Повратак природи, здравом животу и здравој исхрани, оној првобитној једноставности која нас је чинила смиренијим и дубљим, један је од кључних цивилизацијских трендова данашњице. Србија, са сеоским туризмом као једном од окосница своје туристичке понуде, у потпуности је у складу са тим трендом. Сваке године широм Србије ничу нова добро осмишљена и опремљена етно села са разноврсном понудом. Сваке године све више људи борави или жели да борави у њима. Спајајући традицију и потребе модерног човека, носталгију за старим добрим временима и сензибилитет данашњих генерација, етно села Србије постају и важан културолошки модел.

Ово су нека од многих...

„Терзића авлија" – етно парк



Где: У селу Злакуси, на пола пута између Пожеге и Ужица, 185 километара од Београда. Долази се дакле, лако, јер је место практично на главној магистрали од престонице према Златибору и Приморју, као и на прузи Београд-Бар.

Опис: Етно парк „Терзића авлија" је добитник Туристичког цвета" за 2007-2008. као најуспешније сеоско туристичко домаћинство у Србији. Налази се на пропланку недалеко од центра села. To je типично сеоско двориште ужичког краја са почетка XX века: две старе куће грађене непеченом циглом. На четири воде са бибер црепом, окућница, млекар, бунар. Ту су и неколико новоизграђених летњиковаца, мала летња позорница, брбнара за продају сувенира, уређена база за планинаре, поточић и језерце, крчма-качара са баштом. У музејском делу етно парка су поред осталог комплетно опремљен вајат, старински алати и покућство. Смештај - Апартмани ѕа смештај гостију су категоризовани су са четири звездиие и имају сертификат ЕСЕАТА за иностране госте. У ближем окружењу етно парка на располагању је још 50 лежајева.

Опрема: Клима, кабловскаТВ, интернет, централно грејање...

Кухиња: Бројни традиционалнн гастрономски специјалитети, као што су кромпир са кајмаком, домаћи сир, проја, пршута, домаће чорбе од поврћа, сармииа од зеља, јела из злакушког земљаног посуђа... Од пића пробајте пре свега оно што не можете у другим приликама, попут ракије од глога, домаћих сокова или изванредне изворске воде.

Могућности: У етно парку почињу и завршавају се четири планинарско-пешачко-бициклистичке стазе, укупне дужине преко 60 километара. Оне вас воде до Потпећке пећине, старих воденица, водопада, рибњака, ресторана на речици Петници, видиковаца одакле поглед пуца ка Златибору, Овчару, Каблару, Голији, Јадовнику, Јеловој гори, Пожеги, Севојну... Локација је погодна за излете у Рошку бању, на реку Рзав, Златибор, Мокру ropy, у Ужице. У близини су манастир Рача, Бела каранска црква, манастири Овчарско-кабларске клисуре, црква из XIII века у селу Годовик, римски камени мост на речици Дервенти... Можете учити старе занате, сплаварити планинским рекама или се купати на њима, бавити се параглајдингом, и толико тога још. Етно парк "Терзица авлија" званично је отворена за посете у септембру 2005. године када је у њој отворена ликовна колонија у оквиру манифестације "Јесен у Злакуси 2005." Тренутно, етно парк обавља своју делатност сезонски, од 1. априла до 31. октобра (мада се мозе посетити и ван овог периода) а у плану је да кроз годину дана ради и преко целе године.

Село Катићи



Где: На једној од најлепших планина Србије, Голији, у општини Ивањица. на 1.000 метара надморске висине.

Опис: Етно-апартманско насеље „Три храста", на имању породице Обрадовић, наспрам је шумовите и живописне планине Мучањ.

Смештај: Смештај је апартманског типа, прве категорије (15 модерно опремљених соба, двокреветних и трокреветних). Једанаест етно-апартмана је површине од 50 до 100 ква-дратних метара. Ту су и сала. библиотека, централно грејање које зими ради 24 часа, и бројни други садржаји.

Опрема: Осим стандардне опреме за прву категорију смештаја, поменимо да сваки апартман има терасу, сателитску ТВ, интернет. На располагању је и обезбеђени паркинг. Центар места, кафе и ресторан су удаљени 5 километара.

