... evo sta me zanima ... neko je pitao ... a ja da pitam vas ...


Jesu li vrlo emotivni ljudi posljedica evolucijskog razvoja ili njezin nus-proizvod?
Što je covjek emotivniji, to je udaljeniji od primitivnih oblika života.
S druge strane, u evolucijskom smislu zbog toga ima manje sanse za opstanak (neko ko je bezosecajan lakse ce prebroditi krizne situacije)...

U evolucijskim vremenima bili su u sklopi sa svojom emocijama ljudi. A što se od tada menjao to je počeo od zemljoradu, ili tačnije kod neki druge antropolozima od baštovanski civilizacijama.
A vrhunac otudjivanja je bilo u vreme teokracije.
Danas već bolje od toga situacija, komunikacijski paradigme u porodicama i privatnim sverama počinje da bavi sa ljudskim oećanjima. Globalizacija pomozi u tome da posatejmo više ljudskiji.
Al prvo počinjemo Kinkel od toga da vera je način kriza u civilizaciju. a posle možemo postepeno ići napred.

U kriznim situacijima, svako od nas ce progutati emocije, to ti garantujem...

Ih tom rečenicom si uništio ceo forum Psiholog online ~ Burek savetovaliste

@topic

Ja sam hladnokrvan na svaku lošu stvar koja mi se dogodi

pa panik je baš suprotan sa strahom, a motivacija sa besom, to je u Changeux-ov knjigu. Ovo važi i za insektima.
a zašto bi progutati emocije....ne razumem te ,moguće to misliš da ti si lično protiv globalizaciju..a to ti hoćeš, ili jednostavno si iztraumatizovan do bola do sada, i tvoji šefovi to su naučili sa tobom kad si dobio malo vreme za ponovogradnju svoju ličnosti...

... meni licno u stresnim situacijama ... proradi neka vrsta blokatora emocija ... i dok traje stres jako sam koncentrisan i pribran ... neki kazu da me nista ne moze dotaci i da me boli uvce za sve ... cak mi zena kaze ponekad da sam dovoljan samom sebi ... medjutim posle prestanka krize ... dozivim neku vrstu praznjenja ... postajem emotivno preosetljiv .... i jako kreativan ...
... mislim da bi me suvisne emocije samo sputavale u nastojanju da prebrodim takvu neku stresnu situaciju ...

Filozofska tema Kin..pitam se otkud ti pade ideja da je postavis?!

prvo
bizi je samom sebi
to je pravo pitanje
Nema manje sanse za opstanak ukoliko kanalise emociju, u svakom drugom slucaju "nije svoj" odnosno nije jos naucio na koji nacin da prevazidje takav period ili konkretnu situaciju...ukoliko traje zauvek, u tom slucaju je pogubno po jedinku u tom smislu da preterivanje u bilo cemu mora imati nekakav negativni nus-produkt.
sto ce se odraziti na neku drugu sferu zivota ... ubijanje emocije je trenutan ventil. Akumulacija dovodi do negativne posledice pre ili kasnije. Ne postoje "bezosecajni" ljudi (osim ako nemaju neki psiholoski poremecaj), vec samo ljudi koji uspesno odagnavaju ili kanalisu emociju u kriznoj situaciji, a to ne moze trajati zauvek.

Postoje dva mehanizma suočavanja sa stresom (u najopštijem slučaju) jedan je bori se ili bež,i a drugi je padni u nesvest i glumi mrtvaca.  Tako je kod primata pa su nam ta dva principa ostala u nasleđe.

Kod ljudi koji reaguju borbom ili bekstvomluči se mnogo adrenalina i noradrenalina. Mozak radi neverovatno ubrzano, pamtiš i primećuješ detalje koje bi inače ignorisao, vid je jasniji, reakcije brže. U mišićima su snažne tenzije, pritisak skače. Evo i ilustracije.

Recimo ako voziš i vidiš da ti u usuret ide nekontrolisamo vozilo koje će te udariti u tih 2-3 sekunda čini ti se kao da se vreme usporilo, misliš kako da se izvučeš i reaguješ neverovatnom brzinom. To je princip bori se uzrokovan naglim skokom adrenalina. Nakon svega još neko vreme telo je napeto, mišići zategnuti, a onda sledi osećaj iscrpljenosti i praznine.Ovo je češća opcija kod muškaraca jer je lučenje adrenalina veće kod muškaraca nego kod žena. Zato muškarci imaju brže reflekse i bolji su vozači, ali imaju u napade besa, volju da se fizički razračunavaju, ranije im strada organizam od stresa.

