Slobodan pad evra
NBS ne pokušava da spreči jačanje domaće valute, iako to ne odgovara ni privredi ni građanima

BEOGRAD - Pojedine menjačnice i banke juče su u Beogradu jedan evro plaćale manje od 78 dinara, što je potvrdilo prognoze ekonomista da će dinar i dalje jačati. Vrednost evra u poslednjih pet meseci pala je za skoro deset dinara, a prema podacima NBS-a, valuta EU naglo je počela da slabi između juna i jula, kada je za dvadesetak dana sa 86 pala na 83 dinara.
Ekonomisti se slažu da su za pad evra "glavni krivci" politika NBS-a, koja tvrdim kursom pokušava da zadrži inflaciju na osam odsto u 2006, i veliki priliv deviza od privatizacije i zaduživanja banaka u inostranstvu. Dejan Erić, direktor Instituta ekonomskih nauka, kaže za Press da je u Srbiju ušlo mnogo deviza, a da su banke, kroz kredite, imale velike plasmane dinara.
- Sve je to dovelo do toga da dinar bude retka roba na tržištu. A čim je nešto u deficitu, cena mu raste - objašnjava Erić. On dodaje da je kurs između ostalog i posledica restriktivne politike NBS i Ministarstva finansija.
- Država vodi ovakvu politiku da bi smanjila inflaciju. To je očigledno uspešno, međutim, ekonomija je takva nauka da jedan potez može da izleči jednu stvar, ali istovremeno da otvori drugi problem. Srpska privreda nije toliko jaka, da bi izdržala ovoliku cenu dinara - kaže Erić.
Miloje Kanjevac, ekonomista Instituta za tržišna istraživanja, smatra da NBS nije smeo da dozvoli rasprodaju domaćih banaka, jer "sada strane banke uveliko kontrolišu kurs".
- Umesto domaćih banaka, koji bi radile pod "kapom" NBS-a, mi imamo strane banke koje imaju mogućnosti da u Srbiju unose ogromne količine deviza i da stvaraju situaciju prevelike ponude, gde evro mora da pada. Svima je jasno da je ovaj kurs nerealan i da evro vredi bar 100 dinara. Sa druge strane, padom evra građanstvo osiromašuje, jer je ovako na gubitku svako ko je štedeo devize ili imao neku pomoć iz inostranstva. Problem je naravno što NBS ne reaguje, jer želi da nerealnim kursom obuzda inflaciju - kaže Kanjevac.
Sa druge strane, ekonomista Milan Kovačević smatra da su najveći "krivci" za pad evra naši ljudi koji iz inostranstva šalju previše deviza u Srbiju.
- Evro uvek značajno pada kada dolaze naši ljudi iz inostranstva ili svojim rođacima i prijateljima šalju previše novca. Te devize se konstantno nude na tržištu i to svakako doprinosi da se održi nizak kurs evra. Iz inostranstva, takođe, imamo i veliki priliv investicija što dodatno otežava situaciju, jer jedini veći odliv deviza iz države predstavljaju naša dugovanja prema međunarodnim finansijskim institucijama - kaže Kovačević.
I. Pešić

Razlozi za pad evra:

- Priliv deviza od privatizacije
- Zaduživanje banaka u inostranstvu
- Dinarski krediti u Srbiji
- Restriktivna politika NBS radi kontrole inflacije
- Direktne strane investicije
- Priliv deviza iz dijaspore

Štednja u evrima čist gubitak

U Srbiji se u poslednjih godinu dana mnogo više isplatilo štedeti u dinarima. Čak, ako ste štedeli u evrima, a sada te pare morate iz bilo kog razloga da pretvorite u dinare, na čistom ste gubitku, jer je pad evra procentualno mnogo veći nego bankarska kamata. Tako, ako ste na primer, pre godinu dana na oročenu štednju uložili 1.000 evra, što je u tom trenutku bilo oko 86.140 dinara, danas ćete dobiti 1.040 evra ili 81.047 dinara, ili čitavih 5.100 dinara manje nego što ste uložili!!!
S druge strane, ako ste štedeli u dinarima, na tih istih 1.000 evra, za godinu dana zaradili biste od kamata nešto više od 11.000 dinara!! Dakle, ukupna razlika je čak 16.000 dinara u korist dinarske štednje, odnosno 20 odsto od uloženih 1.000 evra!

