Ravene ko je taj koji treba da izvrši ubistvo makar i sa plemenitim ciljem i da celog života živi sa tim. Lekar ili najbliži članovi porodice. Možda naći nekog Tonija Soprana, Zmiju, Cemu.

Nisam poklonik samoubistva, ali samoubica u takvim ekstremnim uslovima ipak odlučuje o sebi lično. Mada je problem moderne medicine što bi i šniclu mogla da održava u životu godinama a nema definisane kriteriume kad se isključuju aparati, ipak lekari svakodnevno doživljavaju da s neko otpisan vrati, da ozdravi.

Nemora niko da dođe u takvu situaciju.Ne treba preterivati u nekim stvarima u životu,pa nećemo morati živeti u mukama.
Treba poslušati i slediti dobre savete i pametno živeti,ništa više.

Ubistvo je okoncanje zivota. Osobe koje zele eutanaziju ne zive zivot nego bol i patnju.

Kako ne svhatate da je ubistvo jedna stvar, a eutanazija sasvim nešto drugo, čak nemaju nikakve sličnosti.
Ubistvo se počinjava usled poremećenosti, afekta, interesa, a eutanazija (prethodno potpisana od strane bolesnika) je okončavanje "života", uz dobrovoljnu izjavu pacijenta.
Zašto je to tako teško razgraničiti?!

Zamisli kada bi svi tražili eutanaziju jer nisu zadovoljni sa životom jer mnogo mnogo pate u životu.Samo koliko ljudi htelo da se ubije recimo zbog devojke jer nije mogao izdržati rastanak sa devojkom.Pa se bukvalno toliko razboleo da nije hteo dalje da živi.Imao sam prijatelja koji hteo pojesti otrov za pacove zbog devojke.A gde je zloupotreba eutanazije?Dovoljno da te pod prisilom potpišeš eutanaziju,i slobodno mogu da te legalno ubiju.Eto primeri u Švajcarskoj,u jedan od mog prethodnog posta.

Neozbiljan si. Pitanje eutanazije se pokrece kod ljudi suocenih sa neizbjeznim krajom koji sa sobom povlaci velike psihicke i fizicke muke.

   imao sam komsiju koji je stanovao 3 sprata ispod mene. imao je onu neizlecivu bolest na mozgu. mesecima sam slusao njegovo kukanje. i po danu i po noci. zar takvi ljudi ne zasluzuju milost? tj eutanaziju? pod uslovom da zele.

Pretpostavljam da su neki od vas slusali pjesmu "One", od  Metallice (barem oni kojima vjera dopusta slusanje takve muzike). U toj pjesmi se govori o vojniku koji je ostao bez svih cula. Bez udova, vida, sluha, moci govora... U pjesmi se govori o njegovim mukama i trazenju kraja i tako dalje. Sta mislite da li taj vojnik uopste moze da se smatra zivim? Kako i cime da iskusi svijet? Jedino sto spozneje je crnilo, koje dovoljno razara psihu. Kako da stupi u kontakt sa bilo kim? Sam kaze: "Body my holding cell".  Sta biste uradili?

sta mislim?

o da,mislim da bi bilo sjajno kada ne bi morao da cerupas curku,pa da cekas da se pece,vec da pecene i ocerupane curke vec lete

o da,i da poslije nominacije za mis :ko zna cega" i iskrene zelje da vlada mir u svijetu tako i bude.

ja bih stvarno voljela savrseni svijet,ali svjesna svoje kompleksne ljudske prirode,namece se pitanje..."kada bi bilo sve po mom,da li bih se bolje osjecala?"

ali ja znam da "zivot nije sto i poljem preci" i da mi je mnogo vise skriveno nego sto vidim i da je bol,koliko god zazirali od njega,i da je patnja,koliko god je izbjegavali...neizbjezna i neophodna za licni razvitak.

tvrdim,neophodna je patnja!!!
nemoguce je razvijati se kao jedinka bez iskustva koje ide uz bol,patnju i gubitak...
u zivotu su samo lekcije......nisu to dogadjaji,to su lekcije...

ja razumijem da je covjek 20 vijeka po svojoj sustini esteta.
opeglati bore,isisati salo,biti obavjesten o gomili pespotrebnih stvari,umrijeti sa lakocom,zivjeti sa lakocom...negirati starost...on bi i da mu vlastito govno ne smrdi
on bi da je smrt dostojanstvena....

nazalost,sta god uradili nema nista dostojanstveno u smrti...
ona nije tu da nam olaksa...
ona je neminovnost...
nas strah od nje je ponizenje.

mozete me kriviti i optuziti za bilo sta povodom ovih uvjerenja,
ali ja samo imam duboko,duboko strahopostovanje prema zivota(a smrt smatram njenim integralnim dijelom),prema njegovim tajnama i putevima i mudrosti,prije svega...
ja sam duboko,duboko svjesna svoje ogranicenosti i nemogucnosti,pored sve svoje zelje,da kontrolisem i razumijem odredjene stvari.

meni ostaje samo da se duboko klanjam i postujem....

a to cinim ne ubijajuci.

ni sebe,ni druge...

"Pravna zastita osnovnih ljudskih vrednosti u Centralnoj i Istocnoj Evropi ....", autor Zorica Kandic - Popovic