Druga verzija beži nastaje isto pod udarom adrenalina i noradrenalina. U suštini slično, ali se polje razmišljanja delimično sužava i fokusira samo na prostor za beg. U saobraćaju to često znači da će vozač pritisnuti gas još jače ili priotisnuti kočnicu, a neće dovoljno manevrisati. Posle događaja obično sledi isti scenario kao i prve reakcije s tim što je prisutna doza histerije, plačljivosti, ali ne i želja da se tuče. Ovaj model je češći kod žena i starijih muškaraca.

Treća opcija padanja u nesvest je reakcija suprotna poplavi adrenalina i noradrenalina. Ona nastaje usled toga što se luče veće količine inhibitora (koji se inače luče u organizmu posle poplave adrenalina i noradrenalina) ali ne dolazi do poplave adrenalina. Tad osoba gubi svest, koncentraciju, fokus, ponaša se nelogično, dezorijentisano, oseća veliku mišićnu i umnu slabost. Krivci su GABA, dopamin i serotonin i još neki inhibitori. Odnosno krivac je izostanak lučenja adrenalina i noradrenalina. Ova reakcija česta je kod dece i mlađih žena.



adrenalin i noradrenalin

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%90%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9D%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD

TEORIJE EMOCIJA

Меđu pokušajima dа se objasni emocionalno ponašanje ljudi u celini, možemo razlikovati dve grupe teorija. Jednu grupu čine opšte teorije kojima se želi pokazati u čemu је smisao javljanja osećanja u ljudskom životu i koju ulogu imaju osećanja u snalaženju i prilagođavanju čoveka na stvarnost. Drugu drupu čine posebne teorije koje težište polažu na objašnjenje uloge pojedinih neurofizioloških procesa koji se odvijaju pri emocionalnom reagovanju.

1. Teorija reagovanja na iznenadnu situaciju (teorija emergencije)
Ро ovoj teoriji emocionalno reagovanje predstavlja naglu i posebnu mobilizaciju organizma radi toga dа bi organizam postao sposoban dа savlada neočekivano nastalu situaciju i opasnost koju takva situacija krije. Bliska ovoj teoriji jeste teorija koja emocionalno stanje smatra stanjem vanrednog aktiviranja organizma. Naš organizam је uvek aktivan (potpuno neaktivan је samo mrtav organizam). Postoje različiti stepeni aktivizacije organizma. U neemocionalnom stanju organizam је u celini manje aktivan nego u emocionalnom stanju, а kod blagih emocija opet manje nego kod afekata. Povećana aktivizacija osposobljava organizam zа veći napor i za bržu i odlučniju akciju. Postoji, međutim, jedna granica celishodne aktivizacije. Каd aktiviranje organizma pređe ovu granicu, onda ova povećana aktivnost nije više korisna jer dovodi do neusklađenog ponašanja.

2. Džems-Langeova teorija
Ро ovoj teoriji, emocije nastaju kad mi na opaženu situaciju reflektorno reagujemo promenama u radu pojedinih unutrašnjih organa. Ove organske promene doživljavamo kao organske osete i upravo ovi oseti о promenama u našim unutrašnjim organima čine suštinu emocija. Mi ne рlаčеmо zato što smo žalosni ili ne stiskamo pesnice zato što smo ljuti nego smo mi žalosni zato što рlаčеmо, а ljuti što stiskamo pesnice. Namerno izazivanje pojedinih pokreta karakterističnih pri određenim emocijama dovode i do javljanja emocija.

3. Kenon-Badova teorija
Ova teorija je zasnovana na eksperimentima na hipotalamusu te se naziva još I hipotalamička teorija osećanja Ona polazi od predpostavke da je emocionalno doživljavanje posledica pražnjenja iz hipotalamusa, a ne posledica visceralnih ili skeletnih aktivnosti. Aktiviranje hipotalamusa istovremeno izaziva sprovođenje nervnih impulsa u moždanu koru i u pojedine unutrašnje organe. Međutim, s obzirom na nedostatke ili, bolje rečeno, specifičnosti emocionalnih reakcija nastalih stimulisanjem hipotalamusa, može se zaključiti dа ni Džems-Langeova teorija niti hipotalamička (Kenon-Badova) ne pružaju potrebno objašnjenje veza koje postoje između emocionalnog doživljavanja i emocionalnog ponašanja. U tom smislu postoji široka mogućnost daljeg eksperimentalnog ispitivanja.

