Кључ раја




Где - У село Кључ, подно Дивчибара, 10км од Мионице, свог општинског средишта, овај етно центар удаљен је непуних 20км од Ваљева, исто толико од Љига и Ибарске магистрале, а 88км од Београда.

Опис- У оквиру етно центра су ресторан, воденица, вајат-апартман, кућа за помељаре, рибњак пастрмки. Река Лепеница протиче кроз цео комплекс, а њена три крака се при крају поседа поново спајају у један. У старом вајату је поставка ручних радова Удружења жена из ваљевског краја -Нада-. Свуда је у великим дрвеним посудама посађено поврће, као и украсно дрвеће и цвеће. Сликар Слободан Топаловић је осликао шинска кола смаштена усред комплекса.

Смештај - Лепо урећени апартмани су у поткровљу ресторана а смештај је могућ у преуређеној кући за помељаре и вајату крај речице.

Кухиња - Уз општу понуду, доминира традиционална српска сеоска кухиња. Кукурузно и интегрално пшенично брашно из сопствене воденице, пецива печена у сопственој фуруни, месо из сопствене сушаре, пастрмке из сопственог рибњака, сир, кајмак, поврће, печење.. Уз то наравно иду и врхунска вина и ракија.

Могућности - На само 10км од Мионице је и банја Врујици, у близини је и туристички центар Дивчибаре, у оближњем ССтруганику родна кућа легендарног војводе Живојина Мишића (данас музеј). Недалеко је и Равна Гора, где је зачет први герилски ослободилачки покрет у окупираној Европи током другог светског рата (данас су тамо споменик и црква). У парку природе -Рибница- вреди посетити Пибничку пећину (станиште чак 15 ретких врста слепих мишева) И Шалитрену пећину (археолошко налазиште где су откривени трагови живота из периода 20,000год  пре Христа), као и тамошњу стару цркву и школу. Манастири Лелић и Ћелије требало би да буду на неизоставном списку посете. Љубитељи лековитих трава и ѕачинских биљака током летњих шетњи овде могу пронаћи лимунову траву, оригано, нану, камилицу, коприву, зеље и толико тога још...

Сирогојно

Село Сирогојно, удаљено 32 км од Ужица и 24 км од Златибора, налази се на идеалној надморској висини од око 900 м. Први пут се помиње у турском катастарском попису из 1476. године.
 Седамдесетих година 20. века постало је познато по производњи руком рађених џемпера. „Мода Сирогојно“ постала је позната широм света: у Паризу, Риму, Лондону, Бечу, Бриселу, Копенхагену, Токију, Москви итд. Данас „Sirogojno CO“ наставља производњу високо квалитетних ексклузивних модела на домаћем и светском тржишту под именом „Sirogojno Style“, који се могу купити у продајном салону „Sirogojno CO“.
"Старо село" је музеј на отвореном у којем се приказује архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота људи брдско - планинских предела на Златибору, који је део југозападне Србије као и пространих шумовитих предела динарске области.
Значајно културно средиште села је Библиотека - галерија и Музеј на отвореном „Старо село“, по чему је село такође јединствено. Данас Музеј представља посебну турстичку дестинацију, уклопљену у шири програм туристичке понуде Златибора и бележи велику посећеност. У самом центру села налази се неколико ресторана и кафића.

У близини је село Гостиље (удаљено 12 км), где се налази водопад на реци Катушници и родна кућа Димитрија Туцовића, затим Стопића пећина (6 км према селу Рожанству) и бања Вапа са изворима лековите воде.

Конаци - Смештај
Седам објеката чији су ентеријери прилагођени потребама боравка савременог човека. Налазе се у непосредној близини крчме. Сваки конак има чајну кухињу, дневни боравак са камином, телевизором и телефоном, спаваће собе и купатило. Конаци су различитог капацитета, од двокреветних до петокреветних (укупно 29 кревета). Намењени су за смештај учесника програма Музеја, али се могу наћи и у туристичкој понуди.

Крчма - Исхрана
 Део културног наслеђа сваког народа је исхрана. Негујући традиционални начин спремања јела, у крчми се посетиоцима свакодневно нуде: сир, кајмак, пршута, хељдопита, погачице од црног брашна и други специјалитети по којима је Златибор познат. За организоване ручкове и учеснике програма на трпези ће се наћи: печена јагњетина, пасуљ пребранац, јагњеће сармице, разне пите, колач „старо село“. Уз ова јела служе се традиционална пића: водњика, чајеви од домаћих трава, ракија.

