Druga episodija
 
Treći čin
 
Prva pojava
 
Ifigenija, Orest, Pilad, Hor

 
IFIGENIJA
 
Pa dobro!
Da izvršim što traži služba boginji,
sad prvo to.
 
(Slugama)
 
Odreš'te ruke strancima, 
jer žrtva bogu ne sme biti vezana!
 
(Vezanima oslobođavaju ruke.)
 
Pa u hram idite pa sve priredite 
što poslu treba i što traži običaj!
 
(Sluge odu. Posle kratke pause Ifigenija se obraća Orestu i Piladu.)
 
Ah!
A ko je majka vaša, ko li otac vaš, 
ko sestra vaša, ako vam se rodila? 
Vas, dva mladića, ona sad izgubiće, 
bez braće ostaće. Ko zna to što ga sve 
u svetu čeka. Sve što bozi odrede 
u mraku puzi, a zla niko ne vidi.
 
(Kratka pausa.)
 
Pa otkud stigoste nam, jadni stranci vi? 
Do naše zemlje dugim putem ploviste, 
a dole, izvan doma, dugo bićete!
 
OREST
 
(pristupajući bliže)
 
Šta jadikuješ? Jadom nemoj potonjim 
žalostiti se, ženo, bila ti ma ko!
Mudracem onog ne smatram ko mora mret
a plačem želi smrtni strah da savlada,
ni ko ti nariče, kad Had je blizu već,
bez nade u spasenje; taj dve nesreće
od jadne gradi, smehu on se izlaže
a opet mre. Sudbinu treba primiti,
a ti nas ne žali! Ta običaje te
i žrtve znamo mi i poznajemo već.
 
IFIGENIJA
 
A koga Pilad zovu od vas dvojice? 
Od svega to sad najpre želim doznati.
 
OREST
 
(pokazujući na Pilada.)
 
Taj, ako želiš poznati ga s radošću.
 
IFIGENIJA
 
(Posmatrajući ga)
 
A kojem helenskome gradu pripadaš?
 
OREST
 
A šta ti, ženo, koristi da doznaš to?
 
IFIGENIJA
 
Ko braću da l' vas jedna majka rodila?
 
OREST
 
Po majci nismo, braća smo po ljubavi.
 
IFIGENIJA
 
A kakvo ime otac tebi nađenu?
 
OREST
 
Ko poznaje me zvao bi me Nesrećnik.
 
IFIGENIJA
 
To ne pitam, to sudbini ostavi.
 
OREST
 
Ko mre bez imena, taj mre neporugan.
 
IFIGENIJA
 
A zašto ćutiš? Il' si tako ponosan?
 
OREST
 
Moj život žrtvovaćeš, ali ime ne!
 
IFIGENIJA
 
Ni postojbinu svoju nećeš kazati?
 
OREST
 
Koristi nema. Opet moram umreti.
 
IFIGENIJA
 
A šta ti smeta da tu ljubav učiniš?
 
OREST
 
Arg slavni, ponosim se, moj je zavičaj.
 
IFIGENIJA
 
Zar tu se, bogova ti, rodi, stranče ti?
 
OREST
 
Da, iz Mikene, grada srećnog nekada.


IFIGENIJA
 
Begunac da l' si? Il' te otud prognaše?
 
OREST
 
Ja bežim s voljom, ali opet nerado.
 
IFIGENIJA
 
Što želim čuti da li ćeš mi kazati?
 
OREST
 
Al' to se slabo tiče moje nesreće.
 
IFIGENIJA
 
Iz Arga baš po želji ti mi osvanu.
 
OREST
 
Ne sebi, da li tebi, sama vidi to!
 
IFIGENIJA
 
Za Troju znaš, o njozi svud se govori.
 
OREST
 
Da nikad za nju, čak ni u snu, ne čuh ja!
 
IFIGENIJA
 
Nje nestade, od koplja, kažu, propade.
 
OREST
 
Da tako beše, pravu čuste istinu.
 
IFIGENIJA
 
A da l' se vrati s Menelajem Helena?
 
OREST
 
Da, na zlo stiže od mog roda jednome.
 
IFIGENIJA
 
A gde je? Od nje i ja mnogo propatih.
 
OREST
 
U Sparti sada s mužem prvim prebiva.
 
IFIGENIJA
 
Helada sva je proklinje, ne samo ja.
 
OREST
 
I mene njena upropasti preljuba.
 
IFIGENIJA
 
Ahejci vratiše l' se, kako teče glas?
 
OREST
 
Za sve me samo jednim pitaš pitanjem.
 
IFIGENIJA
 
Još to bih pre no umreš rado saznala.
 
OREST
 
Pa pitaj kad to želiš! Reći ću ti ja.
 
IFIGENIJA
 
Iz Troje i vrač Kalhant vrati li se već?
 
OREST
 
Ne, pade, po Mikeni ta se širi vest.
 
IFIGENIJA
 
O, gospo, pravo! Šta Laertov radi sin?
 
OREST
 
Još ne vrati se kući, al' je, vele, živ.
 
IFIGENIJA (gorko)
 
Da umre, nikada ne došo domu svom!
 
OREST
 
Ne proklinji ga! Svi ga jadi biju već!
 
IFIGENIJA
 
Al živi l' sin još nereidi Tetidi?
 
OREST
 
Ne živi. U Aulidi se zalud verio.
 
IFIGENIJA
 
I samo prividno što svaki svedok zna.
 
OREST
 
A ko si ti? Sve ti poznato u Heladi?
 
IFIGENIJA
 
Odande sam, — al' već ko dete stradah ja.
 
OREST
 
Za onamošnje s pravom pitaš prilike.
 
IFIGENIJA
 
A šta je s vođom, koga srećnim smatra svet?
 
OREST
 
Ko bi to? Koga znam, ne beše srećan taj.
 
IFIGENIJA
 
Atrejev sin bi, Agamemnon, neki car.
 
OREST
 
To ne znam, za tu stvar me, ženo, ne pitaj!


EURIPID - "Ifigenija na Tauridi" - 008
06/03/06 u 22:47:03 Quote

IFIGENIJA
 
Ne, bogova ti, kaži, pa me obraduj!
 
OREST
 
On strada jadan, i još nekog pogubi.
 
IFIGENIJA
 
On strada? Kako zbi se to? O, jadna ja!
 
OREST
 
Što uzdahnu? Da l' srodnik tebi beše on?
 