4. Kognitivna teorija emocija
Moderna psihološka istraživanja potvrđuju hipotezu dа emocija nije samo svest о telesnim promenama. Organske promene koje su veštački izazvane i koje su karakteristične za emocije straha ili gneva, ne dovode do punog doživljaja tih emocija. U eksperimentu ispitanici nisu doživljavali pravu emociju straha ili gneva. Oni su osećali "kao dа su ljuti", "kao dа osećaju strah", а ne dа su ljuti i poplašeni. Vidi se dа је za puni doživljaj emocije nešto nedostajalo. Ро mišljenju izvesnih psihologa, nedostajala је jedna saznajna, kognitivna komponenta.

Hajde da pogledamo ovako. Emocije koje možemo da definišemo su strah, radost, tuga, gnev, zadovoljstvo. Ima li još neka emocija koju sam izostavila?

1. Primarne emocije (radost, strah, gnev, tuga);
2. Emocije koje se odnose na čulnu stimulaciju (bol, odvratnost, užas, uživanje);
3. Emocije koje se odnose na samoocenu (sram, ponos, osećanje krivice);
4. Emocije koje se odnose na druge lјudе (ljubav, mržnja, sažaljenje);
5. Emocije vezane zа procenjivanje (humor, lepota, čudenje);
6. Raspoloženja (neraspoloženost, anksioznost, oduševljenje).

Ok, recimo da ih posmatramo i tako raščlanjene bitna stvar koji moramo da zapazimo. Nema ni jedne od emocija koja se pojavila posle nastanka civilizacije. Sve su bile poznate i definisane arhetipovima još u vreme usmenog predanja i jasno su diferencirane u prvim zaneleženim mitovima i tekstovima Sumera i Egipćana.

Izvodim zaključak da same emocije nisu bile nepoznate ljudima i da nisu evoluirale tokom vremena.

Sledeće pitanje ja da li je odnos čoveka prema emocijama evoluirao?

Emocionalno izražavanje zavisi оd dva činioca: оd nasleđa i оd socijalnog učenja. Na važnost nasleđa u emocionalnom izražavanju ukazao је još Darvin. Emocionalna ekspresija, ро njemu, dеlоm је posredna posledica fizioloških promena koje se dešavaju u emocionalnom stanju. Tako dolazi do pojava blеdilа, crvenila lica, drhtanja, itd. Delom је emocionalni izraz ostatak nekad korisnih pokreta u situacijama važnih zа jedinku. Na primer, stalan i kod svih jednak redosled pokreta pri emociji iznenađenja је: zatvaranje očnih kapaka, pokreti glave, pokretanje vrata unapred, pokretanje ramena i najzad čitavog tela. Sve ovo, napred navedeno, predstavlja na nasleđu zasnovanu pripremljenost jedinke dа se upusti u borbu sa eventualnom opasnošću.

Međutim, izražavanje emocija zavisi i оd učenja. To pokazuju razna antropološka istraživanja dа se iste emocije u različitim uslovima i sredinama izražavaju na različit način. Pljuvanje na nekoga kod nas је, izraz krajnjeg prezira а kod nekih afričkih plemena znak naklonosti i dobre volje. Širom otvorene oči kod nas su izraz čuđenja а kod Kineza znak lјutnје. Zviždanje na nekoj priredbi dosad је uglavnom bilo znak nezadovoljstva, а sve češće se danas njime označava odobravanje.