Izvor: Press

Rat za kurs

Đelić: Jačanje dinara je po principu "drži vodu dok majstori odu". Evro realno vredi 110 dinara. Dinkić: Ne želim da polemišem s čovekom koji je Kariću vratio više od 30 miliona evra

Dinkić je kao neki "veliki brat" iz tima izbacio Labusa, Kseniju Milivojević i Čedomira Antića

 Đelić je samo u decembru 2003. godine u predizbornoj kampanji napravio deficit od 10 milijardi dinara

BEOGRAD - Izjava nekadašnjeg ministra finansija takozvane prve demokratske vlade Božidara Đelića da je Ministarstvo finansija Srbije, "pod palicom G17 plus", vodilo "nerazumnu monetarnu i fiskalnu politiku" i da je realan kurs 110 dinara za jedan evro izazvala je oštru reakciju njegovog potonjeg kolege Mlađana Dinkića.
Đelić je u izjavi novosadskom "Dnevniku" rekao da su Mlađan Dinkić i njegovo ministarstvo protivzakonito izbegli da predlože budžet za 2007. godinu i da je to učinjeno zbog toga što bi tada "morali da priznaju da su budžet uvukli u duboki deficit, od oko tri odsto bruto domaćeg proizvoda".
- Uradili su to u trenutku kada dolaze veće otplate duga. Tako da sada, zarad kupovine glasova, pokušavaju da "upumpaju" nešto što su nazvali Nacionalni investicioni plan, a što je hrpa nepovezanih projekata - objasnio je Đelić i krenuo još oštrije:
- Nedvosmisleno je da je jedino G17 Plus bio na vlasti bez prekida. Ova politička stranka bi i za bolje i za lošije stvari morala da podnese odgovornost i sada ne može da se ponaša kao neka opozicija.
Jačanje dinara, kako on kaže, ide po principu "drži vodu dok majstori odu", a dinar bi trebalo da bude 30 odsto slabiji i jedan evro da vredi 110 dinara - rekao je Đelić.
Na kraju je rekao i da je Dinkić kao neki "veliki brat" iz tima "izbacio Miroljuba Labusa, Kseniju Milivojević i Čedomira Antića.
Dinkić je na ove optužbe reagovao oštro tvrdeći da je neozbiljno da takve reči izgovara čovek koji je vratio novac Bogoljubu Kariću.
- Ne može brinuti o budžetu neko ko je Bogoljubu Kariću vratio više od 30 miliona evra. Kada smo došli u novu vladu 2004. godine, zahvaljujući glasovima građana, ponovo smo od Karića naplatili ekstra profit, i to s kamatom - rekao je Dinkić.
Potom se osvrnuo i na Đelićevo ministrovanje:
- Božidar Đelić je samo u decembru 2003. godine u toku predizborne kampanje napravio deficit od 10 milijardi dinara. Ne želim da komentarišem izjave nekoga ko se na taj način brine o srpskom budžetu - rekao je Dinkić i dodao da je on u budžetu ostavio dve milijarde evra likvidnih sredstava.
Đelić juče nije želeo da odgovori Dinkiću.
- Trenutno se nalazim u Parizu sa svojom decom. U utorak ću biti u Beogradu i tada možemo razgovarati o svemu - rekao je on za Press.
Đelić se inače nalazi među prvih deset kandidata na listi "DS - Boris Tadić" za parlamentarne izbore, a zanimljivo je da je izjavio da bi s Dinkićem u budućoj vladi ipak sarađivao:
- Ako izbori budu takvi da ćemo morati da sarađujemo, to ću učiniti bez ikakvog problema - kazao je Đelić, na šta se Dinkić za Press osvrnuo sledećim rečima:
- Na predstojećim izborima svakako očekujem pobedu demokrata, i to ubedljivu. Još uvek je rano da razmišljam o tome s kim ćemo u koaliciju.
D. B. STANIMIROVIĆ

Izvor: Press

Kurs evra raduje sve kreditne dužnike
Dinar ne posustaje

Evro se u protekla dva dana spustio na nivo od pre dve godine. Boljitak od jačanja dinara najviše su osetili i osetiće građani koji su zaduženi u moneti EU, ali i uvoznici.