Кухиња: Доминира домаћа кухиња, са мноштвом локалних специјалитета и намирницама из сопствене производње. На пример, пекарски кромпир на Тиосављев начин, мучањска шницла, натур шницле са печуркама, пастрмка, шаран, Микине крофне...

Могућности: Уређене су стазе за шетњу, кроз прелепе шуме, до видиковаца Мучња са којих се пружа фасцинантан поглед. Посебна атракција је возић са 12 седишта којим се може крстарити по планини и ићи на излете, на пример до Приличког кисељака. Овдашња ловишта веома су богата разноврсном дивљачи. Али и дан проведен у прелепом сеоском дворишту, у миру и игри, крај базена, на планинском ваздуху, благотворан је и окрепљујући. Можете се окушати у занимљивим сеоским пословима и активностима, научити нове занате и вештине, купити аутентичне производе овога краја, од здраве хране и природних пића, до сувенира и ношњи. Ако до сада нисте видели фасцинантну фреску Плавог анђела, онда свакако планирајте и излет до Ариља и тамошње чувене задужбине краља Драгутина (удаљене тридесетак километара).

Врхпоље



Где: Ha десној обали реке Дрине, на магистралном путу Лозница - Љубовија - Бајина Башта, девет километара од Љубовије, a 40 пре Бајине Баште. Може се доћи и од Ваљева, преко Љубовије, a из правца Ужица (70 км) преко Кадињаче и Рогачице.

Опис: Ово етно село, туристички бисер Азбуковице, оживљава прошлост, аутентичну ар-хитектуру и живот овог дела Подриња. Оригинални стари објекти куповани су у свим кра-јевима Србије, овде довожени и реновирани. У прелепом амбијенту, крај саме Дрине, остављају врло упечатљив утисак. Сваки од вајата носи име неке овдашње воћке. У комплексу је и кафана „Хајдучки рај", са баштом наднетом над Дрином (пиће се лети, кажу, хлади у реци).

Смештај: Једанаест вајата-апартмана, иако старински опремљени, пружају пун комфор, према мерилима и навикама модерног човека. На располагању је и 40 лежа-јева у сеоским домаћинствима у околини.

Кухиња: Сир, кајмак, качамак, пршута, пите, уштипци, цивара, пасуљ, сарма, етногулаш, печење... Све домаће, заливено изворском водом, домаћим соком, домаћим вином од купине, ракијом медовином. Правило је да се са гостима увече договара јеловник за сутрадан.

Могућности: Лов, риболов, купање, рафтинг, пешачке и бициклистичке стазе, излети до манастира Сокоград, Белих Вода. кањона Трешњице (станишта белоглавих супова) и Бобије, планине изванредне лепоте. Судећи по књизи утисака, боравак у овом етно селу и Азбуковици остао је у лепом сећању гостима из Београда, Ниша, Параћина, Војводине, Краљева, али и Русима, Шкотима, Ирцима, Немцима, Холанђанима, Енглезима. Осим природним лепотама и сасвим новим искуствима, креативно укљученим у туристичку понуду Врхпоља, и домаћи гости и странци посебно су били опчињени ведрином и срдачношћу људи овога краја.

Горња Краварица



Где: У срцу Драгачева, општина Лучани, 7 километара од Гуче. Најлакше се долази са магистрале Чачак - Пожега - Ужице. На обилазници око Чачка постоји видно обележено скретање за Гучу, до које води пут пре-ко планине Јелице дуг 22 километра. Може се доћи и од Пожеге, преко Лучана (укупно 19 километара од магистрале). Из центра Гуче, са трга где је чувени Споменик трубачу, до „Вајата" у Горњој Краварици води асфалтни пут.

Опис: „Вајати" у Горњој Краварици су (апартмани са четири звездице, смештени на шест хектара великом имању породице Радичевић. Саграћени су од модерних материјала, али у духу традиционалне српске архитетуре по пројекту познатог  професор Боже Петровића. Ту су и базен, прелепи травњаци, цветни вртови, игралишта, фонтана на средини дворишта, ресторан.

Смештај: У три објекта, на располагању је укупно девет двокреветнкх соба (постоји могућност додавања помоћних лежајева) и два апартмана.

