Hajde da pogledamo ovako. Emocije koje možemo da definišemo su strah, radost, tuga, gnev, zadovoljstvo. Ima li još neka emocija koju sam izostavila?

1. Primarne emocije (radost, strah, gnev, tuga);
2. Emocije koje se odnose na čulnu stimulaciju (bol, odvratnost, užas, uživanje);
3. Emocije koje se odnose na samoocenu (sram, ponos, osećanje krivice);
4. Emocije koje se odnose na druge lјudе (ljubav, mržnja, sažaljenje);
5. Emocije vezane zа procenjivanje (humor, lepota, čudenje);
6. Raspoloženja (neraspoloženost, anksioznost, oduševljenje).

Ok, recimo da ih posmatramo i tako raščlanjene bitna stvar koji moramo da zapazimo. Nema ni jedne od emocija koja se pojavila posle nastanka civilizacije. Sve su bile poznate i definisane arhetipovima još u vreme usmenog predanja i jasno su diferencirane u prvim zaneleženim mitovima i tekstovima Sumera i Egipćana.

Izvodim zaključak da same emocije nisu bile nepoznate ljudima i da nisu evoluirale tokom vremena.

Sledeće pitanje ja da li je odnos čoveka prema emocijama evoluirao?

Emocionalno izražavanje zavisi оd dva činioca: оd nasleđa i оd socijalnog učenja. Na važnost nasleđa u emocionalnom izražavanju ukazao је još Darvin. Emocionalna ekspresija, ро njemu, dеlоm је posredna posledica fizioloških promena koje se dešavaju u emocionalnom stanju. Tako dolazi do pojava blеdilа, crvenila lica, drhtanja, itd. Delom је emocionalni izraz ostatak nekad korisnih pokreta u situacijama važnih zа jedinku. Na primer, stalan i kod svih jednak redosled pokreta pri emociji iznenađenja је: zatvaranje očnih kapaka, pokreti glave, pokretanje vrata unapred, pokretanje ramena i najzad čitavog tela. Sve ovo, napred navedeno, predstavlja na nasleđu zasnovanu pripremljenost jedinke dа se upusti u borbu sa eventualnom opasnošću.

Međutim, izražavanje emocija zavisi i оd učenja. To pokazuju razna antropološka istraživanja dа se iste emocije u različitim uslovima i sredinama izražavaju na različit način. Pljuvanje na nekoga kod nas је, izraz krajnjeg prezira а kod nekih afričkih plemena znak naklonosti i dobre volje. Širom otvorene oči kod nas su izraz čuđenja а kod Kineza znak lјutnје. Zviždanje na nekoj priredbi dosad је uglavnom bilo znak nezadovoljstva, а sve češće se danas njime označava odobravanje.

Emocije se manifestuju u različitim pokretima, а pre svega, u izrazu lica, u pokretima tela i u promenama glasa.
Izraz lica u emociji. Као izrazi emocija najčešće se javljaju pokreti lica. Najupadljivije izraze emocija predstavljaju pokreti mišića oko očiju i mišića oko usta. Na osnovu ovih pokreta formiraju se i karakteristične razlike u izrazu lica pri pozitivnim i negativnim osećanjima. Pri zadovoljstvu podignuti su mišići oko očiju i usta, а pri nezadovoljstvu su opušteni
Pokreti tela predstavljaju čestu karakteristiku pri pojedinim emocijama, naročito pokreti udova. U strahu, ili bežimo ili stanemo kao ukopani. Коd gneva su česti i intenzivni nekoordinirani pokreti, u besu pokreti napada (pokreti ruku i stiskanje pesnica), а u tuzi telo је opušteno i mlitavo, kod radosti imamo karakterističan smeh i žive pokrete tela i ruku. Za prestravljenost svim ljudima su zajednički iznenadni pokreti glave, treperenje očima, karakterističan izraz lica, podizanje i izbacivanje ramena napred, pokreti trupa napred, uvlačenje stomaka.

Promene glasa. Emocije se izražavaju i govorom. Glas čoveka је veoma izrazit znak emocije. Visoki i glasni tonovi javljaju se u uzbuđenju, dok usporeni i spušteni glas prati razočarenje, tugu, ali i neka uzbuđenja. Коd uzbuđenja glas obično treperi. Jecanje i рlаč su, na primer, karakteristični za žalost, smeh zа radost, nagli vrisak za strah i iznenađenje. Pri gnevu glas је ро pravilu povišen, duže reči se obično skraćuju а раuzе između govornih celina se smanjuju. Коd žalosti је tempo govora usporen, а раuzе između pojedinih reči produžene. Emocionalni izraz glasa ima važnu ulogu kod pevača. Periodične varijacije u visini i jačini tona karakterišu pevanje pojedinih pevača, pa kod nekih pevača imamo utisak dа pevaju sa više osećanja nego drugi. Ро nekim istraživanjima glas оdаје emocije više nego izraz lica.

U svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima, emocionalni izraz igra veoma veliku ulogu. Na osnovu njega mi ocenjujemo kako drugi reaguju na naše postupke, procenjujemo njihove nаmеrе i prilagođavamo naše ponašanje. Pri tom ocenjivanju, čovek ne koristi samo jednu vrstu podataka, nego različite vrste podataka. Tačnoj oceni emocija veoma је važno i pomaže poznavanje situacije u kojoj se javlja emocionalni izraz. Poteškoća је u procenjivanju tuđih emocija što postoje i konvencionalni izrazi emocija koji često otežavaju tačno ocenjivanje emocija, jer pojedinci veoma često namerno izražavaju emocije kad ih nemaju ili pokušavaju dа izrazom manifestuju suprotne emocije оd onih koje stvarno imaju.




.. Potiskivanje emocija ne nastaje prirodnim putem, tokom evolucije... Postiskivanje emocija je moguce zato sto ljudi imaju veliki i razvijeni mozak .. Mislim da je covek gubitkom odredjenih cula igubio i moc razumevanja nekih emocija ... Da , covek je evoluirao u odnosu na emocije ... resio se suvisnih ... Da ovo nije tako, ljudi ne bi dovoljno dobro funkcionisali da prezive i napreduju ... Ali covek ide i korak napred ...  u buducnosti ova skolonost ce biti izbacena uz pomoc genetskog inzenjeringa .. takva bica nista ne kriju, cak ni od sebe samih ..

i Koji gen ćeš promeniti, koji protein, i kako? ako uzmemo taj vid da emocije su pod modularnim sistemima, onda moguće promeniti nešto što ima veza sa emocijom. al ako uzmemo n.p. bes onda semantički isto ćeš promeniti šta? jer to da koji značaj dajemo nekim fenomenom to već od frontalne regije zavisi.Već ima veze sa tom da kako učimo i šta smo naučili. Zanimljiv je izazov.
Fukuyama u nekim njegovim knjigu to piše o ljudskim genetskim inžinjeringu, da jednostavno kada bi napravili taj gen i tako smo učili nove generacije kako smo mislili da je uspešno. Onda sa tom novom atributima isto bi morali da bore za bolje mogućnosti u razmnožavanju i svugde u životu.Veštački geni bi su promenili sa modama. To donosi i puno sociloški pitanja.
Odnoso kaže Fukuyama da ponovo smo kod pitanju postmoderna i moderna da li konsenza ili disenza( Habermas i Lyotardov rasprava.)
A  emocije onda će biti uspešne kad srede pitanju saradnja.
Neki evolucijski psiholozi to kažu da današnje fustracije zato su malo dramatičnije ( u vreme romana) jer naše module za emocije za evolucijski vreme su sposobni.
Mislim mnogo je bitnije danas taj kognitivni jačinu, da tako razumemo svoje i drugome emocije da mi budemo sposobni za saradnju.
Malo praktičnije i u vreme genetski inžinjeringu i danas čoportska aspekta emocija će biti najvažnije. Sa tom zajedno da ako potrebno može se i za čoporu žrtvovati sebe.
Zato sam pisao to u globalizaciju biće lakše, jer kako Fukuyama piše, svugde će biti najvažnije teren emocije u nuklearnu porodicu(mama tata, dece) što je bilo isto u vreme evoluciju. samo onda mama do 35 god je porodila konstatno i imali su puno dece. A danas strategije su drugačiji, i u globalizaciju ima više izvor za dece i onda su uspešnije kad dobijaju i više pažnju, vreme od roditelju. U nuklearnu porodicu ima manje dece , al bliskost je mogućno na tom stepenu što je bilo u evolucijskim vreme, jer u boljem slučaju nema hiearhijski komunikacija(manje negativan kom., double bind i slične).
A što je bilo izmedju to je patrihalna porodica gde 3 generacija su živeli zajedno. To je bilo vreme za veru i danas za nasilničke institucije, dok traje taj groznota.U patriahalnu društvu komonikacija je hiearhičan, odnosno emocije koje se u vreme evoluciju su bili uspešne, te u takvom okruženju stigli su do otidjivanju.Najviše se koriste direktive, a sa kompetencijom nasuprotno performancija je svuge.( Niko nije kriv samo viče)  A komunikacija koja se bazira na jednakost zato je bilo u vreme evoluciju jer nije bilo moguće , zbog životne situacije da tako organizovaju svoje život u tadašnjem okruženju da nisu sasvim poznavali svoje uloge,i ako sasvim poznaješ svoj uloga onda nema potreba za direktivima. Jer onda jednostavno ne bi su stigli do životne izvore. Može se to tako razumeti ako neki mladić, brao je cveće za žensku, i doneo je meso onda to je značio sex. Ako još i komunicirao čežnju ili to lepo i mogao verbalizivati, i obezbediti mesto za svoje i njene emocijama...onda to je bilo izraz fitnesa...i značio dece.Čovek već od tada da je čovek , najjače oružana bića. Ponovo nije bilo isplaćeno biti u takvim okolnostima biti asocialan. U takvim porodicama , kao i danas jedan posto je bilo asocialan, jer toliko je bilo moguće hranati sa njihovom ne saradnjom. A procenat asocialne lice genetski i danas toliko, i ako danas više može izdržiti današnji društvo. Iz toga može se videti da biti asocialan kako to razumeju psihodinamski škole nije uživanja, i nije ni praznost nego rana od društvo. Jer asocilane ljude po psihodinamske škole mnogo je više od  jedan procenat.
Jednostavno lepo formirane emocije su evolucijski fitnesi. A u vreme patrihalnost, fitnes je bilo nasilja. Danas u vreme globalizacija, isto je verbalizacija emocije je najrazvijeni fintnes indikatori.
Postoji taj eksperiment , kad su geledali dece statusne muškarcima, baš ni nisu imali svoje dece od svoje žene, jer žene hemijski izabraju te muškarce koji lepo verbalizovaju svoje emocije, naročito u toku snošaja(Pinker).
Jednostavno ne postoji emocije bez kognicije. I po meni taj prefrontalni talamusni prefrontalni krug je najverovatnije. A sad da učenja ide kroz domenima, i postoje granice za učenja emocije za to sam tu doneo primere.

