Kako obnoviti postradalu ekonomiju Srbije? Evo par mojih predloga:

1. Zaokruzivanje poljoprivredne industrije, hrana standardnog kvaliteta za srednje razvijene zemlje kao sto su Rusija, Kina, Arapske zemlje... Kao i stvaranje svih preduslova za proizvodnju i plasman hrane extra kvaliteta (i "zelene" hrane) u bogatije zemlje. Zastita seljaka sistemom osiguranja da bi opstao ako mu proizvodnja omane.

2. Obnova metaloprerade prodajim nasih solidnih pogona ozbiljnim stranim kompanijama. Metaloprerada se ne isplati bez dodatnih vojnih programa, a velikih narudzbina nece biti dok se ne uclanimo u NATO. Da se taj zacarani krug tavorenja metaloprerade konacno razbije.

3. Delimicna obnova tekstilne industrije, osposobiti za pun rad postojece kapacitete, a i tu je clanstvo u NATO velika sansa tekstila Srbije, vojni tekstil i obuca.

4. Turizam - Banjski turizam za strance, povezati se sa zdravstvenim fondovima bogatih evropskih zemalja, gradski turizam u Beogradu kao centru zabave i provoda. Znacajno povecati bezbednost stranaca u Srbiji jer je to prvi uslov bilo kakvog turizma.

5. Unapredjenje drvne industrije, da ne izvozimo klade vec finalne proizvode.

6. Saobracaj - maksimalno iskoristiti tranzitne pravce kroz Srbiju, sa prihodom od tog prometa, investirati u te pravce (koncesije - sto da ne!) ne dobustiti da se izgrade koridori koji obilaze Srbiju, vec to spreciti pravovremenom gradnjom kvalitetnih saobracajnica, a u tome debelo kasnimo.

7. Poreske olaksice strancima koje mozemo davati sve dok smo van EU i eto spekulativnog prihoda za budzet Srbije

8. Preispitivanje da li je sistem "Bakar-Bor" jos uvek isplativ ili treba ici na gasenje tog sistema.

Juan skočio u odnosu na dolar
14:43 | Izvor: Beta
Peking -- Juan je skočio, nakon što je centralna banka odredila odnos od 7,8402 juana za jedan dolar, što je najskuplji juan od jula 2005.

Kontrola vrednosti juana  pomaže kineskom izvozu


Kina dozvoljava da se odnos juan-dolar pomera svakog dana, ali ne više od 0,3 odsto iznad ili ispod dnevnog pariteta. Prema japanskom jenu, hongkonškom dolaru i britanskoj funti, juanu je dozvoljeno da se kreće u rasponu od tri procenta dnevno.

Peking je dozvolio da vrednost juana poraste za oko 3,3 odsto od kako ga je revalvirao za 2,1 procenata jula prošle godine, kada je presečena čvrsta veza sa dolarom.

Vašington i drugi trgovinski parneri traže od Kine da pusti svoj novac da slobodnije pliva na tržištu, tvrdeći da kontrola kursa drži juan ispod cene što kineskim izvoznicima daje nepoštenu prednost u cenama.

Sa druge strane, Kina ponavlja da planira da dozvoli tržištu da dobije značajno važniju ulogu u određivanju vrednosti juana, ali da takva promena mora da bude postepena da bi se dalo vreme kineskim finansijskim institucijama i proizvođačima da se prilagode.

---

 e ovako ce se obnoviti srbija! pomoci privredu i stvoriti makroekonomske uslove koje ce subjekte motivisati da izvoze!
a ne ko ona bagra dinkic!

Војин Ђорђевић за „Политику”
Фирма није на продају
Са представницима „Агрокора” срео сам се једном и – захвалио на интересовању, каже директор „Си енд Сија”

Војин Ђорђевић
Фото Ј. Миловановић



ЕКСКЛУЗИВНО
На Међународном сајму иновација и проналазака „Еурека” и „Инова” у Бриселу, пре два дана, три награде за своје производе освојила је компанија „Си енд Си”. Међутим, само три недеље пре него што су признања „Golden Brends of Europe” украсила канцеларију генералног директора, у јавности су освануле приче да је рачун ове компаније у блокади, да је притискају дугови и да ће, највероватније, бити продата. Да ли је овде реч о отменом пропадању или, ипак, о мирном изласку из кризе – питали смо Војина Ђорђевића, генералног директора „Си енд Си” групе.

