EURO 1972

Četvrto prvenstvo Evrope u fudbalu je, po sistemu takmičenja, bilo gotovo istovetno prethodnom: kroz nadmetanje po grupama došlo se do osam pobednika koji su išli u četvrtfinale, a polufinalisti su se potom okupili u Belgiji gde je Zapadna Nemačka po prvi put postala šampion.
 
Od 32 tima koji su započeli ono što se sada zovu kvalifikacije, mnogi velikani nisu uspeli da prebrode prvu fazu. Ispali su Francuzi, Španci, Portugalci, a zbog Jugoslovena i Holanđani i Istočni Nemci.
 
Ipak, kada je na red došlo četvrtfinale, kada se igralo po nokaut sistemu i to po principu "kući, a onda i na strani", bez plasmana na završni turnir ostali su i Italijani, Englezi, Rumuni i selekcija SFRJ, koju su Sovjeti posle 0:0 u Beogradu savladali sa 3:0 u Moskvi.
 
U završnici je ostalo mesta za SSSR, Mađare, Zapadne Nemce i senzacionalne Belgijance, koji su potom i dobili organizaciju petodnevnog turnira.
Belgija, međutim, nije imala rešenja za Gerda Milera čija su dva gola bila dovoljna za pobedu Zapadne Nemačke od 2:1 u polufinalu, dok je u drugom pogodak Konkova eliminsao Mađare i poslao Sovjete u meč za titulu.
 
I tada je neprikosnoveni Miler briljirao, postigavši još dva gola na putu do konačnih 3:0 na stadionu "Hejsel" u Briselu, kasnije mnogo poznatijem po velikoj tragediji nego po ovom, istorijskom "belgijskom finalu".
 
Evropsko prvenstvo 1972.
Domaćin: Belgija
Šampion: Zapadna Nemačka (prva titula)
Finale: Zapadna Nemačka - SSSR 3:0
Najbolji strelac: Gerd Miler (4)
Ukupno golova: 10 (četiri meča)
Najefikasnija selekcija: Zapadna Nemačka (5)
Gledanost: 121.880
Prosek gledalaca po meču: 30.470
Idealni tim: Jevgenij Rudakov, Revaz Džodžuašvili, Franc Bekenbauer, Paul Brajtner, Muraz Kurtsilava, Uli Henes, Ginter Necer, Herbert Vimer, Raul Lambert, Jup Hajnkes, Gerd Miler.

Опуштено су играли, а Сев Ирци су благо речено били преочајни. Против Бугара тотална катаклизма, с'тим што су бугари баш одиграли добро, имају леп састав, после се искупише оном победом од 2:0 против Словака али у тој утакмици су исто одиграли танко, најбоље су одиграли против Ираца и форма им је у узлазној путањи.

Док су енглези благи очај, немају везе.

EURO 1976

Peti šampionat "starog koninenta" održan je u državi koje više nema, sa nadanjima tadašnje SFRJ da će baš "plavi" postati prvaci Evrope. Od toga na kraju nije bilo ništa, reprezentacija Jugoslavije je zaustavljena u finalu, a u njemu je čuvenim Panenkinim jedanaestercom Čehoslovačka po prvi put osvojila titulu.
 
Poslednji put je na tom šampionatu domaćin morao da pređe čitav kvalifikacioni put da bi se našao u završnici, poslednji put su na turniru učestvovala četiri tima, a prvi i jedini put su u zemljji organizatoru takmičenja za titulu svi mečevi odigrani uz produžetke.
 
Od 32 učesnika, mnogi velikani su poklekli već u preliminarnom delu nadmetanja, poput Engleza, Portugalaca, Italijana i Francuza, a u četvrtfinalu su zaustavljeni i Sovjeti i Španci.
 
