pitam se kakva bi danas bila situacija da smo svi stali pod austijsku kapu, i ušli u trojnu monarhiju (Austrija, Mađarska i Juga) kakav je bio plan Bečkog dvora nakon revolucije u mađarskoj... 

Далеко си ти отишао, Меџик... па знаш да су неки Немањићи били католици, шта да смо још онда имали католичку династију?


А је л' могу ја
Овде се начитах разноразних глупости (и не само "националсоцијалистичких"), па и понечег паметног. Па да кажем и ја нешто.

Нисам неки експерт за економију, и не претендујем да су моја решења богом-дана. Знам мало више од просека (јер пратим шта се дешава), али не много више. Па ево, усуђујем се рећи шта мислим шта би било неко синтетичко решење.
Стара је мудрост да у кризним временима економија треба да балансира између рецесије и инфлације. Дефицит и раст задужености су јасно на страни инфлације, односно тражње. То што треба да се балансира значи управо то – равнотежни положај клацкалице који не мора бити лапо-лапо.
Међутим, ММФ и сличне неолибералне институције имају шизоидну политику по којој сасвим различита правила треба да важе за богате економије које пуцају и оне сиромашније, или „у развоју“... Шта ако нека привреда која се развија има и лове (Кина, Индија, Бразил), што они кажу „брзоразвијајућа“, срећом нису рекли. А тамо их много и не питају.
То није само политика „двоструких стандарда“ него шизофренија која се и њима обија о главу, али то није тема. Тема је да се ми ослободимо од идеолошких предрасуда и туђих интереса. Прочитах згодну параболу о томе каквог би голмана на голу Црвене Звезде желео тренер Партизана. Зна се – најгорег! Зашто нама „голмане“ стално бирају „тренери“ других клубова?!? Зашто политичари немају снаге да сами изађу пред народ, него доводе ММФ кога схватају како је марксиста схватао религију – као опијум за народ!
А шта би требало урадити, можемо таксативно, где ће се наћи и неки добар поступак актуелне бласти.

Коришћење резерви за развој
Наравно, не треба све користити, девизне резерве су потребне за још најмање две ствари – курс и отплату дугова. Али може се бити експанзивнији, уосталом резерве и служе за случајеве криза и непредвиђених околности. Но, како је до ових резерви уопште дошло? Добар део је ту доспео приватизацијом. Држава се, можда касно, сетила да тај новац може и улагати у преко потребне пројекте, и то је фамозни НИП.
НИП је почео са радом вероватно касно, несистематски и траљаво – у зависности од политичке воље. Сада се ради озбиљније, али колико ће то потрајати? Шта ако следеће године буду опет избори? Системско решење би било национална развојна банка, како се већ предлаже.
Но, и добре идеје могу бити веома лоше реализоване. Рецимо да би почетни капитал те банке био милијарда из девизних резерви. Како би се касније обезбеђивао капитал, а како депозити? Да ли би се издавале обвезнице? Учешће буџета у свему? Треба ли неке пројекте ставити на референдум (рецимо изградњу аутопута до Пожеге су сепаратисти са севера кочили)...
Све су то питања на која треба одговорити, али треба озбиљно радити. Пут од хиљаду миља почиње једним кораком. Консензус да нам више нису потребни нови Алпина и Пор би био добар почетак... Јавни радови су озбиљан посао!

Лимитирање потрошње у јавном сектору
Ово би био део где се балансира како би се спречила инфлација и још већи дефицит. Део тога се ради са изговором ММФ-а (хебига, тешко сад рећи партијским друговима да ће остати кратки), али то је недовољно. Осим ограничења плата на које и сам (тешка срца) пристајем треба и лимитирати број запослених.
Ако се не варам држава упошљава преко пола милиона радника. Од тога су 200.000 чиста бирократија – од општина (месних заједница?) до разноразних агенција тзв. „четврте гране власти“. Увести једногодишњу забрану запошљавања у бирократији. Ако неко иде у пензију или на боловање, даје отказ – одлично, извршиће се прерасподела и вероватно се и сами изненадимо колико је било вишка.
Такође, дуплирају се послови министарстава и „четврте гране“ (у коју ја иначе не верујем, али овде не говоримо о томе). Зашто да исти посао „раде“ министарство и нека агенција? Нешто од та два треба укинути.
Што се тиче јавних предузећа, полиције, здравства, просвете и осталих неопходних служби, ту је доста лимитирати број на постојећи. Уз могућност новог запошљавања за баш неопходне пројекте или нове профиле радних места.
Знам да би ове мере тешко погодиле оне који су са разлогом ушли у политику, но вероватно се већи део њих већ намирио.

