План и програм елдепеа   

- "Србија као Нокиа, све мања и мања"
- "Први демократски председник Владе"
- "Прва демократска Влада"
- "Диктаторски режим С.М."
- "Европске интеграције" (читај: добровољни фелацио Западној Европи)
- "Снаге прошлости"
- "Зоранова визија" (овде сигурно мисле на Видовиту Зорку)
- "Нећемо повратак у прошлост"
- "Остаци старог режима"
- "Ратни злочинац/злочинци..." (зато што је тако Сорош казао)
- "Европске вредности"
- "Геноцид у Сребреници"

Сем константне мантре позивања на суочавање са прошлошћу, чиме се елдепе још бави 

Boze ti sacuvaj...

Neke njihove ideje su mi pozitivne, ali sve ostalo je prenegativno da bi se pozitiva mogla prepoznati.

Немају они идеје већ искључиво директиве.

Evo nekoliko recenica iz jednog teksta koji se bavi drugim krugom izbora i obrazlaze cinjenicu da ni jedna strana nije podrzala one koje smatraju sebi bliskima

......Srbija je u jednoj od onih retkih situacija kada su naciji neophodni lideri koji će biti dovoljno hrabri da istrpe gomilu uvreda i kleveta i popiju mnogo gorkih pilula kako država ne bi decenijama bez razlog gutala one otrovne.....

.....Ni narodnjaci ni liberali sve i da su uspijeli da prošle nedelje postignu ono što su priželjkivali, time se ne bi približili ostvarenju svojih ciljeva –Kosovo će otići od Srba, a Srbi se sa zločinom neće suočiti.....

Jedan partner u ovoj kohabitaciji stranaka koje su se udružile u borbi protiv dugoročnih nacionalnih interesa Srbije je zaslepljen Srebrenicom, a drugi Kosovom.

Tako moćan savez inata i neodgovornosti, nivnosti i ličnih interesa, naivnosti predrasuda i ličnih interesa  poluistina, dobrovoljaca i plaćenika-domaći su po pravilu, destruktivniji od stranih sve to govori da još nismo porzili istoriju, našu najcrnju sudbinu.

Za jedne pitanje koje uvijek postavljaju je : šta je 15 odsto teritorije u poredjenju sa sedam hiljada ubijenih Srebreničana, oni to pitanje ne smatraju samo retoričkim,već ga uzimaju i kao dijagnozu koja ukida pravo Srbima da postavljaju bilo kakva druga pitanja


U svakom slucaju provlace se one pretpostavke da licni interes i sujeta nadvladavaju kod nas Srba apsolutno sve

DOKUMENTI: Srpski argumenti o predlogu Privremenog političkog sporazuma o saradnji Evropske unije sa Srbijom
Slab anestetik za nenadoknadivu štetu
Pored razvodnjavanja odredbi odavno promovisanih Procesom stabilizacije i pridruživanja koje se tiču odnosa sa trećim zemljama, a posebno potencijalnim kandidatima za članstvo, dokument čak i škodi približavanju Srbije Uniji, tvrdi Ministarstvo za Kosmet


Umesto da donese odluku o potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, Savet Evropske unije je 18. januara 2008. godine loptu prebacio Srbiji, pozivajući je da sa EU potpiše sporazum o političkoj saradnji. Države članice EU nisu mogle da se dogovore da sa Srbijom potpišu SSP, a istovremeno im je bilo neobično važno da Srbiji ponude makar šta. Tako su joj ponudile nešto oko čega su jedino mogle da se saglase - Privremeni politički sporazum o saradnji između Evropske unije i njenih država članica i Republike Srbije (u daljem tekstu PPS), navodi se u saopštenju Ministarstva za Kosovo i Metohiju, dostavljenom redakciji Glasa.