Опрема: Свака соба има грејање, климу, сателитску телевизију, интернет, телефон. Кухиња: Традиционална српска и широк асортаман савремених спеиијалитета. Гости се најчешће опредељују за јела по рецептима наших бака, попут пита, супа, чорби, качамака. проје, свадбарског купуса, сарме, ајвара, кајмака.Уз то иде, наравно, богата понуда првокласних домаћих пића чувене драгацевске шљивовице до домаћих сокова од воћа, поврћа и цветова.

Могућности: Све уобичајене активности у оваквсм објекту, од пешачења и планинарења, до лова, риболова, рафтинга (на Западној Морави) бициклизма... У близини су Чачак, Пожега, Ужице, са својом културном понудом, као и знаменити овчарско-кабларски манастири. Током целе године бројне су етно-туристичке манифестације и игре, a посебно je атрактиван Драгачевски сабор трубача у Гучи у августу.

„Рајски конаци"



Где: У селу Леушићи, на оброниима Сувобора, 28 километара од Горњег Милановца и 25км од Чачка. Најлакше је доћи преко Горњег Милановца, одакле треба пратити правац ка Такову (14 километара), затим ићи ка Прањанима. Проћи ћете кроз Беришиће и Брезну, те стићи до Леушића.

Опис: Благородни амбијент таковског краја, препун воћњака и цветних ливада. Традиционално сеоско домаћинство „Рајски конаци", на имању породице Јефтовић, у великом и живописном дворишту има више старинских кућа реновираних у шумадијском стилу (исти неимари градили су и Дрвенград на Мећавнику) ..Са много укуса и маште. конаци су оплемењени топлим бојама, етнографским и уметничким детаљима. Године 2004. и 2006. ово домаћинство званично је проглашено за најлепше у општини Горњи Милановац. Госте примају током целе године.

Смештај: Четири засебне куће имају 21 лежај. Једна је претворена у агартман.

Опрема: Купатило и ТВ у свакој соби, грејање.

Кухиња: Традиционална српска сеоска кухиња. са ггрнролним намирницама. За више од 5 гостију нуди се пун пансион. Храну можете спремати и самостално.

Могућности: Пешачење, риболов, бициклизам. У близини отворени базен, мноштво културних и историјских садржаја. У оближњем Такову подигнут је Други српски устанак (данас су тамо Таковски грм, споменик. црква-брвнара). У суседству су и Коштунићи, прво српско еколошко село, где можете посетити Еко арт", јединствени комплекс за производњу здраве хране, као и етно кућу .Анђелија Мишић". На 20 километара од Леушића је и Горња Добриња, родно село књаза Милоша Обреновића. На само 12 километара налази се планина Сувобор (њен велики плато знамо под именом Равна гора). Овчарско-кабларски манастири удалљени су око 30 километара. Заселак Савинац, на 18 километара од Леушића, носи име у спомен на један легендарни пролазак светог Саве, a ту почива Мина Карацић Вукомановић, кћерка Вука Стефановића Караџића.

„Моравски конаци"



Где Јединствено етно село на самом излазу из Велике Плане према Пожаревцу, само километар од аутопута Београд-Ниш, 89км од престонице (одмах крај циглане Прогрес у чијем саставу послује)

Опис: Некада је на том простору циглана„Прогрес" експлоатисала посебну врсту врсту моравске земље коју је додавала као компоненту у своје познате опекарске производе. Потом су остале огромне и нимало пријатне рупе за чију санацију је било потребно много новца Уместо тога, предузимљиви и креативни људи издижући се изнад бесплодне свакидашње јадиковке, одлучили су да ураде нешто сасвим друго. Тако је настало ово репрезентативно и данас веома тражено место за одмор и рекреацију. Уз апартманско насеље, ресторан и језеро, ту су мали зоолошки врт, црква (посвећена светом Николи), звоник, кућа за свештеника, све у карактеристичном етно стилу. Други део комплекса је спортско-рекреативни (још делом у изградњи) и састоји се од аква-парка и ресторана.

Смештај: Етно село има 9 апартмана, 21 лежај, у рангу хотелског смештаја. Опрема: Сви елементи модерне комфорности.

