Док земље ЕУ у просеку у образовање улажу више од шест одсто БДП-а, у Србији је то тек нешто више од три одсто





Канада је једина земља на свету у којој 51 одсто одраслих има универзитетску диплому, резултат је истраживања Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), која је саставила најновију листу најобразованијих нација.

Изненађење на овој листи је Финска, која је тек на осмом месту, али је изненађујућ и податак да се у овој земљи чак 97,6 одсто студената школује о трошку државе. По броју факултетски образованих, најбржи годишњи напредак показује Ирска, Аустралија има највише страних студената (21,2 одсто), а у Великој Британији је драматично порастао број оних који се школују у приватној режији (са 14 на 31,2 одсто).

Где је у овим бројкама Србија? У нашој јавности се барата различитим подацима о броју високообразованих – од шест, седам и по, па до 11 одсто, у зависности да ли се гледају само они са дипломама факултета или и високих школа, само млади или сви старији од 18 година. Док земље ЕУ у просеку у образовање улажу више од шест одсто БДП-а, у Србији је то тек нешто више од три одсто, са циљем да се до 2020. достигне магична цифра развијених земаља Европе.

– Учешће високообразованих у општој популацији је ниско, највише 11 одсто, а и поред тога имамо примедбе у јавности „шта ће нам тако велики број факултетски образованих”. Тачно је да тај проценат мора да буде виши, али и да се они могу запослити, морамо имати радна места која траже високообразованост. Али и у случају да их немате, за једну државу је добро да проценат факултетски образованих ипак буде што виши, јер они носе политички притисак не само на владу него и на друштво у целини, притисак за развој демократије, општи успех државе. У супротном, Србија би остала на европској периферији, слабо конкурентна, мало привлачна за инвестирање, изложена даљој емиграцији талентованих и креативних – објашњава за наш лист професор др Властимир Матејић, један од креатора Стратегије развоја образовања Србије.

Он признаје да издвајање за образовање није велико, а оно што се издвајало последњих 10 година углавном је потрошено на плате.

– Да би се остварили циљеви из стратегије, ви морате имати опрему, лабораторије, простор, а у акционим плановима по усвајању овог документа, биће дата динамика раста издвајања до 2020. године – каже др Матејић.

На наш коментар да се стиче утисак да се са овим послом стало и да су надлежни пасивни, др Матејић одговара да се код нас доминантно ради на овом проблему и да се нада да ће после мањих дотеривања стратегија бити усвојена до краја октобра или најкасније до Нове године.

На питање колико су реални планови о издвајању шест одсто БДП-а за високошколство и плану да се достигне 38,5 одсто високообразованих у популацији младих од 30 до 34 године до 2020. године, наш саговорник признаје „да се свашта може десити, поготову у Србији”, али да је стратегија ваљана и спроводљива и да је све ствар политичке воље не само парламента већ и друштва.

– Треба бити врло опрезан када се коментаришу овакве листе, јер се никада са поузданошћу не може рећи који је тачно део популације обухваћен, односно да ли се проценти односе на одрасло становништво или на оне од 30 до 34 године, Србија се у својим проценама до 2020. године уклопила у пројекцију Европске уније, која је одредила да до тада 40 одсто младих од 30 до 34 године има високо образовање. Наша пројекција је 38 одсто, а да ли ћемо то успети да остваримо – видеће се – каже професор др Срђан Станковић, председник Националног савета за високо образовање.

На наше питање колике су шансе да се та пројекција за Србију и оствари, с обзиром на то да се зна да имамо врло ниско издвајање за образовање, кризу и белу кугу, др Станковић одговара да је он приликом израде стратегије заговарао идеју да се не рачунају проценти.

– Међутим, ми морамо имати став о том питању и не видим разлог да у намерама будемо лошији од земаља које нас окружују. Обама је, када је дошла криза, рекао да дуплира фондове за образовање, а код нас је обрнуто – подсећа др Станковић.

Стратегијом се тако планира да основну школу завршава најмање 93 одсто генерације, а да минимално 95 одсто оних који су завршили основну школу, уписује неку од средњих школа; затим да гимназије завршава минимално 95 одсто уписаних, а да институције високог образовања уписује најмање 50 одсто генерације. Предлог је и да најмање 10 одсто студената који заврше мастер академске студије, настави студирање на докторским студијама и да годишње најмање 200 докторанада на милион становника заврши студије у предвиђеном року.

