to nije teorija vec stanje kakvo je bilo tada...ja sam ga prozivljavao i znam...a da li ti verujes ili ne...iskreno me zabole

Bio je hleb jefitinij, ali ga tu i tamo nije bilo. Bila je struja jeftinija, ali je tu i tamo nije bilo jer se elektroenergetski sistem raspadao. Za održavanje EPS-a potrebna je lova i to mnogo love, a većina potrebnih delova se nabavlja iz inostranstva.


To je tipična bolest, vezana za ovu zemlju. Svi su fency svi žive luksuzno, a odakle dolazi lova ?


Oderu roditelje, prodaju očevinu/dedovinu na selu.

Ti si ili nedokazan ili ne citas sta ja pisem?
Ovi ljudi, koji su dosli posle petog oktobra, vode istu politiku koju je vodio Sloba.
U izmenjenim uslovima.Njihova zelja da postanemo pusto ostrvo u evropi, se polako ostvaruje.
Izmenjeni uslovi su: ne ratuje se vise, jer bukvalno nema sa kim izuzev izmedju nas.
Pod pritiskom onih koji nam daju pare na cuclu, su nesto vratili u normalne tokove, neku nazovi prizvodnju smislili i vode istu politiku.
Pitas me zasto? Zato sto nisu u stanju, ne znaju, ne mogu. Ostvariti radno mesto je veoma teska stvar.
Ostvariti radno mesto sa strvinom koja nece, ne moze, ne zna da radi je deset puta teze.
Od javnosti se kriju milion stvari:
Beli Shenghen, zavisi od nas, ne od njih.
SAtrane investicije zavise od nas, ne od njih, od nivoa razvoja samouprave. Tu pogledaj malo kako Dinkic ide u Fiat i razgovara sa pomocnicima direktora. Kod kojeg je on ministra bio? Zasto? Zato sto bi trebalo isklucivo direktor Zastave da vodi te pregovore.
Trece, dobio si od fiata liniju da sklapas neka vozila koja ce ti koristit za internu upotrebu, a ne da osvajas Rusiju Fiatom.
Cetvrto nemas sredjene katastarske knjige, zemljisne itd. Bilo ko dodje, boji se da ce mu sutra doci gazda zemlje i kaze: sikter bre.
Peto, zavisis od para koje su odnesene od srpskih mocnika napolju(ja to nazivam srpkom Moskvom). Izvuku li oni pare iz banaka, imas bankrot za pola sata.
MMF ti trazi samo da manje zhderes, ne u pogledu hrane, nego u pogledu nepotrebnih troskova drzave u administraciji. A sve je to povezano.
Mi idemo krupnim koracima ka Enver Hodzinoj Albaniji. Naravno u izmenjenim uslovima.
Smisljena politika. Drzi balvana tupog, da ne vidi nista i pusti da uzimamo od zapada.
Sta ti mislis odakle one savremene privatne klinike? To je sve humanitarna milostinja, koju su smicalicama dodelili svojim ljudima. Zadji malo u dubinu pljacke i korupcije. Nije onaj doca korumpiran sto uzme 100 evra. On je samo gladan. Korumpiran je vrh koji to radi.
Konacno: isto kao i pre, politika bez strategije, zivot na cuclu, maksimalan profit i daj Boze bankrostvo, jer ce opet da se bogatimo na Human Aid.
nemas ljude od nacionalne odgovornosti. Mozda izuzev mene , jer nacionalna odgovornost ne podrazumeva da ga milkis po glavi i da mu das pape. Nacionalna odgovornost znaci: korbach, tor, bodljikava zica, po potrebi odzak.

nemas ti pojma...jednostavno ne znas ko je eugen slavik ali ga ja znam...iz istog smo mesta...taj ne da je gladan vec moze da kupi tebe i celu tvoju ulicu...ako ne i celo pancevo
njegov cale je bio apotekar u mom mestu...imao je vise zlatnih zuba nego sto ti imas gaca


 

Ma sve je to u redu, ali misliti da je to izvor korupcije, je najveca greska.
Bre mrgec, sitni korpucionasi, zarade na jucerasnjoj ili prekjucerasnjem fakturisanju miliona tona nafte, na 2 centa po litru.Kazem sitni, jer krupni zaradjuju na marzhe, od po 30%, jer mu ovaj u Beogradu da tu povlasticu da kupuje.Ti placas dnevno tu korupciju na svakoj kupljenoj litri.A za to zeleno svetlo daju samo izabrani. Sada ti je malo janije, zasto je Velju udario shlog i otpada mu glava deo po deo.Ne smeta njemu Rasimovi geni, jer imaju isti genetski kod.
Pa znas i sam, onu bedu sto si zaradjivao na benzin kako je slatka bila uz sve muke koje si prolazio.
Prespavas dan dva u kolima na granici, dok docekas da Milos Vlajic bude dezuran sa Rumunske strane.
A to ti je pola tone ili koliko si nosio. Ili nisi mozda preko Vrsca, nego preko Crnje. Da ti ne kazem i ostale 'Rumune'.

