Žena sa lepezom. Model je erotizovana do granice ukusa, ali distantna i u odnosu na autora i u odnosu na posmatrača slike. Iako je okolina puna živosti implicirane kroz pozadinu i odabrane boje ipak u samom modelu nema toliko intelektualne živosti. Pre se može reći da je slikar vidi kao malo ispraznu i uobraženu osobu, blago koristoljubuivu, decidnu i egocentričnu.

Slika je vrlo statična za razliku od prethodnih i čini mi se slabo uravnotežena. Fali lična inspiracija i stav autora.

Portret Emili Fleg je potpuno drugačiji. Autor očigledno prema modelu ima izrazito prisan i ličan stav. Emili nije tako otvoreno erotizovana ali joj erotski naboj definitivno ne nedostaje. Ona ima direktan kontakt pogledom sa autorom i posmatračima. Tasj pogled je istovremeno otvoren, istraživački, bistar i prijatan. Karakter je blag, ali ne bled. Odabrane boje su umirujuće a ipak otvorene i žive. Opet srećemo floralne motive, plavu i ružičastu boju kao atribute ženstvenosti.

I konačno stižemo do ove  faze koju nismo videli do sad Nuda i Nuda veritas. Provokativna golotinja modela apsurdno ne deluje tako erotično kao zlatne ribice. Nuda veritas deluje kao manifest, žena u svoj lepoti sa stavom, malo gruba, oštrih crta lica, osuđujućeg pogleda, sa lupom u ruci koja jasno simboliše istraživanje sebe i sveta.

U gornjem delu slike su prisutni atributi ženstvenosti kao duga riđa kosa upletena cvećem, šminka, linije ornamenata koje formiraju srca.Tu je i lajt motiv u upadljivom narandžastom polju: Ako ne možeš da se samom sebi dopadneš kroz svoju ideju i svoje umetničko delo činiš nedovoljno ispravno. Mnogo dopadanja je loše. Šiller

Primećuje se da ta prilično agresivna i drska narandžasta preovladava u gornjem delu slike kao neki izraz svesti i intelekta. Donji deo slike je puten, sa plavom pozadinom karakterističnom za slikarev odnos prema ženstvenom. Ispod nogu modela je zmija, simbol ženske zavodljivosti na zlo, tu su i dva simbolična spermatozoida, sa svake strane po jedan.

Mogla bih slobodno da kažem kako me ova slika motivom asocira na Rođenje Venere iz talasa. Samo što je ova žena samosvesna i smela u odnosu prema sebi dok je Venera stidljiva. Svakako slika je svesna provokacija ipućena gledaocu dok je sam autor izostavljen iz odnosa. Na neki način slika je mladalački prepotentna.

Nuda je očigledno isti model i sa istim izrazom provokativne drskosti i samosvesti. Osnovna razlika je u tome što je nuda gravidna i taj svoj graviditet stavlja u prvi plan što je dodatno derotizuje. Ina je okrenuta prema sebi, svom detetu, i potpuno ignoriše četiri apokalipse u pozadini. Ne može se reći da ih nije svesna, nego baš da ih ignoriše hrabrošću majke.

Nju očigledno ne dodiruje nakaznost bolesti sveta, smrt, glad i rat koji čak izgleda privlačno i zanimljivo. Na taj element možda dodatno treba obratiti pažnju jer nije baš u prvom planu ali očigledno da umetnik zapaža taj apsurd smrtonosne privlačnosti rata. Treba zapaziti da sve četiri apokalipse direktno gledaju u nerođeno dete i iščekuju ga.

Raspored boja: Levo u pozadini kao odora bolesti i smrti dominira crna dok neposredno iza žene, iako je to odora glasdi, dominira plava koju slikar povezuje sa ženstvenošću na drugim slikama. Odeća rata je gizdavo ukrašena nekakvim zlatnim ornamentima.