Umesto stabilnosti - nestabilnost
Taj dokument, tvrdi se u ovom tekstu, ne sadrži gotovo ništa novo. Umesto mesecima pregovaranog SSP, ozbiljnog sporazuma od nekoliko stotina stranica, Srbiji se nudi papir čije neobavezujuće odredbe nisu ispunile ni dve stranice. Očekivalo bi se da će nakon poziva da potpiše politički sporazum, Srbiji biti ponuđeno da sa EU makar pregovara o njegovim odredbama i datumu potpisivanja. Pored toga što slični sporazumi nisu nuđeni drugim državama u procesu približavanja Uniji, neobičan je i sam način na koji je ponuđen - kao gotov tekst sa fiksiranim datumom potpisivanja.
Pored razvodnjavanja odredbi odavno promovisanih Procesom stabilizacije i pridruživanja i ostalim politikama EU koje se tiču odnosa sa trećim zemljama, a posebno potencijalnim kandidatima za članstvo, ovaj dokument čak i škodi približavanju Srbije Uniji. Potpisivanjem PPS, Srbija bi se deklarisala da nije učinila „neophodne korake“ (član 4) za potpisivanje SSP. Srbija je to do sada najneposrednije negirala i parafiranjem SSP i svojom ukupnom politikom.

Svrha PPS jasnija je kada se ima u vidu da ga EU nudi Srbiji istog dana kada donosi odluku o misiji koja bez mandata Saveta bezbednosti UN treba da sprovodi Ahtisarijev plan na Kosovu i Metohiji. Međutim, ovaj anestetik nije ni približno dovoljan da Srbiji nadoknadi štetu zbog komadanja njene celovitosti. Tako nešto je naprosto nenadoknadivo.
Srbiji se u preambuli PPS odaje priznanje kako ima „ključnu ulogu na zapadnom Balkanu, kako za obezbeđivanje stabilnosti, tako i za privredni razvoj i napredak regiona“, dok bi slanje misije upravo narušilo stabilnost tako ključne države. Preambula sadrži još neke, na prvi pogled primamljive stavove, poput priznanja da je „narod Srbije deo evropske porodice i da će produbljivanje odnosa između EU i Srbije, koji vodi članstvu, doneti konkretne koristi narodu Srbije“. Nesporna je korist od članstva u EU, ali Unija ovim dokumentom Srbiji niti nudi, niti garantuje konkretne mere za produbljivanje međusobnih odnosa. Članstvo, status kandidata, čak i potpisivanje SSP - tek su hipotetičke posledice potpisivanja PPS.
Predlog PPS sadrži odredbe koje ne predstavljaju odnose između EU i Srbije na veran način:

NI REČI O REZOLUCIJI 1244

Uobičajeno je da se u jedan politički međunarodni sporazum uvrste bar ona načela koja su bitna za odnose ugovornih strana. PPS za razliku od SSP ne sadrži pozivanje na načela na kojima je EU zasnovana - načela koja Srbiji najneposrednije daju za pravo da brani svoju nedeljivost. PPS ne sadrži potvrdu teritorijalnog integriteta Srbije, niti pozivanje na Rezoluciju 1244 SB UN, kao ni na Povelju UN, Završni akt iz Helsinkija, ali ni na same osnivačke ugovore EU.

Članom 2, EU se obavezuje da „će otpočeti dijalog sa Srbijom o viznoj liberalizaciji“. To ne odgovara činjenicama, jer je prva faza tog dijaloga počela 1. decembra 2006. godine i okončana je Sporazumom o olakšavanju viznog režima i Sporazumom o readmisiji, potpisanim 18. septembra 2007. godine. Naredna faza otpočela je dolaskom evropskog komesara Franka Fratinija u Beograd 30. januara 2008. godine. Ovaj sporazum stoga nije novi korak u procesu vizne liberalizacije.

