7. фебруар 2015.

Председник Владе Србије Александар Вучић разговарао је у суботу у Минхену са помоћницом државног секретара САД Викторијом Нуланд о билатералним односима, пре свега у области енергетике и могућности снабдевања Србије гасом.

Како је саопштено из Владе Србије, помоћница државног секретара Нуланд подржала је европски пут Србије и наставак дијалога Београда и Приштине под покровитељством ЕУ.
Викторија Нуланд на кијевском мајдану

Викторија Нуланд на кијевском мајдану

Премијер Вучић обавестио је Нуландову о економским реформама које спроводи Влада, нагласивши да Србија има снаге и воље да постане модерна и успешна земља, са уређеним јавним финансијама и значајним растом индустријске и пољопривредне производње већ од следеће године.

Премијер Вучић састаће се вечерас у Минхену и са потпредседником САД Џозефом Бајденом.

У Минхену је у току 51. безбедносна конференција на којој учествује двадесетак шефова држава или влада и више од 40 министара спољних послова и одбране. У српској делегацији је поред премијера и шеф српке дипломатије Ивица Дачић.

 
(Бета)

Оцените чланак
 
Србија
ВучићгасНуланд
препоручујемо
ВучићгасСрбија
 
vucic stoltenberg
Вучић сa Столтенбергом: Имамо коректан однос са НАТО-ом
Вучић сa Столтенбергом: Имамо коректан однос са НАТО-ом МИНХЕН – Премијер Србије Александар Вучић данас је у разговору са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, на маргинама безбедносне конференције у Минхену, истакао да Србија са том организацијом има коректне односе кроз Програм Партнерство за мир. „За нас је најважније присуство снага КФОР-а на Косову и Метохији, […]
 
vucic-peder
Вучићева женска момчад: Случај обљубљеног вође и његове разуздане телесне гарде
Вучићева женска момчад: Случај обљубљеног вође и његове разуздане телесне гарде Још током предизборне кампање, потпредседник српске владе, министар одбране и самостални прогонитељ непослушних, Александар Вучић, окружио се младим и лепушкастим момцима, од којих је после изборне победе почео да формира јуришне одреде СНС-а, своју личну гарду. Истина је, и у старом Риму су најелитније […]
 
vucic-bler
ВУЧИЋУ СКОТЕ ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ! Вучић ангажовао Тонија Блера да нам прави тимове у Влади Србије
ВУЧИЋУ СКОТЕ ВЕЛЕИЗДАЈНИЧКИ! Вучић ангажовао Тонија Блера да нам прави тимове у Влади Србије Трошкове покривају Уједињени Арапски Емирати * Планира се пет „деливери унит“ – за приватизацију јавних предузећа, инфраструктуру, директне стране инвестиције, државну управу и пољопривреду Влада Србије ангажовала је консултантску кућу бившег британског премијера Тонија Блера за помоћ у формирању стручних тимова […]
 
vucic-ludak
ДОКАЗ ДА НАМ ЈЕ ПРЕМИЈЕР ЛУДАК! Компилација Вучићевих лудачких изјава (видео)
ДОКАЗ ДА НАМ ЈЕ ПРЕМИЈЕР ЛУДАК! Компилација Вучићевих лудачких изјава (видео) Телепромптер.рс објављује компилацију лудачких изјава премијера Александра Вучића. Овај снимак представља јединствен доказ да премијер Србије има озбиљне психолошке проблеме. Од момента када је преузео функцију првог потпредседника Владе па до момента када су расписани ванредни избори 2014. године, Александар Вучић је био релативно […]
Comments
Leave a reply

Leave a Response

Vucko mafija...

Jавни дуг Србије у јануару 72,3 одсто БДП

БЕОГРАД - Јавни дуг Србије на крају јануара 2015. године износио је 23,22 милијарде евра, што је 72,3 одсто бруто домаћег производа (БДП, објавило је данас Министарство финансија.

У односу на децембар 2014. јавни дуг је увећан за око 460 милиона евра.

Укупне директне обавезе државе на крају јануара износиле су око 20,66 милијарди, а индиректне 2,56 милијарди евра.

На крају 2013. године јавни дуг Србије износио је 20,14 милијарди евра, односно 59,6 одсто БДП.

Јавни дуг је на крају 2000. године био 14,17 милијарди евра, што је износило 201,2 одсто БДП. Од тада је најнижи износ јавног дуга био 2008. године и износио је 8,78 милијарди, односно 28,3 одсто БДП.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто.

Бета
објављено: 24/02/2015

Ce uguramo stotku...