I ova slika je mladalački pretenciozna.

bravo simijon   

prokomentarisacu malo kasnije, ali ne mogu da izdrzim da ne cestitam sad odma'

jako mi je milo sto ti je klimt tako inspirativan za analizu   
jer on to jeste, njegove su slike neverovatno dobar odraz i njegovog vremena, a nose i fascinaciju temama koje su vanvremenske, karakteristicne za citavo ljudsko postojanje- kao sto su eros i tanatos...
sve je prikazano na granici prihvatljivog za njego vo vreme, umotano u magijske oblande dekorativnog ruha secesije, ali ne manje upecatljivo... mistika, tabui, svet snova, ljudski strahovi... sve je tu.

i dalje se dvoumim koje da izaberem...

evo, otprilike, kako su mu koncipirane zene u opusu, tj. kako ih ja vidim

grupa alegorijskih, simbolicnih predstava... medju njima su crvenokose zene koje po meni izrazavaju pozitivne zenske principe (slike nada, zlatna ribica, nuda veritas... ima ih jos)
s druge strane su crnokose zene, njih obavija maslinasto crnkasti ton, indigo plava, mocvarno zelena... (medju njima su srebrne ribice)
ovde bih svrstala i sliku Smrt i zivot, mada malo nategnuto, posto dolazi na kraju opusa, kao suma sumarum njegovog zivota i nagovestaj bolesti i smrti


zene-dame, medju kojima je meni od najlepsih ovaj portret njegove dugogodisnje prijateljice. tu su i druge, brojne zene iz visokih krugova, a sve su obucene, u dekorativnim haljinama koje ih obavijaju kao moderne, senzualne vile

neimenovane zene, kao ova s lepezom, koje su najcesce polunage, mada nije pravilo- one prestavljaju zene sa dna drustvene lestvice, ali medju njima ima i zamaskiranih zena iz boljih kuca sa kojima je slikar imao afere ili je zbog izazovnosti prikaza zeleo da ne budu prepoznate

dopalo mi se simijonino poredjenje radjanja venere i nude veritas 
zaista, ona predstavlja modernu veneru, minimalno idealizovanu, onoliko koliko se mora- radjanje samosvesne, moderne zene
otprilike je to i vreme pojave feminizma i raznih pokreta za oslobodjenje zena
slozicu se i za sliku zene s lepezom- izgleda nije mnogo pokrenula umetnika, a time ni nas 

svakako bih kao parove stavila nudu veritas i nadu,
zlatnu i srebrnu ribicu
... za kraj bih ostavila Smrt i zivot
a u sredini? 

mozda portret emili kao sofisticirane zene po modi i ukusu vremena, dat sa evidentnom toplinom i emocijom, kao pandan njoj jednu neimenovanu (mozda ovu s sesirom), i poljubac (takodje jedna od alegorijskih predstava) kao trenutak zaborava i sjedinjenja muskarca i zene u poljupcu on je zaogrnut u geometrijske ornamente, a ona u cvetne i oble, pozadina je nediferencirana. stoje na ivici cvetne hridi... sto asocira na jednu vrlo kratkotrajnu idilu, tren, na rubu propasti 
sem toga, njih dvoje skupa formiraju falusnu siluetu... 

ovde dodajem galeriji vec prikazanih i predstave salome-judite, zene unistiteljke, koje nose frizure i nakit po tadasnjoj modi, one su lilit zene, one donose nevolje, smrt... za razliku od putene danaje iz grupe crvenokosih sirena

ima tu i prestava zena koje ocito predstavljaju lezbijsku ljubav... kao u savremenoj pornografiji, dve zene koje se vole ili maze bile su vrlo erotican prizor, golicaju musku mastu  ali njih cemo da preskocimo za ovaj put 

Da počnem od poljupca. Muška figura, očigledno autor ili njegov alter ego, dominantna je iako mu ne vidimo lice. On ljubi ali ne prima poljubac što je prva zanimljivost na slici. Na glavi nosi bršljanov venac verovatno kao simbol svog umetničkog uspeha ali i otrova koji je u životu povezan sa uspehom. Zaogrnut je zlatnim plaštom koji opet verovatno simboliše uspeh, ali je i prekriven crnim pravougaonicima koji mene asociraju na grobove i belim koji me asociraju na ništavnost.

Žena koja liči na onu sa prethodnih slika Nade i Nude ovog puta je erotična, nežna, smirena, prosto zamrla u zagrljaju. Ona je ovde samo objekt strasti, a ne i subjekt. Nema samosvesti, nema provokacije, nema odnosa sa gledaocem, autorom, čak ni uzvraćanja ljubavniku. Kosa joj je manje riđa i više protkana cvećem. Telo dato samo kroz siluetu koja je vrlo lepa i privlačna. I na nju se prostire zlatni plašt slave samo što je po njoj dosta ornamenata elipsastog oblika, ja bih rekla očiju i smelo bih primetila da su dezenom posebno istaknute erogene zone.

Pozadina nezanimljiva kao da za ljubavnike ne postoji svet. Postoji samo polje na kome stoje, koje je predivna zelena livada sa puno cveća. Kako si i sama primetila u toj smirenoj ljubavnosti ipak postoji naznaka smrti, provalija na čijoj ivici stoje ljubavnici.