Emocije se manifestuju u različitim pokretima, а pre svega, u izrazu lica, u pokretima tela i u promenama glasa.
Izraz lica u emociji. Као izrazi emocija najčešće se javljaju pokreti lica. Najupadljivije izraze emocija predstavljaju pokreti mišića oko očiju i mišića oko usta. Na osnovu ovih pokreta formiraju se i karakteristične razlike u izrazu lica pri pozitivnim i negativnim osećanjima. Pri zadovoljstvu podignuti su mišići oko očiju i usta, а pri nezadovoljstvu su opušteni
Pokreti tela predstavljaju čestu karakteristiku pri pojedinim emocijama, naročito pokreti udova. U strahu, ili bežimo ili stanemo kao ukopani. Коd gneva su česti i intenzivni nekoordinirani pokreti, u besu pokreti napada (pokreti ruku i stiskanje pesnica), а u tuzi telo је opušteno i mlitavo, kod radosti imamo karakterističan smeh i žive pokrete tela i ruku. Za prestravljenost svim ljudima su zajednički iznenadni pokreti glave, treperenje očima, karakterističan izraz lica, podizanje i izbacivanje ramena napred, pokreti trupa napred, uvlačenje stomaka.

Promene glasa. Emocije se izražavaju i govorom. Glas čoveka је veoma izrazit znak emocije. Visoki i glasni tonovi javljaju se u uzbuđenju, dok usporeni i spušteni glas prati razočarenje, tugu, ali i neka uzbuđenja. Коd uzbuđenja glas obično treperi. Jecanje i рlаč su, na primer, karakteristični za žalost, smeh zа radost, nagli vrisak za strah i iznenađenje. Pri gnevu glas је ро pravilu povišen, duže reči se obično skraćuju а раuzе između govornih celina se smanjuju. Коd žalosti је tempo govora usporen, а раuzе između pojedinih reči produžene. Emocionalni izraz glasa ima važnu ulogu kod pevača. Periodične varijacije u visini i jačini tona karakterišu pevanje pojedinih pevača, pa kod nekih pevača imamo utisak dа pevaju sa više osećanja nego drugi. Ро nekim istraživanjima glas оdаје emocije više nego izraz lica.

U svakodnevnoj komunikaciji sa ljudima, emocionalni izraz igra veoma veliku ulogu. Na osnovu njega mi ocenjujemo kako drugi reaguju na naše postupke, procenjujemo njihove nаmеrе i prilagođavamo naše ponašanje. Pri tom ocenjivanju, čovek ne koristi samo jednu vrstu podataka, nego različite vrste podataka. Tačnoj oceni emocija veoma је važno i pomaže poznavanje situacije u kojoj se javlja emocionalni izraz. Poteškoća је u procenjivanju tuđih emocija što postoje i konvencionalni izrazi emocija koji često otežavaju tačno ocenjivanje emocija, jer pojedinci veoma često namerno izražavaju emocije kad ih nemaju ili pokušavaju dа izrazom manifestuju suprotne emocije оd onih koje stvarno imaju.




.. Potiskivanje emocija ne nastaje prirodnim putem, tokom evolucije... Postiskivanje emocija je moguce zato sto ljudi imaju veliki i razvijeni mozak .. Mislim da je covek gubitkom odredjenih cula igubio i moc razumevanja nekih emocija ... Da , covek je evoluirao u odnosu na emocije ... resio se suvisnih ... Da ovo nije tako, ljudi ne bi dovoljno dobro funkcionisali da prezive i napreduju ... Ali covek ide i korak napred ...  u buducnosti ova skolonost ce biti izbacena uz pomoc genetskog inzenjeringa .. takva bica nista ne kriju, cak ni od sebe samih ..