Кухиња: У јеловнику преовлађују стари српски специјалитети, одличан роштиљ и печења, вруће домаће погаче, сир, кајмак...

Могућности: Шетње, лов, риболов, бициклизам, пливање, спортови са лоптом, лагана вожња чамцем по језеру, кафа и колачи на неком од острваца и узбуђења једног занимљивог аква парка. За многе су неизоставне посете знаменитим културно-историјским местима у непосредној близини, попут манастира Копорин, цркве Покајнице, најзначајнијих светиња моравске Србије и златног доба Деспотовине (Раваница, Манасија, Моравски манастири...), али и најбитнијих тачака устаничке Србије са почетка XIX века (Топола, Орашац...).

„Зелени чардаци"



Где: На Тари, српској планинској лепотици, 190 километара од Београда, недалеко од познатог хотела Оморика", на тек нешто више од 1.000 метара надморске висине. Може се доћи са Дринске магистрале, од Бајине Баште, или са магистралног пута Ужице - Мокра ropa - Вишеград.

Опис: Етно апартманско насеље изузетне лепоте, смештено на самом рубу Националног парка ..Тара". основаног још 1981. Окружен јединственом природом и столетним четинарима, комплекс се састоји из више објеката саграђених од дрвета и камена, у планинском стилу, потпуно уклопљених у живописни амбијент.

Смештај: У конацима ..Извор'*, „Жубор" и „Славуј" апартмани имају, поред спаваћег дела, дневни боравак, опремљену кухињу и купатило, одлично грејање. У сваком се налазе сателитска ТВ и телефон. Ту су и летњиковац, клупе за одмор, огњиште, роштиљ, пекара...

Опрема: Уз стандардну опрему за објекат са четири звездице, поменимо да постоје посебно уређени простори за децу и чување кућних љубимаиа.

Кухиња: Доступни су специјалитети српске и интернационалне кухиње, на високом нивоу, али госте посебно плени домаћа планинска кухиња, са својим традиционалним специјалитетима попут врућих лепиња из сопствене пекаре, јела из црепуље, јагњећег или јарећег печења. Мала кућна радионица нуди дарове природе и домаће сеоске кухиње: слатко, џемове и сокове од шумског воћа, сушено лековито биље, печурке, ајвар. Неизоставно треба пробати надалеко чувени сир, кајмак, пршуту, проју, домаће пите, ракије са горским травама, домаће воћне ракије, цеђене сокове, пробрана вина.


Могућности: Клуб смештен у конаку „Жубор" уређен је за дружење, радионице и стручне скупове, до 20 особа, ca ТВ пријемником, компјутером, ускоро и интернетом. Можете пешачити, планинарити, ићи на узбудљиво сплаварење Дрином, излете на Мокру гору и Шарганску осмицу, лети се купати и пловити бродом на прелепим језерима Перућац и Заовине, зими се скијати и санкати (и на моторним санкама), посетити манастир Рачу. Одлични су терени за лов и риболов, a веома су атрактивне и бициклистичке стазе дуге 4 километра.

"Торлаци"



Где: У селу Јаковац, заселак Бељићи, општина Књажевац. У овај етно центар стиже се магистралним путем Зајечар-Књажевац (Е-771). Тридесет километара од Зајечара и 10 пре Књажевца, скрене се лево ка селима Јелашници и Радичевцу, a онда, само 150 метара потом, опет лево и уређеним пољским путем иде се још 800 метара.

Опис: У котлини Грбуловачког потока, на имању површине једног хектара, налазе се низ објеката у етно стилу, воћњак, ли-вада, језерце... Ту су и занимљив ресторан, конаци, отворена тераса, сала за састанке, етно-кујна...

Смештај: Три конака („Чакмара", „Тлкана". „Амбар-апартмани") са укупно 30 лежајева.

Опрема: Купатило у свакој соби, сателитска ТВ, интернет, кафе бар...

Кухиња: Домаћи сиреви, чварци, кавурма, шваргла, гибаница, домаћи сухомеснати производи, домаћи јогурт... Кувани купус с месом, подварак, паприкаш... Дивљач и птице (зец, срна, дивља свиња, препелица, јаребица...), печења (ћуреће, јагње-ће, прасеће...)...