Danae, zanosna riđokosa lepotica koja spava provokativno gola. Sve odiše putenošću, seksepilom zaspale ljubavnice nesvesne posmatrača i sveta. Između njenih nogu teče reka zlatnika. Sad za tu reku treba naći i pravo od dva moguća objašnjenja. Jedno je da žena njene lepote može da se obogati ako iskoristi svoje atribute ženastvenosti umesto da traži samosvest. Drugo da je u pitanju prostitutka koja zarađuje za život svojim telom.

Zanimljive su boje oko figure, sa desne strane draperija od prozirne svile koja asocira na luksuz, sa gornje strane zelena koju smo sretali na nekim ranijim slikama ljubičastu ne umem da protumačim, ali jednom nogom u crnom polju ova lepotica je de fakto jednom nogom u smrti.


Igračica, portret žene koja je verovatno u stvari prostitutka, nešto kao kurtizana ili gejša. Lepa i obnažena bez ikakvog osećaja stida ona je potpuno nezainteresovana za autora i posmatrače. Njen pogled je upućen nekom koga ne vidimo na slici ali nam buket u rukama i još obilje cveća okolo implicira da je to bogati udvarač.

Pozadina je u narandžastim i crvenim, agresivnio seksepilnim tonovima, floralnim motivima, ali postoji nekakva skrivena poruka pozadi levo na panou. Meni je malo teže da sa ove slike prepoznam šta je to. Rekla bih da je u pitanju veliki broj muškaraca u kimonoima, sa čudnom zelenom bojom  kože koja preovlađuje. Da li je to poruka o mnogobrojnim bivšim ljubavnicima, o fatalnosti ove žene ili nepto drugo možda bolje možeš da prosudiš na nekoj većoj reprodukciji.

Još jedna riđa lepotica, fatalna žena sa šeširom i boom od perja. Praktično nam je njeno lice sakriveno osim pogleda koji je uprt negde sa strane, nepristupačan, nezainteresovan za umetnika i posmatrača. Deluje okrutno, sebično i samoživo. Na slici preovladavaju crni tonovi i baš zato se u sredini ističe nekakva simbolična figuracija koja meni izgleda kao paklene vatre i izgubljene duše. Mada je reprodukcija prilično mala i zaista ne vidim dobro.


Tako dolazimo do dve Judite. Kod prve postoji nekakav natpis iznad slike koji ne vidim ali koji svakako daje kontekst. Ona je nakaza muškog, nepravilnog, deformisanog lika. Njeno deformisano lice liči na lice bolesti sa slike Nada. Svoju nakaznost kompenzuje obiljem zlata, nakita, skupocene svile. Telo joj je seksepilno i otvoreno nago, za razliku od lica lepo.


Judit II odnosno Salomaje moderna verzija biblijske priče o zloj Salomi koja svojim plesom sa sedam velova zavodi kralja i za naknadu traži glavu Svetog Jovana. I zaista ova žena izgleda kao zla. Boja kože joj je zelenkasta, kosa crna, izraz lica bezosećajan, nago telo bestidno razotkriveno nije lepo ni privlačno. Okićena sa mnogo nakita, oko nje su sedam tkanina različitih dezena, sedam velova, koje ona nemarno pribire jednom rukom. Ona je sva fiksirana na svoj trofej, mušku glavu koju drži za kosu.

Iako je i muškarac mrtvački zelen njegov izraz lica je smiren. Zanimljivo je primetiti da je čovek koji je prikazan na slici istovremeno ćelav i sa dugom kosom. Rekla bih da je u pitanju lični obračun autora sa nekom osobom koja mu je možda oblatila i uništila prijatelja, ili je sramnom aferom uništila reputaciju nekog nedužnog čoveka.

Čitava slika je smeštena u zlatni ram koji nam daje ideju o povodu ovog obračuna, pohlepi.

poljubac je definistivno njegovo najpoznatije delo:

"Dieses Bild stammt aus Klimt "Goldener Periode", weil er viel Goldfarbe und echtes Blattgold verwendet, um damit Kostbarkeit und religiösen Mythos zu erzeugen.
Es gibt keine Tiefenräumlichkeit, es kommt zu einer starken ornamentalen Flächigkeit. Auf einer Klippe, einem Stück Blumenwiese, sind zwei Menschen umarmt, beide von einem goldenen Schein umgeben.  Die ganze Darstellung wirkt wie ein Traum.
Das Ornamentale ist bei Mann und Frau verschieden,. Dem Mann sind die "harten" Formen (rechteckig, weiß-schwarz-graue Flächen) zugeordnet, der Frau die "weicheren" (blumige, bunte, kurvige Formelemente). Beide bilden zwar eine Einheit, sind aber durch das Ornament doch getrennt. Nur manche Körperteile (Köpfe, Schultern, Arme, Hände und Füße) sind zu erkennen, sonst verdeckt das Ornament den Körper."