Политика курса
Овде углавном подржавам Народну банку. Курс се формира у принципу тржишно, где интервенција иде на то да нема наглих промена, које би окидале психолошке ефекте. Тих ефеката већ има, и медијима би требало скренути пажњу.
За очекивати је да курс отклиза бар до 100 динара за евро, и то би можда био оптимум. Након тога, осим психолошког ефекта, долазимо и до проблема ликвидности, јер људи ће морати да отплаћују све веће рате кредита. То би могло срушити банкарски систем.
Али ако „све буде у реду“, можда буде и нечег позитивног. Курс ће девалвирати за 25 до 30 одсто у периоду август-август, и ако инфлација не буде толика можемо очекивати повољнији извоз, кад криза буде ублажена.
Оно што није добро је то што се курс брани све рестриктивнијим стопама. Зато сам и говорио оно о шизофрености ММФ-а. Ако стопе обарају свуда у свету, што ми да их подижемо?! Тако на силу правимо рецесију. Да ли то можда некоме одговара? Курс треба бранити резервама, и привлачењем улагања ако је могуће. За улагања важи оно што сам већ причао – што више их тражити на Истоку. Но то је требало урадити и пре кризе... Као и много тога другог.


р-е-с-п-е-к-т

komentarisacu samo ovo ,jer nazalost pokazuje tvoje slabo razumevanje ekonomije  (ko i ono kod izbora obonga  )

drzava chuva kurs prodajuci evre - notorna glupost banke koje su u rukama stranaca to jedva chekaju - one taj novac samo iznesu iz srbije ,a na kurs se u menjachnicama to i ne odrazi ....

 nek neko pogleda kakvo je stanje u njihovim matichnim drzavama banaka koje kod nas posluju (cene akcija i sl ...) . bice vam biti jasno gde idu nashe pare  

Па курс и није експлодирао. То је оно што је највидљивије. Сећам се да је крајем 2003. већ достизао 90 и да су скокови били слични данашњим, а тада није било повлачења капитала и глобалне кризе.
Наравно, наши западни "пријатељи" (чисто узгред, већина тих земаља су белачке ) извлаче паре. Где сам ја то порекао!? Но, то се и не може спречити. Може се евентуално формирати домаћа база која не би била подложна флуктуацијама и то активирањем само неких резерви.

Оно што бих ја тебе питао је како то мислиш да национализујеш банке?!? Оно, технички може, али шта би било после. Не зависи ли банкарство од поверења оних који остављају депозите?! И шта онда, не би кренули масовно да извлаче, имајући у виду искуства "деведесетих"? Можда би спречио грађане и фирме да повлаче новац, што би било понављање исте ситуације?
Банкарски систем је веома осетљив и у позицији је неког коме је у несрећи повређена кичма - не сме се померати! Па чак и неке мере на повратак поверења, као што је гаранција до 50.000 ојра, су могле бити контрапродуктивне. И можда и јесу. Јер онда ће неко да помисли "па што сад 17 пута повећавају гаранције кад је све у реду"

Ако желиш наставак дискусије, имам једну згодну историсјку ситуацију из априла 1941. О екстремистима и коришћењу ситуација. Као да ти ово одговара да предлажеш пљачкање "јеврејских банкара"

Највећи проблем у Србији је што се производња у приватном тј. реалном сектору гаси због смањене потражње у земљи и иностранству и због великих камата на кредите односно потпуног недостатка кредита. Нико неће да производи губитке. Газдама се више исплати да затворе фирму и отпусте раднике него да производе нешто што нико неће да купи или да раде на ивици рентабилности због банкарских крвопија. То повлачи још већу незапосленост, мање прикупљених пореза, буџет ће бити празнији, неће бити новца за функционисање државе, а буџетски корисници су опет највећи потрошачи. Онда ће и оне фирме које су опстале због смањене потражње морати катанац под браву, и онда се све тако врти у круг и успорава док потпуно не стане.

Уместо да се развија и штити домаћа производња и услуге, а сузбијају паразити у виду трговаца и банкара, овде све обрнуто.

ne uopshte ... sa 75 na 87 ,bez ikakvih unutrashnjih razloga .... 

 
 nashi "prijatelji" ne izvalche te pare za belce (ili crnce  ) u zap.zemljama nego za sebe - uzak sloj jevrejskih bogatasha i njihovih satrapa . obichan amerikanac ili evropljanin nece videti ni cent ,od tih para . one ce biti bachene u rupu bezglavog pokushaja da se sachuva judeo-liberalni finansijski sistem.

  indikativan primer je shto je npr dosta lako izglasano 700 milijardi $ za jevrejske banke , a sad 25 milijardi $ ne moze da se da auto-industriji - iako ova druga zaposhljava posredno ili neposredno mnogo vishe ljudi
.

 jednostavno ,nasha  zemlja je deo globalnog sistema i vampiri je isisavaju kao i sve druge ...


mogu se nacionalizovati postojece banke ,ili im se dozvoliti transfer novca striktno 1:1 - za svaki izneseni $ ,mora se uneti $ . a sad je taj iznos svega 10 % 


mi sad i nemamo neke velike depozite . vecina novca koji cirkulishe je "ono shto mora kroz banke" - plate ,penzije , poslovanje firmi ... dakle ,bila bi neka manja shteta par meseci ,ali bi se vrlo brzo sleglo 


jevrejski bankari pljachkaju nas   i u svojoj pohlepi su preterali i "domacin" kojim se hrane je umro . sad pokushavaju da pronadju nachin da prezive - a ja sigurno ne bih da srbija izdahne da bi njima bila dobro ...   