Музеј - Музеј на отвореном у Сирогојну једини је музеј ове врсте у Србији и Црној Гори. Процес преношења, постављања и реконструкције златиборских брвнара у „Старом селу“, започет је према пројекту архитекте Ранка Финдрика и Републичког завода за заштиту споменика културе 1980. године. Иницијатива је потекла од организације домаће радиности из Сирогојна и остварена је упорношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и многобројних сарадника. Споменички комплекс цркве Светих апостола Петра и Павла из XVIII века и Музеја на отвореном стављен је под заштиту закона као културно добро – споменик културе од изузетног значаја. У заштићеној целини, због даљег чувања и презентације, конституисана је 1992. године установа Музеја на отвореном. Као члан Асоцијације сродних музеја Европе, Музеј у Сирогојну своју делатност обавља у складу са одредбама Декларације ICOM-а и основним поставкама европске скансенологије.

Дивљаковац – Букуља

У срцу Шумадије, на падинама Букуље, живи село које ће Вас на тренутак провести кроз магични лавиринт прошлости и испичати Вам чаробну причу Србије деветнаестог века. Село у коме Бајка свакодневно живи, у коме опија бритки, планински ваздух, мирис поља и мирис давних времена... Опуштање у амбијенту из Бајке и благодети и чари Шумадије.


Где Аранђеловац се налази у самом срцу Шумадије, на надморској висини већој од двеста метара, под зеленим окриљем Букуље и у непосредној близини Венчаца. Од Београда је удаљен око 80 километара, а знатно ближи су му Топола, Младеновац, Лазаревац. Има око педесет хиљада становника и врло је познат и занимљив туристички, привредни, историјски, културни и спортски центар овог дела Србије.

Село се налази на 400 метара надморске висине, на Букуљи, нaдoмак Аранђеловца. Састоји се из 6 вајата који датирају још од краја деветнаестог односно почетка двадесетог века. Вајати чувају у себи залутали део српске историје. У соби стари дрвени кревети, ћилими шаренице, кроз прозор поглед као са разгледнице... Топлина коју сваки вајат крије у себи не може се описати, мора се доживети... Пред улазом фењер, мала тераса са дрвеним столом и столицама, цветна башта... Поред врата окачени клипови кукуруза маме птице својом својом бојом злата. Стазе црепуље повезују вајате, расуте по благој падини, као по травнатој ливади. У дворишту дрвене саонице, стари плугови који су преорали многе њиве. Поред плетене ограде уморно дахће сеоски пас...

Вајати
Вајати етно села су имају амбијент који сваком госту пружа уточиште и даје прилику за истински одмор о савременог темпа живота. Гости овде могу уживају у миру природе или да се у потпуности предају чарима рекреације: дуге шетње кроз бајковите пределе – незабораван су доживљај.

Тигањица - прави драгуљ Баната

Етно село Тигањица налази се у Банату, источном делу Војводине, на десетак километара од Зрењанина. Изграђена је на самом улазу у специјални резерват природе Царска бара, са идејом да на маштовит начин дочара живот у Банату.
Овај етно комплекс је конструисан у старом банатском стилу и у њему су приказане верне реплике банатских кућа и начин живота од пре једног века. Има шест соба опремљених рестаурираним намештајем, а препознатиљив је по великој банатској ветрењачи, негованом парку, цветним лејама, етно скулптурама, и наравно ресторану “Трофеј”, који је темељ Тигањице.

Трофеј је аутентичан ловачки ресторан, са одличном националном кухињом и јелима од дивљачи. На улазу у ресторан налази се отворено, украшено огњиште, где се спремају специјалитети испод сача, роштиљ, риба, паприкаши, дивљач, па чак и домаћи хлеб.

Посебна атракција Тигањице је мини зоо врт у којем су смештени петлови, паунови, срне и патке. Али заштитни знак комплекса је медвед Миша, које је пре више од једне деценије, услед несретних околности остао без мајке. Тада је усвојен и одмах постао и остао главна звезда врта.

Како се налази у специјалном природном резервату, Тигањица је изузетно атрактивно место за опуштање и одмор. Освежење се може потражити на купалишту поред Жабаљског моста, где се налази отворен камп, а још ближе је преуређена зрењанинска пескара која је добила изглед зрењанинског мора. За поклонике активног одмора, на располагању су коњи за јахање.

Љубиш - Село Љубиш у које(м) се заљубиш

Љубиш удаљен 15 км од центра Златибора. Љубиш је насеље у општини Чајетина у Златиборском округу, једно од већих Златиборских села које се налази између врхова Муртенице, Борковца и Јасенова.
Просечна надморска висина износи око 850м (најнижи део је 810м, док је највиши врх Борковца око 1000м). Љубиш се састоји из централног дела (центра) и заселака Горњег Љубиша и Доњег Љубиша.

