije stimaju zvon

halaci cesljaju pamuk prstima
ko bakrenu kosu na tvojim prsima
sindzije slatke simite peku
a ja sam stoput presao rijeku

da sam bogdo tascija pa da ti isklesem
novi avlijski prag
da se popnem na pendzer cardaklojom lozom
i opet budem ti drag

ubro sam te curber secer ruzo
prije vremena
ja moram bjezati, nemoj brinuti duso
ljubavi jedina

zveckaju dzezve, djevdjiri sahani
mirisu na jasmin tvoji jorgani
kaldrmu je uglancala kisa
suska i mirise kafa iz sisa

danas kalajdzije sunce kalaisu
samo za tebe
da ti toplije bude dok zamisljas kako
moj dah te miluje
ubro sam te dzulbe secer ruzo

prije vremena
ja moram bjezati,nemoj brinuti duso
ljubavi jedina

Blues

Gledao sam sinoć stare fotografije
ruke u džepu, u očima maj
skvasilo je more rub ljetne haljine
gdje je pobjeg’o osmijeh, gdje je pobjeg’o sjaj

gledao sam sinoć zaboravljena lica
čitao sam snove na svakom od njih
knjige i ploče, milion sitnica
i eto, svi su stali u stih

kuća na kraju grada
njene ruke moj šal
njeni poljupci munje
na njenom kredencu dunje
mirišu na maturski bal

gledao sam sinoć stare fotografije
mi tek na početku a ljetu je kraj
gledaj oko sebe i biće ti jasnije
gdje je pobjeg’o osmijeh, gdje je pobjeg’o sjaj

gledao sam sinoć zaboravljena lica
šta se krije iza smijeha, koja želja, koji san
je l’ uspio neko, od silnih trica
da živi svoje snove bar jedan dan

kuća na kraju grada
njene ruke moj šal
njeni poljupci munje
na njenom kredencu dunje
mirišu na maturski bal

Fazlija - duga

kao duga posle kise , na nebu kad se javi sanjam kosu tvoju
rasutu po travi ,kao more kao zore
jutro kad najave,kao oci tvoje zaljubljen uplave aaaaaaaj, kud me vodi zivot ovaj , hejjjjjjj hejjjj sudbino drugoj me nedaj , a ti a ti se kockas sa zivotom mojim , a ti a ti se kockas sa zivotom mojimmmmm,

kao ljubav kao telo ,kad od srece gori kao usne tvoje na usnama mojim, znam da vise moja nisi ,srce mi je slomljeno nama bas ni malo srece nije sudjeno ,aaaaaa,
kud me vodi zivot ovaj,
eeeeeeeej ,eeeeejjjj sudbino drugoj me nedaj,
a ti a ti se kockas sa zivotom mojim ,a ti a ti se kockas sa zivotom mojim .................

Hukni u prozor

Hukni u prozor
napiši ime moje
danas kad ulice
kišne kapi broje
tvoji prsti maleni
vrata će otvoriti
hukni i piši
kraj tebe ću se stvoriti

hukni u prozor
hukni u prozor

ili dok se kupaš
kada tvoje vrelo tijelo
prozore zamagli
i kad sve bude bijelo
piši moje ime
na trenutak pomisli
kako smo do gole kože
zagrljeni pokisli

hukni u prozor
hukni u prozor
hukni u prozor

ovo je jedan od onih dana
kad vjetar s trebevića nosi miris ciklama
na tvome dimnjaku rode prave gnijezda
zamisli tri želje, evo pada zvijezda
i hukni u prozor

hukni u prozor
jako, nek se otvori
neka uđe vjetar
ja znam šta mi govori
pokazaće mi gdje si
pogurati me malo s leđa
sakriću se u tvoj krevet
da ti opet ljubim leđa

hukni u prozor
hukni u prozor
hukni u prozor

ovo je jedan od onih dana
kad vjetar s trebevića nosi miris ciklama
na tvome dimnjaku rode prave gnijezda
zamisli tri želje, evo pada zvijezda
i hukni u prozor