Der Kuß ist eines der bedeutendsten Werke von Gustav Klimt und des Jugendstils. Es entstand in den Jahren 1907-1908 und befindet sich nun in Besitz der Österreichischen Galerie Belvedere.

Der Kuß gehört in eine Phase von Klimts Schaffen, welche die „goldene“ genannt wird, weil der Künstler in dieser Zeit eine besonders ausgeprägt von Goldfarben und echtem Blattgold Gebrauch machte. Die Popularität der Bilder jener Zeit mag mit der Verwendung der Nichtfarbe Gold zusammenhängen. Diese die ruft magische, religiöse Assoziationen ebenso hervor, wie solche von schierem materiellen Wert, von Kostbarkeit.

Etwas von dieser Kostbarkeit und dem glanzvollen Schein, die von dem Gold ausgehen, verbindet sich auf das engste mit dem Inhalt des Bildes. Auf einer Klippe, einem Stück Blumenwiese, das nicht als Raumangabe gesehen werden soll, sind die beiden ineinander versunkenen Menschen in eine goldene Aura gleichsam entrückt und durch eine sie umgebende Gloriole zugleich vereinigt und von der Umwelt abgeschieden.

Ganz im Sinne der Ideologie des Jugendstils wird das Paar als „Allheitliches, Kosmogonisches und Naturverbundenes“ geschildert, es befindet sich in einem ganzheitlichen Erlebnisakt. Im Kuß hat er die Spannung von Mann und Weib den beiden Körpern entzogen und an den Gegensatz rechteckiger und runder Muster delegiert. Trieb und Verlangen werden so zu einem ornamentalen Kontrastprogramm verschlüsselt. Klimt zeigt in allen seinen Paardarstellungen kaum etwas von den kommunikativen Aspekten der Liebe. Seine Paare sind selten durch gestische oder affektive Aktivität miteinander verbunden. Die enorme Popularität dieses Bildes beruht vielleicht darauf, dass kein Hinweis auf die Vergänglichkeit und Zeitverfallenheit von Liebe verweigert und weil kulturelle und soziale Bedingungen ausgeblendet werden.

Zusammenfassend kann man sagen, man sieht und fühlt auch das Vertrauen und die Geborgenheit in einer zärtlichen großen Liebe.




Covek vidi i oseca takodje Vernost i Izbavljenje, Spas u jednoj velikoj, neznoj Ljubavi.

videla sam njegove slike, ali ova mi je svarno ostavila najveci utisak ...

jao miro, ne znam nemecki 

poljubac je njegova najpoznatija i/ili najpopularnija slika, porede je sa van gogovim suncokretima po tom pitanju...

inace veliki broj slika obiluje zlatnom bojom, a masa ih je uramljena u zlatne ramove... postoji vise objasnjenja, jedno je da je hteo dati modernu ikonicnost 

hoces da prevedem?

mozes u glavnim crtama, sto da ne... dodaj i svoj utisak, ipak si ti imala privilegiju da vidis njegova dela u originalu 

smatra se da je Poljubac u stvari odraz njegove ljubavi sa Emili, koju smo imali priliku da vidimo kao lepu damu na jednom od portreta ...
meni ta zena na slici deluje kao da se potpuno predaje... ima i zadovoljan, omamljen izraz lica
tu je prikazan odnos pasivno-aktivnog, muskarac koji grli, ljubi i natkriljuje, i zena koja  se topi 
ornamenti na njegovom telu mene asociraju na muski princip, jer su uglasti,cvrsti, pravih linija, dok su na njoj meki, obli, simbolisu zenstvenost
svidja mi se simijonin komentar da je pozadina nebitna jer ih ne zanima svet oko njih, nista sem njih dvoje- zato je prakticno ni nema da smeta 
s tim u vezi, procvetala livada koja se survava pod njenim stopalima dobija na znacaju.. 