Beše Dinkić nije ušao u parlament 


Očekujemo otvaranje više poglavlja ove godine

pressonline

Vršilac dužnosti direktora Kancelarije za evropske integracije Ksenija Milenković izjavila je da se tokom ove godine očekuje otvaranje više poglavlja u pregovorima sa EU, ocenjujući da će Srbija brzo biti u prilici da krene i sa procedurom za otvaranje poglavlja 35.

"Bila bih iznenađena ako ne otvorimo nijedno (poglavlje) imajući u vidu koliko je posla urađeno. Pregovarački okvir EU za pregovore sa Srbijom navodi da među prvima moraju biti otvorena poglavlja 23, 24 i 35. Osim njih, u fokusu će biti i poglavlje 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu", rekla je Milenković u intervjuu za "Danas".

Ona je takođe ukazala i da treba imati u vidu interne procedure u EU koje imaju svoju dinamiku, a koje, kako je objasnila, nekada znaju da bude sporije i dugotrajnije nego što bismo mi želeli.

"Još nemamo datum za narednu međuvladinu konferenciju, ali se nadamo da će se ona održati tokom ove godine, rekla je Milenković.

Na pitanje da li se to očekivanje može gledati kao podizanje optimizma ili je ono realno, ona ističe da je naše da budemo spremni i da sebi postavimo ciljeve.

"Moj utisak je da Vlada Srbije realno sagledava situaciju u pogledu otvaranja poglavlja i ne daje procene koje nisu u saglasnosti sa stvarnim stanjem stvari", ocenila je Milenković.

Upitana hoće li poslednji dogovor u Briselu biti dovoljan za otvaranje poglavlja 35 u vezi sa normalizacijom odnosa sa Prištinom ona je rekla da su prve reakcije na sporazum o pravosuđu koji je postignut u Briselu 9. februara veoma pozitivne.

"Imajući u vidu koliko posla je urađeno u okviru dijaloga između Beograda i Prištine, očekujemo da ćemo vrlo brzo biti u prilici da krenemo sa procedurom unutar EU za otvaranje tog poglavlja", rekla je Milenković dodajući da je to poglavlje specifično kao i da primena dogovorenog iz dijaloga ne zavisi samo od nas nego i od Prištine.


Povodom insistiranja Nemačke na primeni sporazuma za otvaranje poglavlja Milenković kaže da je pravo svake države članice da insistira na ispunjavanju određenih kriterijuma, a na nama je da uradimo svoj deo posla i u kontekstu poglavlja 35 smatramo da na konstruktivan i dosledan način primenjujemo Briselski sporazum.

"U okviru tog sporazuma, za nas je sada najvažnije formiranje ZSO, koje je od ključnog značaja za naše građane na Kosovu i Metohiji", precizirala je ona i izrazila očekivanje da će eventualni novi dogovori u Briselu i formiranje ZSO omogućiti otvaranje poglavlja.

"Mislimo da su se stekli uslovi za pokretanje procedure za otvaranje poglavlja. Ako je problem bio u tome što dijaloga na najvišem političkom nivou nije bilo, zbog formiranja vlade u Prištini, sada tog problema nema. Ne samo što smo imali rundu već je ona bila i uspešna".

Na pitanje koje dokaze Srbija može da pruži EU da ne postoji cenzura medija, Milenković kaže da je EU pohvalila set medijskih zakona, a smatra i da ne bi bilo toliko reči o cenzuri da ona zaista postoji.

"Možemo očekivati preliminarnu ocenu te primene najkasnije u izveštaju o napretku za ovu godinu kao i eventualne preporuke za naredni period. Moj utisak za ovih nešto više od nedelju dana od povratka u Beograd je dosta se govori o slobodi medija, što je dobro, ali teško da možete da govorite o cenzuri kada se o tome u javnosti razgovara", zaključila je Milenković.

Ma meni je prosto neprijatno kako nam dobro ide 

Srbija nije promenila svoju spoljnu politiku - niti nas Rusija pritiska da odustanemo od EU niti Zapad traži da se distanciramo od Moskve, rekao je šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Dačić je za Blic dodao i da su strateški ciljevi Srbije nepromenjeni - EU, negovanje tradicionalnih odnosa s Rusijom i Kinom i regionalna stabilnost.

    Hod po tankoj žici: Srbija između istoka i zapada

"Mi se ne okrećemo više Zapadu kao što se tumači poslednjih dana, već imamo svoje strateške ciljeve nepromenjene poslednje tri godine. Ukoliko ih je neko tek sada primetio, to je njegova greška. Dakle, s jedne strane je prijateljstvo sa Rusijom, a s druge je opredeljenje ka EU", naglasio je Dačić.