IFIGENIJA
 
Ja uzdišem za starom srećom njegovom.
 
OREST
 
Od žene svoje strašnom smrću pogibe.
 
IFIGENIJA
 
Jadnici, i ko ubi i ko poginu!
 
OREST
 
Ta prestani i nemoj više pitati!
 
IFIGENIJA
 
Još ovo, nesrećniku živi l' žena još?
 
OREST
 
Ne živi. Njen sin pogubi je rođeni!
 
IFIGENIJA
 
O, traže istraženi! Zašto stvori to?
 
OREST
 
Svom ocu mrtvom htede krv da osveti.
 
IFIGENIJA
 
Avaj!
 
(Posle kratke pause)
 
Zlo delo on ti svrši, ali pravedno.
 
OREST
 
Al' bilo pravo, bogovi ne praštaju.
 
IFIGENIJA
 
Još koje dete osta l' Agamemnonu?
 
OREST
 
Da, jedna ćerka ostade mu — Elektra.
 
IFIGENIJA
 
A teče l' kakav glas o ćerci zaklanoj?
 
OREST
 
Ne, osim da je mrtva, svetlost ne gleda.
 
IFIGENIJA
 
Ah, jadna ona i njen otac zlikovac!
 
OREST
 
Zbog žene preljubnice ona pogibe.
 
IFIGENIJA
 
A živi l' pokojnikov sin u Argu još?
 
OREST
 
Ne živi jadan nigde, al' je opet svud.
 
IFIGENIJA
 
O, bože, lažni sne! Ti samo pena bi.
 
OREST
 
Ni bozi što ih čovek zove mudrima 
lažovi nisu manji no sni krilati. 
U svima zemnim stvarima i nebeskim 
svud nered vlada. Samo jedan ima bol: 
kad neko mudar vračev savet posluša 
te gine. Taj to zna ko sam to iskusi!
 
HOROVOĐA
 
Avaj, avaj!
A šta je s nama, našim roditeljima? 
Da l' žive il' ne žive? Ko će reći to?
 
IFIGENIJA
 
(Preda se razmišljanju pa se obraća sužnjima.)
 
Al' čujte! Baš mi nešto pade na pamet, 
i meni ko i vama biće korisno. 
A uspeh najviše se onda tek pojavljuje 
kad svima jedna ista stvar se dopadne.
 
(Orestu)
 
Pa bi li, spasem li te, hteo krenuti
u Arg da nešto javim mojim dragima
i list poneseš sužanj što ga napisa?
On sažali se na me, znajuć da mu krv
ne čini moja volja, nego običaj,
jer takvo pravo naša voli boginja.
Ta dosad ja ti nikog nemadoh u Arg
da ide i da, spasen, mome nekome
ponese izveštaj i preda u ruke.
A ti — jer čini mi se da si plemenit
i znaš Mikenu i sve što ih i ja znam —
sad čitav pođi: ja ti život poklanjam
ko poklon lep za tvoju laku uslugu!
 
(Pokazuje na Pilada)
 
A samo taj, jer ovaj tako traži grad, 
bez tebe neka žrtva bude boginji.


OREST
 
Sve lepo, ženo, reče osim jednoga: 
što ovog za me kolješ težak mi je bol. 
Jer ja sam brodar čija lađa vozi jad,
a on zbog mojih muka sa mnom putuje, 
i nije pravo smrću druga svog da ja 
priznanje stečem, sam se od zla izbavim. 
Ovako neka bude: njemu predaj list, 
po tvojoj želji u Arg odneće ga on. 
A sad ko hoće neka mene ubija! 
Sramota je kad druga u jad baci drug, 
da sebe spase. A moj to je prijatelj, 
te želim ja da budem žrtva, a ne on.
 
IFIGENIJA
 
O, srce verno, sine loze čestite
i pravi druže drugovima svojima,
od braće nek mu takav bude onaj brat
što osta! Ni ja, stranci, nisam bez brata,
al' oči moje ne mogu ga gledati.
A ti kad želiš tako, ovog poslaću
da pismo tamo nosi, a ti mrećeš tu;
čoveka ovog silnom voliš ljubavlju!
 
OREST
 
A ko će žrtvovat me, strašan svršit čin?
 
IFIGENIJA
 
Ja. Boginja mi taj zadatak nametnu.
 
OREST
 
Baš jadan i bez blagoslova, devojko!
 
IFIGENIJA
 
Primorava me nužnost, moram slušati.
 
OREST
 
Ti, žena, sama zar muškarce ubijaš?
 
IFIGENIJA
 
Ne! Samo vodom kosu tvoju škropiću.
 
OREST
 
A ko će klati, ako smem to doznati?
 
IFIGENIJA
 
U hramu tu su koji poso vrše taj.
 
OREST
 
A kakav primiče me grob kad izdahnem?
 
IFIGENIJA
 
Unutra sveti plam i mračna pećina.
 
OREST
 
Avaj!
A kako bi me sestra tek sahranila!
 
IFIGENIJA
 
Želje li puste, jadan, bio ti ma ko!
Daleko živi ona od te obale.
Al' ipak, jer si rodom baš Argivljanin,
koliko mogu, i ja učiniću ti sve.
Ta mnogi nakit u grob tvoj položiću
i žutim uljem tebi okvasiću prah
i cvetni sok na tvoje liću spalište
u gori što ga riđa skupi pčelica.
Sad idem da iz boginjina svetišta
donesem list. Al' se na me nemoj srditi!
 
(Otvori vrata i govori slugama koji se nalaze u hramu.)
 
Vi, sluge, čuvajte ih, — al' bez konopa!
 
(Sluge izlaze i opkole sužnje.)
 
A nekom svome koga volim najviše 
u Arg ću poslat možda nenadanu vest. 
Moj list mu pravu radost nosi: žive još 
za koje misli da su već preminuli.
 
(Ode u hram.)
 
DRUGA POJAVA
 
Hor, Orest, Pilad

 
TUŽALJKA MESTO STAJAĆE PESME
 
HOR (Orestu)
 
Prva strofa
 
Ja te žalim, sveta voda 
glavu tvoju orosiće 
i krvca je poškropiće.
 
OREST
 
Ne jadikujte! Radujte se, devojke!
 
HOR (Piladu)
 
Prva antistrofa
 
Tebe slavim, mlad junače, 
baš ti ševa zapevala, 
vratićeš se domu svome.
 
PILAD
 
Al' dragim nije drago kad im dragi mru!
 
