Nije to baš tako jednostavno kao što ti se čini.

Mislim, ako misliš na puko preživljavanje,to bi moglo. Preživeli bi ljudi ovde (kad smo preživeli poslednjih 23 godine, preživeli bismo i to    ). Ali zato bi nam posle trebalo sto godina samo da se oporavimo od toga.

Plus, zahvaljujući globalizaciji i braći Amerima koji su se iz petnih žila napeli da je sprovedu u što većoj meri... sad smo svi,manje više, postali jedna veeeelika svetska srećna porodica.    Kao što smo sad svi u tom nekom IT, smart, biznismeni, povezanost, kurac palac... trendu.    Svi smo sad kul i svi smo konekted.  Do te mere da se čak i razlike života u Americi i života u npr. Evropi svakim danom sve više ''ublažuju'' i smanjuju,jer sve postaje velika srećna globalna porodica.  Što znači da sve što se desi mami i tati Jenki, pre ili kasnije, u manjoj ili većoj meri, preliće se i kod strina Srbije.    Ma kolko strina bila žilava i istrenirana u poslednje dve decenije.   

Da ne veruješ, kako se ljudi brzo prilagode.
1989 moja keva kupuje most regal, kuhinju i TV od jedne plate.
1991 sveopšte sranje
1993 preduzeće od 300 radnika isplaćuje svima plate. Sve ukupno kad se sabere 0,5 marke (0,25 eura)

I šta su oni tad mogli da urade sa tom 0.0016 markom?

da stede kako bi jednog dana kupili 0.0008 eur
sta bi drugo...

  Сећам се претужног догађаја из прве половине деведесетих када се један старији човек обесио на тавану. Поред сточића је пронађен папир и оно од саламе и јогурт. У последњој поруци је писало да не жели да умре гладан. Тај дан су биле пензије. 'бем ти живот, никад нећу да заборавим

Ako pricamo na nivou podela levica/desnica (za koje mislim da su sa namerom umetnute podele, odnosno podele koje su mozda u proslosti imale smisla), radi se o tome da u vremenima kriza, "desnicarske" ideje dobijaju na kvantitetu. Naravno, neko se svim silama trudi da krize ostaju, traju.

Kapitalizam i kapitalisti se kriju iza lazne ideje levice, kako bi svoju pravu prirodu i namere u potpunosti sproveli u delo. Kapitalizam, po svojoj prirodi, ne moze biti levo orijentisan.

Ono sto danas imamo na sceni sirom sveta je, najperfidniji i najzlokobniji oblik ultradesnicarkog poretka. Svoje pravo lice kapitalizam pokazuje kada je u krizi, odnosno postaje fasizam, a danas on nije u krizi, on je propao kao socijalno-ekonomski sistem. S tim u vezi, treba ocekivati da ce vremenom situacija biti sve napetija.

Objedinjavanje ljudi (kultura, tradicija, obicaja, rasa, nacija itd. cemu su dali i ime- tzv "multikulturalizam") putem kapitala je nemoguce. To se vrlo dobro zna, ali se iz nekog razloga (a vi razmislite kog) stalno potencira "multilulturalizam". Multikulturalziam nije nista neprirodno, niti lose, ali je nemoguce u ovakvom sistemu, gde su interesi kapitala i kontrole na prvom mestu.

Jednostavnije, ne moze se potencirati takmicarsko nastrojen ekonomski sistem, a istovremeno zagovarati nekakav "suzivot ljudi".

Naravno, multikultutralizam nije cilj sam po sebi, vec je on, najpre orudje u rukama velikog kapitala, putem kog se stvaraju i odrzavaju neprestani sukobi, takmicenja i tenzije medju potlacenima.

Radi se o tome da, kapitalisticki malogradjanin, usled svakodnvenog teskog i sve tezeg zivota, mora da nadje kompenzaciju za svoje duhovno stanje, jer kapitalizam negira coveka kao duhovno bice (a time i kao ljudsko bice). Usled svog teskog i sve tezeg zivota, kapitalisticki malogradjanin se okorece industriji zabave, okrece se nasilju i ultradesnici (onome kako je ona definisana), okrece se napadima na one koji su ispod njega u nametnutoj drustvenoj hijerarhiji, jer jedino tu moze da iskali svoje nezadovoljstvo, malogradjanin tu vidi izvor svih svoji zala, jer tako je naucen.

Covek je u kapitalizmu masina za trosenje i unistavanje, rob navika i sistema u kom zivi. Kapitalizam coveka svodi na idiota otudjenog od svega onoga sto ga cini covekom, ubedjujuci ga da to tako mora.

Sa druge strane, imamo represivni sistem, koji navodno "stiti" one kojima je pomoc potrebna, a u stvari, time sistem stiti samog sebe, drzeci ljude u stalnom medjusbnom sukobu, na svim nivoima.

Usled negiranja svoje duhovnosti (a time i ljudskosti), putem kapitalizma, kapitalisticki malogradjani trazi krv, osvetu, populisticke ideje zasnovane na ultra/desnicarenju, trazi instant resenja, bez ikakvog upliva odgovornosti, ne znajuci da time samo produzava zivotni vek sistema, protiv kog se navodno bori.