Rusija nas ne ucenjuje

Šef srpske diplomatije rekao je i da je američkog državnog sekretara Džona Kerija pitao šta je mislio kada je rekao da je Srbija na liniji vatre između Istoka i Zapada i da mu je pojasnio da Rusija nikada nije od nas tražila da ne idemo u EU niti nas bilo čime ucenjuje.

"Jednostavno rečeno, Rusija ničim ne ucenjuje Srbiju. Kod nas ne postoji dilema idemo li u EU ili evroazijski savez. Idemo u EU. To ni Rusija od nas ne traži. Ta dilema je veštačka", naglasio je Dačić.

Popravljamo odnose sa SAD

Dačić je istakao i da Srbija produbljuje i popravlja odnose međusobnog poverenja i partnerstva sa SAD.

"Da ne bude zablude, niti je američki državni sekretar nešto tražio od nas kao predsedavajućeg OEBS-u, niti to čini Moskva. SAD nisu za konfrontaciju već za deeskalaciju sukoba. Oko Ukrajine se konsultujem sa svima, i sa Moskvom i sa Kijevom i sa Vašingtonom i Berlinom. Srbija nikad nije imala bolju poziciju i ja sam veoma zadovoljan", rekao je Dačić.

Na pitanje da li Rusija zateže odnose sa Srbijom, s obzirom da je "Rusija danas" poslednjih dana prozivala Vladu u Beogradu, Dačić je odgovorio da se u spoljnoj politici ne može toliko polagati na jedan slučaj i da naši odnosi s Rusijom, koji su istorijski, nisu narušeni.

Ne znam ništa o poseti Blera

Upitan šta misli o ulozi bivšeg britanskog premijera Tonija Blera kao savetnika u Vladi, Dačić je odgovorio da zbog sastanaka vezanih za OEBS nije bio u zemlji i da nema informacije o tome.

(N1)

Вујовић са ММФ-ом ипак договорио отпуштања

У Меморандуму економске политике, документу који је уз Писмо о намерама, наша влада послала на адресу ММФ експлицитно се наводи: „Ми ћемо смањити запосленост у јавном сектору за пет одсто”


„Меморандум са Међународним монетарним фондом не подразумева никакво отпуштање, односно његов циљ није отпуштање радника. Није циљ лекара да нанесе бол пацијенту већ да се нађе решење.” Овим речима је министар финансија Душан Вујовић пре два дана одговорио на питања новинара – да ли је са ММФ-ом договорено и отпуштање вишка запослених у јавном сектору.

У Меморандуму економске политике, документу који је уз Писмо о намерама, наша влада послала на адресу Фонда у Пенсилванија авенији у Вашингтону експлицитно се наводи: „Ми ћемо смањити запосленост у јавном сектору за пет одсто”. То ће се једним делом постићи природним одливом, али и циљаним отпуштањем средином 2015. године, објашњава се.

Писмо о намерама потписали су премијер Александар Вучић, гувернер Јоргованка Табаковић и министар финансија Душан Вујовић. Тај документ је јавно доступан свима на интернет страници ММФ-а.

У Фискалној стратегији коју је влада недавно усвојила, а која заправо представља трогодишњи план мера економске политике наводи се да је планирано смањење броја запослених по пет одсто годишње до 2017. Преведено у бројке, то значи да ће сваке године без посла остајати око 25.000 људи, јер је укупан број запослених у јавном сектору нешто већи од 500.000.

„Рачуна се да би највећи део овог смањења био остварен природним одливом запослених, то јест одласком у пензију уз ограничено попуњавање слободних места”, пише у Фискалној стратегији.

„Политика” је и у буџету за 2015. нашла средства намењена за отпуштања вишкова запослених. У буџету Министарства рада планирано је да се за „подршку решавања радно-правног статуса вишка запослених”, како дословце пише у овом документу, потроши 20 милијарди динара. Од тога, 16 милијарди је предвиђено за такозвани „транзициони фонд”. Преостале четири милијарде динара намењене су за трансфере Националној служби за запошљавање за „финансирање програма мера активне политике запошљавања и за исплату посебне новчане надокнаде”. На још једном месту у буџету, међу расходима Министарства здравља, предвиђена су средства за отпремнине. За вишак запослених у здравственим установама планирано је 2,3 милијарде динара.

Дакле, апсолутно нема сумње да је влада са ММФ-ом, између осталог договорила, и смањење броја запослених. Уосталом, реформе то и подразумевају.