Kada je na red došlo takmičenje u Jugoslaviji, najpre je Čehoslovačka u Zagrebu savladala Holanđane sa 3:1 posle 120 minuta igre i golova Nehode i Veselog u produžecima, a duže od očekivanih 90 minuta igralo se i u Beogradu. Popivoda i Džajić su doneli "plavima" činilo se nedostižnih 2:0 već posle pola sata igre, a onda je usledio brodolom pred naletom Zapadnih Nemaca. Flohe i Diter Miler su izborili produžetke, u čijih je poslednjih pet minuta Miler sa dva nova gola utišao Marakanu i nešto preko 50 hiljadala gledalaca koji se se nadali da će Jugosloveni zaigrati u finalu.
 
U njemu su se Čehoslovaci našli u gotovo identičnoj situaciji: vođstvo od 2:0 im se istopilo, pa je odluka o tome kome će pripasti trofej došla sa bele tačke. Tri serije okončane su preciznim udarcima, u četvrtoj je Henes propustio da realizuje jedanaesterac, pa je na Antoninu Panenki bilo da odluči da li će pehar otići u ruke selekcije ČSSR-a ili će se drama nastaviti. Legendarni "Panenka šut", kojim je lopta samo "potkopana" i u laganom luku ušla posred gola, ostavila je Zapadne Nemce bez nove titule, a Čehoslovačkoj donela jedinu u istoriji šampionata Evrope.
 
Evropsko prvenstvo 1976.
Domaćin: SFRJ
Šampion: Čehoslovačka (prva titula)
Finale: Čehoslovačka - Zapadna Nemačka 2:2, penalima 5:3
Najbolji strelac: Diter Miler (4)
Ukupno golova: 19 (četiri meča)
Najefikasnija selekcija: Zapadna Nemačka (6)
Gledanost: 106.087
Prosek gledalaca po meču: 26.522
Idealni tim: Ivo Viktor, Jan Pivarnik, Rud Krol, Jaroslav Poljak, Anton Ondruš, Franc Bekenbauer, Rajner Bonhof, Zdenjek Nehoda, Diter Miler, Antonin Panenka, Dragan Džajić

EURO 1980


Šesto prvenstvo Evrope, održano 1980. u Italiji koja je po drugi put bila domaćin, donelo je mnoge promene u odnosu na ranija takmičenja.
 
Po prvi put je domaćin automatski stekao pravo da igra u završnici, a po prvi put na završnom turniru učestvovalo osam timova. Za razliku od sadašnjeg formata takmičenja, polufinala nisu postojala već je osam reprezentacija koje su prošle kvalifikacije razvrstano u dve grupe, a posle igranja po principu "svako sa svakim" pobednici grupa su nastupili u finalu.
 
Tadašnji šampionat u Italiji nije privukao mnogo publike zbog opredeljenja mnogih selektora da nastupe sa izuzetno defanzivnom taktikom, a po prvi put Evropu su ozbiljnije uzdrmala navijačka divljanja, pa je tako suzavcem policije priveden kraju meč Engleza i Belgijanaca.
 
Belgijanci su bili jedina od retkih ekipa koja je na Evropsko prvenstvo došla rešena da se nadigrava sa protivnikom ne mareći baš 100% vremena za svoj gol, a to im je donelo i učešće u finalu.
 
U njemu, međutim, leka nije bilo za Zapadne Nemce koji su do svoje druge titule došli pobedom od 2:1 i to zahvaljujući golu Hrubeša u 88. minutu.
 
Reprezentacija SFRJ nije uspela da se kvalifikuje na završni turnir posle burnih dešavanja u kvalifikacionoj grupi 3. U njoj su "plavi" uspeli da u gostima savladaju Špance (golom Šurjaka u Valensiji za 1:0), ali su rani poraz od "furije" u Zagrebu (1:2), a potom i šok u Bukureštu gde su Rumuni slavili pobedu od 3:2, ostavili Jugoslovene na drugom mestu, dok je Španija otputovala u Italiju.
 