Neiskorišćena mogućnost izvoza u Evropsku uniju
Hrana jedini izvozni adut Srbije
Autor: Verica Dragić | 16.03.2009. - 05:00


Poljoprivreda ostaje jedina šansa Srbije da smanji ukupan pad proizvodnje. Standardno loš izvoz može se poboljšati prodajom prehrambenih proizvoda na inostranim tržištima, međutim, zakonska regulativa još nije dovoljno usaglašena sa pravilima EU. Dobijene povoljnosti u izvozu agrarnih proizvoda, kao što su meso i šećer, Srbija ne koristi zbog loše organizacije u sopstvenom dvorištu, a koliko bi to značilo u uslovima velike ekonomske krize ne treba posebno objašnjavati.

Statistika ukazuje da je u Srbiji na prvom mestu po izvozu industrija osnovnih metala, a odmah za njom industrija prehrambenih proizvoda. Međutim, koliko se u oblasti osnovnih metala izvozi, toliko se i uvozi pa se s pravom može reći da najveći izvoz ostvaruje prehrambena proizvodnja.
- Poljoprivreda ostaje jedina šansa da se smanji ili potpuno prekine ukupan pad BDP u Srbiji - izjavio je Svetozar Krstić iz Privredne komore Beograda na seminaru „Prehrambena industrija i tržište EU - mogućnost za srpsku privredu” koji je nedavno održan u Beogradu.
Đorđo Boseti Karkano, menadžer Asocijacije proizvođača hrane i pića EU (CIAA), podsetio je da ekonomska kriza nije mnogo uticala na prehrambenu industriju i da stoga Srbija može izvozom u EU očekivati finansijski uspeh.
- Ima promena u ponašanju potrošača. Ljudi više mnogo ne idu u restorane, biraju jeftiniju hranu, ali su količine koje se kupuju ostale iste. U ovom sektoru nema porasta, ali nema ni pada, što je veoma dobro - rekao je Karkano.
Da bi hranu iz Srbije plasirali na tržište EU mora se zadovoljiti visoki standard EU. U namirnicama ne sme biti nedeklarisanih alergena i mora se dati precizna specifikacija svih sastojaka koji mogu uticati negativno na ljudsko zdravlje. Pošiljke moraju biti unapred najavljene i prijavljene na graničnim kontrolnim punktovima, sa svim sertifikatima, a proizvodi moraju poticati iz odobrenih zemalja i ustanova. Međutim, ovu proceduru trebalo bi da olakša zakonska regulativa koju Srbija još uvek nema.
Branislav Raketić, savetnik za bezbednost hrane Ministarstva poljoprivrede, kaže da će Srbija uskoro doneti zakon o bezbednosti hrane, usaglašen sa regulativom EU.
- Zakon će naložiti formiranje stručnog saveta za bezbednost hrane. Pripremićemo vodiče, imaćemo regionalni centar, ali je bitno reći da sertifikacija prema HACCP (Hazard analysis and critical control point) nije obavezna već dobrovoljna. Zakonska obaveza proizvođača biće da implementiraju sistem samokontrole u proizvodnji. Srbija ima potencijal, ali moramo apsolutno da ispunimo kriterijum bezbednosti hrane - upozorava Raketić. On napominje da svi proizvodi moraju imati geografsko poreklo i da Ministarstvo poljoprivrede apeluje da Zakon o geografskom poreklu pređe u njegovu nadležnost.
Stručnjaci Asocijacije proizvođača hrane i pića EU (CIAA) predstavili su okupljenim privrednicima pravila i mogućnosti prodaje naših proizvoda na njihovim tržištima. Svi oni tvrde da su vrata njihovih zemalja otvorena za srpsku prehranu, ali da moramo da rešimo probleme zakonske regulative i podignemo pojedinačnu odgovornost svih učesnika u tom lancu.
Miodrag Veselin iz Privredne komore Beograda kaže za „Blic” da Srbija ima dovoljno prehrambenih proizvoda kojima može da konkuriše na tržišta EU, ali da većeg obima izvoza nema zbog naših unutrašnjih problema.