Село је карактеристично по богатству и разноврсне флоре, поготову лековитог биља, печурака и шумског воћа. Кроз њега протиче река Љубишница на којој су изграђени рибњаци калифорнијске пастрмке. У Љубишу је рођен и наш познати песник Љубивоје Ршумовић.

У селу се могу видети старе куће а неке су у  етно стилу. Домаћини вредно раде на враћању старог сјаја селу и озбиљно се баве етно туризмом чекајућу и испраћајући туристе како из региона тако и из целог света.

Специјалитети села Љубиш су мед, пршут, домаћа ракија, јагњетина испод сача, телетина испод сача, кувани купус у земљаном лонцу и остала традиционална јела која једном када пробате увек ћете се враћати. Бићете сведок познатог српског гостопримства и моћи ћете да се одморите као никада пре. Будићете се уз звуке јагањаца а увече ће вас на миран сан испраћати звезде у великом броју.

У близини села Љубиш се налази село Гостиље где се налази водопад који вреди обићи.

Гостољубље - село у селу


Гостољубље је заједно са оближњим етно селима део много већег пројекта под називом Еко село. Налази се у оквиру села Мионице, на обронцима Дивчибара, и на надморској висини од 550 метара. Ово етно село заузима површину од једанаест хектара и уствари представља једно газдинство намењено како сеоском туризму, тако и производњи здраве хране.

Цело Гостољубље је једна очаравајућа брдска атракција састављена од Вајата, традиционалних дрвених српских кућа, међу којима је једна стара око две стотине година.
Сваки вајат је опремљен у духу српске традиције и пружа савршен комфор, посебно после многобројних активности, које туристи могу упражњавати у току свог боравка у Гостољубљу. Посетиоци се могу опробати у спремању зимнице, сакупљању сена, брању малина, сакупљању шљива, лековитог биља или шумских плодова.

Поред активног одмора и упознавања начина живота на селу, понуду овог краја краси нетакнута природа, шуме, ливаде, путељци, пропланци, извори и поточићи. Туристи свакодневно могу уживати у шетњама обележеним пешачким стазама, које се завршавају на брду Субјел. Ово брдо је посебно због своје легенде о изгубљеном благу и представља праву атракцију за сваког авантуристу.

У летњем периоду освежење посетиоцима пружа популарно излетиште Скакавачки водопади, где се одржава традиционална манифестација „Дани сеоског туризма“. А ту су наравно и Дивчибаре, познат планински центар и ваздушна бања, надалеко позната по својим лековитим својствима.

Етно село Вранеша - Златар

Нетакнута природа обојена спокојством свежег ваздуха,пречисте реке и језера који се пресијавају плавичасто-зеленкастим одсјајем,ретке птице, јединствене само у овом региону, прелећу преко пространих шума и цветних ливада. Лековита својства златне планине Златар и гостопримство локалног становништва, само су један од разлога да посетите Етно еко село Вранеша. Све ово, и још много могућности и изненађења пружиће вам јединствен доживљај који ће трајати заувек. Добро дошли у Етно еко село Вранеша!

У хармонији традиције и елеганције

Цео комплекс етно еко села одише прелепом хармонијом традиције и елеганције. Из сваког апартмана и бунгалова пружа се поглед на предивне пределе нетакнуте природе по којој је препознатљива планина Златар. Село је саграђено у духу традиционалне српске сеоске архитектуре од аутентичних, еколошких материјала из златарског краја: црни бор, камен. Дрво је премазано природном смолом, а све куће су покривене ручно цепаном шиндром. У доњем делу централног објекта, коноби и сали за презентацију, поред црног бора, намештај је рађен и од птичјег јавора и цепаног црног бора. Постељина, рукотворине и детаљи у енетеријеру су ручно рађени уз стручни наџор етно тима. У споју старог и новог бришу се границе времена и векова и даје нови импулс животу.
Ресторан домаће кухиње

За госте Етно еко села нудимо националну и вегетаријанску кухињу. Оброци се служе у ресторану, на тераси и коноби. Чувајући традиционалне вредности домаће кухиње сва јела се припремају на отвореном, у огњишту и пекари по старим, домаћим рецептима златарског краја. Гости имају јединствену прилику да пробају златарски сир, хељдопиту и друге пите од ручно развијеног теста, проју од кукурузног брашна, качамак, пршуту, свадбарски купус из земљаног лонца, паприке у павлаци, ајвар... За “слатке оброке” наше домаћице припремају слатко и пекмезе од дрењина, шумских јагода, шљива, јабука.