OTPOR je mera otpornosti koju pruza neki element  struji u stujnom kolu i obeležava se sa R. Jedinica mere otpornosti je OM i  obelezava se sa  Ω. Najjednostavniji primer kako  su otpornost i struja povezani vidi se na primeru vodene brane na jezeru.



U ovom primeru voda nam predstavlja struju, nivo vode u brani predstavlja napon (što je nivo vode veći to je i želja vode da iscuri kroz rupu na dnu veća). Cev kojom je dno jezera spojeno sa elektricnim generatorima nam predstavlja provodnike struje (žice), dok nam ventil na cevi predsavlja otpornost. Zavrtanjem ventila smanjujemo na tom mestu širinu cevi pa se protok vode smanjuje onoliko koliko koliko smo povecali otpornost ventila.

Kapacitet je veličina koja pokazuje koliko neko telo može da sadrži naelektrisanja u zavisnosti od napona na tom telu, odnosno kapacitet je nepromenjiv za posmatrano telo. Kapacitet se obeležava sa C, jedinica mere je FARAD i obeležava se sa F, pa je C=Q/U

Snaga je veličina koja pokazuje koliko je električne snage neki element predao ostatku kola, odnosno koliko je prihvatio. Snaga se obeležava sa P, jedinica mere joj je VAT i obeležava se sa W. Ako neki element u kolu poveća struju ili napon koju predaje (ili prihvata) poveća će se i  predata (prihvaćena snaga). To se može napisati kao P=U*I

Transformacija struje i napona je neophodna, recimo pri prenosu električne energije na daljinu da bih se smanjili gubici jer je potrebno da struja bude što manja, a napon što veći. Ovo je ostvarljivo trans- formatorima pod uslovom da se prenosi naizmenična struja, jer je uslov da bih dobili stuju u izlaznim namotajima, da kroz njih prolazi promenjivo magnetno polje koje sa može dobiti samo proticanjem naizmenične stuje kroz ulazne namotaje. Smanjenje struje se dobija na račun povećanja napona tako što ulazni namotaj ima za  N manje namotaja od izlaznog, pa je  izlazni napon za N puta veći od ulazno. Kako je ulazna snaga jednaka izlaznoj, a snaga jednaka P=U*I, dobija se da je izlazna struja  N puta manja od ulazne.

Poluprovodnici P i N tipa - PN spoj

Glavni elementi u elektronici jesu poluprovodnici.Najcesce se za izdaru elemenata koriste silicijum i germanijum (Si,Ge).Kod poluprovodnika razlikujemo polupr. P i N tipa.Oni se formiraju tako sto se na cist Silicijum(njega uzimamo kao primer) dodaju trovalentne,odnosno petovalentne primese,te se kao glavni nosioci naelektrisanja kod poluprovodnika P tipa (kome se dodaju trovalentne primese) pojavljuju slobodne supljine,tj da nazovem laicki to sve "1 elektron manjka" a kod polupr. N tipa se dodaju petovalentne primese i kao glavni nosioci naelektrisanja tu se izdvajaju slobodni elektroni.direktnom fuzijom polupr. P i polupr. N tipa dobija se PN spoj koji je osnova svih elemenata elektronike,no o tome kasnije kroz uvod o njima...

Tranzistori

NPN tranzistor je jedan od dva tipa bipolarnog tranzistora (drugi je PNP tranzistor). Slova N i P se odnose na većinske nosioce naelektrisanja unutar različitih delova tranzistora. Većina tranzistora koji se danas koriste NPN tipa, pošto se najlakše izrađuju.

NPN tranzistori se sastoje od sloja P-dotiranog (primesa je često bor) poluprovodnika (baze) između dva N-dotirana (primesa je često arsen) sloja. NPN tranzistori često rade sa emiterem priključenim na masu i kolektorom na pozitivnom naponu.

Korisni savet za prepoznavanje simbola NPN tranzistora je da se pogleda u deo slike koji predstavlja emiter. Ako strelica ide od baze, onda je to NPN bipolarni tranzistor. Ako strelica pokazuje ka bazi, onda je to PNP bipolarni tranzistor.

javljam se i ja kao elektrotehnicar racunara 
------------------------------------------------------------------------------



izvor : wiki

______________________________ ______________________________ _______________________/


~R

i sada moj omiljeni predmet digitalna elektronika 
_________________________________________________/

SR флип-флоп



Симбол SR флип-флопа реализованог НИЛИ колима

SR флип-флоп има два улаза S и R по којима је и добио име. Улаз S се назива сетујући улаз (енг. set - поставити), док је улаз

ресетујући улаз (енг. reset - поништити).

Постављањем улаза S у логичко стање 1, а улаза R у логичко стање 0 излаз Q се поставља у стање 1, а излаз Q' у стање 0. Уколико се на

улаз С доведе логичка 0, а на улаз Р логичка 1 на излазу Q се добије логичка 0, а на излазу  логичка 1.