– Наставници немају разлога да не прихвате промене, јер ће и њима бити боље, иако ће се од њих тражити да буду квалитетнији и организованији – каже на крају др Властимир Матејић.
Сандра Гуцијан

Izvor: Politika

ако је у канади 51% високообразованих ја сам бил гејтс на квадрат

ово је отприлике исто истраживање као и оно да је у србији пет милиона неписмених

Pazi, nije da nije, ali opet, svake godine se dižu školarine, znate ono za modele, projekte, plate profesora, plate tetkica, plate honoraraca, održavanje prostora, održavanje wca, održavanje frižidera u profesorskom kabinetu, struja, vazduh, voda, zemlja, vatra, socijalno, zdravstveno, penzisko, tiket za kladionicu, gledanje u šolju... Sve su ovo opravdani troškovi

Da ne pričamo o ovome:


Izvor

Dakle, mi imamo kretenski sistem školovanja, koji se ceo zasniva na preskupom studiranju, izdrkavačkom sistemu polaganja ispita, po 2 šaltera na fakultetu sa 2000 i više studenata koji svi funkcionišu po sistemu FT1P (Fali ti 1 papir). I zate šta? Vlast baš briga, pa zašto bi i mene. Može da se piše ovde koliko god želiš, ništa ne postižeš.

uzmimo u obzir da od nasih 6% sigurno bar jedna sestina ode u inostranstvo


zasto bespotrebno ulagati u nesto sto nema realnu primenu? .. osamdeset posto tih mladih ljudi nema gde da se zaposli.. a i kad se zapoli radice za 350 evra   profesori nam rade za 400 evra, a od njih roditelji ocekuju da njihovoj deci budu mama i tata i drug i brat i ucitelji i duhovni guru i staratelj i bog..

drzava nam je banana, koga je briga kako je u drugim drzavama .. pa jos u Kanadi, idi molim te..

Pa sluzi valjda neko kafu i u toj jebenoj Kanadi, vozi viljuskar, tera kamion, nemoj samo neko da mi kaze da kamiondzija ima diplomu soferskog fakulteta?

Imaju oni tih koledza i sranja koliko volis, pa doskolovavanje pa stepenovanje i sve se to racuna.......nemam pojma stvarno kako je u Kanadi al znam da veze sa nama ovde nema.

pa nasi ljudi koji dodju u kanadu 

E do kurca.............sto je najgore ima istine

Опште ме није брига.

Мохуће да у Канади има много дипломаца, али њихове дипломе су већином у рангу Србских гимназија. Дипломирани менаџер ивига или онога, дипломирани новинар.... дипломирани фризер...дипломирани манекен...дипломирани инжењер квалитета....

Овај Матејић (Матејићи су претежно католици) се угра ''образовањем'' већ више од две деценије.
САД ђак. Шпијун. Савезни секретар (министар) у пропалој влади лопова Милана Панића.
По доласку демонократа на власт васлрсао је у екипи Тиндал-Церовићке (занимљива комбинација презимена) у разним министарствима овразовање/наука/просвета...
Данас је председник парамилитарне групе ''Европски покрет у Србији''. На тој неугледној и добро плаћеној позицији наследио је по злу познатог Живорада Ковачевића ака. Жику Бамбуса.

П.С. Чекам Ослобођење Кореје и Палестине!

Pocetno polaziste samog ulaganja drzave u obrazovanje je da toj drzavi ti kadrovi trebaju. Zato se i otvaraju nove skole tj. iz potrebe za obrazovanim kadrom koji bi bolje obavljao neko zanimanje. Ali jbg, u ovoj drzavi odavno nema nikakve strategije obrazovanja(ako je ikada i bilo) pa je i ovih 6% previse jer i oni nemaju posla. Pametne drzave zato i ulazu u obrazovanje, nasa drzava samo skoluje ljude nenamenski. Zato i ogroman broj visokoobrazovanih kadrova "visi" na birou ili odlazi u neku stranu zemlju...