- Na prvom mestu je izvoz telećeg i junećeg mesa, tzv. bebi bif. Imamo dozvolu za izvoz 8.700 tona godišnje tog mesa, ali jedva ostvarimo 2.000 tona. Problem je postići tu proizvodnju. Na drugom mestu je šećer. Ali ni tu ne dostižemo kvotu od 180.000 tona godišnjeg izvoza šećera jer šećerane ne mogu da ugovore proizvodnju šećerne repe na veće količine. Na trećem mestu je semenska roba zemunskih i novosadskih instituta - kaže Veselin.
Voće je takođe veoma traženo u EU, ali je problem njegov kvalitet i bezbednost u Srbiji. Zapravo, posedi proizvođača su usitnjeni, a proizvodnja je neujednačena. Šansu za veliki izvoz pruža i sveže povrće, ali srpska privreda ima poteškoća da ono zaista bude sveže kada ga izveze. Kvotu vina od 63.000 hektolitara takođe ne možemo da ispunimo jer nemamo grožđa. Potencijala ima i u proizvodnji mleka.
Milan Prostran, sekretar udruženja za agrar Privredne komore Srbije, kaže za „Blic” da za ispunjavanje kvota treba imati dovoljno investicija koje manjkaju našim proizvođačima.
- Nema vinograda. Imamo šest klanica koje mogu da izvoze to meso u EU, ali nema teladi i junadi. Specijalnih hladnjača za izvoz svežeg voća i povrća imamo dve ili tri, a to je nedovoljno. Za jagodičasto voće treba imati specijalna vozila. Mnoge su nam proizvodnje propale. Treba ohrabriti i male i velike proizvođače, a za to treba novca. I vremena. Muka je u Srbiji, ali dobro se snalazimo u odnosu na pare koje imamo - objašnjava Prostran.
A kada jednom osvoji strana tržišta, Srbija će morati da vodi računa o zaključku evropskih stručnjaka: „Da biste izgradili poverenje potrebne su godine, a za njegovo uništenje nije potreban dokaz, dovoljna je - sumnja.”

Donga: Sve kreće od primarnog proizvođača
Dario Donga, italijanski stručnjak za bezbednost i kvalitet hrane, podsetio je srpske privrednike da su primarni proizvođači prvi odgovorni za proizvod.
- Odatle počinje odgovornost, ali i ostali u lancu moraju da obezbede zdrave uslove. Hrana koja može ući u EU nije samo ona koja vas neće otrovati, već i ona koja ne stvara bilo kakve drugačije efekte u pogoršanju zdravlja. Recimo, kod ribe treba obratiti pažnju na koncentraciju teških metala i njihov uticaj na potomstvo. Zato je jedan od uslova i ispitivanje genotoksičnosti supstanci. Zatim, alergeni u hrani. Oni se moraju navesti na deklaraciji. Treća stvar su bilo koji drugi razlozi koji bi smetali bezbednosti hrane. Isto je i sa stočnom hranom koja može da sadrži, recimo, melamin čiji nam je loš uticaj na goveda već poznat - objasnio je Donga. On savetuje proizvođače da registruju svaku fazu proizvodnje, jer im to može pomoći u slučaju mogućeg incidenta.

LSV: Pravilnici o kvalitetu stari više od 30 godina
Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) ocenila je juče da bi što pre trebalo da bude usvojen novi zakon o bezbednosti hrane, kako bi se uveo red na tržištu i građani poštedeli proizvoda opasnih po zdravlje.
U saopštenju povodom 15. marta Međunarodnog dana zaštite potrošača, LSV je upozorio da još nisu definisani procedura, kvalitet i standardi koje su uvoznici dužni da ispune.
Ta stranka podsetila je da su pravilnici o kvalitetu proizvoda stari više od 30 godina i pozvala nadležne da što pre počnu usaglašavanje domaćih propisa s propisima Evropske unije.

