aleksa

Svaka cast za detaljno predstavljanje.

Жук-АЕ AESA детектује 1м^2 на 87 км.
То је према формули коју је поставио Бф: 130км / sqrt(sqrt((5 м^2 / 1м^2)).

На неки начин је и логично да AN/APG-80 AESA детектује циљ на већој даљини од Жук-АЕ јер има већу површину антене и већи број модула (1050 наспрам 680).
Према истој формули AN/APG-80 детектује циљ површине 5м^2 на 194км.

Према Фазотрон презентацији Жук-АЕ са 1018 модула има детекцију 5м^2 на 200км што би било у складу са AN/APG-80 јер би имали сличан број модула и површину антене.

Стога можемо да закључимо да се подаци за AN/APG-80 односе на циљ површине 1м^2.

Иначе према Фазотрон презентацији ово су резултати летних испитивања Жук-АЕ.


Выполнены 20 работ:
— Работы с земли по цели МиГ-29 (3 работы)
  Dобн = 61 -72 км
— Работы в воздухе по цели МиГ-29 (15 полетов)
  Dобн = 60 - 148 км (вППС и вЗПС)
— Работы в воздухе по цели МиГ-29 (2 полета)
  режим ближнего маневренного боя
— Работы в режиме радиолокационного
  картографирования с разрешением 5м*5м

Дакле Жук-АЕ детектује други МиГ-29 на 148км (у предњој полусфери).

shto se tiche DDS i AESA radar-a ,na nekom indijskom forumu sam nashao ovo u vezi Vixen 500E (mali britanski radar za lake avione ) :

Let me go a little bit deeper into technology here.

It is already explained how the beam is formed by making a number of emitters radiate waves with specific phase relationship. That is transmission. Let us now see reception.

The beam concept is bidirectional. Just like a dish antenna can both transmit and receive, the phased array can also trasmit and receive. All you need is to add the individual received signals with proper phase relationship.

Let us see how PESA works. You have a single high power signal source feeding a number of emitter modules. The emitter module just contain a variable phase shifter and an antenna element (simplified view!). There is no amplification of the outgoing signal. It just changes the phase of the signal. the received signal also pass through the same phase shifter and gats added up at the back.

You can see that you can not split or group the individual emitters in this technique.

In the first gen AESA, you just add active circuitry (amplifiers) into the individual modules. They are still fed with a master signal, because they should be synchronous to each other PRECISELY. This master signal is phase shifted and fed to a power amplifier. the received signal is fed through the phase shifter and combined at the back. The russian AESA projects have this scheme according to available info.

This scheme also can not do multiple roles for the modules, so it do not offer any functional advantage over PESA. However, it improves reliability and power efficiency.

Next improvement is using multi-channel TX/RX modules. Each module can be fed with multiple master signals. One channel can be selected at a time for operation. So, with a four channel system (eg. APG-79), you can form four different beams at the same time. Note that one module can do only one function at a time, so you got to divide up the modules. The received signals also travel back the same way.

Now, THAT PESA can not do. But this scheme makes the TX/RX modules to cost more and ulky.

The second gen AESA (eg Vixen) uses Direct Digital Synthesis (DDS). Here the outgoing signal is NOT from a master. It is generated using DSP techniques. You still nees a master clock, so all the modules are synchronized in frequency and phase. Each module will have DSP and processors and the master RC will talk to them setting up various waveforms and phases.

This scheme can generate any combination of waves, limited only by software. But this has a major problem. that is received signal.

In the previous techniques, the received signals just passed through the same phase shifter and automatically combined with proper phase relationships. The DDS system need to do it using DSP, the same way it generated the transmit signal. So, the received signal is DSP procesed at the module itelf.

In previous models, you do DSP processing at the combined signal, which has more amplitude. Here we have to process a lower amplitude signal, so the signal to noise ratio is much lower. So, the effective sensitivity of the receiver is much lower here. That in fact offset a lot of advantages.

But there are remarkable adantages. You are no longer limited to a single frequency. You can transmit and receive a spread spectrum signal. You can do frequency hopping. Also, you can do a lot better in weapon guiding, where receiver sensitivity is not THAT important.