Srednji kurs dinara juče ujutru iznosio je 78,375 dinara, a dan ranije 78,4 dinara, što je nivo crnog kursa iz oktobra 2000. godine. Dinar je u ovoj godini u odnosu na evro nominalno ojačao za 8,7 odsto i trenutno vredi 7,1 dinar više nego prvog dana januara. Proteklih meseci Narodna banka Srbije intervenisala je na međubankarskom tržištu kako dinar još dodatno ne bi ojačao.

S obzirom na to da se sezonski, krajem godine više menjaju devize iz slamarica, može se očekivati je da na kratak vremenski rok kurs evra neće ići na gore.

Stav pojedinih ekonomista jeste da je domaća valuta sada veštački jaka, a da ta jačina ne proističe iz popravljanja kvaliteta srpske privrede, već je uzrokovana velikom ponudom deviza. Takođe, sadašnji kurs dinara prema evru neće moći da bude održiv na duže vreme jer iza njega ne stoje moćna privreda koja izvozi i uravnotežen platni bilans zemlje.

U jeku predizborne trke i obećanja mogle su se čuti i javne tvrdnje struke da evro zapravo vredi 100 dinara, kao i da će se promenom vlasti, promeniti i trend jačanja nacionalne valute.

S druge strane, Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, stalno podseća da devizni kurs niko ne može da predvidi i da će se se on kretati u skladu sa ponudom i tražnjom deviza.

D. Nišavić

Izvor: Blic

ljudi da li shvatate da cela stvar sa kursom nije nista nego kriminal i populizam na kratke staze?!
pod hitno treba oterati dinkica i prionuti na rad!
prosto treba shvatiti da je inflacija nasa realnost i da treba da krenemo u njeno REALNO obuzdavanje, i to ne restriktivnom monetarnom politikom, vec naprotiv, obaranjem kamata i zakonskom regulativom kojom bi privreda bila potstaknuta na razvoj i izvoz!
ovo je politika necinidbe!
ako se nista ne desi u pogledu promene koncepta monetarne politike, srbija ce doziveti u najblazem slucaju sudbinu madjarske!

Lepo bi bilo kad bi se evro zadrzao na ovom nivou..

u ekonomskom smislu to bi znacilo smrt za nasa izvozno orjentisana preduzeca! inflacija je nesto sto je vrlo korisno za domacu privredu! ona nije dobra samo u njenim ekstremnim oblicima>galopirajuca,hiper! medjutim, to je vrlo komplikovana stvar, jer za obuzdavanje inflacije treba dosta znanja i timskog rada, pre svega izmedju nbs, mif, mip i lokalnih samouprava! u suprotnom, moze doci do aktivacije inflatornog akceleratora, a onda...
najlakse je uraditi ovo sto rade "strucnjaci" g17+! alli taj populizam krade vreme i uzima zrtve u vidu domacih preduzeca koja su izvozno orjentisana i koja su potencijonalni generator zaposlenosti i tas na vagi koji se zove spoljnotrgovinski bilans!
dakle, vlada treba da prosiri svoj instrumentariji koji je za sada prilicno ogranicen i svodi se samo na restriktivnu monetarnu politiku! naravno, to samo po sebi nije dovoljno(cak je i opasno, zbog prevelike potrosnje), pa se u koordinaciji sa drugim institucijama mora doci do raznih resenja koja bi pospesila rad domace privrede kao i povecanje broja MSP(zakonodavstvo, fiskalna politika i td).
zalosno je da trziste kapitala se jos uvek svodi na filozofiju bubanj potoka! uz korenite promene u ovom segmentu, kao i donosenjem zakonske regulative, mozemo ocekivati i dolazak pravih investicionih fondova(i to svih mogucih oblika), kao i osiguravajucih drustava(vrlo bitna kao generator kapitala, kojim se na zapadu finansiraju kapitalni projekti) i ostalih pojavnih oblika velikih korporacija!
bitan korak je i razbijanje monopola i otvaranje trzista!