HOR (Piladu)
 
Druga strofa
 
Jadno li se vraćaš, avaj!
 
Druga antistrofa
 
(Orestu)
 
A ti, lele, mreti moraš?
 
Završna strofa
 
A ko od vas više strada? 
Sumnja srce nadvoje mi cepa, 
najpre tebe il' da tebe žalim?
 
(Kratka pausa. Orest prilazi Piladu.)

Treća episodija
 
Prva pojava
 
Orest, Pilad

 
OREST
 
Da l' misliš, Pilade, što i ja, boga ti?
 
PILAD
 
Ja ne znam, ne razumem tvoje pitanje.
 
OREST
 
A ko je mlada moma? Kako helenski
za jade raspitivaše pod Ilijem,
za Ahejaca povratak, za Kalhanta,
veštaka ptičjeg, i za Ahileja još!
Pa žali Agamemnona, raspituje
za ženu i za decu! Rodom žena ta
zacelo Argivka je. Nikad inače
to pismo ne bi slala, ovo pitala,
do srećnog Arga ko da i njen stoji spas.
 
PILAD
 
Ti malo preteče me, isto govoriš 
do jedno; ta za jade dvora carskoga 
zna svako, i ko malo opšti s ljudima. 
Al' za pamet se druga zadenu mi stvar.
 
OREST
 
A koja? Reci! Sam ćeš znati jasnije.
 
PILAD
 
Kad umreš ti, sramota je da živim ja;
kad s tobom plovili, s tobom ću i umreti.
Ta strašljivcem i rđom zvaće mene svud 
u Argu i po klisurastoj Fokidi.
O meni svet će mislit — jer je pakostan — 
da sebe spasoh tim što tebe izdadoh
il' da te ubih da ti kuću istražim,
i smrt zasnovah radi carskog prestola
u miraz što bih s tvojom sestrom dobio. 
Da, toga me je strah i toga mene stid, 
a zato mreti moram s tobom zajedno, 
jer tvoj sam prijatelj, i strah me prekora.
 
OREST
 
Ne greši duše! Sam svoj udes podneću;
kad jedan čemer smem da trpim, neću dva.
A ti što zoveš žalosnim i sramotnim,
na mene pašće, ako sapatniku svom
smrt spremim. Život ostaviti nije zlo
kad bozi u jad svaljuju ko mene sad.
A ti si srećan, dom ti čist, neokaljan,
a moj je proklet, svakim jadom pritisnut.
A kad se spase, onda s mojom sestrom ti,
što za te udadoh je, rađaj podmladak,
te ime trajaće mi, i dom očinski
bez dece nikad mi se neće zatrti.
Al' idi, živi, stan ti očev bio dvor!
A u Heladu i u Arg nam viteški
kad stigneš, — ovom zaklinjem te desnicom —
ti humku naspi, metni na nju spomenik,
nek sestra suzom rosi, kosom resi grob!
I javi da me neka zakla Argivka,
ko žrtvi na oltaru meni proli krv.
I moju sestru nikada ne ostavi,
kad vidiš rod i pustu kuću očevu!
Pa zbogom! Ti mi beše drug najmiliji,
o, lovidruže, druže moga detinjstva
što težak teret mojih jada ponese!
A Febo, prorok, mene ljuto prevari;
daleko od Helade on me odmami,
jer prvog proročanstva bilo ga je stid;
ja sve mu svoje dadoh, sve ga poslušah,
umorih majku svoju, i sad ginem sam!
 
PILAD
 
Sahraniću te, nikad neću, jadniče, 
napustit sestru tvoju, svoju ljubovcu. 
Ti mrtav bićeš draži meni nego živ. 
Al' još te božje ne uništi proroštvo, 
od smrti makar te i korak rastavljo. 
A katkad katkada u silnoj nezgodi 
i silna mena dešava se slučajno.
 
(Vrata hrama otvaraju se. Ifigenija ponovo izlazi s pismom u ruci.)
 
OREST
 
Ne zbori! Febova ne pomaže mi reč; 
iz hrama već se vraća ova devojka.

Druga pojava
 
Orest, Pilad, Ifigenija, Hor

 
IFIGENIJA (slugama)
 
Vi odlazite, idite i spremite 
unutra sve za žrtvu što je potrebno!
 
(Sluge odu. Ifigenija se obraća sužnjima.)
 
Al' evo, stranci, ja vam nosim složene 
mog pisma pločice! Šta uz to želim još 
to čujte! Niko nije isti u jadu 
a ni u nadi kad opasnost prestane. 
A ja se bojim kad se kući vrati taj 
što u Arg treba da ponese ovaj list, 
za moje da se neće starat poruke.
 
OREST
 
Šta hoćeš, dakle? Šta ti brigu zadaje?
 
IFIGENIJA
 
Da sad mi se zakune da će ovaj list 
u Argu predat onom kom je namenjen.
 
OREST
 
A ti i njemu hoćeš li se zakleti?
 
IFIGENIJA
 
A šta bi on da radim il' da ne radim?
 
OREST
 
Da njega živa otpustiš sa Tauride.
 
IFIGENIJA
 
Dabome, — kako list bi poneo inače?
 
OREST
 
A hoće li i vladar to odobriti?
 
IFIGENIJA
 
Izmoliću, a ovog na brod pratiću.
 
OREST (Piladu)
 
Zakuni se! (Ifigeniji)
A ti mu kazuj zakletvu!
 
IFIGENIJA (Piladu)
 
Govori: »Rodu tvom ću ovaj predat list.«
 
PILAD
 
Tvom rodu, kažem, ja ću ovaj predat list.
 
IFIGENIJA
 
A tebe ja od Mrkih spašću hridina.
 
PILAD
 
A koji bog je svedok tvojoj zakletvi?
 
IFIGENIJA
 
Artemida, u njenom hramu služim ja.
 
PILAD
 
A meni vladar neba, Div samovišnji!
 
IFIGENIJA
 
A zakletvu li zgaziš, mene prevariš?
 
PILAD
 
Ne došo kući! A ti mene izdaš li?
 
IFIGENIJA
 
Ja nikad živa Argu na tle ne stigla!
 
PILAD
 
Sad slušaj nešto na što ne mislismo još.
 
IFIGENIJA
 
Reč pametna u pravi svagda stiže čas.
 