And the blessing and curse of this system is the dependance on software. You can smarten or dumb down the performance without anyone knowing it. the manufacturer can provide a friendly user country with a software development kit with libraries, so the user country, like India can create kick-ass modes themselves. Or, the manufacturer can do it the Microsoft Way, by exporting a dumbed down library and SDK.

I have not seen any info about any American Radars, (incl APG-77) to have this architecture, but it may be in fact.

And finally, the photos of the AESA modules of DRDO indicate they belong to the last category.

uzeto sa :
 
http://forums.bharat-rakshak.com/viewtopic.php?f=10&t=1042&st=0&sk=t&sd=a&start=160

-----------------

Читао сам и раније о овом радару.
На сајту произвођача нигде не пише да сваки модул има свој DDS.
http://www.selex-sas.com/EN/Common/files/SELEX_Galileo/Products/Vixen_500E.pdf

Кажу да користе DDS као синтезатор, али на крају крајева то  може да користи било који радар као метод за добијање сигнала.

Додуше пише "no waveguides" али то опет не мора да значи да је DDS на сваком модулу. Можда група модула дели синтезатор те нису потребни таласоводи у класичном смислу те речи (метална цев правоугаоног попречног пресека) јер је удаљеност мала.

Информације су штуре о Vixen 500E. Сасвим је могуће, чак врло вероватно да сваки модул има свој DDS али заиста није у реду што крију свој величанствен успех  као змија ноге.

Главни проблем је што су (макар ови комерцијално доступни) DDS  фреквентно ограничени те се не могу директно користити у радарима. Њихов спектар је неколико стотина мегахерца што је недовољно за радаре који оперишу у опсегу од 8 до 12 GHz.
Њихово коришћење је могуће уз хибридни приступ где се комбинује дигитaлна и аналогна синтеза . На пример, простим речима, дигитални део створи сигнал од 321 МHz аналогни део подигне за 8 GHz и на крају добијемо сигнал од 8.321 GHz уз наравно шум итд. Проблем је како то све сместити на мали простор. Ту много чега треба да стане, и фазно затворена петља и филтери, појачивачи миксери. Фреквентни опсег није много велики.
То је разлог зашто Американци на првом месту и праве DDS који раде у већем фреквентном опсегу да би избегли ту муку.

Волео бих да за Vixen 500E има више информација.
Могли би да се угледају на Русе по том питању и пусте неку детаљнију информацију и слику у народ.

Bravo,bravo.
Vidi se da covek zna znanje!

Још мало у вези "дигиталних радара".

Дигитални радар захтева релативно јаке процесоре на сваком пријемно предајном модулу којих има до 2000 на једној антени те је од велике важности да потрошња сваког од тих процесора буде мала.

Најпознатија компанија која производи DDS (Direct Digital Synthesis) чипове јесте Analog Devices.
Њихов каталог DDS можете видети овде:

http://www.analog.com/en/rfif-components/direct-digital-synthesis-dds/products/index.html

Руси са друге стране имају и свој производ, двоканални 1508ПЛ8Т компаније Елвис.
http://multicore.ru/index.php?id=466


Руси кажу да карактеристике њиховог не уступају америчком AD9858.

Цена AD9858 на 1000 комада јесте скоро 50 долара. Дакле за један AESA радар од 2000 модула треба оздвојити 100 хиљада долара само за овај чип. А где је остала електроника? Баш је скупо.

Као што рекох комерцијални DDS ствара сигнал до 400 МHz што је недовољно за радаре у Х дијапазону који раде на 8-12GHz тако да тај сигнал треба подићи на одговарајући ниво.

То је што се тиче предајног дела.

За пријемни део се врши аналогно дигитална конверзија на сваком модулу уз помоћ  DDC (digitaldown converter).

Ово су неки амерички DDC
http://www.analog.com/en/rfif-components/digital-updown-converters/AD6634/products/product.html

Ево једног руског DDC 1288ХК1Т.
http://multicore.ru/index.php?id=50



Е сада, као што видимо у нашем упрошћеном моделу имамо 2 чипа, DDS и DDC и нека сваки тражи по 2W снаге и помножимо то са бројем модула нпр. 2000, добијемо 8kW само за "логику" али где је снага за микроаталасне појачиваче који су главни потрошачи? Капацитет за хлађење је ограничен. Ова потрошња је апсолутно неприхватљива. Применом "power management" техника ово се може смањити али је опет сувише много.