Могућности: У окружењу је више изузетно атрактивних дестинација: Сокобања, Гамзиград, Зајечар (са богатим Народним музејом, Позориштем, Галеријом...). На дохват су Ртањ и Стара планина, Ниш је удаљен 70 километара, манастир Суводол 10 километара, Грилски манастир 25, a Етно музеј „Равна" 5 километара... У самим „Торлацима" и непосредној околини гости често пожеле да учествују у аутентичним сеоским пословима, на пример у воћарству, брању лековитог и шумског биља, печурака, косидби, припреми зимнице, изради млечних производа, печењу ракије, производњи меда... На располагању су пешачке и стазе здравља, лов, риболов, бициклизам, планинарење, спортови с лоптом. У близини има више ликовних колонија, културно-туристичких манифестација, народних окупљања.

Латковац



Где: Етно село пет километара од центра Александровца на северозапад (220 километа-ра од Беогада).

Опис: У подножју планина Копаоник Гоч и Жељин, ово етно село чине четири реновиране старинске куће. Најстарија има већ 200 година остале су са почетка XX века, све одреда права туристичка атракција и споменик старе српске архитектуре. Уз куће су и амбари, штале, подруми, ресторан, кафе-галерија, етно шоп. Ово је место познатих винара занатлија и уметника. Својевремено, проглашено је најбољим пројектом у областн сеоског туризма од стране Министарства туризма Србије.

Смештај: Пет двокреветних соба, четири трокреветне, једна четворокреветна, конфорне и модерно опремљене.

Кухиња: Традиционална српска.

Могућности: У близини су Врњачка Бања. Краљево, Копаоник... Уз уобичајене туристичке активности на селу, овде су честе уметничко-едукативне радионице (сликарство етно музика, позориште, калиграфија, керамика, поезија, историја, археологија, екологија, стари занати). Прошлог лета је у Латковцу одржан Први дечји фестивал етно-музике („Етновизија") и „Етно-Унион" који је окупио студенте из читаве Европе У близини су на располагању пешачка и бициклистичка стаза, отворени базен, спортски терени... Можете учествовати у бербама воћа и другим пословима. Можете добити и део земље  коју ћете сами обрађивати и све плодове са те парцеле понети са собом или у Латковцу направити зимницу, слатко, сокове... Највећи број гостију долази у време бербе грожђа у Александровачкој жупи, али се лепоте Латковца могу доживети v cвако доба године.










Materijal - Edicija "Etno sela Srbije i serbiatouristguide

Кључ раја




Где - У село Кључ, подно Дивчибара, 10км од Мионице, свог општинског средишта, овај етно центар удаљен је непуних 20км од Ваљева, исто толико од Љига и Ибарске магистрале, а 88км од Београда.

Опис- У оквиру етно центра су ресторан, воденица, вајат-апартман, кућа за помељаре, рибњак пастрмки. Река Лепеница протиче кроз цео комплекс, а њена три крака се при крају поседа поново спајају у један. У старом вајату је поставка ручних радова Удружења жена из ваљевског краја -Нада-. Свуда је у великим дрвеним посудама посађено поврће, као и украсно дрвеће и цвеће. Сликар Слободан Топаловић је осликао шинска кола смаштена усред комплекса.

Смештај - Лепо урећени апартмани су у поткровљу ресторана а смештај је могућ у преуређеној кући за помељаре и вајату крај речице.

Кухиња - Уз општу понуду, доминира традиционална српска сеоска кухиња. Кукурузно и интегрално пшенично брашно из сопствене воденице, пецива печена у сопственој фуруни, месо из сопствене сушаре, пастрмке из сопственог рибњака, сир, кајмак, поврће, печење.. Уз то наравно иду и врхунска вина и ракија.

