U januaru prvi investicioni fond
13:49 | Izvor: B92, Beta
Beograd -- Očekuje se da prvi investicioni fond u Srbiji počne da radi u januaru iduće godine.

Za razvoj tržišta kapitala povoljno bi uticalo osnivanje više investicionih fondova, kaže Štimac


Zakon o investicionim fondovima primenjuje se od 11. decembra ove godine, a do sada je, samo jedno društvo za upravljanje investicionim fondom od Komisije zatražilo dozvolu za rad, kazao je predsednik Komisije za hartije od vrednosti Milko Štimac.

Komisija je izdala šest licenci za obavljanje poslova portfolio menadžera, bez kojih ne mogu da rade investicioni fondovi, a još toliko je prijavljeno za ispit koji će biti organizovan u januaru.

"Za razvoj tržišta kapitala u Srbiji povoljno bi uticalo osnivanje više investicionih fondova, ali za sada nema mnogo mogućnosti za ulaganje novca koje prikupe ti fondovi, jer u ponudi nema dovoljno kvalitetnih hartija od vrednosti", ocenio je Štimac.

Prema njegovim rečima, dobro bi bilo da se na finansijskom tržistu što pre pojave akcije javnih i uspešnih preduzeća, čijom prodajom bi se delimično moglo izbeći uzimanje skupih bankarskih kredita.

"Svi zakoni koji regulišu rad tržišta hartija od vrednosti nisu usklađeni na najbolji način, zbog čega će Komisija morati da te propuste ispravlja podzakonskim aktima", rekao je član Komisije Đorđe Jovanović.

Predstavnici Komisije su upozorili uprave akcionarskih društava da su kazne za kršenje zakona iz te oblasti u vrednosti od 10 do 100 odsto kapitala preduzeća.

Inflacija u 2006. godini 6,6 odsto
14:02 -> 17:10 | Izvor: B92
Beograd -- Inflacija u Srbiji u 2006. godini iznosila je 6,6 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.

Decembarska inflacija 0,1 odsto


Direktor Zavoda Dragan Vukmirović kazao je da je decembarska inflacija bila 0,1 odsto i podsetio da je prošlogodišnja inflacija bila 17,7 odsto.
Ukupan rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je u ovoj godini 5,8 odsto, dok je industrijska proizvodnja povećana za 4,4 odsto, rekao je Vukmirović predstavljajući procenu godišnjih rezultata srpske ekonomije.
Rast cena na malo u 2006. godini iznosio je 12,7 odsto, troškovi života povećani su za 11,6 odsto, a zabeležen je i pad zaposlenosti za 1,3 odsto. Vukmirović je dodao da su zarade bez poreza i doprinosa nastavile da rastu i nominalno su za 24,1, a realno za 11,2 odsto veće nego u prošloj godini.
Najveći pojedinačni rast bio je u telekomunikacijama i to 38,7 odsto, dok je ugostiteljstvo u ovoj godini nastavilo pad aktivnosti i to za 8,4 odsto. Posmatrano po privrednim granama, rast od 11,8 odsto zabeležen je u sektoru građevinarstva, povećanje od 11,4 beleži saobraćaj, a slede trgovina na veliko i trgovina na malo sa rastom od 7,5, odnosno 6,5 odsto.

NBS: Niska stopa inflcije zavisi od fiskalne politike
Sledeće godine moguć pad privrednog rasta
Ekonomista Kori Udovički kaže da se u 2007. godini može očekivati smanjenje privrednog rasta i povećanje cena, ako se nastavi sadašnja fiskalna politika.
"U toku 2006. privreda Srbije je snažno krenula napred, a sada je na stranputici, privredni rast sada iznosi šest odsto, ali naglo usporava", rekla je ona i ocenila da bi buduća srpska vlada trebalo da "ostavi po strani Nacionalni investiocioni plan".
Ekonomista Goran Radosavljević upozorio je na posledice uticaja privatizacije na zagadjenje životne sredine i naglasio da je za sanaciju ekološke štete u narednih 10 godina potrebno uložiti oko četiri milijarde evra.



Narodna banka Srbije je upozorila da će održavanje niske stope inflacije zavisiti od fiskalne politike i obezbeđivanja stabilnih uslova za poslovanje.
"Niska inflacija, stabilan kurs i privredni rast na dugi rok se mogu održati samo ukoliko se otklone političke prepreke za nastavak pregovora sa Evropskom unijom, nastavi restrukturiranje privrede, okonča privatizacija, obezbedi budžetski suficit i stvore uslovi za dalji značajan priliv stranih direktnih investicija", navodi se u saopštenju NBS.
Podaci o inflaciji za ovu godinu, kažu u NBS, potvrđuju da je novi okvir monetarne
politike, koji je centralna banka uvela od septembra ove godine, uspeo da svede, kako inflaciju, tako i inflatorna očekivanja na znatno niži nivo.
"Značajno smanjenje inflacije nije ugrozilo ni privredni rast, ni izvoz, koji takođe beleže povećane stope rasta. Uz očuvanje stabilnosti kursa, udvostručene su devizne rezerve, koje premašuju 12 milijardi dolara, dok su direktne strane investicije dostigle rekord od oko četiri milijarde dolara", saopštava NBS.
Cilj NBS za narednu godinu je da se nastavi smanjenje inflacije, a planirano je da bazna inflacija iznosi između četiri i osam odsto. To će, kako ističe centralna banka, u najvećoj meri zavisiti od toga da li će i fiskalna politika u sledećoj godini nastaviti sa odgovarajućim stepenom restriktivnosti.