Април 1941. немачки тенкови рулају Краљевином Југославијом (БаФију се ово свиђа ), која већ не постоји. У једном загребачком стану кроз прозор то посматра неколико комуниста. Један каже другу Старом (Ј.Б.Т.) "Сад смо готови". Будући маршал му одговара "А не, ми тек почињемо".
Коју смо поуку извукли? Екстремисти виде прилику у смутним временима. Мада је Србија и ту изгледа атипична. Чедисти се осипају и малко су се ућутали. Радикали су прсли (истина, не могу много да се радујем томе, ипак нисам Станиславу поделио сендвиче ). Али зато "националсоцијализам" рулз


А шта би ти кад је дошло до повлачења капитала? Како би ТИ одржао курс?!?
Узгред, колико је пала исландска круна?!


Симијон ти је лепо објаснила постулате америчког "националсоциојализма" на овој теми. Бели (или црни) пропалитет у Америци итекако добро живи од извлачења лове потчињених народа. То што ти за све лоше окривљаваш 3% Јевреја у Америци (три одсто), а амнестираш оне који гласају и плаћају порез је твој проблем


А ово показује твоје апсолутно непознавање.
Само неколико милијарди ојра, и после последњег подизања депозита. Хоћеш да ти шапнем колико ја имам у банци?!
Ето начина да девизне резерве не држимо код "јевреја". Све нека се подигне и држи у сламарицама! Држава ионако гарантује. Истина, онда неће бити за јавне радове по узору на "фирера". Неће бити ни за шта друго...
Но можда "националсоцијализам" има друго "генијално" (коначно ) решење - претресање станова грађана и одвођење у логоре


Узгред, имаш ли неке податке о етничком саставу акционара банки?

 zar ti nije palo na pamet da su ovi koji su trenutno na vlasti pomalo "extremni"  ... i da smutna vremena nastaju upravo da bi oni nestali sa scene ....


 
kapital koji se povlachi nije strani - nego ovdashnji srpski koji se izvlachi u inostranstvo . u tome je razlika izmedju nas i islanda .




tih 3% jevreja kontrolishe preko 50 % kapitala u svetu  ... a propalitet ce propasti ,crnci malo manje - belci mnogo vishe   - ja samo ukazujem na uzrochnika problema.



pa ti reche da shtedish samo u dindzama i to u domacoj banci nekoj ....   na nashu srecu ili nesrecu depozit gradjna je relativno mali , a i nije ugrozen - chak i kad bi doshlo do masovnog povlachenja novca , sve bi moglo biti isplaceno ,tako da nema problema sa likvidnoscu ...

inache - koliko vidim -- ti se plashish da je taj novac vec izvuchen i da su banke vec nelikvidne ? 


srpske pare u srpskim bankama - vrlo prosto .... 

 
da ne bilo da ja izmishljam ,uzmi da proveravash te poznatije banke : JP morgan ,citigroup , barclays .... ko su osnivachi ,predsednici upr.odbora i sl .... pa cesh videti kakouopshte nisam u pravu  ...

ovo stavljam u poseban post ,jer mislim da zasluzuje paznju 

------------------------------------------------------------------------------

Бреме девизног дуга


Од скоро 30 милијарди долара укупног спољног дуга Србије, наредне године на наплату стиже пет милијарди, што је мање од половине девизних резерви НБС Са 1.444 дуг порастао на 4.000 долара по становнику



Јавни сектор, односно држава ће у 2009. морати да издвоји 490 милиона долара за враћање спољног дуга. Од тога 205 милиона долара за главницу и 285 милиона за камате.

Гувернер НБС Радован Јелашић је изјавио да део дуга који мора да се врати у 2009. не брине, јер чини око половине девизних резерви, које сада износе 11,9 милијарди долара, а може и да се репрограмира. Али, већ у 2010. може бити „повуци-потегни”.

  Поједини економисти, међутим, не деле гувернеров оптимизам. Они упозоравају да држави прети неликвидност.