Članom 4, EU se obavezuje da će „podržati napore Srbije da ojača demokratiju i vladavinu prava“ i „doprineti političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji“. Međutim, istovremenom odlukom o slanju svoje misije za sprovođenje Ahtisarijevog plana na KiM, protivno međunarodnom pravu i pravu EU i Srbije, EU neposredno podriva demokratiju i vladavinu prava u Srbiji, kao i njenu političku, privrednu i institucionalnu stabilnost. Štaviše, svojim najavama priznanja eventualne jednostrano proglašene nezavisnosti KiM to čine i pojedine države članice EU, iako i one treba da budu ugovorne strane ovog sporazuma. Time se PPS u suštinskom smislu obesmišljava.

Istim se članom EU obavezuje na „obezbeđivanje okvira za politički dijalog između EU i Srbije“, što je, do potpisivanja SSP, već obezbeđeno procesom Unapređenog stalnog dijaloga i sastancima Trojka EU - Srbija. Kao i odredba o viznoj liberalizaciji, i ova je odredba izlišna jer Srbiji prividno obezbeđuje nešto što već ima.
Uvod u nezavisnost Pokrajine

EU se članom 4 obavezuje i na „podršku naporima Srbije da razvije svoju privrednu i međunarodnu saradnju, između ostalog pomažući joj da svoje zakone pripremi za buduće članstvo u EU i uključenje u njeno jedinstveno tržište“. Odlukom o slanju misije na Kosmet, koja bi predstavljala uvod u nelegalnu nezavisnost pokrajine, Unija pak direktno ograničava mogućnosti Srbije za takvu saradnju.

Detaljne odredbe o slobodnoj trgovini koje SSP elaborira na nekoliko stotina stranica, PPS bi zamenio maglovitim obavezivanjem EU na „razvijanje oblasti slobodne trgovine između Evropske zajednice i Srbije“ (član 4). Ponuđeni sporazum ne samo da nema nikakvu konkretnu odredbu o razvijanju oblasti slobodne trgovine, nego čak ni ne upućuje na ispregovarani SSP.

Dok EU donosi odluke o slanju misije podrške otcepljenju Kosova i Metohije, a neke njene države članice najavljuju priznanje tog otcepljenja, EU se obavezuje i na „unapređenje regionalne saradnje“ (član 4). Međutim, takav rasplet direktno bi narušio stabilnost Balkana i doveo u pitanje regionalnu saradnju.

EU bi se ovim sporazumom obavezala na uspostavljanje „Radne grupe koja treba da prouči načine postizanja brzog napretka“ i da „formuliše preporuke Savetu EU i Srbiji“ (član 5). Tekst ponuđenog PPS, međutim, nigde ne govori ko bi u EU formirao Radnu grupu, niti kakav bi joj bio sastav, mandat i institucionalni položaj u okviru EU. To ukazuje da zapravo nisu ozbiljno razmotreni ciljevi sporazuma niti način njihovog sprovođenja. Čini se da bi ovo moglo biti posledica brzoplete izrade predloga PPS, koji se Srbiji potura da ga potpiše pre najavljenog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije.
Bezsadržajnost odredbi PPS ogleda se u tome što je eventualno unapređenje statusa Srbije u procesu evropskih integracija tek hipotetičko jer se uslovi pod kojima bi Srbija to ostvarila nijednom rečju ne konkretizuju. PPS ni slovom ne obavezuju EU na konstruktivno držanje u ovom pogledu. Jedina obaveza koju EU preuzima jesu „brzi koraci ka povećanju broja srpskih studenata koji studiraju u Uniji“ (član 3). Postavlja se pitanje da li obrazovna saradnja EU i Srbije treba da bude predmet jednog političkog sporazuma, ili bi to znatno efikasnije bilo postignuto posebnim sporazumom između Evropske komisije, država članica EU i Srbije.
Nuđenjem PPS, EU u drugi plan stavlja parafirani SSP. Može se zaključiti da njegovo potpisivanje Srbiji ne bi garantovalo unapređenje statusa u procesu evropskih integracija, već samo ponovno pristajanje na uslove koje je već prihvatila. Za tekst PPS bi se pre moglo reći da predstavlja neku vrstu deklaracije država članica EU o namerama da održe već odavno predviđeni okvir saradnje, na koju Srbija ponovo treba da pristane svojim potpisom, navodi se u tekstu Ministarstva za Kosmet.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Dodaj novi komentar 
Ključne reči:
EU kosovo