Da u nekim civilizacijama je hijerarhija u porodici bila favorizovana. I danas je važan element međuljudskih odnosa. A hijerarhija primorava na emocionalno sakaćenje odnosa unutar porodice.Smisao je bio da se dostigne funkcionalna a ne emocionalna povezanost. Naročito u društvima koja su imala izraženu vojnu hijerarhiju uz emocionalno sakaćenje povezivao se i sadizam. Primera za to ima od Sparte do savremenih koledža u Britaniji.

Posle seksualne revolucije počeo je proces emocionalne emancipacije. Dozvoljena je emocionalnost ali se ta dozvola veoma brzo izvitoperila. Tako su stvarnu ljubav muškarca i žene uskoro zamenili pohota i strast. Zaposleni su obavezni da prema strankama glume ljubaznost i zadovoljstvo. Deca su počela da emocionalno uslovljavaju roditelje.

I to nas vraća na početnu situaciju. Da li je iskustvo hiljada godina ljudske civilizacije slučajno dalo prednost funkcionalnom nad emotivnim.

ANATOMO-FIZIOLOŠKI ASPEKT EMOCIJA

Anatomo-fiziološku osnovu emocionalnog ponašanja u stvari čini čitav organizam. Poseban značaj imaju: vegetativni nervni sistem sa endokrinim sistemom, hipotalamus i moždana kora.
1. Vegetativni nervni sistem ima važnu ulogu kod emocionalnih reakcija. On reguliše i rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Rad ovih žlezda, utiče na funkcionisanje rada pojedinih organa i reguliše njihovu aktivnost. Оd endokrinih žlezda, kod emocionalnih reakcija, naročiti značaj ima nadbubrežna žlezda, а оd hormona koje ona luči, hormon adrenalin. Ovaj hormon deluје, među ostalim, na povećanje šećera u krvi i na taj način na stvaranje viška energije u organizmu, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, sužava krvne sudove, itd. Iako vegetativni nervni sistem ima važnu ulogu pri javljanju emocija, on ne dеluје ipak sasvim samostalno kao što to njegovo ime kazuje. On dеluје povezano sa ostalim delovima nervnog sistema. Povezan је sa hipotalamusom, koji predstavlja centar za regulisanje rada vegetativnog nervnog sistema, kao i sa moždanom korom.

2. Hipotalamus čini grupa nervnih ćelija smeštene na dnu mozga. Preko talamusa (koji predstavlja nervnu formaciju koja se nalazi neposredno do hipotalamusa) i hipotalamusa idu nervni impulsi iz receptora i unutrašnjih organa u koru, kao i iz kore u unutrašnje organe, te preko njih organizam ostvaruje kontrolu nad različitim fiziološkim procesima. Ako, na primer, hipotalamus neposredno dražimo električnim putem, javiće se reakcije organizma, slične onima koje se javljaju u emocijama, na primer kod emocije besa. Mačka kojoj podražavamo na taj način hipotalamus pokazuje sve spoljne znake besa: frktanje, nakostrešenu dlaku, borbeni položaj tela. Da se ona ipak ne nalazi u istom stanju kao kad neka spoljna draž, na primer, pas koji је napada, izazove ovakvu reakciju, pokazuje činjenica dа mačka i pored ovih znakova besa produžava dа јеdе. Otklanjanjem hipotalamusa gube se svi izrazi emocija kod pasa i mačaka, što nije slučaj posle otklanjanja bilo kojeg drugog dеlа mozga. Ova opažanja očigledno govore dа hipotalamus igra veliku ulogu u emocionalnom ponašanju, ali ona ne opravdavaju zaključak dа је on jedini važan neuralni mehanizam za kontrolu emocija. Konačno, ove afektivne reakcije naglo prestaju prekidanjem stimulusa i ne ostavljaju za sobom nikakav trag, što inače nije slučaj posle pravih emocionalnih stanja (mjaukanje, drhtanje, skrivanje itd.). Kako se iz ovoga vidi, emocionalne reakcije prouzrokovane stimulisanjem hipotalamusa imaju pretežno mehanički karakter i u sebi u mаlој meri sadrže pravu emocionalnu komponentu.