– Стање економско-финансијских односа Србије са иностранством непрекидно се погоршава – указује др Млађан Ковачевић. – Нарочито брине спољнотрговински дефицит и дефицит текућег платног биланса. Увоз расте брже од извоза. Са девизама које су из иностранства стизале по разним основама постигнут је врло скроман економски раст, и то углавном услуга. Тим новцем није поправљен квалитет домаће привреде. Догодине се може десити да Србија буде принуђена да више исплати девиза по основу отплате дуга него што ће добити нових кредита.



У земљу је, по основу нето дознака, кредита, инвестиција и донација, од 1. јануара 2001. ушло више од 50 милијарди долара, подсећа наш саговорник. Истовремено је повећаван увоз, а опадала је конкурентност привреде. Тако је прошле године дошло до огромног повећања спољнотрговинског дефицита, који је достигао 9,5 милијарди долара. Исте године у плаћањима са иностранством били смо у минусу (дефицит текућег платног биланса) 7,2 милијарде долара, 17 пута више него 2000. године.



Да је наш спољни дуг знатно већи од девизних резерви и да држави прети неликвидност, упозорава и др Милан Р. Ковачевић. Он сматра да догодине неће бити невоља са отплатом приспеле рате спољног дуга само ако буде више страних инвестиција.

– Приватни дуг је највећи и обично се каже да је мања брига. Али, ако се на то дода дуг становништву по основу старе девизне штедње, онда морамо рачунати на то да девизна ликвидност Србији може постати озбиљан проблем – сматра Милан Ковачевић. – Дефицит текућег рачуна већ се повећао за две трећине у односу на прошлу годину, а финансирао се бржим порастом задуживања у иностранству. Истовремено, први пут се дефицит у текућем билансу „пеглао” из девизних резерви, које су се због тога смањиле. Девизним резервама НБС не би требало припајати резерве банака, јер банке у билансу имају много веће обавезе према иностранству, око 15 милијарди, а потражују седам милијарди долара. То говори да и банке имају потребу за девизама.

Ако се има у виду да девизне резерве чини 35 одсто депозита, још по два одсто у злату и новцу, а више од 60 одсто је у хартијама од вредности које су на берзама, значи да НБС стоји на располагању десетак милијарди долара.



Структура дуга

Спољни дуг Србије је на крају 2000. године износио 10,83 милијарди долара од чега се на јавни дуг односило 8,7 милијарди долара, или 81 одсто укупног дуга. Учешће укупног спољног дуга у БДП износило је 135 одсто, а јавног 109 одсто.

Од тада се дуг повећавао да би крајем септембра ове године, према подацима НБС, укупни спољни дуг достигао 29,5 милијарди долара. Од тога је јавни дуг, за који је гарант држава – 9,03 милијарде долара, или 31 одсто, а приватни сектор страним повериоцима дугује 20,48 милијарди долара, или 69 одсто укупног спољног дуга.

Краткорочни спољни дуг од 2,75 милијарди долара учествује у укупном спољном дугу са 9,33 одсто.



Од краја 2000. до краја септембра 2008. године, отплаћено је 9,4 милијарде долара главнице и 3,5 милијарди долара камата.

Крајем септембра 2008. године учешће укупног спољног дуга у БДП било је 61 одсто, што нас сврстава у средње задужене земље, док је јавни спољни дуга у БДП учествовао са 19 одсто. Србија је до сада редовно извршавала обавезе према страним повериоцима.
Бисерка Думић
Izvor> Srpska Politika

Pomoć otpuštenim radnicima
24. novembar 2008. | 00:19 | Izvor: B92
Beograd -- Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Vladimir Ilić izjavio je da je država predvidela niz mera za pomoć onima koji ostanu bez posla.

Pomoć države onima koji ostanu bez posla (Beta, arhiv)
Pomoć države onima koji ostanu bez posla (Beta, arhiv)
On je naveo da sami radnici treba da se upoznaju sa svojim pravima, mogućnostima novčane naknade, kao i novog zaposlenja. Ilić je rekao da novi zakon o zapošljavanju, koji je u pripremi, predviđa olakšice za poslodavce.

"Ne smemo da teramo poslodavce da na silu drže radnike, ali možemo čitavim nizom mehanizama i podsticaja da im učinimo atraktivnim da zadrže zaposlene - subvencijama, oslobađanjem od poreza. Treba ozbiljno razmisliti o tome da se rasterete poslodavci, jer oni odlično reaguju na podsticaj", rekao je Ilić za RTS.

"Naravno, inspekcija rada, u svim slučajevima o kojima se priča ovih dana, mora da vidi da li su ti otkazi u skladu sa zakonom, da li su radnicima isplaćene otpremnine i da li je ispoštovana procedura. Čini mi se da neki poslodavci ipak zloupotrebljavaju okolnosti globalne krize", kazao je Ilić.

Prema pisanju londonskog Fajnenšel tajmsa, širom sveta je zbog ekonomske krize samo u prošloj nedelji bez posla ostalo oko 80 hiljada ljudi.

----------------------
kako banda sprema teren