Ако се на улазе S и R истовремено доведе логичка 0, на излазу се не дешава никаква промена, док се истовременим довођењем

логичке 1 узрокује непредвиђено стање на излазу, па се ова комбинација назива забрањено стање.

Најчешћи начин записивања рада флип-флопа је коришћењем таблице стања:

S   R   Qn   Qn + 1
0   0   Qn   Qn
0   1   x   0
1   0   x   1
1   1   x   неодређено

Из ове таблице се директно добија једначина:



и уз чињеницу да је за дозвољена стања на улазу SR=0, добија се простија једначина:



izvor : wiki
___________________________________________________________________________________/

~R

JK флип-флоп



JK флип-флоп надограђује рад SR флип-флопа третирањем стања S = R = 1 као наредбу за "обртање". Комбинација J = 1, K = 0 је

команда да се сетује флип-флоп; комбинација J = 0, K = 1 је команда да се ресетује флип-флоп; а комбинација J = K = 1 мења излаз у

логички комплемент своје тренутне вредности. Када је J = K = 0, излази флип-флопа ће задржати своје претходно .

Таблица стања флип-флопа је:

J   K   Qn   Qn + 1
0   0   Qn   Qn
0   1   x   0
1   0   x   1
1   1   Qn   

Карактетистична једначина JK флип-флопа је:



Шема JK флип-флопа реализованог НИ колима и SR леч колом.   

Промена стања JK флип-флопа се због присуства И кола може вршити само када је окидни импулс активан на високом нивоу. Како

стања на излазу мења и стање на улазу логичких кола, тако да се ресетовани флип-флоп може поново сетовати ако је окидни сигнал

још увек активан. Коло са слике десно ће исправно радити само ако је окидни сигнал врло кратак, односно краћи од кашњења кроз

логичка кола и SR леч коло. Како су временска кашњења одложна великим варијацијама услед производних толеранција и промена

амбијента, рад оваквог флип-флопа може бити непоуздан. Стога се JK флип-флопови увек реализују помоћу сложенијих

конфигурација са мастер-слејв или ивичним окидањем.

       
Временски дијаграм JK флип-флопа.


izvor : wiki


______________________________________________________________________________________////\\\\__________________/


~R

Булова алгебра

Булова алгебра је део математичке логике - алгебарска структура која сажима основу операција И, ИЛИ и НЕ као и скуп теоријских

операција као што су унија, пресек и комплемент. Булова алгебра је добила назив по творцу, Џорџу Булу енглеском математичару из 19.

века. Булова алгебра је, осим као део апстрактне алгебре, изузетно утицајна као математички темељ рачунарских наука.

izvor : wiki

______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________//

~R

Кодер

У дигиталној електроници, кодер је комбинационо коло које врши кодовање. Кодер се састоји из n излаза, сигнала дозволе, док може

имати 2n (потпуни кодер) или 2n-1 (непотпуни кодер) улаза. Кодери такође захтевају улазе за напајање и масу.

izvor:wiki

______________________________ ______________________________ ______________________________ ____________________/

~R

Transformator je uređaj koji transformiše jedan naponski (i strujni) nivu u drugi, koji može biti manji ili veći od prvog. Uglavnom se koristi za smanjenje napona sa 220V na napon koji je potreban za napajanje potrošača (najčešće korišćene standardne vrednosti napona su 6V, 9V, 12V, 24V, 48V).
Sastoji se od bar dva kalema, primar i sekundar, a može da ima i nekoliko sekundara za različite napone, i (u slučaju struja niske frekvencije - 50Hz-60Hz) metalnog jezgra sastavljenog od limova najčešće EI oblika.



Da li će napon na sekundaru biti veći ili manji od napona na primaru zavisi od odnosa namotaja na kalemima.
Ako je broj namotaja na primaru veći od broja namotaja na sekundaru, napon na sekundaru će biti manji, i obrnuto.
Transformator radi na principu elektromagnetne indukcije, tj. fluks koji potiče od elektromagnetnog polja primara prolazi kroz kalem (sekundar) i u njemu se indukuje elektromotorna sila (ems).
U šemama, NF transformator sa jednim sekundarom i  jezgrom se označava na sledeći način







by Burek webteam

Ispravljač

Ispravljač je statički pretvarač električne energije naizmenične struje u električnu energiju jednosmerne struje. Ispravljač služi kao jednosmerni izvor napajanja koji ima zadatak da generiše jednosmerne konstantne napone, čija vrednost ostaje u zadatim granicama pri promeni struje potrošača.

U opštem slučaju ispravljač sadrži:

   1. mrežni transformator;
   2. blok ispravljačkih elemanata, diode;
   3. filter, za izravnavanje, „peglanje“, jednosmernog napona;
   4. i naravno priključak za potrošač.