PILAD
 
Al' uzmi na um ovo: propadne li brod, 
u talasima pismo s blagom potone 
i nestane ga, a ja spasem život go, 
tad nisam više ovom vezan zakletvom.
 
IFIGENIJA
 
Al' znaš li šta ću? Na sve moraš misliti, 
Što stoji sve u ovom pismu pisano 
saopštiću ti to, da javiš mojima. 
Jer to je pouzdano: ako spaseš list, 
on ćutke sam će reći šta je pisano. 
A ovo pismo izgubi l' se u moru, 
ti ostaješ i s tobom moja poruka.
 
PILAD
 
Za svoje ko i za me lepo reče to. 
Al' kazuj kome treba ovaj predat list 
u Argu, što li treba sam da saopštim!


IFIGENIJA
 
Saopšti Agamemnonovu Orestu:
»To šalje aulidska ti Ifigenija,
što živi još, a vi je mrtvom smatrate.«
 
OREST
 
A gde je ona? Zar iz mrtvih ustade?
 
IFIGENIJA
 
Baš ovde, ti je gledaš! Reč ne prekidaj! 
»U Arg me, brate, dok još ne mrem izbavljaj 
iz tuđe zemlje! Spasi me od boginje 
i žrtvenika, gdeno strance ubijam!«
 
OREST
 
Šta, Pilade, da kažem? Kud mi stigosmo?
 
IFIGENIJA (produžujući Piladu)
 
»Il' domu tvom prokletstvo moram postati, 
Oreste!« Dvaput ime rekoh, upamti.
 
OREST
 
O, bozi!
 
IFIGENIJA (čudeći se)
 
Zašto za me zoveš bogove?
 
OREST
 
Produži samo! Nešto drugo pomislih.
 
(Za se)
 
A kad te budem pito, biće čudno sve!
 
IFIGENIJA
 
Za mene, kaži, »Artemida košutu 
odozgo spusti i nju zakla otac moj, 
misleći da je na me oštar trgo mač,
i amo prenese me.« Uzmi pismo to! 
U njemu takvu ja napisah poruku.
 
(Predaje pismo Piladu.)
 
PILAD (primajući pismo)
 
Baš lakom ti si vezala me zakletvom, 
i sama lepo zakle se. Jer zakletvu 
kojom se zakleh ovaj čas izvršiću.
 
(Obraća se Orestu)
 
Gle, pismo nosim ti i dajem, Oreste, 
a pisala ga tvoja sestra rođena.
 
OREST (primajući pismo)
 
Ja prihvatam, al' pisma neću čitati, 
ne želim da mi slova radost donose.
 
(Hitajući sestri da je zagrli)
 
Oh, sestro moja, premila, sav uzbuđen
s kolebljivošću grlim te i uživam
slast čudnog toga čuda što ga saznadoh!
 
HOROVOĐA
 
(Iznenađen što stranac grli sveštenicu)
 
O, stranče, drsko kaljaš slugu boginji 
kad rukom ovi sveto ruho njezino!
 
OREST
 
O, sestro, što te Agamemnon rodio — 
moj otac, nemoj se okrenut! Sad ti brat 
osvano, kom se nikad nisi nadala!
 
IFIGENIJA (neprestano se čudeći)
 
Ti, brat moj, ti? Zar nećeš prestat zboriti? 
U Agru il' u Naupliji živi on?
 
OREST
 
Ne, nesrećnice, onde tvoj ne živi brat.
 
IFIGENIJA
 
Lakonka da l' te rodi, Tindarova kći?
 
OREST
 
Od Pelopova ja se rodih unuka.
 
IFIGENIJA (neprestano se čudeći)
 
Šta kažeš? Možeš li mi to dokazati?
 
OREST
 
Pa mogu. Pitaj štogod za dom očinski!
 
IFIGENIJA
 
Govori, dakle, sam, a ja ću slušati.
 
OREST
 
Od Elektre što doznah najpre reći ću. 
Da l' ču za svađu Atrejevu s Tijestom?
 
IFIGENIJA
 
Da, čuh, rad zlatnog zametnu se jagnjeta.
 
OREST
 
Da l' znaš da to u lepo tkivo utka ti?
 
IFIGENIJA (iznenađena)
 
O, dragi, ti mi srce silno potrese.
 
OREST
 
Na tkivu beše l' uzmicanje sunčevo?
 
IFIGENIJA
 
Da, nežnom pređom nekad i taj utkah lik.
 
OREST
 
I majka da l' te okupa za Aulidu?
 
IFIGENIJA
 
Znam; sjajna svadba to mi nije sprečila.
 
OREST
 
A šta? Zar majci svoje kose ne posla?
 
IFIGENIJA
 
Da, spomen — ukras mojoj praznoj grobnici.
 
OREST
 
Ko znak što sam ga videh ovo reći ću: 
u dvoru staro koplje deda Pelopa, — 
zamahnuv njime steče Hipodamiju 
iz Pise pošto pogubi Enomaja — 
u tvojoj čuvalo se kleti devičkoj.

 Tužaljka mesto stajaće pesme


IFIGENIJA (veoma se radujući)
 
O, premili, — samo to si — premio si, 
moj Oreste, opet imam tebe, 
iz očinske, dragi, zemlje, 
iz mog Arga ti mi stiže.
 
OREST
 
A i ja tebe — mrtvom smatraše te svet. 
I suze i bol mešaju se s radošću 
pa tebi, ko i meni, kapke kvase sad.
 
IFIGENIJA
 
Kao dete nežno, nežno 
ostavih ja u dvoru 
a dojilji na rukama. 
Sreću svoju izreći ne mogu. 
Šta ću? To se tebi čudo 
nad čudima dogodilo.
 
OREST
 
A odsad srećni zajedno da budemo!
 
IFIGENIJA (horu koji se još čudi)
 
Čudnu radost nađoh, drage, 
strah me da mi ne uteče 
i u etar vine mi se 
o, kiklopska ognjišta, o, dane, 
o, Mikeno moja draga! 
Hvala ti za život i za negu, 
što krv istu, brata moga, 
svetlost doma odnegova!
 
OREST
 
Poreklom mi smo srećni, ali srećom zlom, 
o, sestro, život nam se u jad uvali.
 
IFIGENIJA
 
To sam jadna iskusila 
kad mi otac tašta srca 
oštrim mačem vrat ogrebo.
 
OREST
 
Ah, ko da duhovnim te gledam očima.
 