– То је само доказ колико су наши производи квалитетни и да се рад и инвестиције ипак исплате. Фаза у којој смо тренутно је привремена, али и доста тешка, мада је на основу површних закључака створена атмосфера да је она много тежа него што јесте. Изношење произвољних података о висини дуговања и површних процена о продаји нису пресек правог стања – каже Ђорђевић, додајући, међутим, да је оваква ситуација очекивана будући да је реч о групацији у развоју.

Сада смо дошли у фазу када нисмо потпуно ликвидни, па је то  пробудило многа интересовања оних који би желели да купе добре брендове за мале паре, оцењује Ђорђевић.

• Колико је, заправо, „тешка” ваша ситуација? О коликим дуговима је реч?

– Некоме је велики дуг од сто евра, а некоме ни милион евра није проблем. Све зависи од тога да ли постоје реални основи да се дугови врате. Цифре уопште нису толике какве се наводе, јер је наша производња профитабилна. Нимало нисам забринут.

Једна од највећих дезинформација која је о нашој групи лансирана јесте да ће „Вода вода” бити продата за 25 милиона евра, а да истовремено наш дуг износи 20 милиона евра. Проблем је настао када је банка с којом смо имали договор о дугорочном кредитирању пустила кредит на наплату. Зато нам нагађања о продаји и дуговима отежавају да мирно решимо проблем. То је исто као када би се лансирала прича да је неки човек заражен. Нормално је да ће га сви избегавати, па чак иако он има само прехладу.

• Према Закону о стечају, блокада рачуна од тридесет дана довољна је за покретање стечајног поступка. Ваш рачун је непрекидно у блокади од фебруара 2005. године… 

– То је тренутно небитно. Истина је да једно повлачи друго, али су прави проблеми заиста почели недавно, када је банка доставила кредит на наплату. Не брине ме ни Закон о стечају зато што наш стечај никоме у држави није интерес. Стечај се уводи тамо где неко нема перспективу. На десетине хиљада фирми су можда у блокади, па држава ипак не покреће такве поступке против њих. Већи део привреде би онда био у стечају.

• Кад се прошле године „шушкало” да Ваша фирма има финансијске проблеме у помоћ је прискочила матична фирма „Синалко интернешенел” из Немачке и чак инвестирала девет милиона евра у градњу нове фабрике…

– Били су свесни колико смо уложили у компанију и то улагање је била само нека врста реванша мени. Мој партнер је, због заједничког интереса, одлучио да сагради фабрику у Бањи Врујци. То је био гест поверења и пажње правог пријатеља.

•Недавно сте напоменули да постоје „извесни притисци” који спречавају ваш миран излазак из кризе. С које стране они долазе: из фирме, од колега, из државног апарата?

– Једна врста притисака долази и из штампе. Кад кажете да је неко продао своје предузеће, то ствара нервозу и код банака и код запослених, али и код повериоца. Очигледно је да је нечији сценарио био да се блокада искористи за подизање хајке и да се фирма прода јевтино. Никога нећу да именујем, а многи могу да се нађу у овој причи. Зашто се нико не пита ко је ту причу покренуо? Одређене структуре које би желеле да праве воду у Бањи Врујци би, такође, желеле да ослабимо. Инвестирали смо више од 20 милиона евра, али смо се и заштитили. Нико тамо не може, сем нас, да искоришћава воду нити да гради било какве фабрике. Иза свега стоје велики интереси.

• Значи ли то да „Си енд Си” група није на продају?

– Најлакше је нешто продати. Могао бих данас све да продам, али нисам годинама стварао и инвестирао да бих на крају продао. Хтео сам свету да докажем да и Србија може да створи бренд који може да осваја цео свет.