Šta treba promeniti u prehrambenoj industriji

Abeceda kvaliteta hrane EU:
bezbednost
higijena
kontrola

vino
povećati broj vinograda

povrće
obezbediti hladnjače i adekvatan prevoz

voće
nabaviti specijalne hladnjače i vozila, povezati „usitnjene” proizvođače

šećer
ugovoriti veću proizvodnju šećerne repe

Izvor: Blic

@Anea
Bas lepo si ovo postavila. Ima tu istine ali, ali, ali
Neka oni nas ne uce sta je hrana. Navikli celu svoju populaciju u EU da jede plastiku sa aditivom g*na i nazivaju to hrana5.To njihovo lepo meso, prelepe boje, kada ga ostavis na sobnu temperaturu smrdi gore od crkotine.
Iz mleka i mlecnih proizvoda su dusu izvadili a jaje ne znaju sta je.
Kod nas su poceli da im titraju standarde pa sada od ovog hibridnog kukuruza ne mozes jedan posten kacamak napraviti.

Ali zato, znaju da prodaju po 15 funti kilo Velske jagnjetine, sto ti je pandan nasem Pesterskom jagnjetu.
Ne sporim da treba sredinu ocititi, svakako, narocito reke, ali nemamo mi neku beliku industriju da smo to mogli zagaditi u nekoj alarmantnoj meri. Fabrike kraj reka moraju da menjaaju usis na potiss i tako vodu koju usisava, mora da je precisti hoces neces. Takodje tu su i kazne ne novcane, nego zatvaranja fabrike bez ikakvog razmisljanja, kada ce radnicima da isplate markice, regrese i tople obroke.
Nasa sansa jeste poljoprivreda gde trebas iskoristiti u prvom redu energiju, a to je pravljenje etanola, biodizela i metanola, iskljucivo za poljoprivrednu logistiku. Dakle da ne zavise cene od uvoznih energenata.
Probam nesto naivno da uradim, ali posle stanem pa mislim se za koga dodjavola? Samo gubim vreme.
http://futureenergyevolution.com/SEA/ethanol.php
Mi  od poljoprivrednog otpada mozemo resiti svoje energetske probleme na selu, a to je 50% stanovnistva ove zemlje. I vise. Onda bi se sve isplatilo.
Ali partizanska kopilad u gradovima ceka burek, Kurir i pivo.A to su glasovi. Onda je resenje mnogo lakse, MMF pozajmica, Putinova slika pa dokle ide.

Sve tehnologije za takav jedan poduhvat su postojece ovde kod nas.Sve se moze uraditi za dve do tri godina, za pet godina da pevas. ali, ali ali 

da 50% stanovnika zivi na selu nema sanse 

A koliko mislis da zivi? Srbija je ruralna zemlja. Nemam statistiku ali ja mislim da ima taj odnos.
A i nasa dichna radnicka klasa, kada ponestane love od prodaje gaca od cega ce da zivi? Vec odavno radnicka klasa ide u obliznjim selima pa pokrade seljaku sve sto je posejao. Kada bude usvojen adekvatan zakon o zastiti svojine i kada ce puska da pocne da radi, naterace ga nevolja da savije grbacu.
Od cega ce da placa struju kada bude privatizovano? Mislis da ce neko da mu kupuje markicu kada bude gsp privatizovan? Ili mislis da kada budes bankrot neces privatizovati? Prodaces za bud zasta kao i sve ostalo, da jos malo papas za djabaka. Sta je 2 milijarde? Dva meseca zhdranja. Gradovi imaju 30% nepotrebnog sljama, kupi kilo srptva na kalenicu i trazi gde da se izivljava, a kurtoni i svinjari ga podrzavaju jer im treba glas.
Sto pre ocistis taj sljam to bolje po drzavu. Ako ga ne ocistis ti, ocistice ga drugi.

O, da imali smo... posebno tesku... nepotrebno je razvijana teska industrija iako nismo imali dovoljno prirodnih resursa...
A tu je i preterana upotreba hemikalija...
Za mene je jako porazavajuci podatak da u nekim seceranama vec godinama nije upaljena visoka pec (ako cemo iskreno, slicno je i u Hrvatskoj), a da je prinos... pazi sad... sljive po hektaru veci u Sloveniji nego u Srbiji...

Srpski domacini koji se bave proizvodnjom voca uglavnom se vode logikom "krknes u zemlju i streses u leto\jesen"... a nije tako... mora da se podrezuje, mora da se neguje... ne samo da se poprska i strese...

A voce i povrce iz bio vrta je vise puta skuplje od ovog hemijski tretiranog...
Na srecu... mi imamo dosta potencijala i zagadjenja je mnogo lakse ukloniti nego npr. u Engleskoj ili Nemackoj...