Sto se tice Rukavine, nemam nameru da ga nesto branim, igrao je dosta lose, ali imao je velikih problema jer je Basta po toj desnoj strani stalno gubio lopte pa su tuda isle brze kontre Holandjana.

manje 
vise 
sto se mene tice, bili su dobri, mislim da su nas ovo finale dobili, onako, na brzaka.
A i bolji su, ***es im mater... 

onaj basta je kralj sve ostalo je suvisno
pa covek nije ni jednom uradio nesto korisno po ekipu   

Holandija?!!!

Africa U21 Winner! 

Нема сврхе "пљувати" појединце. Мишљења сам да није било лоших. Једноставно, изгубили смо од боље екипе.

Ни једном нашем играчу се не може замерити на борбености и жељи за добрим резултатом.

ne mogu mu zameriti na trudu ali mogu na gluposti i njemu ali jos vise djukicu true

Pukli smo ko bas 

Jbg i ovo je veliki uspeh! svaka im cast i za ovo 

Nema šta Đukić je ponovo pokazao kako trener reaguje u važnim utakmicama .
Ubacio je Rakića , koji loptu ne zna da uštopuje , i to ne u samo jednoj utakmici .
Prema tome isključivi krivac za poraz koji podseća na onaj protiv Italijana 2004 je Miroslav Đukić

"Orlići": Tužni smo, ali i ponosni!


Kada je sudija iz Slovenije Damir Skomina označio kraj finalne utakmice Holandije i Srbije, na licima mladih srpskih fudbalera jasno se čitala tuga i očaj. Dragan Mrdja strelac počasnog gola u porazu od 4:1 u Groningenu nije mogao da sakrije suze. Ali, ovi momci su pokazali da znaju da igraju fudbal i da zato treba da podignu glavu gore!

Posle meča svi srpski fudbaleri su listom žalili za propuštenim šansama Aleksandra Kolarova (pogodio stativu) i Dušana Baste, a Mrdja veruje da bi rezultat na kraju meča bio potpuno drugačiji.

Selektor Miroslav Djukić: “Teško mi je , ali sam ponosan na momke. Veliki uspeh je što smo igrali u finalu, presudio je drugi gol, koji smo primili u trenutku kad smo imali najveću inicijativu. Pritom nismo iskoristili šanse Kolarova, Baste i Tošića. Holandjani su realizovali maltene sve svoje prilike”.

Dejan Milovanović: “Težak meč, ali su Holandjani zasluženo pobedili. Kod 1:0 smo promašili tri prilike, a pirtom nas je i atmosfera malo ukočila. Zadovoljan sam posle svega, jer da mi je neko pre prvenstva ponudio finale oberučke bih prohvatio. Iza nas su ostali Italijani, Englezi, Portugalci…”.

Bane Ivanović: “Previsok rezultat. Timski smo mnogo grešili, često ispadali iz igre. Pred kraj prvog poluvremena smo osetili da možemo da im damo gol, ali smo propustili nekoliko prilika, primili smo drugi i to je presudilo. Ipak, zadovoljan sam jer smo do kraja ostali ekipa”.

Dragan Mrdja: “Teška utakmica. Rezultat nije realan. Kod 1:0 smo pogodili stativu, a da je Basta dao gol početkom drugog dela bilo bi 3:1. Bili su bolji samo zato što su domaćini, a crveni karton nas je dotukao. Teško mi je pao ovaj poraz. jer svako od nas verovatno jednom u životu odigra finale”.

Duško Tošić: “Svi smo hteli najbolje, ali smo imali odličnog protivnika. Pormašili smo šanse kad se lomio rezultat. U drugom poluvremenu krenuli smo grlom u jagode i oni su to znali da iskoriste. Mislim da ne treba da žalimo i da Srbija treba da bude ponosna na nas. Ostajem u olimpijskoj selekciji i nastupaću u Pekingu”.

Damir Kahriman: “Pokazali smo da smo i u porazu prava ekipa. Nismo imali sreće. Ne treba da žalimo, jer je ovo ogroman uspeh za naš fudbal”.