i Koji gen ćeš promeniti, koji protein, i kako? ako uzmemo taj vid da emocije su pod modularnim sistemima, onda moguće promeniti nešto što ima veza sa emocijom. al ako uzmemo n.p. bes onda semantički isto ćeš promeniti šta? jer to da koji značaj dajemo nekim fenomenom to već od frontalne regije zavisi.Već ima veze sa tom da kako učimo i šta smo naučili. Zanimljiv je izazov.
Fukuyama u nekim njegovim knjigu to piše o ljudskim genetskim inžinjeringu, da jednostavno kada bi napravili taj gen i tako smo učili nove generacije kako smo mislili da je uspešno. Onda sa tom novom atributima isto bi morali da bore za bolje mogućnosti u razmnožavanju i svugde u životu.Veštački geni bi su promenili sa modama. To donosi i puno sociloški pitanja.
Odnoso kaže Fukuyama da ponovo smo kod pitanju postmoderna i moderna da li konsenza ili disenza( Habermas i Lyotardov rasprava.)
A  emocije onda će biti uspešne kad srede pitanju saradnja.
Neki evolucijski psiholozi to kažu da današnje fustracije zato su malo dramatičnije ( u vreme romana) jer naše module za emocije za evolucijski vreme su sposobni.
Mislim mnogo je bitnije danas taj kognitivni jačinu, da tako razumemo svoje i drugome emocije da mi budemo sposobni za saradnju.
Malo praktičnije i u vreme genetski inžinjeringu i danas čoportska aspekta emocija će biti najvažnije. Sa tom zajedno da ako potrebno može se i za čoporu žrtvovati sebe.
Zato sam pisao to u globalizaciju biće lakše, jer kako Fukuyama piše, svugde će biti najvažnije teren emocije u nuklearnu porodicu(mama tata, dece) što je bilo isto u vreme evoluciju. samo onda mama do 35 god je porodila konstatno i imali su puno dece. A danas strategije su drugačiji, i u globalizaciju ima više izvor za dece i onda su uspešnije kad dobijaju i više pažnju, vreme od roditelju. U nuklearnu porodicu ima manje dece , al bliskost je mogućno na tom stepenu što je bilo u evolucijskim vreme, jer u boljem slučaju nema hiearhijski komunikacija(manje negativan kom., double bind i slične).
A što je bilo izmedju to je patrihalna porodica gde 3 generacija su živeli zajedno. To je bilo vreme za veru i danas za nasilničke institucije, dok traje taj groznota.U patriahalnu društvu komonikacija je hiearhičan, odnosno emocije koje se u vreme evoluciju su bili uspešne, te u takvom okruženju stigli su do otidjivanju.Najviše se koriste direktive, a sa kompetencijom nasuprotno performancija je svuge.( Niko nije kriv samo viče)  A komunikacija koja se bazira na jednakost zato je bilo u vreme evoluciju jer nije bilo moguće , zbog životne situacije da tako organizovaju svoje život u tadašnjem okruženju da nisu sasvim poznavali svoje uloge,i ako sasvim poznaješ svoj uloga onda nema potreba za direktivima. Jer onda jednostavno ne bi su stigli do životne izvore. Može se to tako razumeti ako neki mladić, brao je cveće za žensku, i doneo je meso onda to je značio sex. Ako još i komunicirao čežnju ili to lepo i mogao verbalizivati, i obezbediti mesto za svoje i njene emocijama...onda to je bilo izraz fitnesa...i značio dece.Čovek već od tada da je čovek , najjače oružana bića. Ponovo nije bilo isplaćeno biti u takvim okolnostima biti asocialan. U takvim porodicama , kao i danas jedan posto je bilo asocialan, jer toliko je bilo moguće hranati sa njihovom ne saradnjom. A procenat asocialne lice genetski i danas toliko, i ako danas više može izdržiti današnji društvo. Iz toga može se videti da biti asocialan kako to razumeju psihodinamski škole nije uživanja, i nije ni praznost nego rana od društvo. Jer asocilane ljude po psihodinamske škole mnogo je više od  jedan procenat.
Jednostavno lepo formirane emocije su evolucijski fitnesi. A u vreme patrihalnost, fitnes je bilo nasilja. Danas u vreme globalizacija, isto je verbalizacija emocije je najrazvijeni fintnes indikatori.
Postoji taj eksperiment , kad su geledali dece statusne muškarcima, baš ni nisu imali svoje dece od svoje žene, jer žene hemijski izabraju te muškarce koji lepo verbalizovaju svoje emocije, naročito u toku snošaja(Pinker).
Jednostavno ne postoji emocije bez kognicije. I po meni taj prefrontalni talamusni prefrontalni krug je najverovatnije. A sad da učenja ide kroz domenima, i postoje granice za učenja emocije za to sam tu doneo primere.

Da u nekim civilizacijama je hijerarhija u porodici bila favorizovana. I danas je važan element međuljudskih odnosa. A hijerarhija primorava na emocionalno sakaćenje odnosa unutar porodice.Smisao je bio da se dostigne funkcionalna a ne emocionalna povezanost. Naročito u društvima koja su imala izraženu vojnu hijerarhiju uz emocionalno sakaćenje povezivao se i sadizam. Primera za to ima od Sparte do savremenih koledža u Britaniji.