Могућности - На само 10км од Мионице је и банја Врујици, у близини је и туристички центар Дивчибаре, у оближњем ССтруганику родна кућа легендарног војводе Живојина Мишића (данас музеј). Недалеко је и Равна Гора, где је зачет први герилски ослободилачки покрет у окупираној Европи током другог светског рата (данас су тамо споменик и црква). У парку природе -Рибница- вреди посетити Пибничку пећину (станиште чак 15 ретких врста слепих мишева) И Шалитрену пећину (археолошко налазиште где су откривени трагови живота из периода 20,000год  пре Христа), као и тамошњу стару цркву и школу. Манастири Лелић и Ћелије требало би да буду на неизоставном списку посете. Љубитељи лековитих трава и ѕачинских биљака током летњих шетњи овде могу пронаћи лимунову траву, оригано, нану, камилицу, коприву, зеље и толико тога још...

Сирогојно

Село Сирогојно, удаљено 32 км од Ужица и 24 км од Златибора, налази се на идеалној надморској висини од око 900 м. Први пут се помиње у турском катастарском попису из 1476. године.
 Седамдесетих година 20. века постало је познато по производњи руком рађених џемпера. „Мода Сирогојно“ постала је позната широм света: у Паризу, Риму, Лондону, Бечу, Бриселу, Копенхагену, Токију, Москви итд. Данас „Sirogojno CO“ наставља производњу високо квалитетних ексклузивних модела на домаћем и светском тржишту под именом „Sirogojno Style“, који се могу купити у продајном салону „Sirogojno CO“.
"Старо село" је музеј на отвореном у којем се приказује архитектура, унутрашње уређење зграда, начин привређивања и организација породичног живота људи брдско - планинских предела на Златибору, који је део југозападне Србије као и пространих шумовитих предела динарске области.
Значајно културно средиште села је Библиотека - галерија и Музеј на отвореном „Старо село“, по чему је село такође јединствено. Данас Музеј представља посебну турстичку дестинацију, уклопљену у шири програм туристичке понуде Златибора и бележи велику посећеност. У самом центру села налази се неколико ресторана и кафића.

У близини је село Гостиље (удаљено 12 км), где се налази водопад на реци Катушници и родна кућа Димитрија Туцовића, затим Стопића пећина (6 км према селу Рожанству) и бања Вапа са изворима лековите воде.

Конаци - Смештај
Седам објеката чији су ентеријери прилагођени потребама боравка савременог човека. Налазе се у непосредној близини крчме. Сваки конак има чајну кухињу, дневни боравак са камином, телевизором и телефоном, спаваће собе и купатило. Конаци су различитог капацитета, од двокреветних до петокреветних (укупно 29 кревета). Намењени су за смештај учесника програма Музеја, али се могу наћи и у туристичкој понуди.

Крчма - Исхрана
 Део културног наслеђа сваког народа је исхрана. Негујући традиционални начин спремања јела, у крчми се посетиоцима свакодневно нуде: сир, кајмак, пршута, хељдопита, погачице од црног брашна и други специјалитети по којима је Златибор познат. За организоване ручкове и учеснике програма на трпези ће се наћи: печена јагњетина, пасуљ пребранац, јагњеће сармице, разне пите, колач „старо село“. Уз ова јела служе се традиционална пића: водњика, чајеви од домаћих трава, ракија.

Музеј - Музеј на отвореном у Сирогојну једини је музеј ове врсте у Србији и Црној Гори. Процес преношења, постављања и реконструкције златиборских брвнара у „Старом селу“, започет је према пројекту архитекте Ранка Финдрика и Републичког завода за заштиту споменика културе 1980. године. Иницијатива је потекла од организације домаће радиности из Сирогојна и остварена је упорношћу Добриле Васиљевић-Смиљанић, ангажовањем етнолога Босе Росић, надлежних републичких институција и многобројних сарадника. Споменички комплекс цркве Светих апостола Петра и Павла из XVIII века и Музеја на отвореном стављен је под заштиту закона као културно добро – споменик културе од изузетног значаја. У заштићеној целини, због даљег чувања и презентације, конституисана је 1992. године установа Музеја на отвореном. Као члан Асоцијације сродних музеја Европе, Музеј у Сирогојну своју делатност обавља у складу са одредбама Декларације ICOM-а и основним поставкама европске скансенологије.