Da ne bude zabune, ne svrstavam sebe ni u levicare, ni u desnicare, to su nametnute podele. Svaki novcic ima lice i nalicje, tako je i sa levicom i desnicom (u ovom slucaju), to su lice i nalicje iste medalje

Pa normalno...kad izgube sve...ostaje im samo nacionalizam...

"Supporters of the Anonymous hacktivist collective are holding rallies all around the world on November 5, Guy Fawkes Day. They are protesting against what they see as the rule of greedy corporations and corrupt governments around the world."


http://rt.com/news/anonymous-protest-live-updates-232/

Sramota: Banke deru sad i na održavanju računa

Građani koji imaju otvoren tekući račun, samo za uslugu njegovog održavanja banke godišnje uzmu oko 25 evra. Ovog meseca većina banaka podigla je te naknade i 35 odsto, a da se nisu potrudile da o promenama obaveste klijente koji kod njih primaju platu, što je njihova zakonska obaveza.



Oko 170 miliona evra godišnje zarade banke, ako od svakog klijenta mesečno naplate 200 dinara za održavanje tekućih računa. Milena J. iz Beograda kaže da joj je banka podigla naknadu za održavanje računa, ali je nije udostojila obaveštenja o tome.
- Tek kad sam pogledala izvod, shvatila sam da održavanje računa ne košta više 150 nego 200 dinara. Niko me nije o tome obavestio - tvrdi ona.

U većini banaka kažu da održavanje tekućeg računa naplaćuju samo ako je u poslednja tri meseca bilo promena. - Kod nas je naknada 150 dinara i u tu cenu ulazi vođenje računa, trajni nalog, SMS servis i debitna platna kartica. Oni koji koriste i uslugu e-banke, naknadu plaćaju 200 dinara. Penzioneri održavanje računa treba da plate 100 dinara ili 150 ako koriste e-banku - navode u Komercijalnoj banci.



Po zakonu, banke su dužne da obaveste klijenta bar 15 dana unapred kad menjaju cenu usluge, mada, primetno je da neke od njih zaobilaze propise tako što, na primer, istaknu obaveštenje na zidu u ekspoziturama, čime je pro forme zakon ispoštovan.

- Ako su istakle obaveštenje na vidno mesto u ekspozituri, onda banke mogu da se pozovu na to da je klijent obavešten. A da li ljudi treba da gledaju po zidovima gde šta piše, to je posebna priča, ali u tom slučaju nema zakonskog osnova da klijent tuži banku - kaže za “Blic” Dejan Gavrilović iz Udruženja bankarskih klijenata Efektiva.

Neke od njih, međutim, tvrde da su o svim promenama klijenti na vreme obavešteni.

- Kada dođe do promena cena usluga, uvek šaljemo obaveštenja klijentima. Klijent može i sam da promeni neki od paketa, ali pre te promene koju prati i veća naknada mora da potpiše aneks ugovora - objašnjavaju u Eurobanci.

Koriste novac bez naknade

Banke za novac koji leži na tekućem računu, a koji one koriste u svakodnevnom poslovanju, plaćaju klijentima skromnu kamatu. S druge strane, na svakih 1.000 dinara dozvoljenog minusa, gotovo svaka naplati bar 20 dinara mesečno. Kamata na dozvoljeni minus kod nas se kreće oko 35 odsto, dok je u EU prosek 7,92 odsto godišnje.

Preuzeto sa ...

„Dobar dan“ u banci nas košta 500 dinara

Mesečno za razne naknade bankama građani, u proseku, moraju da izdvoje oko pet stotina dinara. Toliko ih košta održavanje tekućeg računa, izdavanje čekova, izvoda, podizanje novca s bankomata, korišćenje usluge SMS obaveštavanja...



Jedinstvene liste tarifa usluga banaka ne postoji. Ono što jedna banka svojim klijentima pruža kao besplatnu uslugu neka druga naplaćuje. Racionalnim izborom usluge banke, međutim, građani godišnje mogu da uštede i do 6.000 dinara, koliko bi u određenim slučajevima izdvojili za razne naknade.

Najniži trošak održavanja tekućeg računa iznosi stotinak dinara, najviši i do preko 500 dinara, koliko iznosi paket koji podrazumeva veliki broj usluga - od mogućnosti korišćenja nekoliko kreditnih kartica, čekova, putnog osiguranja, trajnog naloga, kao i različito praćenje promena na računu preko interneta i mobilnog telefona.

Pojedine banke naplatiće izdavanje izvoda. Istine radi, ovu uslugu ne naplaćuju svi, ali neke banke svoje klijente iznenađuju zahtevom da se za izvod plati i 70 dinara.
 
Uobičajena je provizija za podizanje novca s bankomata. Trošak je veći ako se to čini kod banke koja nije matična. Neke banke naplaćuju svaku dodatnu uslugu. Tako SMS obaveštavanje košta 50 dinara, koliko i trajni nalog.

Preuzeto sa ...