• Почетком новембра у хрватском „Бизнису” осванула је, додуше из незваничних извора, вест да се „Агрокор” спрема да за 25 милиона евра купи „Воду воду”. Да ли је било некаквих преговора на овој релацији?

– Само једном сам се срео са представницима „Агрокора” пре неколико месеци. Били су врло коректни, али сам им захвалио на интересовању. Перспективу коју „Вода вода” има нико не може да плати. У Србији није тешко успети ако имаш добре идеје, упорност и енергију. Проблеми настају, после успеха, када све то треба одржати. Док се ствара многи ћуте и не верују, али чим се мало „прокрвари” многи скоче и долазе као ајкуле и лешинари да би себи нешто приграбили.

• Како ћете изаћи из дугова?
Ускоро ћу говорити и о томе. Данас путујем за Америку, затим идем за Сингапур, у Кину. Сигуран сам да ћу се вратити са решењем.

---

pored ovog primera postoji jos milion slucajeva koje ova drzava ne da ne pomaze, vec daje dozvolu a cesto i logisticku podrsku, bar u vidu informacija, da ih odredjene lobisticke grupe uniste ili preuzmu!
o kakvoj ekonomskoj obnovi govorimo?

zanimljivo pitanje.

---

Kako komentarišete podatak da u kasi Srbije postoji višak od 15,5 milijardi dinara, a javni dug premašuje 12 milijardi dolara?



Mlađen Kovačević
Institut za međunarodnu politiku i privredu
U državnu kasu slivaju se svi prihodi, pa i oni od privatizacije i zbog toga je državna kasa prepuna. Međunarodni monetarni fond je nedavno upozorio nadležne da ta sredstva ne bi trebalo da čine prihodnu stranu budžeta, jer je reč o vanbudžetskim prihodima. Na drugoj strani je visok javni dug Srbije i ima se utisak da aktuelna vlada pokušava na sve načine da odloži servisiranje obaveza i ostavi ih u amanet budućoj vladi. Ilustrativan je primer isplate stare devizne štednje "na kašičicu", prema zakonu donetom 2002. godine kada je devizna situacija u zemlji bila loša. Međutim, i pored hvale o punoj kasi primenjuje se stari Zakon o isplati stare devizne štednje koji je nepravedan prema štedišama starijim od 70 godina.


Danijel Cvjetićanin
rektor Univerziteta Braća Karić
Sada smo u situaciji kao sedamdesetih godina prošlog veka kada smo "jeli" svoju budućnost na osnovu kreditnih priliva i novih zaduživanja u inostranstvu. Zbog toga nije teško protumačiti sadašnji trenutak u kojem devizni priliv i višak sredstava u budžetu uvećavaju privatizacioni prihodi, kao i domaće banke sa stranim kapitalom koje se zadužuju u svojim "centralama" i na tržište plasiraju sredstva uz visoke kamatne stope. Tako se na tržištu kapitala pojavljuje višak stranog novca koji dodatno otežava položaj već malaksale privrede. Visoke devizne rezerve i precenjen dinar, smanjena privredna aktivnost i iluzija dobre snabdevenosti tržišta, uz oslabljenu privredu, posledice su koje će se osetiti u narednim godinama.


Goran Nikolić
saradnik Centra za naučnoistraživački rad PKS
Ove godine će za otplatu javnog duga iz budžeta biti potrošeno 730 miliona dolara, a naredne 930 miliona dolara. Suficit u budžetu nastao je kao posledica pritiska MMF da ekspanziju tražnje treba ograničavati restriktivnom fiskalnom politikom kojom se usporava i rast javnih rashoda, a relativno mali suficit u budžetu doprineće da se ne povećava javni dug. Prevremena otplata (u decembru) dela zajma prema Svetskoj banci od 330 miliona smanjiće javni dug, a u narednih deset godina on će biti smanjen još za trećinu jer će tada biti izmirene sve obaveze prema starim deviznim štedišama.


Milan R. Kovačević
konsultant za strana ulaganja
Preostala sredstva u budžetu nisu utrošena jer postoji višak prihoda, ali i kašnjenje isplate nekih, već dospelih, budžetskih obaveza. Javni dug Srbije prema inostranstvu je obaveza čije plaćanje dospeva u različitim iznosima i periodima i za njih moraju da budu obezbeđena neophodna devizna sredstva. To znači da budžet mora biti stabilan, pogotovo u odnosu na ukupan platni bilans Srbije prema inostranstvu.