Uloga mrežnog transformatora je da prilagodi napon mreže na potreban nivo jednosmernog potrošača, ali i da izvrši galvansko odvajanje izlaznog jednosmernog napona od mreže. Tip transformatora se određuje na osnovu izlaznog napona i snage koja se kroz njega prenosi.

Funkcija bloka ispravljačkih elemenata je pretvaranje prostoperiodičnog napona u jednosmerni pulsirajući napon. Njegov rad se zasniva na ispravljačkom svojstvu poluprovodničkih dioda.

Filteri u ispravljačima imaju zadatak da iz jednosmernog pulsirajućeg napona izdvoje konstantnu komponentu srednju vrednost. Uloga filtera se može formalno objasniti preko razlaganja izlaznog signala sa ispravljačkog bloka u Furijeov red tako, da niskopropusni filter propusti samo konstantni član. U fizičkom smislu se uloga filtera može objasniti u smislu da je filter sastavljen od akumulacionih elemenata koji snabdevaju potrošač energijom kada napon sa ispravljačkog bloka padne na malu vrednost.

Naprednije izvedbe ispravljača u sebi mogu imati i stabilizator izlaznog napona ili struje.


-Polutalasni ispravljač

U polutalasnom ispravljanju samo se pozitivna ili samo negativna poluperioda naizmeničnog napona propušta kroz ispravljač, što zavisi od polarizacije diode. Time se na izlazu dobija svaka druga poluperioda sa nultom vrednošću između. Ovakav tip ispravljača se koristi kada se želi ušteda na materijalu. Mana mu je što otežava filtriranje, pa se stoga primenjuje samo za izuzetno male snage potrošača, kojima ne smeta talasast napon.




-Ispravljač sa transformatorom sa srednjom tačkom

Kod ovog ispravljača na izlazu se dobijaju obe poluperiode. Kada je napon na sekundaru transformatora pozitivan, provodi dioda D1, a dioda D2 je inverzno polarisana i ne provodi. Kada je napon na sekundaru transformatora negativan, provodi dioda D2, dok je dioda D1 inverzno polarisana. Međutim, u slučaje negativne poluperiode, dioda D2 je tako vezana za potrošač, da tu poluperiodu potrošač vidi kao pozitivnu.


Dioda, upotrebljena u ovom ispravljaču mora da imu maksimalnu nominalnu struju veću od najveće očekivane struje potrošača. I probojni napon veći od dvostruke maksimalne amplitude napona na sekundaru transformatora. Prvi uslov štiti diodu od termičke destrukcije, a drugi obezbeđuje funkcionisanje ispravljača tako što dioda ostaje neprovodna pri inverznoj polarizaciji. Takođe se mora koristiti transformator sa dva namotaja na sekundaru, što povećava cenu iospravljača.


-Ispravljač sa Grecovim spojem

I ovo je punotalasni ispravljač. Kod ovog ispravljača, u svakoj poluperiodi, uvek provode po dve diode.



Dioda upotrebljena u Grecovom spoju treba da ima maksimalnu nominalnu struju veću od najveće očekivane struje potrošača i probojni napon veći od maksimalne amplitude napona na sekundaru transformatora. U odnosu na prethodni tip ispravljača, Grecov spoj ima brojne prednosti jer koristi transformator sa dvostruko manje navojaka na sekundaru i diode sa dvostruko manjim probojnim naponom. Mana je upotreba četiri diode, ne zbog utroška materijala, već zbog dvostruko većeg pada napona na diodama i veće disipacije snage, odnosno zagrevanja. To je pogotovu nepovoljno kada se generišu mali jednosmerni naponi, jer se koeficijent korisnog dejstva ispravljača veoma smanjuje.


-Filteri za ispravljače

Polutalasni i punotalasni ispravljači su dovoljni za stvaranje jednosmerne struje, ali ni jedan ni drugi ne isporučuju potrošaču konstantnu jednosmernu struju. Da bi se dobila konstanta jednosmerna struja na izlazu mora se koristiti kolo za peglanje napona. Najjednostavniji oblik tog kola jeste sa kondenzatorom paralelno vezanim sa ispravljačkim blokom.



Dok napon na izlazu ispravljača raste, on puni kondenzator i istovremeno isporučuje struju opterećenju. Nakon četvrtine periode, kada napon ispravljača dostigne maksimalnu vrednost, kondenzator je napunjen do maksimalne vrednosti. Nakon ovoga napon na ispravljaču počinje da opada. To izaziva pražnjenje kondenzatora kroz opterećenje. Ako je kapacitivnost kondenzatora dovoljno velika, kondenzator će se sporije prazniti nego što opada napon na ispravljaču. Tako potrošač dobija napajanje sa manjom „talasnošću“. Ukoliko je kapacitivnost kondenzatora veća to će talasanje napona biti manje. Zato se u ovim slučajevima najčešće koriste elektrolitski kondenzatori. Da bi se još više smanjila talasnost napona, može se koristiti P filter. On se sastoji od kondenzatora i prigušnice.





Izvor: Vikipedija