IFIGENIJA
 
Kad bez pesme svadbene 
u čador me Ahileju 
dovodili, dragi brate, 
prevarom ko verenicu, 
i plakali kod oltara, 
svetom vodom škropili me!
 
OREST
 
Kad otac pregnu na to, i ja zaridah.
 
IFIGENIJA
 
Strašna li, strašna li je 
oca sudba meni dala! 
A iz jada jadi rastu.
 
OREST
 
Da si jadna hudom srećom 
brata svoga pogubila!
 
IFIGENIJA
 
Otkud mi smelost drska? 
Strašno, strašno ja se drznuh, 
avaj, brate! Smrti kletoj 
jedva si mi umakao! 
Umalo te ruke moje 
ne smakoše! 
Kakav kraj će jadu biti? 
Kakva kob će još me sresti? 
Gde l' ću puta naći da te 
iz ovoga spasem grada 
i od smrti izbavim te, 
domu, Argu da te vratim, 
pre no krv mi mač omasti? 
To da nađeš, to da nađeš 
tvoj je poso, jadna dušo! 
Da li kopnom, a ne brodom, 
nogom brzom kao vetar? 
Smrt te stiže ako kreneš 
plemenima onim divljim 
i putima neprohodnim; 
a kroz one mrke hridi 
put je dalek za bežanje, 
teško lađa plovi njime. 
Jadne l' mene, jadne l' mene! 
Ko će nama nesrećniče, 
da li bog il' smrtan čovek 
ili kakav srećan slučaj 
ovu tamu osvetliti, 
da se dvoje Atrejića 
što poslednji ostadoše 
iz nevolje ove spasu?

Četvrta episodija
 
HOROVOĐA

 
Razglasiću čudestvo ovo čudesno, 
ne doznah tek, već svojim videh očima.
 
(Pilad pristupi bliže Ifigeniji i Orestu.)
 
PILAD
 
Kad srodnik svoga davnog nađe srodnika
i zagrle se, sve to red je, Oreste,
al' ostavi se tuge, treba misliti
na dično delo i put našeg spasenja,
na begstvo odavde, iz kraja barbarskog.
Ne žele mudri, uhvate li priliku,
da sreću puste, drugu slast da prihvate.
 
OREST
 
To lepo reče. Al' se nama za to, mnim, 
i sreća stara. Ako li je spreman ko, 
i bog, dabome, ima onda veću moć.
 
IFIGENIJA
 
(Izvivši se iz ruku bratovih)
 
Al' ništa neće smetat i zadržat reč 
da najpre ne pitam za život Elektrin 
i njenu sudbu, — to mi želja najveća.
 
OREST (pokazujući na Pilada)
 
To muž je njen, s njim blažen život provodi.
 
IFIGENIJA
 
A odakle je? Ko je njegov roditelj?
 
OREST
 
Njegov je otac Strofije iz Fokide.
 
IFIGENIJA
 
Zar sinak ćerke Atrejeve, srodnik moj?
 
OREST
 
Da, brat od tetke, jedini mi pravi drug.
 
IFIGENIJA
 
Još ne bi rođen kad me otac žrtvovo.
 
OREST
 
Ne, dugo je bez dece bio Strofije.
 
IFIGENIJA (Pružajući ruku Piladu)
 
Raduj se, mužu moje sestre rođene!
 
OREST
 
A meni spasilac, ne samo srodnik moj.
 
IFIGENIJA
 
A kako smeđe prolit materinsku krv?
 
OREST
 
O tome ćutim. (Oklevajući)
Osvetih oca svog.
 
IFIGENIJA
 
A šta je nagna da svog muža ubije?
 
OREST
 
O majci ćuti! Nije lepa o njoj reč.
 
IFIGENIJA
 
Pa dobro. Da li Arg u tebe gleda sad?
 
OREST
 
Menelaj vlada, a ja bežim od kuće.
 
IFIGENIJA
 
Da l' stric nam jadnoj kući štogod naudi?
 
OREST
 
Ne. Strah me goni od kuće — erinije.
 
IFIGENIJA
 
I tu na žalu ču se da te muči bes.
 
OREST
 
To ne bi prvi napad moje bolesti.
 
IFIGENIJA
 
Znam, ubi majku, pa te gone boginje.
 
OREST
 
Da, čeljustima spopale me krvavim.
 
IFIGENIJA
 
A zašto ovom kraju nogu okrenu?
 
OREST
 
Po svetom dođoh naređenju Febovu.

IFIGENIJA
 
Rad čega? Sme l' se znati il' je tajna to?
 
OREST
 
Izreći ću. Čuj izvor mojim jadima.
Kad rukom ja osvetiti kobno majčino
zločinstvo, jednako me otad gonile
erinije kad bežah, dok mi Loksija
u grad Atinu ne upravi korake
da bezimenim boginjama račun dam.
Sud ima sveti što ga nekad stavi Div
za Areja kad krvlju ruke ukalja.
Tu s radošću me ne prihvati nijedan
od znanaca, jer mrzak bejah bozima.
A koga stid bi, on mi sofru postavi
posamce, ma pod jednim krovom bili mi;
svi nemi, ćutim i ja, — svak se usteže
da jede i da pije sa mnom zajedno.
A svakom pehar već i meru jednaku
napose napuniše, i svi piju veselo.
Ja za to korit poznanike ne smedoh,
te mirno trpljah, ko bajagi ne vidim,
i teško uzdisah ko krvnik materin.
A iz mog jada, čujem, niče svečanik
Atinjanima, i još traje običaj,
te vrču čini poštu narod Paladin.
 
(Kratka pausa)
 
A kada na brežuljak stigoh Arejev, 
pa stadoh pred sud, jednu klupu uzeh ja, 
a drugu najstarija od erinija. 
Kad na me tužbu ču za krvcu majčinu 
ko svedok Feb me spase, a za glasove 
Palada nađe broj da jednak imaju, 
pobedih, krvnog suda ja se izbavih.
 
A koje zadovoljne behu presudom, 
kraj suda sebi svetište odabraše; 
a Srde što se s presudom ne složiše 
neprestano me neumorno gonjahu, 
dok opet ne stadoh na Febov sveti prag 
i pružih se pred hramom ništa ne jeduć 
i tu se zakleh: život sebi skršiću 
ne spase li me Febo što me uništi! 
Sa zlatnog tronošca tad Febov ču se glas,
i on me amo posla, s neba pali kip 
da uzmem i u atinski prenesem kraj.
 