Privreda Kine je od malog znacaja za Srbiju

Novac od privatizacije bi morao da se ulaze u sanaciju infrastrukture, koja je u Srbiji u jako losem stanju, a investicija nema ako investitor nema odgovarajucu infrastrukturu, a deo kapitala bi mogao da se investira u jaku banku u vlasnistvu vlade Srbije, da se konkurise previsokim kamatnim stopama privatnih banaka i da kapital od privatizacije ne lezi u stranim bankama, vec da bude iskoristen u samoj zemlji za razvoj privrede. Naravno da ova banka ne bi smela da se pretvori u socijalnu sluzbu koja finansira socijalni mir (citaj - tavorenje)

Deo novca od privatizacije bi se morao uloziti u socijalne programe - Ti zaposlenje nemas, vec primas socijalnu pomoc, a traze ti posao preko biroa. Time bi se premostilo kriticnih 10 godina tranzicije, sa manje socijalnog loma.

kakav znacaj, jel vidis kako se vodi monetarna politika,jebes njihovu privredu! ljudi cuvaju izvoz! pogledaj sta se radi kod nas! jel provaljujes sta dinkic radi i koji je to populista? jos se usudjuje da sve probleme koje nije resavao prebaci u krivicu djelica! a vreme ce pokazati sta je djelic uradio za ovu zemlju! dok je ono bagra dinkic fadio iz fioke afere sa kolesarom i janjusevicem i obarao vladu covek je "stvarao" nepostojeci monetarni i fiskalni sistem!  ako si ekonomista verujem da znas sta je neko od ovih iz vanjinog teksta mislio kada je rekao da "jedemo svoju buducnost"!
sto se tice infrastruk. to sigurno i tu prvo profitabilne projekte kao sto su auto putevi, aerodromi, vodovodi, eps i td. deo novca treba vracati mmf i sto pre skinuti te nepovoljne zelenaske kredite sa grbace!
 ](*,)banke vec postoje, a ono sto ne postoji su mikrokreditne org. one pospesuju start up privredu, a ona je:
1.generator zaposlenosti(laz je da korporacije donose veliku zaposlenost,one donose ogromene prihode budzetu, ulazu u nauku i tehnologiju,jacaju izvoz, donose bolju politicku poziciju same drzave i zato su bitne),
 2.inkubator za razvitak u same korporacije.
 ](*,)ne postoji efikasna zakonska regulativa vezana za privredu(primer>na sta lici ono trgovanje hartijama od vrednosti, a to se pod hitno treba podstaci jer to pogoduje privrednom razvoju! nedostaje pola institucionalne infrastrukture),
 ](*,)ne postoji moderan sistem obrazovanja(pogledaj na sta lici nas program na ekonom.fak. pa to je mrtva participativna ekonomija koja sa ekonomijom kapitalizma ima veze koliko i sa ekonom.feudalizma).
1. treba modernizovati nastavni plan i program(koji ce mi teoreticari koji zavrsavaju faks u 35.god.)
2. besplatno drzavno obrazovanje i to od para koje je dinkic dao za povecanje plata drzavnom sektoru i pazarenje glasova,a deo sredstava neka sami zaradjuju>mali privrednik neka angazuje studente sa nekog faksa da mu oni odrade advertajzing materijal(tv reklame,idejna resenja, slogane itd)
3.sto veci broj privatnih fakulteta i uvesti rang listu kao na zapadu, pa da vidis kako ce svi da se bore da ispune kriterijume da bi poboljsali poziciju!
 ](*,)ne postoji dovoljan br.telev. prosecno preduzece ne moze da priusti ovu monopolsku cenu tv reklama, pa su samo jake kompanije iz inostranstva u mogucnosti da ovo isfinansiraju!

jooo, jos koliko ima toga ....  ali jedno je sigurno, nema nikakvih soc. programa