Komentari
Ned, 10/02/2008 - 19:41 — Guru

Nazalost, bez obzira sto sam veliki pristalica pridruzianju EU, moram priznati da je analiza PPS-a potpuno tacna. EU nije stavio u ovaj dokument dve povezane misli i ideje... prava sarena laza u koju niko ko je procita ne moze da veruje. Ovaj tekst zapravo govori (opet nazalost) u prilog tezi da je EU samo stalo da proglasi nezavisno Kosovo a da joj ni na koji nacin do Srbije i njenog pridruzivanja Evropskoj porodici naroda (kojoj navodno pripadamo) nije stalo. Povrsan i porazavajuci tekst cak i za Evropsku Birokratiju koja ga je sastavila. Moramo se dobro sabrati i posle prave analize saciniti dobar Nacionalni Program o buducnosti Srbije, bez politikantske i stranacke ostrascenosti... ovaj PPS je nekoliko koraka nazad celom Evropskom putu Srbije... mozda treba naci TRECI PUT koji nije ni Evropa a ni Rusija... uostalom, nasa buducnost zavisi samo od nas samih a ne od pripadanju bilo kojoj strani....

Da li ucesnici ovog mitinga, idu i na protest ispred slovenacke ambasade, ili se prica zavrsava na platou?

A sto su ti to Slovenci uradili? Slusaj svog Loncara: oni su niko i nista, oni su kvazidrzava.
Blue tooth je ukljucen, samo se podesi i ponavlljaj.

Predstavnici mladih predali zahteve u Vladi Srbije
Autor: Beta | 11.02.2008 - 14:48

Predstavnici više studentskih i omladinskih organizacija koje su danas održale protest pod sloganom "Evropa nema alternativu", predali su u Vladi Srbije listu zahteva premijeru Vojislavu Koštunici.

Studenti traže hitnu deblokadu državnih institucija, potpisivanje Političkog sporazuma sa Evropskom unijom, kao i hapšenje i izrucivanje preostalih haških optuženika čime bi bili ispunjeni uslovi za nesmetane evropske integracije Srbije.
Više od hiljadu mladih okupljenih ispred sedišta Vlade Srbije nakon neuspešnog pokušaja da ih prime premijer, potpredsednik Vlade ili neki od ministara, razišli su se mirno.
Demonstranti su svoje zahteve predali u pisarnici.
Organizatori skupa, među kojima je i Studenstka unija Srbije, najavili su ponovno okupljenje tokom naredne nedelje, ukoliko se situacija ne promeni i njihovi zahtevi do tada ne budu ispunjeni.
Protest je počeo u minut do dvanaest okupljanjem na Platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu, uz zvuke pesme "Balkane moj" kultne grupe osamdesetih Azra, a nastavljen šetnjom centralnim beogradskim ulicama do sedišta Vlade Srbije.
Demonstranti opremljeni pištaljaka i parolama, na čelu kolone nosili su veliki transparent "Brisel - Bolonja - Beograd" koji je jedan prolaznik ispred Vlade pokušao da pocepa.


Blic

Vanja čekamo te nestrpljivo.

  shteta shto nema slika sa tog "protesta" - neverovatno je koliko ruznih ljudi na jednom mestu 

mladici pogrbljeni ,slabashni ,ispijeni ....

devojke iskrvljene,blede,mrshave ...   

 najgore je shto su sve mladi ljudi ,a vec izgledaju ko neki starci ... stvarno kad ih pogledash vidish zashto postoji ona poslovica : u zdravom telu ,zdrav duh - i obrnuto ... 

Evo ih...