Дивљаковац – Букуља

У срцу Шумадије, на падинама Букуље, живи село које ће Вас на тренутак провести кроз магични лавиринт прошлости и испичати Вам чаробну причу Србије деветнаестог века. Село у коме Бајка свакодневно живи, у коме опија бритки, планински ваздух, мирис поља и мирис давних времена... Опуштање у амбијенту из Бајке и благодети и чари Шумадије.


Где Аранђеловац се налази у самом срцу Шумадије, на надморској висини већој од двеста метара, под зеленим окриљем Букуље и у непосредној близини Венчаца. Од Београда је удаљен око 80 километара, а знатно ближи су му Топола, Младеновац, Лазаревац. Има око педесет хиљада становника и врло је познат и занимљив туристички, привредни, историјски, културни и спортски центар овог дела Србије.

Село се налази на 400 метара надморске висине, на Букуљи, нaдoмак Аранђеловца. Састоји се из 6 вајата који датирају још од краја деветнаестог односно почетка двадесетог века. Вајати чувају у себи залутали део српске историје. У соби стари дрвени кревети, ћилими шаренице, кроз прозор поглед као са разгледнице... Топлина коју сваки вајат крије у себи не може се описати, мора се доживети... Пред улазом фењер, мала тераса са дрвеним столом и столицама, цветна башта... Поред врата окачени клипови кукуруза маме птице својом својом бојом злата. Стазе црепуље повезују вајате, расуте по благој падини, као по травнатој ливади. У дворишту дрвене саонице, стари плугови који су преорали многе њиве. Поред плетене ограде уморно дахће сеоски пас...

Вајати
Вајати етно села су имају амбијент који сваком госту пружа уточиште и даје прилику за истински одмор о савременог темпа живота. Гости овде могу уживају у миру природе или да се у потпуности предају чарима рекреације: дуге шетње кроз бајковите пределе – незабораван су доживљај.

Тигањица - прави драгуљ Баната

Етно село Тигањица налази се у Банату, источном делу Војводине, на десетак километара од Зрењанина. Изграђена је на самом улазу у специјални резерват природе Царска бара, са идејом да на маштовит начин дочара живот у Банату.
Овај етно комплекс је конструисан у старом банатском стилу и у њему су приказане верне реплике банатских кућа и начин живота од пре једног века. Има шест соба опремљених рестаурираним намештајем, а препознатиљив је по великој банатској ветрењачи, негованом парку, цветним лејама, етно скулптурама, и наравно ресторану “Трофеј”, који је темељ Тигањице.

Трофеј је аутентичан ловачки ресторан, са одличном националном кухињом и јелима од дивљачи. На улазу у ресторан налази се отворено, украшено огњиште, где се спремају специјалитети испод сача, роштиљ, риба, паприкаши, дивљач, па чак и домаћи хлеб.

Посебна атракција Тигањице је мини зоо врт у којем су смештени петлови, паунови, срне и патке. Али заштитни знак комплекса је медвед Миша, које је пре више од једне деценије, услед несретних околности остао без мајке. Тада је усвојен и одмах постао и остао главна звезда врта.

Како се налази у специјалном природном резервату, Тигањица је изузетно атрактивно место за опуштање и одмор. Освежење се може потражити на купалишту поред Жабаљског моста, где се налази отворен камп, а још ближе је преуређена зрењанинска пескара која је добила изглед зрењанинског мора. За поклонике активног одмора, на располагању су коњи за јахање.

Љубиш - Село Љубиш у које(м) се заљубиш

Љубиш удаљен 15 км од центра Златибора. Љубиш је насеље у општини Чајетина у Златиборском округу, једно од већих Златиборских села које се налази између врхова Муртенице, Борковца и Јасенова.
Просечна надморска висина износи око 850м (најнижи део је 810м, док је највиши врх Борковца око 1000м). Љубиш се састоји из централног дела (центра) и заселака Горњег Љубиша и Доњег Љубиша.

Село је карактеристично по богатству и разноврсне флоре, поготову лековитог биља, печурака и шумског воћа. Кроз њега протиче река Љубишница на којој су изграђени рибњаци калифорнијске пастрмке. У Љубишу је рођен и наш познати песник Љубивоје Ршумовић.

