Мислим да је мржња лош покретач и дефинитивно не потпомаже правилно расуђивање у било чему, а понајмање у овако тананим питањима.

Мислим да мало људи схвата у чему се састоји проблем у исхођењу Светог Духа - Filioque и то на обе стране. (за нашу поуздано знам да мало људи зна, јер сам у контакту и са децом и са одраслима који су верници и труде се да живе по Јеванђељу Христовом)

Ja prvi kazem da znam vrlo malo razlika, ali takodje kazem da znam da mrznja vodi u propast...
Sto se mene tice nije bitno da li je neko pravoslavac ili katolik, bitnije je kakav je covek

Ma mozes ti da tumacis Svetog Duha kako god hoces i znaces odmah da nisi u pravu Bitno je osetiti istog u svojoj dusi. Usled tog osecaja se jako gradi licnost! Nezahvalno je na slozenim pojavama "traziti dlaku u jajetu"

Bravo
potpuno se slažem sa tim da naša misao može da pojmi samo ono što je konačno i relativno, i da nema nikakve veze sa apsolutnim, a da čovekov doživljaj apsolutnog može da bude samo intuitivan, odnosno, kako ti kažeš: "Bitno je osetiti istog u svojoj dusi."
Upravo zato sam i rekao da je razlika između katoličke i pravoslavne teologije beznačajna, jer pojam boga i svetog duha predstavljaju apsolutne kategorije, a pridavati iskustvene odlike apsolutnom biću (ko od koga potiče) znači poricati mu apsolutnost. Praktično, rasprava o "filioque" svodi se na antropomorfizaciju apsolutnog bića.

Слажем се са ThePhilosopherом, али не мислим да је питање о исхођењу Светог Духа - Filioque безначајно, нити да је у питању антропоморфизам
Ово је веома битно питање, јер се тиче самог бића Божијег и односа Свете Тројице, начела у Богу...

Али стоји и да већину људи то не занима, јер их ни сама вера много не занима, као да заборављају да је у хришћанству веома битно стицање Духа Светог, обожење...

Ne radi se o zanmanju većine ljudi za to. Govorim o principu koji je postavio Nagarđuna pre nešto manje od 2000 godina, a to je da ljudski um samim pokušajem logičke analize apsolutnog bića (a mislim da se bog definiše kao apsolutno biće) dovodi do degradacije apsolutnog u relativno i konačno. Ishod toga je predstava boga kao dostojanstvenog čike sa belom bradom koji leži na oblacima sa kristalnom kuglom u ruci. I sami Jevreji su zabranom predstavljanja božijeg lika pokušavali da zadrže predstavu boga kao apsolutnog bića, odnosno savršenog, neograničenog, nepokretnog i nepromenljivog (mada su ga s druge strane antropomorfizovali u tolikoj meri da je čak Jakovu bio sparing-partner za rvanje). Ako je Sveti Duh zaista duh božiji onda je raščljanjavanje apsolutnog bića na sastavne delove apsurdno i svaki pokušaj logičke analize ko proističe od koga mi deluje (bože me prosti) bogohulno. Molio bih za vaše mišljenje o tome da li se bog u pravoslavnoj teologiji posmatra kao apsolutno biće ili ograničeno biće.

Апсолутно биће, Апсолутно слободно, неомеђено било чиме, чак ни правдом или добротом, ни са чим...(ма како то звучало)