Evro počeo da skače, ali ne dramatično

Početak nove godine obeležio je rast evra, pa su ga menjačnice juče plaćale i do 79,45 dinara, a prodavale za 80,50 dinara i više. Ipak, ekonomisti smatraju da nema razloga za nervozu i da dinar neće značajnije oslabiti.

Građani su i pored rasta evre juče više kupovali nego što su ih prodavali, a menjačnice nisu uspevale da prate potražnju ove valute.

- Više je onih koji kupuju evre. Prodaju najviše 10, 20 ili 50 evra, a kad dođu da kupe, traže odjednom 500, 1.000 i više - kažu u menjačnici „Dok“.

U ovoj menjačnici juče ujutru čovek je na pult istresao dinare za kupovinu 3.000 evra. Građani sa kojima smo razgovarali uglavnom su kupovali po 10, 20 i 50 evra, ali bilo je i onih koji su menjali iste iznose i nisu imali pojma da je evro skočio.

Da evro na početku 2007. nije značajnije otišao nagore smatra Goran Pitić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i predsednik Upravnog odbora „Sosijete ženeral banke“ u Srbiji.

- Ovaj rast ne pokazuje pravu tendenciju kretanja evra. Očigledno je da je došlo do malo veće ponude dinara, ali to i dalje ne pokazuje neku bitniju promenu politike Narodne banke Srbije prema odnosu evra i dinara. Nadam se da će ove godine konačno doći do situacije da kurs evra prati kretanje cena - izjavio je Goran Pitić.

Ekonomista Jurij Bajec takođe kaže da se ne radi o dramatičnom skoku evra.

- Trenutno vlada mrtvilo na tržištu, odnos ponude i tražnje se malo pomerio u korist evra, jer je očigledno najveća zamena evra za dinare bila pred Novu godinu, kad je kurs dinara bio najveći - rekao je za „Blic“ Bajec i naglasio da sadašnja snaga dinara ipak nije pravi odraz stanja i konkurentnosti srpske privrede.

Sličnog je mišljenja i ekonomista Aleksandar Denda koji kaže da sadašnja snaga dinara nije realna i da to mora da se promeni.

- Svi iz Vlade se hvale i kažu da u isto vreme raste godišnji bruto proizvod i da pada inflacija. Ali oni ne kažu da nigde u svetu nemate milion nezaposlenih građana kao što je trenutno u Srbiji. To je cena koju plaćamo za visoki kurs dinara - kaže on.

NBS juče nije dala odgovor na pitanje zašto je evro počeo da jača, ali su najavili da će to uraditi danas.

U „Banci Intezi“ kažu da su poslednjeg dana 2006. dospevale na naplatu dugoročne obveznice Republike Srbije, što je uslovilo povećanu količinu dinara na tržištu.

- Ovi dinari su najvećim delom konvertovani u evre, pa je tražnja za evrima na domaćem deviznom tržištu porasla, rezultirajući jačanjem evra u odnosu na dinar. U cilju sprečavanja daljeg jačanja evra NBS je 3. januara intervenisala prodajom evra - navode u „Banci Intezi“.

V. Nedeljković - M. Cvejić

Izvor: Blic

Da je dinar stvarno tako ojacao kao sto Mladja kaze onda bi cene na malo pale. Kad prodju izbori verovatno ce evro opet da skoci

i mene zanima isto pitanje koliko ce dugo da se vrti ovaj kurs oko 80 dinara zna li neko ....

zna dinkic