У селу се могу видети старе куће а неке су у  етно стилу. Домаћини вредно раде на враћању старог сјаја селу и озбиљно се баве етно туризмом чекајућу и испраћајући туристе како из региона тако и из целог света.

Специјалитети села Љубиш су мед, пршут, домаћа ракија, јагњетина испод сача, телетина испод сача, кувани купус у земљаном лонцу и остала традиционална јела која једном када пробате увек ћете се враћати. Бићете сведок познатог српског гостопримства и моћи ћете да се одморите као никада пре. Будићете се уз звуке јагањаца а увече ће вас на миран сан испраћати звезде у великом броју.

У близини села Љубиш се налази село Гостиље где се налази водопад који вреди обићи.

Гостољубље - село у селу


Гостољубље је заједно са оближњим етно селима део много већег пројекта под називом Еко село. Налази се у оквиру села Мионице, на обронцима Дивчибара, и на надморској висини од 550 метара. Ово етно село заузима површину од једанаест хектара и уствари представља једно газдинство намењено како сеоском туризму, тако и производњи здраве хране.

Цело Гостољубље је једна очаравајућа брдска атракција састављена од Вајата, традиционалних дрвених српских кућа, међу којима је једна стара око две стотине година.
Сваки вајат је опремљен у духу српске традиције и пружа савршен комфор, посебно после многобројних активности, које туристи могу упражњавати у току свог боравка у Гостољубљу. Посетиоци се могу опробати у спремању зимнице, сакупљању сена, брању малина, сакупљању шљива, лековитог биља или шумских плодова.

Поред активног одмора и упознавања начина живота на селу, понуду овог краја краси нетакнута природа, шуме, ливаде, путељци, пропланци, извори и поточићи. Туристи свакодневно могу уживати у шетњама обележеним пешачким стазама, које се завршавају на брду Субјел. Ово брдо је посебно због своје легенде о изгубљеном благу и представља праву атракцију за сваког авантуристу.

У летњем периоду освежење посетиоцима пружа популарно излетиште Скакавачки водопади, где се одржава традиционална манифестација „Дани сеоског туризма“. А ту су наравно и Дивчибаре, познат планински центар и ваздушна бања, надалеко позната по својим лековитим својствима.

Етно село Вранеша - Златар

Нетакнута природа обојена спокојством свежег ваздуха,пречисте реке и језера који се пресијавају плавичасто-зеленкастим одсјајем,ретке птице, јединствене само у овом региону, прелећу преко пространих шума и цветних ливада. Лековита својства златне планине Златар и гостопримство локалног становништва, само су један од разлога да посетите Етно еко село Вранеша. Све ово, и још много могућности и изненађења пружиће вам јединствен доживљај који ће трајати заувек. Добро дошли у Етно еко село Вранеша!

У хармонији традиције и елеганције

Цео комплекс етно еко села одише прелепом хармонијом традиције и елеганције. Из сваког апартмана и бунгалова пружа се поглед на предивне пределе нетакнуте природе по којој је препознатљива планина Златар. Село је саграђено у духу традиционалне српске сеоске архитектуре од аутентичних, еколошких материјала из златарског краја: црни бор, камен. Дрво је премазано природном смолом, а све куће су покривене ручно цепаном шиндром. У доњем делу централног објекта, коноби и сали за презентацију, поред црног бора, намештај је рађен и од птичјег јавора и цепаног црног бора. Постељина, рукотворине и детаљи у енетеријеру су ручно рађени уз стручни наџор етно тима. У споју старог и новог бришу се границе времена и векова и даје нови импулс животу.
Ресторан домаће кухиње

За госте Етно еко села нудимо националну и вегетаријанску кухињу. Оброци се служе у ресторану, на тераси и коноби. Чувајући традиционалне вредности домаће кухиње сва јела се припремају на отвореном, у огњишту и пекари по старим, домаћим рецептима златарског краја. Гости имају јединствену прилику да пробају златарски сир, хељдопиту и друге пите од ручно развијеног теста, проју од кукурузног брашна, качамак, пршуту, свадбарски купус из земљаног лонца, паприке у павлаци, ајвар... За “слатке оброке” наше домаћице припремају слатко и пекмезе од дрењина, шумских јагода, шљива, јабука.