Kad reče da će to nam biti spasenje, 
pomozi! Jer kad sveti ugrabimo lik, 
isceliću se i tad u Mikenu grad 
dovešću te na galiji mnogovesloj. 
I zato, dušo moja, sestro moja premila, 
dom spasi očinski, a spasi i mene! 
Sve moje i svi Pelopići propašće 
s nebesa pali ako ne otmemo lik.
 
HOROVOĐA
 
Razgneviše se strašnim gnevom bogovi, 
i lozu Tantalovu svakim jadom tru.
 
IFIGENIJA
 
Još pre no dođe, ja sam silno čeznula 
u Arg da grem i tebe vidim, brate moj. 
A želim ti što želiš, da te jada tvog 
oslobodim i očinski da dignem dom, 
bez gneva na krvnika svoga negdašnjeg. 
Ta ruka moja neće krv ti proliti, 
i spašću dom, al' kako ću od boginje 
i kralja da se skrijem, toga me je strah, 
kad prazno i bez kipa nađe postolje. 
Zar ne bih poginula? Gde mi odbrana? 
Al' sve ko jedan desi li se čin, 
poneseš lik i mene lepom galijom 
povezeš, smeli podvig lepo ispašće. 
Od kipa ako odvojim se, ja ću mret, 
a onda tvoj obezbeđen je povratak. 
Ne ustežem se, ma i mreti morala, 
da tebe spasem: umre l' muško u kući, 
oplakuju ga svi, a žensko slab je stvor.

OREST
 
Ne želim da sam krvnik tvoj i materin, 
bi dosta krvi njene. S tobom hteo bih 
i živeti i u smrt s tobom krenuti. 
A vodiću te, sam ne poginem li tu,
odavde kući, il' ću s tobom umreti. 
A čuj što mislim: Artemida kad bi tom 
protivila se, zar bi reko Loksija 
kip njezin da poneseš u grad Paladin 
i tvoje lice vidim? Kad u jedno sve 
saberem, ja se našem nadam povratku.
 
IFIGENIJA
 
A kako bismo smrti mogli pobeći 
i postići što želimo? Tu leži sva 
teškoća za naš put, a volje imam ja.
 
OREST
 
A bismo l' kralju mogli život uzeti?
 
IFIGENIJA
 
Strahota! Gospodara svog da smakne gost!
 
OREST
 
Al' za spasenje naše treba pregnuti.
 
IFIGENIJA
 
To ne bih mogla, al' ti hvalim srčanost.
 
OREST
 
U hramu zar me ne bi gdegod sakrila?
 
IFIGENIJA
 
Da dočekamo noć i pobegnemo tad?
 
OREST
 
Ta lopov traži noć, a svetlost istinu.
 
IFIGENIJA
 
Al' straža je u hramu, ona ne drema.
 
OREST
 
Ah, pogibosmo! Kako da se spasemo?
 
IFEGENIJA (polagano)
 
Al' čini mi se da ja nov pronađoh put.
 
OREST
 
A kakav? Ded saopšti, i ja da ga znam!
 
IFIGENIJA
 
Ko izgovor ću uzet tvoje ludilo.
 
OREST
 
Da splete pletke ženski rod je sposoban.
 
IFIGENIJA
 
»Iz Arga stiže, majku ubi«, reći ću.
 
OREST
 
Zlo moje upotrebi, pomaže l' ti to!
 
IFIGENIJA
 
»Ne smem ga boginji prikazat«, reći ću.
 
OREST
 
Iz kojeg uzroka? Već nešto pogađam.
 
IFIGENIJA
 
»Što nije čist, a samo sveto žrtvujem«.
 
OREST
 
A šta će to pomoći kip da otmemo?
 
IFIGENIJA
 
»U morskoj hoću vodi da ga očistim«.
 
OREST
 
U hramu još je kip rad kojeg stigoh ja.
 
IFIGENIJA
 
I njega želim prati. Ti ga dodirnu.
 
OREST
 
A gde? Da l' tu gde talas plavi obalu?
 
IFIGENIJA
 
Gde počiva ti brod o užu lanenu.
 
OREST
 
A da l' ćeš ti il' neko drugi nosit kip?
 
IFIGENIJA
 
Ja. Samo ja ga smem da dirnem jedina.
 
OREST (pokazujući na Pilada)
 
A u tom poslu šta će biti s Piladom?
 
IFIGENIJA
 
»I njega kalja krv ko tebe«, reći ću.
 
OREST
 
Da l' sve to tajno il' sa znanjem kraljevim?
 
IFIGENIJA
 
Zadobiću ga. To se sakrit ne može.
 
OREST
 
Moj brod je spreman, vesla žude pučinu.
 
IFIGENIJA
 
Ti staraj se da drugo dobro ispadne!
 
OREST
 
Još jedno treba: (pokazujući na hor) ovih žena ćutanje. 
Pristupi njima te ih lepim rečima 
zadobi! Žena zna izazvat samilost. 
A drugo sve će možda lepo ispasti.
 
IFIGENIJA (Horu)
 
O, drage žene, na vas pogled upravljam, 
u vašoj stoji ruci ili uspeh moj 
il' moja propast, zavičaj kad izgubim 
i milog brata svog i sestru premilu. 
Pre svega ovo srcu svome primite: 
mi jesmo žene, jedna drugoj odane, 
a zajedničke stvari znamo čuvati. 
Sad ćutite i begstvo nam pomozite. 
Kad vernost čuva, jezik stvar je najlepša. 
Gledajte, troje dragih jedna čeka kob: 
il' povratak u otadžbinu ili smrt.
 
(Horovođi)
 
A spasem li se, ja i tebe vratiću tvom zavičaju.
 
(Idući od jedne žene do druge)
 
Zaklinjem te desnicom 
i tebe, tebe, tebe, lepim obrazom 
i kolenima i najdražim u kući, 
pa majkom, ocem, decom, rodi li ih ti. 
Šta kažete mi? Koja od vas pristaje 
il' koja — reci — neće? Ako nećete, 
tad propadosmo i ja i moj jadni brat!
 
HOROVOĐA
 
Ne boj se, draga gospo, spasavaj se ti! 
O svemu tome što me moliš, — silni Div 
nek svedok bude — neću ja ni pisnuti!
 
IFIGENIJA
 
Na rečima hvala vam i srećne budite!
 
(Orestu i Piladu)
 
Sad u hram ti pa i ti ući morate, 
jer uskoro će ove zemlje doći kralj 
da pita da l' su stranci žrtvovani već.
 