Spoljnotrgovinski deficit šest milijardi dolara

Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvih jedanaest meseci ove godine iznosio je šest milijardi dolara, što je 10,5 odsto više nego u istom periodu prošle godine.
Od januara do novembra ove godine izvezeni su proizvodi u vrednosti od 5,78 milijardi dolara što je za 44 odsto više nego u istom periodu 2005. godine, dok je uvoz povećan za 24,7 odsto i iznosio je 11,8 milijardi dolara.
Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 49 odsto i veća je nego u istom periodu prošle godine, kada je bila 42,4 odsto.
Italija je bila glavni spoljnotrgovinski partner Srbije u koju je izvezeno robe za 839,2 miliona dolara, slede Bosna i Hercegovina sa 675,8 milion dolara i Nemačka sa 579,1 miliona dolara. Najviše robe je uvezeno iz Rusije - 1,9 milijardi dolara, na drugom mestu je Nemačka sa 1,1 milijardom dolara i Italija iz koje su uvezeni proizvodi vredni 994,8 miliona dolara.
Ukupna spoljnotrgovinska razmena Srbije od janura do novembra bila je 17,6 milijardi dolara, što je za 30,5 odsto više nego u istom periodu 2005. godine.

Robni deficit Srbije 5,36 mlrd evra
08:11 | Izvor: B92
Beograd -- Spoljnotrgovinski deficit Srbije u 2006. godini iznosi 5,36 milijardi evra i veći je za 11 odsto od deficita u 2005. godini.

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije su Ruska Federacija, Nemačka, Italija i Bosna i Hercegovina

Republički zavod za statistiku je saopštio da je izvoz robe u 2006. imao vrednost 5,1 milijarde evra, što je 41,4 odsto više nego 2005. godine, a ocenio je i da je rast uvoza posledica veće dostupnosti kredita građanima.

Novinar Ekonomista Milan Ćulibrk ocenjuje da je spoljnotrgovinski deficit realnost za Srbiju, jer manjak u razmeni s drugim državama nikada nije bio manji od dve milijarde dolara.

"Kada se sve sabere, dobijate dramatičan podatak da je u poslednjih 16 ili 17 godina taj manjak bio više od 40, možda čak i 50 milijardi dolara, toliko je novca više Srbija morala da obezbedi da bi platila robu koju je uvozila. Dobar deo toga je potrošen na kupovinu robe široke potrošnje, a ne za nabavku nove opreme, koja bi omogućila pokretanje i razvoj proizvodnje u industriji. To što Srbija trenutno nema Vladu, čini mi se, nema nikakvog uticaja, jer su to autonomni privredni tokovi, privreda funkcioniše sama po sebi", kaže on.

Ćulibrk objašnjava da će u narednom periodu veliko opterećenje biti povećanje budžetskih troškova iz decembra prošle godine. Tako je, kaže on, stvoren znatno veći okvir za potrošnju u prvom tromesečju 2007. On zbog toga očekuje da će i u 2007. biti sprovođena veoma restriktivna monetarna politika.

"Upravo je to dobra vest, da Narodna banka Srbije dobro funkcioniše i da je zaslužna što je prošle godine inflacija bila 6,6 odsto, niža nego što je planirano, i to zahvaljujući restriktivnoj monetarnoj politici. Sada ona posluje praktično bez Vlade, nema nikoga ko bi mogao da 'smeta' u tom poslu, i čini mi se da ne bi trebalo da bude nikakvih razloga da u narednih nekoliko meseci, do formiranja Vlade, bilo šta drastičnije bude menjano na području cena", kaže Ćulibrk.

Guverner NBS Radovan Jelašić rekao je da je planirana bazna inflacija za 2007. četiri do osam odsto i da će NBS, kako je rekao, gađati donju granicu koridora.

Vrednost uvoza 10,4 milijarde evra

Vrednost uvoza je 2006. bila 10,4 milijarde evra, što je za preko 24 odsto više u odnosu na 2005. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom je 2006. bila 48,8 odsto, dok je u 2005. godini iznosila 42,8 procenata.

Rezultati izvoza su nešto povoljniji, jer se od prošle godine i Crna Gora računa kao inostranstvo. Najviše su se uvozili energenti na koje otpada 2,6 milijardi dolara, odnosno 19,8 odsto ukupnog uvoza. Samo na naftu i naftine derivate otišlo je 1,63 milijarde dolara ili 12,4 odsto ukupnog uvoza.