a evo i prigodnog tekstica, ali ne mnogo ozbiljnog  


Klimtov poljubac

Dolazi nam Valentinovo, u veljači. Malo ću uraniti s člankom o Klimtu u nastojanju da
obilježim 89 godina od smrti tog čarobnjaka boje i velikoga meštra art nouveaua, smrti koja
pada nekoliko dana pred Valentinovo. A jedno njegovo djelo osobito mi čini poveznicu s Danom zaljubljenih, to je slika POLJUBAC.
Art nouveau, nova umjetnost, / jedna trgovina u Parizu s tim imenom postaje kuma imenu novog
pravca / podržava ideje u književnosti i slikarstvu koje nisu u suglasju s
malograđansko-konzervativnim razmišljanjima, pa tako i na neki način veliča erotiku i
erotsko, bez čega današnja umjetnost literature, filma, glazbe, slikarstva;ne bi
bila niti približno zanimljiva.
Gustav Klimt je snažan lik europske uljudbe i umjetnosti koji bi danas gotovo mogao biti prozvan
erotomanom, s čime bih se složio, ali bez negativne konotacije tog izričaja.
  Njegov POLJUBAC toliko plijeni istodobnošću erotike i prozračne nevinosti, da nismo na
sigurnom o kakvoj je to strasti riječ;neskrivenoj, neobuzdanoj; onoj putenosti kakvu
možda osjetimo jednom ili dva puta u životu kao Jura kad se sjeća prvog
poljupca.
Klimt u taj poljubac, kao i u mnoga druga platna, ubacuje do neskrivene pretjeranosti dekorativnost
i dekorativne sklonosti tadašnjeg carstvujuščeg grada Beča, pa nam ostaje fini okus pozadine
slika koji mami sjećanje na reprodukcije po sobama naših baka koje, pak, pamte krležijansko
KundK vrijeme;eh, nostalgija;???...
Sjedinjost likova na toj slici upravo nas hipnotizira, a nekako je sad i stogodišnjica nastanka
tog djela, pa kad to malo spojimo s Danom zaljubljenih, eto zgode prisjetiti se Klimta.
 
  Volio bih kad bi ovaj moj napis potaknuo nekog dječarca da zgodnu reprodukciju ovog strasnog i
erotičnog, a istodobno tako nevinog prizora pokloni svojoj djevojčici, možda i umjesto
cvijeća ili dorina čokolade s kokosom, kakvu vole neke znane nam damice.
  Lepršavost i kolorizam, sjedinjenje u poljupcu, fanfare ljubavne, orgazmični
ditirambi;uh;odoh ja totalka u ekspresiju, ali nemojte se ljutit, pogledajte sliku i
pridružite mi se u voajerskom ugođaju. Vrijedi posvetiti koju minutu Gustavu Klimtu.
  Dekoracija je njegov način života, u  nekim fazama i životni poziv, ali bezbrižno živi
slikajući dame iz viših slojeva, u duhu razbibrige je i jedan od pokretača i prvi predsjednik
Secesije, pokreta čija razigranost i kasniji utjecaj na europska ne samo umjetnička zbivanja,
prerasta dječačku bezbrižnost Klimta i njegove ekipe./nepotrebno je isticati koliko će
bečka Secesija utjecati na naše ljude, poput Bukovca, Bele Čikoša, Račkog, Meštrovića
etc;/
  Ortodoksni Beč se u početku buni, ali snažne ličnosti pronalaze načina nadmudriti
ustajalost žabokrečine.
Možda je sretna okolnost da umire u veljači 1918. ponijevši na drugu stranu rijeke sjećanje
na svijet u kojem je živio, a koji će nestati samo koji mjesec kasnije.
KLIMTOV POLJUBAC
piše: Dinko Husadžić Sansky, prof.

evo procitah sad da je ova slika po velicini bila ista kao i slika „Die drei Lebensalter“, i kad je prvi put predstavljena, visila je pored ove slike. Naime, imaju isti format i po slicnoj metodi radjena. Pa se pretpostavlja da ove dve slike ustvari predstavljaju celinu, jedinstvo.

dalje, ovo sto si rekla, prikazuje takodje njegovu ljubav prema emili. razlika izmedju desne i leve strane se objasnjava time da kraj ove draperije oznacava Opasnost. Pokazuje Dominantnost muskarca, drugim recima ona nema kud. ili njemu u zagrljaj ili u provaliju.

svetlost je na njenom licu. otkriveni delovi tela pokazuju njenu eroticnost.

stil podseca na ranije Mozaike i Ikone. tako da bi se moglo reci da je ovo ikona dvoje zaljubljenih u kom je muskarac dominantan, a ona uziva u njegovom zagrljaju. sigurnost. oslonac. ljubav.