Још од новембра прошле године, када су званично отворени преговори о аранжману са Фондом, „Политика” је извештавала да ће број запослених бити смањен за по пет одсто годишње. Државни званичници све време упорно су избегавали да отворено о томе говоре. Без обзира на то што је, из политичког угла гледано, разумљиво њихово ћутање, реч је о питању од највећег јавног значаја, због кога се губе политички поени, па су новинари редовно на готово сваком јавном обраћању креаторима економске политике упорно постављали једно те исто питање – колико људи ће добити отказ.

На директна питања, новинари већ месецима добијају уопштене одговоре од државних званичника. Министарка државне управе и локалне самоуправе Кори Удовички, на пример, инсистира на коришћењу термина „рационализација”. Истини за вољу треба рећи и то да је она једина прошле јесени за „Блиц” споменула бројку од 25.000 људи, али је више никада и нигде јавно није поновила.

Тако је недавно министар финансија Душан Вујовић изјавио да ће се до јула изаћи са планом рационализације броја радних места у јавном сектору.

– Колико ће бити отпуштања и стварног вишка запослених зависиће од места на којем се они налазе и од тога колико ће се њих одлучити да раније оде у пензију – рекао је Вујовић за РТС.

Он је рекао да Министарство државне управе и локалне самоуправе ради на новој систематизацији платних разреда, на основу које ће се знати колико људи ради на појединим местима, колико су плаћени и где су вишкови. „Није циљ смањење запослених него ефикасна држава и да грађани имају већу мотивацију да раде у приватном сектору”, објашњавао је Вујовић.

Економиста Миодраг Зец каже да је готово сваки програм који су током ове кризе земље закључивале са ММФ-ом подразумевао отпуштања.

– Откази су стандардни део тог пакета. Да држава има намеру да отпушта види се и из дописа које шаље школама, универзитетима, болницама где се наводи да број запослених смање за пет одсто. Али пошто такве одлуке имају највећу политичку цену, власт гледа да што више одложи саопштавање те истине – каже Зец и објашњава да реформе управо то и подразумевају.

Ово није први пут да овдашњи државни званичници погрешно информишу јавност када је реч о преговорима са Фондом. Тако се 2010, за време владе Мирка Цветковића догодило да је тадашњи шеф мисије Алберт Јегер морао да демантује оно што су говорници из владе за конференцијским столом новинарима рекли пре њега. Јавности је, наиме, као део договора, представљено нешто што уопште није договорено (да ће раст пензија од априла 2011. године бити усклађен са растом зарада у јавном сектору).

Акцизе на струју и газирана пића од 2016.

У Меморандуму са ММФ-ом влада се обавезала да ће увести акцизе на газирана пића у 2016. години. У делу мера које се односе на сређивање стања у јавним предузећима креатори фискалне политике наводе да ће увести и акцизу на струју. Субвенције РТС-у биће смањене у 2015, а укинуте у 2016. години.

Михајловић: Вишкови у готово свим ресорима

Предстојећом реформом јавне администрације биће смањени вишкови запослених у скоро свим министарствима, као и у Министарству грађевине, саобраћаја и инфраструктуре, изјавила је потпредседница владе и министар тог ресора Зорана Михајловић.

Вероватно нема ресора у влади који нема вишкове запослених, рекла је Михајловићева новинарима у Привредној комори Србије и додала да влада са министарком за државну управу Кори Удовички ради на реформи јавне администрације.

Као проблем истакла је број и структуру запослених у јавној администрацији. „На пример, у ваздушном саобраћају у мом министарству имам људе који су рецимо завршили пољопривредни смер, као и новинара. То нису људи који могу да припремају законе и да се баве тим послом”, рекла је Михајловићева, одговарајући на питање каква је ситуација у њеном министарству, будући да ММФ од Србије тражи и смањење запослених у јавној управи.

И министарство на чијем је челу свакако ће смањити одређени број људи који немају потребно образовање и стручност за посао којим се тренутно баве, рекла је Михајловићева. Танјуг

Аница Телесковић
објављено: 01.03.2015.
www.politika.rs


 

А ко ће да чисти по јавним предузећима ? 

 

Božidar Đelić savetnik za privatizaciju Telekoma?

Bivši potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar Đelić učestvovaće u odlučivanju o daljoj sudbini Telekoma Srbija ukoliko uprava te kompanije izabere francusku investicionu banku Lazard Freres SAS u kojoj je izvršni direktor, za savetnika za privatizaciju, piše današnja štampa.

http://www.021.rs/Info/Srbija/Bozidar-elic-savetnik-za-privatizaciju-Telekoma.html