(Orest, i Pilad idu u Artemidin hram. Ifigenija, idući za njima, moli se Artemidi.)

Druga pojava
 
Ifigenija, Hor

 
IFIGENIJA
 
O, časna gospo što u luci aulidskoj 
od krvničke me ruke spase očeve, 
i sada spasi mene i njih! Inače 
svet neće verovati reči Febovoj 
zbog tebe! U Atinu pođi s nama sad 
iz kraja barbarskog! Ne liči tebi tu 
da prebivaš, kad za stan blažen imaš grad.
 
(I ona ode u hram.)

Treća pojava

Druga stajaća pesma
 
 
HOR
 
Prva strofa
 
Halkiono, sjajna ptico,
što kraj žala kamenita
neveselu pevaš pesmu!
Dobro uho razumeće
da svog muža večno plačeš.
I ja s tobom naricaću
ptica krila salomljenih.
Za helenskim čeznem trgom,
za Artemidom čeznem blagom,
što na bregu sedi Kintu,
a pod palmom bujna lista,
uz granatu lovoriku
i maslinu svetu plavu, 
gde se Leta porodila, 
na jezeru, gde talasi, 
krugom kruže i gde Muze 
slavi labud zvukogrli.
 
Prva antistrofa
 
Silne, grozne kaplje suza 
niz obraze što leteste 
kad su kule popadale, 
a dušmanski brod me vuko 
kad me koplje savladalo! 
Za zlato me prodadoše, 
u barbarsku dođoh zemlju, 
i tu služim službenicu 
one što lov gorom lovi, 
ćerku Agamemnonovu, 
i za žrtvu oltar spremam! 
Večnog hvalim nesrećnika; 
on u jadu neće klonut, 
jer je s njime uzrastao, 
na nesreću već navikao. 
Al' kad srećni minu dani, 
život ljudi teško snose.
 
Druga strofa
 
I tebe će brod argivski
tvojoj kući, gospo, vozit,
zasviraće frule glasne
što ih Pane voskom veza
i pratiće udar vesla,
a vrač Feb će uza svoju
sedmožičnu pevat liru
i uz pesmu vodiće te
u Atinu, varoš sjajnu.
A mene ćeš ostaviti
i otplovit veslom šumnim;
u vazduhu širiće se jedra
na konopcu uz kljun zategnutom,
a brod hitno odmicaće.
 
Druga antistrofa
 
Hipodromom da se sjajnim 
kao žarko vinem sunce, 
da ugledam kuću svoju, 
da prestanem kriliti se, 
i da stanem ponad krova, 
pa u kolo uhvatim se 
med momcima slavna roda, 
pa da igram, nogom vezem, 
a pred majkom s vrsnicama, 
nadmećem se za milinu, 
ko u bujnom kad sam sjaju 
bogato se spremala za takmu, 
šarenijem velom i viticom 
lice svoje osenila!
 
(Pausa. Kralj Toant dolazi s pratnjom.)

Peta episodija
 
Četvrti čin
 
Prva pojava
 
Toant, Hor

 
TOANT
 
A gde je ovom hramu gospa čuvarka, 
ta Helenka? Je l' strance već posvetila? 
U svetištu zar oganj već im liže trup?
 
(Izlazi: Ifigenija s kipom na rukama.)
 
DRUGA POJAVA
 
Toant, Ifigenija, Hor

 
HOROVOĐA
 
Evo je! Jasno, kralju, reći će ti sve.
 
TOANT (Ugleda Ifigeniju i čudi se što iznosi kip.)
 
Hej!
Šta, ćerko Agamemnonova, sveti kup 
na rukama sa čvrstog nosiš postolja?
 
IFIGENIJA
 
U tremu, kralju, korak svoj zaustavi!
 
TOANT
 
U hramu šta se desi, Ifigenija?
 
IFIGENIJA
 
Strahota! Svetinje se moje tiče reč.
 
TOANT
 
Šta novo uze zborit? Kaži jasnije!
 
IFIGENIJA
 
Ta nisu čiste žrtve što ih poslaste.
 
TOANT
 
A otkud znaš to? Ili samo nagađaš?
 
IFIGENIJA
 
Kip sveti na svom okrenu se postolju.
 
TOANT
 
Sam sobom? Il' ga trešnja krenu zemljina?
 
IFIGENIJA
 
Sam sobom! Boginji se oči sklopiše.
 
TOANT
 
A šta je uzrok? Da li ljaga stranaca?
 
IFIGENIJA
 
Da, ništa drugo. Njihov čin je strahotan!
 
TOANT
 
Na žalu ubiše li koga barbara?
 
IFIGENIJA
 
Ne, od svog doma s krvnom ljagom dođoše.
 
TOANT
 
A s kakvom? Želim da me o tom izvestiš.
 
IFIGENIJA
 
Ah, majku mačem zajedno pogubiše!
 
TOANT
 
O, Apolone, to ni divljak ne bi smeo!
 
IFIGENIJA
 
Helada cela zato ih je prognala.
 
TOANT
 
I stoga kip iz hrama nosiš napolje?
 
IFIGENIJA
 
Na vazduh čist, od krvi da ga uklonim.
 
TOANT
 
A kako dozna za taj tuđinaca greh?
 
IFIGENIJA
 
Ispitah, kip kad okrenu se boginjin.
 
TOANT
 
Ko mudra Helenka sve lepo dokuči.
 
IFIGENIJA
 
I sladak mamac spustiše mi u srce.
 
TOANT
 
Iz Agra nose l' kakav glas ti prijatan?
 
IFIGENIJA
 
Da srećno živi Orest, brat moj jedini.
 
TOANT
 
Da, zbog te vesti da ih spaseš radosna.
 
IFIGENIJA
 
I otac moj da živi, srećan, napredan.
 
TOANT
 
A ti, dabome, verna osta boginji.
 
IFIGENIJA
 
Heladu celu mrzim, jer me odbaci.
 
TOANT
 
Šta treba s tim tuđincima da radimo?
 
IFIGENIJA
 
Da poštujemo svoj starinski običaj.
 
TOANT
 
Da l' za svoj poso spremi vodu i svoj mač?
 
IFIGENIJA
 
Pre želim svetim da ih pranjem očistim.
 
TOANT
 
Da l' vodom izvorskom il' morskim kapljama?
 