Evropsko prvenstvo 1980.
Domaćin: Italija
Šampion: Zapadna Nemačka (druga titula)
Finale: Zapadna Nemačka - Belgija 2:1
Najbolji strelac: Klaus Alofs (3)
Ukupno golova: 27 (14 mečeva)
Gledanost: 345.463
Prosek gledalaca po meču: 24.676
Idealni tim: Dino Zof, Klaudio Đentile, Gaetano Širea, Karhajnc Forster, Hans-Peter Brigel, Marko Tardeli, Jan Kulemans, Bernd Šuster, Hansi Miler, Karl-Hajnc Rumenige, Horst Hrubeš

EURO 1984

Sedmo prvenstvo Evrope zapravo je prvo koje je, iz takmičarskog ugla, počelo da poprima obrise sistema takmičenja koji se i danas primenjuje.
 
Još uvek sa osam timova u završnici, kao i prethodni, ovaj šampionat koji je po prvi put održan u Francuskoj "vratio" je stare, dobre polufinalne susrete. Do njih se stizalo najpre kroz kvalifikacije, a zatim kroz nastupe u jednoj od dve grupe u kojima su bila po četiri tima.
 
Po prvi put je svaki od timova svoje preliminarne mečeve igrao u tri različita grada, jer je želja organizatora bila da se što veći deo nacije uključi u Evropsko prvenstvo. Ta ideja nije zaživela, s obzirom na to da su se navijači gostujućih reprezentcija prilično naplaćali putnih troškova, pa se na narednim šampionatima igralo po principu "dva meča u jednom gradu, a onaj preostali u nekom drugom".
 
Kada je o samom takmičenju reč, ono je proteklo u apsolutnoj dominaciji Mišela Platinija, koji je u dresu Francuske postigao devet golova na pet odigranih mečeva, uključujući jedan u pobedi nad Španijom od 2:0 u velikom finalu.
 
Platini je tri gola dao Jugoslaviji u trijumfu "trikolora" od 3:2 u uvodnoj fazi završnog turnira, mada je tadašnjoj selekciji "plavih" sudbina već bila zapečaćena. Najpre zbog poraza od Belgije od 2:0, a potom i zbog šokantnih 0:5 protiv Danaca. Jedina dva gola za jugoslovensku reprezentaciju na tom šampionatu Evrope dali su Šestić i Stojković i to u pomenutom porazu od Francuske.
 
Evropsko prvenstvo 1984.
Domaćin: Francuska
Šampion: Francuska (prva titula)
Finale: Francuska - Španija 2:0
Najbolji strelac: Mišel Platini (9)
Ukupno golova: 41 (15 mečeva)
Gledanost: 597.639
Prosek gledalaca po meču: 39.843
Idealni tim: Harald Šumaher, Žoao Pinto, Karlhajnc Forster, Morten Olsen, Andreas Breme, Fernando Čalana, Alan Žires, Žan Tigana, Frank Arnesen, Mišel Platini, Rudi Feler

EURO 1988

Osmi šampionat Evrope bio je po mnogo čemu poseban. Nije bilo iskljčenja. Ni mečeva bez pogodaka. Nije bilo ni produžetaka, a ni utakmica okončanih penalima. Nije bilo ni branioca trofeja, jer Francuzi nisu uspeli da prebrode kvalifikacije. U Zapadnoj Nemačkoj, te 1988, do svoje prve titule stigli su Holanđani, predvođeni sjajnim golgeterom Markom van Bastenom.
 
Jugoslavije nije bilo na završnom turniru, jer je u kvalifikacionoj grupi morala, pored ostalih, da igra i sa Englezima, čiji je trio iz Liverpula Lineker, Barns i Berdsli, uz vedete poput Vodla, Brajana Robsona i Tonija Adamsa, jednostavno bio prevelik zalogaj. "Plavi" su kvalifikacije završili na drugom mestu, uz poraze od Engleza na Vembliju (2:0) i na Marakani (1:4), ali se selekcija "gordog albiona" potom uopšte nije proslavila na šampionatu: doživela je poraze od Republike Irske, Holandije i Sovjeta, pa je takmičenje okončala bez osvojenog boda.
 