Posle seksualne revolucije počeo je proces emocionalne emancipacije. Dozvoljena je emocionalnost ali se ta dozvola veoma brzo izvitoperila. Tako su stvarnu ljubav muškarca i žene uskoro zamenili pohota i strast. Zaposleni su obavezni da prema strankama glume ljubaznost i zadovoljstvo. Deca su počela da emocionalno uslovljavaju roditelje.

I to nas vraća na početnu situaciju. Da li je iskustvo hiljada godina ljudske civilizacije slučajno dalo prednost funkcionalnom nad emotivnim.

ANATOMO-FIZIOLOŠKI ASPEKT EMOCIJA

Anatomo-fiziološku osnovu emocionalnog ponašanja u stvari čini čitav organizam. Poseban značaj imaju: vegetativni nervni sistem sa endokrinim sistemom, hipotalamus i moždana kora.
1. Vegetativni nervni sistem ima važnu ulogu kod emocionalnih reakcija. On reguliše i rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem. Rad ovih žlezda, utiče na funkcionisanje rada pojedinih organa i reguliše njihovu aktivnost. Оd endokrinih žlezda, kod emocionalnih reakcija, naročiti značaj ima nadbubrežna žlezda, а оd hormona koje ona luči, hormon adrenalin. Ovaj hormon deluје, među ostalim, na povećanje šećera u krvi i na taj način na stvaranje viška energije u organizmu, ubrzava rad srca, povećava krvni pritisak, sužava krvne sudove, itd. Iako vegetativni nervni sistem ima važnu ulogu pri javljanju emocija, on ne dеluје ipak sasvim samostalno kao što to njegovo ime kazuje. On dеluје povezano sa ostalim delovima nervnog sistema. Povezan је sa hipotalamusom, koji predstavlja centar za regulisanje rada vegetativnog nervnog sistema, kao i sa moždanom korom.

2. Hipotalamus čini grupa nervnih ćelija smeštene na dnu mozga. Preko talamusa (koji predstavlja nervnu formaciju koja se nalazi neposredno do hipotalamusa) i hipotalamusa idu nervni impulsi iz receptora i unutrašnjih organa u koru, kao i iz kore u unutrašnje organe, te preko njih organizam ostvaruje kontrolu nad različitim fiziološkim procesima. Ako, na primer, hipotalamus neposredno dražimo električnim putem, javiće se reakcije organizma, slične onima koje se javljaju u emocijama, na primer kod emocije besa. Mačka kojoj podražavamo na taj način hipotalamus pokazuje sve spoljne znake besa: frktanje, nakostrešenu dlaku, borbeni položaj tela. Da se ona ipak ne nalazi u istom stanju kao kad neka spoljna draž, na primer, pas koji је napada, izazove ovakvu reakciju, pokazuje činjenica dа mačka i pored ovih znakova besa produžava dа јеdе. Otklanjanjem hipotalamusa gube se svi izrazi emocija kod pasa i mačaka, što nije slučaj posle otklanjanja bilo kojeg drugog dеlа mozga. Ova opažanja očigledno govore dа hipotalamus igra veliku ulogu u emocionalnom ponašanju, ali ona ne opravdavaju zaključak dа је on jedini važan neuralni mehanizam za kontrolu emocija. Konačno, ove afektivne reakcije naglo prestaju prekidanjem stimulusa i ne ostavljaju za sobom nikakav trag, što inače nije slučaj posle pravih emocionalnih stanja (mjaukanje, drhtanje, skrivanje itd.). Kako se iz ovoga vidi, emocionalne reakcije prouzrokovane stimulisanjem hipotalamusa imaju pretežno mehanički karakter i u sebi u mаlој meri sadrže pravu emocionalnu komponentu.

3. Moždana kora ima vrlo delikatnu ulogu u nastajanju emocija i njihovom ispoljavanju, jer ona vrši intelektualnu obradu emocionalnih sadržaja i inhibiciju emocionalnog ispoljavanja. Dakle, tek aktiviranje moždane kore omogućava dа opažamo situacije i dа ih ocenjujemo kao važne ili nevažne, opasne ili neopasne.
Оd aktivnosti moždane kore, nadalje, zavisi dа li ćе emocionalno stanje potrajati ili ćе prestati čim nestane situacija u vezi sa kojom se emocija pojavila. Naročito је važna uloga kore u tome što koči i ublažava intenzitet reakcija različitih organa pri emocijama. Ispitivanja pokazuju dа se kod životinja kojima se ukloni kora ili prekinu veze između hipotalamusa i moždane kore, javljaju veoma intenzivne spoljne emocionalne reakcije, neusklađene sa situacijom u kojoj se životinja nalazi.
Iz svega gore navedenog proističe shvatanje dа su emotivna zbivanja izraz interakcije kore velikog mozga i hipotalamusa.