Svaka čast, momci!


Kada tim za koji navijate izgubi finale Evropskog prvenstva rezultatom 4:1, a vi ne možete da napišete ni jednu lošu reč na njihov račun, u najblažoj varijanti bi vam bilo preporučeno da potražite pomoć lekara. Mlada fudbalska reprezentacija Srbije poražena je u Groningenu od Holandije, ali niko ne može da kaže da ti momci nisu zaslužili sve pohvale.

Jeste, često se kod nas u ovim situacijama koristi termin "moralni pobednik" kada je potrebno napraviti alibi za neki neuspeh. Medjutim, drugo mesto na Evropskom prvenstvu nikako nije neuspeh, bez obzira na četiri lopte koje je iz svoje mreže morao da izvadi Damir Kahriman. Trebalo bi se setiti kladioničarskih lista širom Evrope koje su "orlićima" davale gotovo nikakve šanse u Holandiji, a oni su ipak pokazali koliko vrede.

Drugarstvo, dobra atmosfera i mlad trener - to su stvari koje su krasile ovu generaciju na svakom koraku i presudno su uticale na plasman u Holandiji. Zaista, od prvog dana početka priprema u Novom Sadu pa do poslednje sekunde utakmice na stadionu Juroborg u Groningenu, srpski tim je pokazivao veliko jedinstvo u kojem je svaki igrač bio spreman da bude i zvezda i "običan radnik".

Rezultat ove generacije dodatno dobija na značaju ako se u obzir uzme činjenica da je ekipa, osim prvih pola sata protiv Italijana, maltene ceo šampionat igrala bez povredjenog Miloša Krasića, koji je sa Boškom Jankovićem trebalo da predstavlja udarni tandem "orlića". Uprkos ovom hendikepu Djukićev tim već posle dve utakmice plasirao se u polufinale, a potom stigao i do završnog meča.

E, tu su nas opet sačekali Holandjani, koji su izgleda nepremostiva prepreka. U subotu u Groningenu, čak i nakon prvog primljenog gola, činilo se da nije tako. Prvi put posle dužeg niza godina izgledalo je da će srpski tim konačno uspeti da "provali" Holandjane i da naplati neke dugove koji su im "seniori" ostavili u amanet.

Manjak sreće, nedostatak koncentracije, 20.000 odličnih holandskih navijača i 11 sjajnih protivnika, svejedno, nešto od toga "prelomilo je" na stranu domaćina, koji je na kraju slavio ubedljivo. Medjutim, čak i kad su gubili sa 3:0 i imali igrača manje, "orlići" su dali gol i pokazali da će se boriti do kraja, a to je osobina koja je često nedostajala srpskim ekipama i ne samo njima.

Na kraju, reka holandskih navijača pevala je „Campeones, campeones, ole, ole, ole“, a suze Dragana Mrdja na kraju meča bolje od svih reči pokazale su koliko je Srbija želela pobedu. Opet je falio poslednji korak, ali zar sada treba da se zaboravi "bomba" Dejana Milovanovića protiv Italije, Jankovićev gol u 93. minutu protiv Češke ili majstorija Kolarova protiv Belgije?

Ne, nikako! Ovi igrači zaslužili su samo poštovanje za ono što su prikazali na turniru u Holandiji. Uostalom, njih nekoliko, Janković, Krasić, Tošić, Ivanović će već na jesen sa seniorskom reprezentacijom da se bori za plasman, dok će neki, poput Milana Smiljanića, verovatno voditi novu generaciju fudbalera na putu ka Švedskoj i EP 2009. godine.

Ono što će zauvek ostati zapamćeno je da su igrajući zajedno, bacili na kolena „pola Evrope“, a navijačima vratili osećaj ponosa. Svaka čast, momci!

Mondo

Mada realno...oni i nisu igrali nista boje od nas..nego je fazon sto ih je publika "napumpala"...
1.000  navijaca Srba
17.000 navijaca Holandije