Ево шта ћете за пет година да радите да бисте неког кре� :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Ево шта ћете за пет година да радите да бисте неког креснули

Ако сте последњих пет година били сами, а волите да имате секс са још неким осим са собом, онда вам је забављање засновано на технологији већ познато. Тренутно јаше на таласу који не изгледа као да ће се у догледно време смирити; статистике варирају и по подацима и по поузданости, али извештај Глобал WедИндеx-а каже да 91 милион људи у свету користи апликације за забављање, од којих 50 милиона Тиндер.

Према последњем попису у УК, 51 проценат становништва није у вези. Када то упаримо са 64,8 милиона људи који тамо живе, можемо да закључимо да ће неких 33 милиона нас са собом на догађаје водити наше платонске пријатеље, када смо на списку плус један. Шта су онда стартапови и шефови Силицон Роундабоут-а смислили да придобију толики број самаца?

„Људи стварно, стварно желе нешто да кресну", каже Мајкл Рејвен, један од оснивача Тиндеруса, консултантске службе која ти за 30 фунти среди профил на Тиндеру тако да постајеш супер-пожељан. „Видим да је тренд, нарочито са женске стране, да стандарди постају све виши. Тренутни приступ потенцијалном састанку и сексу значи да можемо да видимо све што је доступно. Зашто би се задовољио просеком, када можеш да привучеш некога вишег стандарда"?

То је теза са којом се Дејвид Бас, аутор „Еволуције људске пожуде: стратегије људског упаривања", слаже – иако о томе говори мало опрезније. „Прилично се поуздано може предвидети да ће факултетски образоване жене све теже налазити добре партнере", каже ми он. „Тако је због спајања различитих фактора: у поређењу с мушкарцима, све већи проценат жена се образује, и због женске преференције да се не упарују са неким ко је испод њиховог нивоа, могу да бирају од све мањег броја образованих, интелигентних мушкараца са стабилним приходима".

Када имамо ово на уму, намеће нам се питање: ако су 62 процената корисника апликација за упознавање мушкарци, а жене траже паметније, поузданије момке, шта ће бити са свима нама, сиромашним, необразованим идиотима?

Прочитајте и: Креснути се на првом дејту, да или не?
Мајкл каже да ће „апликације за упознавање постати флексибилније; биће усмереније на тржиште просечних људи". То смо већ видели са Тен апликацијом која вас упарује са људима сличног изгледа. На другим местима, као што је Бумбле – апликација коју је прошле године покренула Витни Вулф, суоснивачица Тиндера – на женама је да иницирају разговор са парњаком, и ако за 24 часа не добију одговор од њих, више им се не појављују као опција. Сара Мик, шефица производње и дизајна ове компаније, каже да је свет забављања преко интернета постао „једностран", и да Бамбл покушава да створи окружење „у којем постоји поштовање и баланс моћи који одговара жељама и потребама сваког појединца или пара".

Мајкл додаје да ћемо ускоро вероватно добити апликацију која ће бити нападнија и садржајнија – у којој ће бити наведени „обим струка, груди, величина пениса, све ће то бити постављено на апликацији, да корисници могу да изаберу свог савршеног парњака". У апликацијској трци заснованој на локацији, он оцењује да је Хаппн „прва тржишна апликација која на најзанимљивији начин примењује најнапреднију технологију", мада мисли да је могућност да видиш колико далеко је удаљена особа са којом размењујеш поруке „релативно језива".

Проблем „језивости" је нешто што од првог дана мучи сајтове и апликације за проналажење партнера. Џулија Спира – која је покренула сајт цyбердатингеxперт.цом и тврди да је „највећи амерички стручњак за проналажење партнера и најбоља дигитална проводаџијка" – подржава ову идеју. Као и Мајкл, и она мисли да ћемо ускоро видети детаљније апликације, али и „оне на којима ћеш лако и брзо наћи некога".

Ако читамо између редова, видећемо да говори о мувању без обавеза. То наравно покреће питање ко је тај незнац кога секстујеш у 11 ујутру. „Безбедност ће бити битна ставка, и самци ће желети да се виде с неким кога ће им препоручити пријатељ, или неко ко с њим има заједничке пријатеља на друштвеним мрежама као што је Фејсбук", каже Џулија.

Једна од компанија које би могле да пруже решење је Хелло Сода. Примењујући принцип бајесовске мреже веровања – што је језиколомна фраза за нешто што у суштини значи „проучити податке и изанализирати их" – компанија може да проучи оно што радиш на интернету и потврди да ти заиста јеси Сали из Актона, а не Сајмон из Ејра. Најпростији начин да се објасни како то функционише је да се упореди са тиме како банке проверавају да ли си кредитно способан, али за то – са твојом дозволом – користе твој Фејсбук, твитове, постове на блогу и друштвене интеракције, а не твој банковни рачун.

Џејмс Блејк, директор компаније Хелло Сода, каже да тај сервис може сместа да индентификује лажне профиле или „пецароше" и да, на хармоничнији начин, издвоји лајкове и занимања чланова са њихових друштвених профила, обезбеђујући упаривање чланова на основу њихових заједничких или различитих личних особина".

Наравно, у зависности од нечије маште, изрази као што су „лажни мушкарац" или „лажна жена" могу да имају свакојака значења. Резултати једног недавно објављеног истраживања предвиђају да ће до 2050. године, секс са роботима бити популарнији од секса двоје људи. Добро, мора да се призна да је ово истраживање финансирала Бондара, компанија која производи секс играчке, и очигледно је да жели бомбастичне наслове, али када размислите о томе колико ћемо у наредних неколико година техничких направа почети да качимо на себе пре него што изађемо из куће, то и не делује толико невероватно.

Погледајте наш документарац о дигиталној љубавној индустрији:

Можда сте већ чули за Окулус Рифт, комплет за главу уз помоћ којег можете да се упустите у светове виртуелне реалности. ВИЦЕ је заправо већ испитао његове могућности за секс, прошле године, у документарцу „Индустрија дигиталне љубави", и да вам искрено кажемо, могао би да буде много бољи.

Ајлих Браун из Wеарабле Тецхнологиес каже, „За пет година би носиве технолошке хендсфри играчке које су компатибилне са вашим телефоном могле да постану популарне". Узмимо за пример компанију као што је Ловенсе, која има две играчке: Нору, (вибратор) и Макса (направа слична Флешлајту). Преко Ловленсе-ове апликације можете да контролишете вибрирање и покрете и једног и другог, као и ваш партнер, када је у кревету са вама, или на другом крају света.

Док, на пример, Фундаwеар производи носиви доњи веш чије вибрирање може да контролише партнер, док Фриxион – бета друштвена мрежа – користи „двосмерну повратну телеметрију да изазове уверљиву и органску интимност". Другим речима: преко компјутера роботски крешеш некога.

ПРЕПОРУЧУЈЕМО:Изгледа да је прича о златном нацистичком возу превише добра да би била истинита
Поред свих тренутних метода удварања – од којих нас свака лагано удаљава од традиционалног упознавања на састанку и мало секса после шест пива – питање је да ли ће људи само путем технологије бити у стању да остваре романтичну везу, или не.

Наравно, ако и дође до овог не толико вероватног исхода, то не мора обавезно да буде лоше. Као што је Дејвид Бус истакао, без обзира коју технологију људи користе да дођу до те тачке, упознавање уживо је незаменљиво, јер једино тако можемо да оценимо да ли „хемија између вас постоји или не".
http://www.vice.com/rs/read/evo-sta-cete-za-pet-godina-da-radite-da-biste-nekog-kresnuli