Слажем се да ограничени ум не може појмити нешто што је бесконачно и апсолутно...
Можемо само да конвергирамо Њему, али никада нећемо потпуно познати Његову природу, она нам је недоступна.
У питању је онтолошки јаз између Нествореног и створеног (а то је, јелте, цео свемир; а то изазива немир...    ).
Са Богом можемо да ступимо у личносну заједницу, можемо да се обожимо, али божанска природа ће нам и у Његовом Царству остати недоступна (управо због онтолошког јаза).
Тако да нам је могуће успоставити однос са Богом на нивоу личности, а не и на нивоу природе (а ово делом и лежи у проблему Filioque; јер ако је Бог 1, јер има 1 природу, онда је начело у Богу Његова природа, а то доводи до тога да уводимо нужност у Бога, јер и Он мора да се понаша како Му одређује Његова природа, а не апсолутно слободно; а ако је начело у Богу Отац, а не природа и ако је Бог 1, јер има 1 Оца који рађа Сина и исходи Светог Духа ( а ако Дух Свети исходи и од Сина, онда су ту 2 начела, па и 2 Бога, зар не?), онда је у питању апсолутна слобода од било какве нужности, па и нужности сопствене природе... - или да упростим природа уводи нужност и ограничава слободу, док личност исказује апсолутно слободно постојање, неомеђено било чиме...)

Prvu rečenicu sam shvatio i slaže sa mojim shvatanjem boga.
Terminologija koju koristite u ostatku teksta mi je nepoznata, pa se bojim da krenem u diskusiju (a svrbi me jezik) bez rečnika.
Budite ljubazni pa mi razjasnite na šta se misli pod terminima božija ličnost i božija priroda (Ne šalim se. Zaista ne razumem te termine).
i još jedno teško pitanje (opet terminološko), za koje se toplo nadam da ćete mi odgovoriti: Da li se pod Ocem, Sinom i Svetim Duhom misli na tri različita entiteta (što bi, ako je bog apsolutno biće, bio apsurd) ili na tri predstave boga kao apsolutnog bića, koje doživljava čovek, tj. na čovekovu predstavu o bogu (mislim da ni to nije slučaj) ili na nešto treće i šta je to treće.
Koliko sam do sada imao prilike da vidim, na filosofskom forumu postoji izvanredna kolekcija svih Bejkonovih idola (od plemenskih preko pećinskih i pijačnih do pozorišnih) pa bih voleo da izbegnemo taj problem time što ćemo usaglasiti termine pre nego što počnemo sa ozbiljnijom diskusijom.

P.S. Izvinite, ali ne mogu da odolim. Odakle dolazi nick Silvanus. Jedino što mi pada napamet je Šumenković.

    

Ала сте ми превели надимак, свака вам част!   

Шумски човек. 

Silvanus je чувар, заштитник шума, а ја волим планине и шуме (и листопадне и четинарске), потоке и реке, брда и поља и по неки цвет и зеку и меду... 


Елем, одговор на она горња питања ћу вам написати овде - http://forum.burek.com/pravoslavlje-t90661.msg7761082.html#msg7761082 - да не би стално ишли ван теме. Може?
И да, мало ћете да попричекате, јер ово су озбиљна догматска питања, па ми треба мало времена да их срочим.
А слажем се што се тиче речника, то каже и Свети Василије Велики, да прво договоримо појмове, мада не знам колико ћу бити јасан, јер ипак је потребно у речник мало уложити и читати, па лагано усвајати појмове...

Ja nisam bio razmišljao o prezimenu, nego sam pomislio da je možda ime Goran (koji se kod nas slavi zajedno za Silvestrom), jer nisam si drugačije znao objasniti latinski jezik kod pravoslavnog teologa  Eto, samo mali off.

Ево и ја још 1 да речем (као да сам  Montenegrin  )...
Велики сам љубитељ антике, па не видим за што би ми нешто што је упалило бакљу просвећености у Европи било страно?
Сви ми који живимо у Европи смо баштиници исте културе, него неки не желе да прихвате оно што је лепо и добро од оних ,,других'', као да ти ,,други'' нису наши...
Па где би ми били без Грка и Римљана, без Русије и Немачке, без Француске и Енглеске...?
Зар ико може да негира и одбаци Хомера или Сенеку или Декарта или Канта или Берђајева или Кјеркегора, Микеланђела и Сервантеса, Спинозу и Лајбница или Берклија...?

Па на овој теми и треба да градимо мостове, јер они нас спајају, а не да подижемо зидове и провалије, јер нас они раздвајају.

А љубав је најлепши мост који спаја људе.   


А свима се извињавам на оффу.