IFIGENIJA
 
Ta more svaki ljudski sapira ti greh.

TOANT
 
Tim svetija će biti žrtva boginji.
 
IFIGENIJA
 
I svoju dužnost bolje još izvršiću.
 
TOANT
 
Do hrama baš ne dopiru li talasi?
 
IFIGENIJA
 
Samoće treba, još i drugo svršiću!
 
TOANT
 
Postupi s voljom, tajne gledat ne volim!
 
IFIGENIJA
 
A moram i kip očistiti boginjin!
 
TOANT
 
Da, ako krvnikova ukalja ga krv.
 
IFIGENIJA
 
Inače nikad s postolja ga ne digoh!
 
TOANT
 
Pobožnost i opreznost tvoju poštujem.
 
IFIGENIJA
 
Čuj sad šta te molim!
 
TOANT
 
Tebi priliči da kažeš to!
 
IFIGENIJA
 
Veži strance u okove.
 
TOANT
 
Kuda bi ti pobegli?
 
IFIGENIJA
 
Vere nema u Helena.
 
TOANT (slugama)
 
Dajte, sluge, okove!
 
IFIGENIJA
 
A i strance nek izvedu ovamo!
 
TOANT (slugama)
 
Učinite!
 
IFIGENIJA
 
Glave sebi plaštem pokrijte!
 
TOANT
 
Od zraka sunčeva.
 
IFIGENIJA
 
Daj mi svojih pratilaca!
 
TOANT (namigne na neke sluge)
 
Ovi će te pratiti.
 
IFIGENIJA
 
U grad pošlji koga da im javi —
 
TOANT
 
Kakvu novu stvar?
 
IFIGENIJA
 
Svi da u svom budu domu!
 
TOANT
 
Da ubice ne sretnu?
 
IFIGENIJA
 
Takav susret ljude kuži.
 
TOANT (jednom sluzi)
 
Idi ti i javi to!
 
IFIGENIJA
 
Niko na oči da ne dođe!
 
TOANT
 
Baš grad ti na srcu, 
i sa pravom svi će tebi diviti se građani.
 
IFIGENIJA
 
I za prijatelje brigu brinem.
 
TOANT
 
Meni reče to.
 
IFIGENIJA
 
A ti čekaj tu pred hramom božjim —
 
TOANT
 
Šta da radim ja?
 
IFIGENIJA
 
Čisti kuću buktinjom.
 
TOANT
 
U čistu da se povratiš.
 
IFIGENIJA
 
A tuđinci kad iz hrama odu —
 
TOANT
 
Šta da radim tad?
 
IFIGENIJA
 
Lice onda ruhom pokrij!
 
TOANT
 
Da se ne oskrnavim?
 
IFIGENIJA
 
Budem li se onde zadržavala, —
 
TOANT
 
Kolik daješ rok?
 
IFIGENIJA
 
Ne čudi se!
 
TOANT
 
Mirno vrši službu svojoj boginji!
 
IFIGENIJA
 
Ovaj greh da sperem kako želim!
 
TOANT
 
I ja želim to!
 
(Kratka pausa. Iz hrama vode Oresta i Pilada u okovima; Toant se približio vratima i glavu pokrio svojim plastom, a kad je povorka prošla pored njega, on uđe u hram da se očisti)

Treća pojava
 
Ifigenija, Orest i Pilad sa svojim čuvarima, Posluga, Hor

 
IFIGENIJA
 
Strance eto vidim gde iz hrama veće izlaze, 
ukras boginjin i janjad — čijom krvlju treba krv 
da operem — i još plamen buktinja i drugo sve 
što naredih ja da strance očistim i boginju. 
S puta, građani, uklonite se ovoj zarazi! 
Čuvar hrama čija služba ruke traži prečiste, 
il' na svadbu ide l' ko il' hodi žena s bremenom 
bežite, uklonite se da se ko ne ukalja!
 
(Dok Ifigenija izgovara poslednje reči, povorka je već jedan deo pozornice prešla. Ifigenija se najzad još jednom okrene hramu s ovom molitvom.)
 
Ćerko Diva, Lete, Devo, Gospo, krv li sperem svu,
prineseni li žrtvu gde već treba, dom ćeš imat' svet,
a mi srećni bićemo; o drugome ne govorim, —
al' ću reći bogovima sveznalim i boginji.
 
(Ode s Orestom i Piladom, s njihovim čuvarima i poslugom. Hor ostaje sam.)

Četvrta pojava
 
Hor

 
Treća stajaća pesma
 
HOR
 
Strofa
 
Divan sin je porod Letin; 
u dolama ona plodnim 
na Delu ga jednom rodi, 
dete svoje zlatokoso, 
u kitari umetnika; 
njega s ćerkom lukoljubnom 
s morske hridi ona diže 
i, ostaviv rodno mesto, 
ponese ga majci vrela, 
i Parnasu slete na vrh 
što se Bakhom ori ceo, 
gde zmaj šaren, riđ i bakren, 
silno zemlje čudovište, 
pod lisnatom lovorikom 
zemno čuva proročište. 
Još ko dete, još ko dete, 
na rukama miloj majci 
skačuć, ti ga Febe, ubi, 
svetom stiže proročištu, 
na tronošcu sediš zlatnom, 
na prestolu nevarljivome, 
proročanstva svetu javljaš, 
iz dubina svetilišta, 
sused vrelu Kastaliji, 
na središtu zemlje živiš.
 
Antistrofa
 
Al' kad Letin sin osvanu 
i Temidu, ćerku Zemlje, 
iz proročkog progna hrama, 
Zemlja tada rodi snove, 
noćne senke i utvare, 
što u tamnim u pećinama 
mnogim ljud'ma kada legnu
san boravit razgovetno 
otkrivahu šta je bilo, 
šta se zbiva, šta l' će biti. 
Tada Febu ote Zemlja 
čast proročku rasrdiv se 
što Temidu on uvredi. 
On na Olimp brzo krenu, 
Divu presto rukom ovi, 
da iz hrama ukloni mu 
božji gnev i noćne glase. 
Div se smeje što taj dečak 
dođe zlatne žudeć časti. 
A Div kimnu, kosom progna 
noćne snove i ljudima 
uze iz sna proricanje, 
čast i službu vrati Febu 
ljud'ma veru u reč božju 
usred gužve što sja s trona.
 
(Pausa. Iz pratnje koja je otpratila Ifigeniju na morsku obalu dolazi glasnik.)