Ja nisam ekspert za ekonomiju, ali sam svesan da bez konkurentne proizvodnje koja moze u izvoz nema perspektive za Srbiju, e sad cime to mi mozemo realno biti konkurentni kvalitet-cena? I sa kojim kapacitetima u ovom trenutku raspolazemo, da barem to proradi. Jajili smo se 5 godina da promenimo ustav koji sprecava strane investicije a kobajagi smo svi za reforme.

ja jesam za mesec dana diplomirani ekonomista / menadzer (investiocionog) bankarstva

ali se trudim da na ovom forumu zaobidjem svoju struku, mada mi ne ide.

znaci tvoj ujak? posalji mi na pp ko ti je ujak (ako ti nije glupo)

Ovako.

SMEs ili vam MSP po srpski kao sto je Kamaro objasnio su od krucijalnog razvoja za sve ekon. razvijene drzave. fondovi za razvijanje MSP su pred vratima Evrope, a mi smo sa njima, je li, prekinuli pregovore, i samim tim nemamo pristup tim fondovima, a i iskustvima drugih zemalja u regionu.

dalje, jako je vazno formirati investicione fondove. nije tesko, stvarno. pogledajmo samo primer hrvatske (a i ja cu ga detaljnije izuciti u svom diplomskom) i njihovih fondova. oni treba da postanu veliki igraci na trzistu, koji ce gurati, je li, vece stvari.

sto se tice investicionih fondova, vanja tu si apsolutno u pravu!
ja sam njih vec pominjao u nekim postovima!
sigurno znas da mi za to i nemamo zakon. regulativu pa su prinudjeni da prakticno posluju u sivoj zoni!
tako da u neku ruku i oni dele sudbinu ad (tu ne mislim na ova privatizovana, vec ona buduca)!
if su odlican nacin da se akumulira kapital i dodje do profita,ali... i tu ima milion ali!
ma i to je na zalost u srbiji samo mogucnost i nista vise, dzabe je kad su ljudi neobrazovani pa se desavaju gluposti poput privatizacije knjaza i apatina i sav kes ode u potrosnju a ne...
moji predlog su ti slovenacki if! rade fenomenalno!cak im je skoro krenula neka drzavna kontrola, jer prosto im je bilo neverovatno da su uspeli da ostvare toliki profit!


imaginelo zaboravi postojece kapacitete, to je otislo u privatizaciji! to je sad tudja briga,jedino sto je drzava duzna da im pobboljsa makroek. uslove da bi bolje radila!
baci u fokus ono cega nema, a treba da ga bude! to su nova mlada preduzeca!
za to su potrebna sredstva sa povoljnim uslovima vracanja!
a ostalo je sposobnost i znanje! macak se snasao za rucak jer je sa misem komunicirao na jeziku pasa! ili prosto kapitalizam, uradi, imaces!
jbg, ja sam svoje obrazovanje do sad debelo platio i jos ga placam! sad mi samo hvali...

Jasno mi je da je dobra fiskala vazna, ali je bez dobre proizvodnje (kvalitet-cena) dugorocni napredak nemoguc, a na ovom stepenu razvoja Srbije je npr metaloprerada jedna od uzdanica privrede, a ne samo sto tu nema novih investicija, vec i dobri pogoni koji vec postoje skupljaju prasinu jer se nismo jos uvek oslobodili profiterskog lobija iz Slobifovih vremena, a koji se u politickom smislu oslanja na masu sirotinje koja zivotari po principu "tanjiric pasulja - meni dosta" poznato pod drugim nazivom "srpski nacionalni interesi" tako da ne postoji realna volja ni vladajuce vrhuske a ni mase siromasnih da se ekonomija zaista razvije, po principu "koliko god begluk da je siromasan, begu uvek dosta blaga" a "begovi" su svesni da razmah ekonomije u Srbiji realno u svakom pogledu smanjuje njihovu vlast em strana kompanija, em radnik u toj kompaniji koji se osilio da ne slusa lokalne "begove"

P.S. moj ujak ima malu radionicu za izradu kora za pitu, pa je izdao nalog meni da ovo napisem