I ovoga puta osam timova nastupilo je u završnici, podeljeni u dve grupe, iz kojih su se po dve selekcije našle u polufinalu. Holanđani su sa 2:1 eliminisali Zapadne Nemce, Sovjeti sa 2:0 Italijane, pa je na red došlo veliko finale u Minhenu.
 
Na Olimpijskom stadionu sve je proteklo u znaku "narandžastih". Gol Gulita glavom bio je najava velikog slavlja, a onda je majstorija najboljeg strelca turnira, Marka van Bastena, ozvaničila pobedu od 2:0 i prvu titulu Holanđana u istoriji šampionata Evrope.

Evropsko prvenstvo 1988.
Domaćin: Zapadna Nemačka
Šampion: Holandija (prva titula)
Finale: Holandija - SSSR 2:0
Najbolji strelac: Marko van Basten (5)
Ukupno golova: 34 (15 mečeva)
Gledanost: 888.645
Prosek gledalaca po meču: 59.243
Idealni tim: Hans van Brukelen, Đuzepe Bergomi, Ronald Kuman, Frank Rajkard, Paolo Maldini, Đuzepe Đanini, Lotar Mateus, Jan Vouters, Rud Gulit, Đanluka Vijali, Marko van Basten

EURO 1992

Deveto prvenstvo Evrope bilo je nesvakidašnje po mnogo čemu. Ne samo po tome što su se po prvi put imena igrača našla ispisana na poleđini njihovih dresova i ne samo zbog toga što je umesto Sovjeta a pre Rusa, nastupila njihova Zajednica nezavisnih država. Šampion, naime, uopšte nije trebalo da nastupi u Švedskoj, ali je raspad Jugoslavije omogućio Dancima da umesto suspendovanih "plavih" zaigraju - i to iskoriste da naprave jednu od najvećih senzacija.
 
Reprezentacija SFRJ je svojim igrama u kvalifikacijama izborila pravo da nastupi na Evropskom prvenstvu koje je dodeljeno Švedskoj, a onda je politika uzela sve pod svoje. Ratna zbivanja koja su ispratila kraj jedne države bila su razlog da se "plavima" zabrani učešće na šampionatu. Umesto njih, na put je krenula selekcija Danske, drugoplasirana iz te kvalifikacione grupe. Krenula - a vratila se kao novi prvak "starog kontinenta".
 
Šveđani su po prvi put nastupili u završnici, i to zahvaljujući činjenici da su organizatori, a Nemci su po prvi put nastupili kao ujedinjena država, posle rušenja Berlinskog zida i spajanja Istočne i Zapadne Nemačke u jednu celinu. No, iako su im mnogi davali možda i najveće šanse za titulu, "panceri" su zaustavljeni u finalu.
 
Danci, koji su prethodno u grupi uspeli da bez plasmana u polufinale ostave i Francuze i Engleze, na svom pretposlednjem koraku ka istorijskoj slavi eliminisali su su Holanđane na penale, a potom golovima Jensena i Vilforta u finalu osvojili titulu.
 
Dok je Danska slavila svoje junake, u državi koja se ubrzano raspadala uz stradanja hiljada ljudi ostala je tiha, ali i dalje prisutna žal što na najvećoj sceni nije nastupila selekcija prepuna talentovanih fudbalera. Pančev je sa deset golova u kvalifikacijama hrlio ka novoj "zlatnoj kopački", poput one koju je osvojio godinu dana ranije u Kupu šampiona, njemu uz rame su bili Katanac, Prosinečki, Jarni, Binić, Boban, Šuker i još neki od članova čuvene "čileanske generacije" koja je pokorila planetu na šampionatu sveta za mlade selekcije. Umesto njih, Danska je nastupila na prvenstvu Evrope i svoj neobičan put začinila još neobičnijim uspehom. Titulom.
 