Интересантно је да руски DDS 1508ПЛ8Т ради на 0.7W док амерички AD9858 тражи 2W тј. скоро три пута више. То је значајна разлика када су у игри велики бројеви модула на антени.

Мислим да апсолутно није случајно што западни DDS и DDC траже до 2W тиме су практично неупотребљиви на пријемно-предајном модулу ловачких AESA. Постоје вероватно и друге верзије које траже знатно мање снаге али оне нису за цивилну продају.

То је вероватно и један од разлога зашто су Руси развили соспствене чипове за ово а не користили комерцијалне.

Нисам детаљно загледао каталоге али могуће је да постоје и западни DDS/DDC мање потрошње али их нисам видео.

Ово се наравно односи на "дигитални радар" или како неки воле да кажу "другу генерацију AESA".
За сада није представљен ни један руски дигитални радар али очигледно раде на томе чим су развили своје чипове.

pa i nije bash , s obzirom da se cena radara meri u desetinama miliona $ 



pa sad :

1. maksimalna snaga nije isto shto i maksimalna snaga disipacije (deo koji se pretvara u termichku energiju)

2. chipovi retko postizu bash tu maximalnu snagu

3. nemoguce je da svi chipovi postignu maximalnu snagu odjednom

dakle neka realna potroshnja je 2 kW ,a opet ,kao shto si rekao , to su komercijalni chipovi ...



oni jeftiniji iz istog kataloga su manje potroshnje 

Слажем се, наравно, то је што то би Американци рекли "worst case conditions" — у принципу, када пријемни модули раде, предајни "се одмарају" и обрнуто, дакле има простора за уштеду ако се имплементира. Што се тиче загревања ако сви модули раде исти посао исто се и греју. Наравно осим ако се не одлучи да само један део антене ради посао.
Што се тиче потрошње то скоро све заврши као топлотна енергија. Треба наравно видети колика је просечна потрошња на радару. Слажем се да је пуно мања али то је опет прилично пуно.

Но замисли ситуацију да радар ради у континуалном моду (CW) када константно емитује сигнал тада сви предајници стално раде, и онда је сасвим могуће да се стигне до 2W по предајнику. Дакле 4kW само за "логику".

Што се тиче пријемника они у борбеним условима могу раде чак и када се радар не користи. Они су део општег система противелектроснке борбе. Дакле нека је 2W снага потребна једном пријемном чипу то је 4kW за целу антену.

У упутству за AD9858 пише да је типична потрошња 2W максимална 2.5W када је све на 150MHz.

Иначе овај руски је двоканални, дакле као два AD9858 у једном чипу и све на 0.7W.
Дакле за исти посао руски захтева 0.7W, амерички 4W.

a zashto mislish da je jedino AD9858 pogodan za militarizaciju ? vidim da je potroshnja 9910 i 9912 manja (takodje imaju problem sa maximalnom frekvencijom na kojoj rade ,ali to isto vazi i za 9858) .

takodje ,ako se ide na to da svaki modul AESA radara ima po jedan DDS i DDC onda je valjda dovoljno da svaki od njih bude 1-kanalan i tako smanji cenu koshtanja i potroshnju ? 

Зато што је најскупљи 
У принципу не мора, наши су користили AD9854 за наш пешадијски радар.

У каталогу за сваки уређај пише намена. На пример за AD9910 пише радар, за AD9912 не пише.

DDC обично има више канала зато што је сваки канал узак на пример 3MHz и да би добили већи фреквентни оспег користимо 4 канала истовремено па имамо укупно 12MHz. На пример слушамо један канал ширине 12MHz на 8GHz.

Или на пример желимо истовремени пријем на 4 различита канала сваки ширине 3MHz тако да први канал слуша 2GHz, други 8GHz, трећи 9GHz и четврти 12GHz.

Постоје и широкопојасни DDC чији опсег једног канала је на пример 250MHz али су они скупљи.