Značajan je i uvoz rude bakra i gvožđa, a nešto je veći i uvoz automobila koji je iznosio 7,2 odsto ukupnog uvoza. Posledica rasta uvoza je i veća dostupnost kredita građanima Srbije, procenjuju u Republičkom zavodu za statistiku.

U prošloj godini zabeležen je suficit u razmeni hrane. Izvoz voća i povrća je bio 326 miliona dolara, žitarica i proizvoda od žitarica 292 miliona dolara od čega je 171 milion dolara bio izvoz žutog kukuruza. Šećera je u prošloj godini izvezeno za 154 miliona dolara.

Srbija je najviše izvozila proizvode za reprodukciju koji su činili 67,1 odsto izvoza, robu za široku potrošnju i opremu.

Reprodukcioni materijal, roba široke potrošnje i oprema dominiraju i u uvozu. Reprodukcioni materijal čini oko 63 odsto, roba široke potrošnje 21,5 odsto i oprema 15,6 odsto uvoza.

Prema međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji najviše se izvozilo gvožđe i čelik, obojeni metali, voće i povrće, odeća i žitarice i čine 36,7 odsto ukupnog izvoza. Prema toj klasifikaciji najviše su se uvozili nafta i naftni derivati, drumska vozila, prirodni i industrijski gas, industrijske mašine za opštu upotrebu, gvožđe i čelik.

Da da sa hlebom od 4 dinara!

Sva preduzeća na berzi od 12.marta
16:07 -> 16:07 | Izvor: Beta
Beograd -- Od 12. marta, sva preduzeća koja su organizovana kao otvorena akcionarska društva moraće da se nađu na Beogradskoj berzi.

Krneta: U poslednjih pet godina na berzi se našlo oko 1.200 kompanija

Direktor poslovnih operacija berze Siniša Krneta je agenciji Beta rekao da je, po Zakonu o trgovini hartijama od vrednosti, petak bio poslednji radni dan za uključivanje preduzeća na berzu, ali da kompanije i danas poštom mogu da dostave prospekte i drugu dokumentaciju.

U poslednjoj sedmici za prijavljivanje, od oko 1.300 kompanija koliko se procenjuje da bi trebalo da se nađe na berzi, prospekte i druga dokumenta dostavilo je samo oko 50 preduzeća koja su uključena u trgovanje, naveo je Krneta.

On je kazao da je loše to što se iz dosadašnje prakse pokazalo da je veliki broj preduzeća dostavio netačnu ili nekompletnu dokumentaciju, pa se može očekivati da se to ponovi, a to bi otežalo njihovo uključivanje na berzu u zakonskom roku.

Kako je objasnio Krneta, iako je i po ranijim zakonima bilo obavezno da se kompanije pojave na berzi, ovo je prvi put da zakon propisuje kazne za one kompanije koje se ne uključe na berzu, kao i za odgovorna lica u tim firmama.

Predviđene kazne za preduzeća iznose od 10 do 100 odsto vrednosti akcijskog kapitala, odnosno emisije akcija, a za direktore raspon kazni je od 50.000 do 200.000 dinara, rekao je on.

Komisija za hartije od vrednosti ima mogućnost i da izrekne zaštitnu meru zabrane delovanja odgovornih za poslove te vrste u trajanju od jedne do pet godina, te da javno objavi presude. To znači, kako je naveo, da direktor koji prekrši ili se ogluši o zakonsku odredbu pojavljivanja kompanije na berzi može da dobije zabranu obavljanja te vrste poslova, ne samo u tom, već u bilo kom preduzeću.

Za sve male akcionare, koji su imali akcije kompanija koje do sada nisu bile na berzi, nova regulativa predstavlja mogućnost da saznaju cenu akcija i da njima trguju, rekao je Krneta.

On je naveo da ne treba očekivati uključenje na berzu nekih javnosti poznatih kompanija, jer su one već ranije izvršile svoju obavezu, ali je istakao da srpskom tržištu kapitala nedostaju kompanije koje su trenutno u posedu države kao što su Naftna industrija Srbije ili Telekom.

Krneta je rekao da će Beogradska berza već od ponedeljka na zahtev Komisije za hartije od vrednosti dostavljati sve podatke o kompanijama po pitanju ispunjenja njihovih obaveza da se nađu na berzi.

Nama prvo treba motka u glavu pa onda ekonomski oporavak

Свашта, па ти немаш појма... Прво хлеб поскупиш на 40 динара, а онда извршиш деноминацију (скинеш 1 нулу), и ето ти хлеба за 4 динара... 

nema nama od razvoja nista narednih 10 godina zato ja bezim dok jos mogu

Ne treba bezati vec se boriti...al prvo treba da menjamo mentalitet

mentalitet?
to je najlakse promeniti! to se radi konkretnim potezima, a ne pricom o vrednosnim sistemima i td.
za to je potrebna volja onih koji nas vode!
dakle, oni prave ambint a mi se prilagodjavamo! ko nece ne mora! problem je jedini sto nema ljudi koji ce napraviti ambient koji je preduslov bilo kakvom progresu! zrtvuje se sudbina drzave i njene ekonomije zarad interesa, kako licnih tako i grupacijskih!