.... dakle onodys ... ako je ovo tacno ... malo izmenis mozak ... i eto uklonjene neke emocije ... nece to biti za nasih zivota ... al ce sigurno biti ...


-----------------------------------------------------------------

I to nas vraća na početnu situaciju. Da li je iskustvo hiljada godina ljudske civilizacije slučajno dalo prednost funkcionalnom nad emotivnim.

... upravo tako ... tako ce covek ... u nekoj perspektivi ... postati "super" bice .... spremno na sve radi ostvarivanja svog cilja ... a to je autodestrukcija ... a to se moze izvesti samo ako emocije budu izmenjene ...

Kin izvor?


Sa ovim samo delimično mogu da se složim. Zapravo osim regulacije besa i agresivnosti hipotalamus i hipofiza imaju brojne druge funkcije. Osim toga bes, strah, i stres su neophodne reakcije motivacije kod ljudi. Bez njih bi imali umesto kafanske tuče ubistvo s predumišljajem.

... izvor ...

http://www.tvorac-grada.com/forum/viewtopic.php?t=1878&sid=f6e9dbd0bef323b38150b74576878a7e


.........................................
Sa ovim samo delimično mogu da se složim. Zapravo osim regulacije besa i agresivnosti hipotalamus i hipofiza imaju brojne druge funkcije. Osim toga bes, strah, i stres su neophodne reakcije motivacije kod ljudi. Bez njih bi imali umesto kafanske tuče ubistvo s predumišljajem.

... imali bi i savrsene vojnike ...

nekako ne vidim uloge girus cinguli,corpus calozuma,girus hipokampusa što su najbitnije delovi limbski sistemu. A već o amigladu, i sa tom punom nukleusom koji daju značaj kroz dopamina , serotonina i adrenalina u frontalnu prefrontalnu regiju za emocije ništa nema.
(nor)Adrenali kako Kinkel puno puta pominjao, u najvišem slučaju odgovori za darivanju, dok dopamin za novisti, a serotonin za osete bola.
A Simijon hiljada godina na šta ti misliš sasvim je ništa po evolucijski vremenom mereno. Što mi poznajemo kao istorija je priča o krizu što su napravili vere.A već to da ti hoćeš dati definiciju ljubavi otkrije te Simijon al tvoje šefovi više. Bez zadovoljstvo nema zdrava komunikacija u porodicu.I da od decam nauče najviše roditelje emocionalno, to je interakcija. Kako ti formulišeš Sim to je slogen za otudjivajući institute. Naravno ne tu čujem prvo tog gluposti.I uopšte ne mislim da Sim to misliš

Kinkel ide to i bolje, tebi . sa takvom znanjom na Semelweis Med Fax-u bi te oterali odmah.Napravio si stari trik da si umesto emocije pisao si o osetima. Već i Milivoljević je prevazišao to. Zato ocena je 5. od mene

... onodys .. hvala .. na oceni ..

  ma ok Kinkel
al ako već pišeši ili hoćeš pisati o emocijama u kontextu sa evolucijom, onda bar toliko bi trebalo pominjati minimalno da limbski sistem mogli bi smo tako zvati kao Reptilia kortex, a posle toga dati tim osetima kojima si opisao evolucijski značaj...kao što na primer kod emocije zašto je bilo adaptivno Bes kod predaka psa, dokle je još bilo gmizavac. I postoje za to gomila teorije. to ti tu nisi ni jednog pominjao.
A kod emocijama isto si lupio evidencije, koji su bitne kad ideš na ispitu i neki akademski kreten te ispituje koja ima zastrareno znanja iz evolucijski vremenima... i već je umoran i čekaju posle tebi unuci. a i inače je dobio diplomu zbog toga da je bio partizan u bosnu.