Evropsko prvenstvo 1992.
Domaćin: Švedska
Šampion: Danska (prva titula)
Finale: Danska - Nemačka 2:0
Najbolji strelci: Henrik Larsen, Karlhajnc Ridle, Denis Bergkamp i Tomas Brolin po 3 gola
Ukupno golova: 32 (15 mečeva)
Gledanost: 430.111
Prosek gledalaca po meču: 28.674
Idealni tim: Peter Šmajhel, Žoselin Angloma, Loren Blan, JirgenKoler, Andreas Breme, Rud Gulit, Štefan Efenberg, Tomas Hesler, Brajan Laudrup, Denis Bergkamp Marko van Basten

EURO 1996

Jubilarno deseto prvenstvo Evrope održano je u kolevci fudbala, Engleskoj. Nadali su se domaćini da će se titulom proslaviti povratak fudbala kući, ali od toga nije bilo ništa jer su "panceri" sa penala u polufinalu srušili san Engleza o trofeju. Na kraju je, kako to Lineker ume da kaže, pehar pripao upravo Nemcima koji su u finalu zaustavili sjajnu generaciju Čeha pobedom od 2:1 posle produžetaka.
 
EURO1996 bilo je prvo kontinentalno takmičenje reprezentacija na kome je, ako se uzme u obzir završni turnir, učestvovalo 16 nacionalnih selekcija. Prvi put je mečeve gledalo više od milion posetilaca na stadionima, ali oni nisu mogli da vide na delu naše fudbalere kojih, zbog sankcija tokom raspada SFRJ, nije bilo ni u kvalifikacijama.
 
Problema je bilo tokom samog turnira, jer je u pitanju prvi i za sada jedini šampionat Evrope tokom kog se desio teroristički napad u gradu-domaćinu nekog od mečeva. Srećom, detonacija bombe u jednom kombiju nije imala tragične posledice, iako je oko 200 ljudi povređeno u Mančesteru dan pred meč Nemačka - Rusija (3:0) koji je odigran na Old Trafordu. Ispostavilo se da je za napad odgovorna IRA, ali novih incidenata tokom turnira nije bilo.
 
Na terenima se odvijala velika borba na putu ka tituli, pa su tako Italijani ispali već u prvoj fazi, što i ne čudi jer su bili u istoj grupi u kojoj i finalisti, u četvrtfinalu su eliminisani Španci, Holanđani, Portugalci i Hrvati, a onda su na red došla tri završna meča. Nemačka je posle 1:1 bolji izvođenjem penala rastužila Englesku, Česi na isti način Francusku, a u velikom finalu Češka je bila na korak od senzacije.
 
Golom Bergera sa bele tačke povela je sredinom drugog poluvremena ekipa u kojoj su bili i Nedved, Poborski, Šmicer, Kuka i drugari, a onda je na scenu stupio Oliver Birhof. Najpre je poravnao rezultat u završnici, a onda golom u petom minutu prvog produžetka doneo Nemačkoj treću titulu prvaka kontinenta.
 
Evropsko prvenstvo 1996.
Domaćin: Engleska
Šampion: Nemačka (treća titula)
Finale: Nemačka - Češka 2:1, posle produžetaka
Najbolji strelac: Alan Širer
Ukupno golova: 64 (31 meč)
Gledanost: 1.276.137
Prosek gledalaca po meču: 41.166
Idealni tim: Andreas Kepke, Loran Blan, Marsel Desai, Matijas Zamer, Paolo Maldini, Pol Gaskoin, Karel Poborski, Diter Ajlts, Alan Širer, Hristo Stoičkov, Davor Šuker

Па добро... Кедира, Озил, Аого, Ташчи, Гомез и Боатенг су рођени у Немачкој.

ovoga se secam ko da je juce bilo, sa caletom sam gledao, najbolji igrac glavom mozda i u istoriji fudbala poravnava na 1:1 glavom naravno  i posle resava utakmicu nogom doduse. Strasan je igrac bio Oliver.