Ja znam

Ja znam dobro tebe
i znam šta te ljuti
ja znam dobro sebe
znam kakvi su ljudi

ja znam šta je rat
i znam šta je svađa
ja znam šta je strah
ja znam šta je krađa

ja znam ko je ko
i znam šta mi prija
ja znam ko je vo
ja znam ko je lija

ja znam šta je glad
i znam šta je radost
ja znam šta je sad
ja znam šta je mladost

ja sve to znam
ali se ne sjećam
šta je to ljubav
prošla su stoljeća

ja znam šta je cvijet
i znam šta je voda
znam kud ide svijet
znam šta je sloboda

ja znam šta je peh
i znam šta je nada
znam šta je grijeh
znam šta je pravda

ja sve to znam
ali se ne sjećam
šta je to ljubav
prošla su stoljeća

ja znam šta je duša
i znam ko je ima
ja znam šta je suša
znam šta je zima

ja znam šta su tuge
i znam reći hvala
znam sve boje duge
ja znam sve moja mala
ja sve to znam...

Ko je kriv

ko je kriv
kad prebacim kaput preko ramena
i istrčim na ulicu u snijeg do koljena
i napravim prtinu do prve kafane
i pijem s neznacem sve dok ne svane

ko je kriv
ko je kriv

kad upalim dvije cigare k’o jednu
a nepoznate cure pitaju da sjednu
a ja tražim tvoju ruku u džepu mog kaputa
i tramvaj se vuče sa mnom k’o da luta

ko je kriv
ko je kriv

zar je važno ko je kriv
dok me pitaš gdje si
zar je važno ko je kriv
kad se sve to desi

ko je kriv
dok trčiš s jednog prozora na drugi
kako minuti mogu biti dugi
baš svaki šum k’o moj korak zvuči
postaješ sve manja u toj praznoj kući

ko je kriv
ko je kriv

kad pozvonim u zoru s vrućim kruhom ispod ruke
i poljubim te sočno onako s puno buke
i zagrliš me čvrsto i osjetiš u duši
a vrući kruh na stolu i dalje se puši

ko je kriv
ko jekriv

zar je važno ko je kriv
dok me pitaš gdje si
zar je važno ko je kriv
kad se sve to desi

Mahala

Pijani koraci u zoru i svadja preko puta.
Cadjavim Cirom prema moru, sitna meza, a rakija ljuta.
Kisobrane popravljam neko vice u ljetnom danu.
Moj poklon za njen rodjendan.
Prvi skok s kuce pod branu

Dobra moja mahala kao da je zaspala,
Zaspala i umrla.

Cuvarkuce na kapiji u svijetlo plavom loncu.
Peraci peru ulice i djeca na Vasingtoncu.
Budjenje bez mljekara k+o noc bez ljubavi.
Bez raspjevanog postara pismo ne dolazi.

Dobra moja mahala kao da je zaspala.
Zaspala i umrla.

Kukuruzi i kesteni mirisu ispred ljetnog kina.
Volim rane jeseni i kad me ljubis poslije puno vina.
Im'o pa nem'o sada znam je kletva najveca,
al' me nikad nece biti sram onog sto osjecam.

Dobra moja mahala kao da je zaspala,
Zaspala i umrla.

Mlijecni put

Eee, kad bi’ se mog’o probuditi
negdje daleko od svega
i tuđu zemlju poljubiti
zemlju bez garavog snijega

tamo gdje ima ponosa
da se prisjetim
kako ga je imati

eee, kada bih mogao srediti
da pođu sva raja stara
i svoju trešnju presaditi
negdje da vazda behara

tamo gdje ima nade
da je zagrlim
i zadržim

odem li uvenuću
ostanem li poludiću
nemam ni ja sto života
i da imam bila bi sramota
kako živim

eee, kada bi moglo stati sve
u ove prašnjave kofere
sve bez čega se ne može
grana loze iz kolobare

i flaša vode sa čaršije
da je zalijem
jer bez nje rasti ne može

odem li uvenuću
ostanem li poludiću
nemam ni ja sto života
i da imam bila bi sramota
kako živim