Иако би класична реакција, просечног „земаре“, на овакав наслов била: „Дај, шта нас зајебавате, они који су покушали да нам отму Космет, сад као покушавају да нам га врате“, истина је потпуно другачија. Тачније, није још увек, али ће ускоро бити. Догодине у Призрену постаје све реалније, али не првенствено због наше одлучности, него због промена политичке слике у Европи. Они који су схватили да су Тачи, Рамуш и екипа дивни људи, ускоро ће, како ствари стоје постати историја: буђење народа против бирократске
ЕУ приметно је дуж целе те вештачке уније, а ту предњаче националистичке и десничарске странке, иако медији покушавају да представе супротно. Другим речима, Меркелову би ускоро могла да наследи Алтернатива за Немачку, којој је Косово, природно, део Србије. У Аустрији, у врху Слободарске партије има Срба, а не само да признају нашу јужну покрајину као наш део, него сматрају и да је Република Српска Србија. И ускоро ће узети власт. Национални фронт, све јачи у Француској, најавио је да ће по узимању власти повући признање Косова. Сличне тенденције су присутне и у Пољској, Мађарској, Чешкој…
Другим речима, пароле присутне широм Европе „Косово је Србија“, преселиће се са стадиона и трибина у Владе. И то брже него што сви мислимо.
Догодине у Призрену, дакле, више неће бити само српски поздрав. Биће српски поздрав са подршком целе Европе. Мало ли је? Да ствари легну на своје место!