"Kada o ekonomiji govorimo, ekonomija je neegzaktna nauka, koja umišlja da je egzaktna, ja sam ekonomista, dakle, nije mi teško da to izgovorim. Ekonomija, kada čitate nove ekonomske tekstove, pogotovo poslednjih dvadesetak godina, videćete more nekakvih formula, pazite, pa grčka slova su tu...međutim, kada bi sve to pobacali iz tih radova, ništa se ne bi promenilo, jer to je jednostavno služilo i služi da zaseni prostotu.

Od 1969. godine, uvedena je Nobelova nagrada za ekonomiju, kome je to palo na pamet, zaista ne znam, potpuno luda ideja da dodeljujete Nobelovu nagradu za tako jednu neegzaktnu disciplinu. U tom periodu je podeljeno 76 Nobelovih nagrada. Posle ogromnog broja godina, mi smo danas u situaciji da imamo jednu ogromnu krizu, koja neprekidno traje i niko od tih nobelovaca nije u stanju da vam predloži šta treba da radite? U međuvremenu, oni su se bavili svim i svačim, ponajviše psihologijom. Imate ogroman broj Nobelovih nagrada, koje kada malo pogledate, videćete zapravo da su vezane za nekakve psihološke analize, za nekakve racionalne izbore. Prilično sam siguran da kada bi sve te radove stavili u neku kasu i zaključali ih i kada se na njih ne bi vraćali, ništa se zapravo relevantno ne bi dogodilo, ne bi ni primetili da toga nema.

Situacija je tako eskalirala, da su pametni studenti, govorim o studentima na elitnim univerzitetima, počeli da reaguju na tu situaciju. Čuveni Gregori Mekju, čiji je udžbenik preveden u Srbiji i koristi se na ekonomskom fakultetu u Beogradu, je doživeo da mu studenti napuste predavanja, da mu kažu da to što on predaje nema veze sa životom kako ga oni vide, nema veze sa onim što oni vide u okruženju  i da je došlo do potpune disocijacije između stavarnosti i onoga što u knjigama piše.. Zapravo najveći broj ekonomista su branioci doktrine i da bi doktrina opstala svet može da se ruši."

Nebojša Katić, magistar ekonomije
.............................................................

Kada sam ja o ovome pisao, davnih dana : ) Čuvanje mediokriteta, neznalica i ljudi vrlo upitnih sposobnosti u institucijama kao što su obrazovne, osećamo i tek ćemo osećati. To nisu osobe koje su nužno glupe, već, jednostavno ne talasaju, oportunosti, prilagođavaju se, a tu napretka nema, a sistema takve osobe voli. Nije to problem Srbije i ovih prostora, tako je manje-više svuda jer je u kapitalizmu sve postalo biznis, svakako i nauka i obrazovanje, pa da bi se poredak sačuvao, morate imati gomilu medioktireta, koji se podržavaju i školuju da bauljaju u granicama dopuštenog.

8 od 10 profesora smatra da je najbitnije da te nauci kritickom razmisljanju.

Konstantno kritikuju i ljude i desavanja i pokusavaju svoja iskustva da prenesu na studente. Bolonja jeste promasaj koji je dosta unizio nase skolstvo.

Ja sam ucio fakultet

jesi li ti ucio fakultet?

Pa odgovor je prost i na osnovu njega se vidi da li ima poente razgovarati.

Ako si ucio fakultet onda moze da se prica sa tobom o fakultetu, ako nisi onda ne vidim kako ti mozes razgovarati o tome.

Ovo je iznosenje iskustava sa fakulteta i komentarisanje profesora, to ne moze da radi neko ko nije prosao fakultetsko obrazovanje od 4-5 godina.

8 od 10 profesora smatra da je najbitnije da te nauci kritickom razmisljanju.

Konstantno kritikuju i ljude i desavanja i pokusavaju svoja iskustva da prenesu na studente.