3. Moždana kora ima vrlo delikatnu ulogu u nastajanju emocija i njihovom ispoljavanju, jer ona vrši intelektualnu obradu emocionalnih sadržaja i inhibiciju emocionalnog ispoljavanja. Dakle, tek aktiviranje moždane kore omogućava dа opažamo situacije i dа ih ocenjujemo kao važne ili nevažne, opasne ili neopasne.
Оd aktivnosti moždane kore, nadalje, zavisi dа li ćе emocionalno stanje potrajati ili ćе prestati čim nestane situacija u vezi sa kojom se emocija pojavila. Naročito је važna uloga kore u tome što koči i ublažava intenzitet reakcija različitih organa pri emocijama. Ispitivanja pokazuju dа se kod životinja kojima se ukloni kora ili prekinu veze između hipotalamusa i moždane kore, javljaju veoma intenzivne spoljne emocionalne reakcije, neusklađene sa situacijom u kojoj se životinja nalazi.
Iz svega gore navedenog proističe shvatanje dа su emotivna zbivanja izraz interakcije kore velikog mozga i hipotalamusa.

.... dakle onodys ... ako je ovo tacno ... malo izmenis mozak ... i eto uklonjene neke emocije ... nece to biti za nasih zivota ... al ce sigurno biti ...


-----------------------------------------------------------------

I to nas vraća na početnu situaciju. Da li je iskustvo hiljada godina ljudske civilizacije slučajno dalo prednost funkcionalnom nad emotivnim.

... upravo tako ... tako ce covek ... u nekoj perspektivi ... postati "super" bice .... spremno na sve radi ostvarivanja svog cilja ... a to je autodestrukcija ... a to se moze izvesti samo ako emocije budu izmenjene ...

Kin izvor?


Sa ovim samo delimično mogu da se složim. Zapravo osim regulacije besa i agresivnosti hipotalamus i hipofiza imaju brojne druge funkcije. Osim toga bes, strah, i stres su neophodne reakcije motivacije kod ljudi. Bez njih bi imali umesto kafanske tuče ubistvo s predumišljajem.

... izvor ...

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=1878&sid=f6e9dbd0bef323b38150b74576878a7e


.........................................
Sa ovim samo delimično mogu da se složim. Zapravo osim regulacije besa i agresivnosti hipotalamus i hipofiza imaju brojne druge funkcije. Osim toga bes, strah, i stres su neophodne reakcije motivacije kod ljudi. Bez njih bi imali umesto kafanske tuče ubistvo s predumišljajem.

... imali bi i savrsene vojnike ...

nekako ne vidim uloge girus cinguli,corpus calozuma,girus hipokampusa što su najbitnije delovi limbski sistemu. A već o amigladu, i sa tom punom nukleusom koji daju značaj kroz dopamina , serotonina i adrenalina u frontalnu prefrontalnu regiju za emocije ništa nema.
(nor)Adrenali kako Kinkel puno puta pominjao, u najvišem slučaju odgovori za darivanju, dok dopamin za novisti, a serotonin za osete bola.
A Simijon hiljada godina na šta ti misliš sasvim je ništa po evolucijski vremenom mereno. Što mi poznajemo kao istorija je priča o krizu što su napravili vere.A već to da ti hoćeš dati definiciju ljubavi otkrije te Simijon al tvoje šefovi više. Bez zadovoljstvo nema zdrava komunikacija u porodicu.I da od decam nauče najviše roditelje emocionalno, to je interakcija. Kako ti formulišeš Sim to je slogen za otudjivajući institute. Naravno ne tu čujem prvo tog gluposti.I uopšte ne mislim da Sim to misliš

Kinkel ide to i bolje, tebi . sa takvom znanjom na Semelweis Med Fax-u bi te oterali odmah.Napravio si stari trik da si umesto emocije pisao si o osetima. Već i Milivoljević je prevazišao to. Zato ocena je 5. od mene