Економска заједница православних држава

У време деловања бившег америчког федералног јавног тужиоца и зачетника идеје о оснивању Међународног суда за злочине НАТО-а у Југославији, Remsey Clark-а, словенски народи су оцењени као амерички непријатељи. „Ко је био непријатељ Американаца у новије доба, на пример у време хладног рата? Били су то Словени. Словени су многољудни. То је најмногобројнија група народа у Европи" (цитат уводног дела из књиге: „Аргументација за стварање економске уније православних земаља“, група аутора, Београд 2000). Непријатељско понашање Американаца према Словенима (православцима) реално постоји, као што реално постоји опасност од исламске претње према Словенима (подржане од стране Америке/Велике Британије), на шта указују жаришне тачке попут КиМ и Рашке области у Србији, Босне, као и области Кавказа у Русији. Муслимани су знатно бројчано надмоћнији у односу на православне народе (штавише њих је три пута више од свих становника Европске заједнице укупно). Шта би могло бити повољније за НАТО односно англоамеричко-Ватикански савез, него да наведе ове две стране да се нађу у крвавом сукобу? Зато је једна од најочигледнијих ствари на свету следећа чињеницa: уколико би се догодило да Словени и муслимани дозволе себи да буду увучени у такав сукоб, тај конфликт би трајао годинама. За то време, Европа и Америка би стрпљиво седеле по страни и мирно посматрале како стране уништавају једна другу, до те мере, да би на крају англоамеричко-ватиканско-протестантски савез ушао без иједног испаљеног метка, без иједног изгубљеног човека, и преузео контролу над богатством, Словена или муслимана.

Западни циљ одувек је био и јесте - стварање тензија између народа и раса, религија и региона, као и стално подстицање криза, сукоба и крвавих обрачуна, који би ослабили укључене стране. Због природних богатства којима обилују њихове земље, Словени и муслимани су увек били мете за освајање и експлоатацију. У време сумрака морала (западних земаља) у међународним односима, или прецизније у време испољавања непрекидног насиља, сарказма, цинизма, као и (од стране западних држава) отвореног спонзорисања тероризма и криминалног националног и верског сепаратизма, слабе привреде - посебно малих народа, па чак и оних великих и јаких, попут Русије и Кине, ухваћене у замку наметнутих двоструких (западних) стандарда постизања унутрашње економске стабилности, рањене и повређене, немају другу опцију него да одбране и сачувају своје право на физички и економски опстанак

http://www.jakovnenadovic.blogspot.com/2012/01/blog-post.html