to rade jako retko
uglavnom se boje ljudi

a gde je tvoj kraj

Kad su gladni ne boje se nikoga.

p.s. potrudi se da sve što imaš da kažeš napišeš u jednom postu, a ne da šalješ po nekoliko uzastopno, to je jedno od pravila ovog foruma. Pozdrav 

izvinjavam se za vise poruka uzastopno.
Jeste da se ne boje nikoga kada su gladni,
ali ja josh nism chuo da je vuk ubio nekoga
kod nas,da ne kazem pojeo.
A i to sto napadaju ljude kada su gladni je zato
shto je zahvaljujuci choveku znatno smanjen broj
zivotinja kojima se vuk primarno hrani

ukolonite coveka sa ove planete i sve bi nastavilo da se razvija svojim tokom.Nigde ne bi bilo problem mi smo ti koji pravimo probleme.Zivotinje nikad ne ubijaju zato sto hoce vec samo zato sto mora.A covek bije slon samo zbog kljova i time narusava poredak u lancu israne.U bantu ima toliko otrovanih srna.Njih druge zivotinje ne mogu da pojedu jer nisu gladni one ce da istrnu,a kad psu gladni napasce nas.Ali tako nam i treba priroda nam samo vraca kakvi smo mi prema njoj,a sve u cilju nekog novog doba.Unistismo sami sebe,

Sjeti se čovječe da na Zemlji živiš i da samo o tebi ovisi kakvu ćeš Zemlju dati u nasljeđe svojim potomcima! Zemlja je jedini dom koji imamo, naše jedinstveno i dragocjeno utočište. Svi smo mi odgovorni za našu okolinu, u svemu što činimo, svakog dana našeg života."

Planeta Zemlja je jedna od devet planeta Sunčevog sistema koja se okreće oko Sunca. Ona je treća najbliža planeta Suncu i jedina za koju se, za sada, zna da na njoj ima života. Među ostalim planetama Sunčevog sistema, ta malena plava planeta razlikuje se od ostalih po obilnosti vode i atmosferom bogatom dušikom i kisikom. Naš Sunčev sistem nije jedini u svemiru. Astronomi i geolozi pronašli su milijarde drugih galaksija u našem svemiru od kojih bi svaka potencijalno mogla imati još na stotine odvojenih Sunčevih sistema. Smatra se da je prije oko 5 milijardi godina nastao veliki oblak gasa i prašine koji se vremenom, tokom miliona godina, hladio i kondenzovao u čvrstu masu - planetu Zemlju u nastajanju. U početku je ova masa bila veoma hladna, ali se vremenom, usljed brojnih radioaktivnih reakcija koje su se dešavale, ona rastopila. Teški metali su utonuli u njeno središte, a lakše stijene i kamenje su istisnuti na površinu. Nakon nekoliko miliona godina oni su formirali čvrstu koru i pojavili su se prvi okeani i atmosfera koja ju je okružila.

Naučnici još uvijek pokušavaju odgonetnuti jednu od najvećih misterija na Zemlji: kada je nastao život i kako se to dogodilo? Smatra se da su prvi životni oblici na planeti bili primitivni - jednoćelijska stvorenja koja su se pojavila prije oko 3 milijarde godina. Ti jednoćelijski organizmi počeli su da se razvijaju u višećelijske organizme. Cijeli lanac novih, raznolikih oblika života pojavili su se širom planete, da bi zatim bili uništeni i praktično izumrli. Sa nastankom prvih organizama nastalo je i ono što danas nazivamo ekologijom. Ona proučava odnose živih bića i sredine koja nas okružuje.

Proučavajući fosilne snimke, naučnici su ustanovili da je Zemlja u prošlosti pretrpjela različite klimatske uvjete. U stvari, opći klimatski uvjeti kao i postojeće vrste, korišteni su kako bi se definirali različiti geološki periodi u Zemljinoj historiji. To je bio period ledenog doba, a Zemlja ih je imala nekoliko u svojoj historiji.

Zemljine prekrasne raznolikosti otkrivaju prisutnosti različitih živih vrsta koje obitavaju u slojevitoj strukturi atmosfere, tla i u dubinama vodenih bogatstava. Kako vrijeme nosi svoje i ljudski um napreduje i svoje mogućnosti koristi u neskladu sa prirodnom ravnotežom, tu se javljaju nepravilnosti koje utiču na osiromašenje bogatstava Zemlje.

Planeta Zemlja posjeduje sirovine i prirodna bogatstva zahvaljujući kojima svi možemo uživati u kvalitetnom životu.

Dan planete Zemlje obilježava se u cijelom svijetu već 35 godina, tačnije od 22. aprila 1970. Na državnoj UNESCO konferenciji u San Francisku 1969. Amerikanac John McConnell prvi je predložio da se odredi dan koji će se slaviti kao dan planete Zemlje. On je istakao potrebu očuvanja i obnove ekološkog balansa kojem prijeti uništenje, a od kojeg zavisi život na Zemlji. Ipak, tek na inicijativu američkog senatora Gaylonda Nelsona organizovani su prvi masovni protesti za zaštitu okoliša na kojima učestvuje više od 200 miliona ljudi širom svijeta koji su izrazili svoju zabrinutost za problem zaštite okoliša. Upravo na ovaj dan ljudi, organizacije, pa i političari žele ukazati na zagađenost zraka, vode i tla, krčenje i paljenje šuma, te ubijanje životinjskih vrsta. Dan planete je jedini praznik koji se obilježava u svim zemljama i među svim nacijama, bez obzira na njihov status.

Svi mi imamo podjedanko pravo na zemlju, minerale i sirovine. Niko od nas ih ne proizvodi. Svima nama je potreban njihov održiv razvoj kako bismo ih i dalje mogli korisititi.

Zemlja će nastaviti i dalje da regeneriše svoje resurse onoliko dugo koliko ih ljudi širom svijeta budu čuvali. To je odgovornost koju dijele sva ljudska bića.

Svi mi moramo poštovati ovaj lijepi, zemaljski sistem ravnoteže - prisustvo životinja na zemlji, riba u moru, ptica u zraku, ljudi, vode i kopna. Što je najvažnije, moramo uvijek biti svjesni postupaka koje činimo, a koji mogu narušiti ovaj dragocjeni balans.

Da li će naša djeca u bliskoj budućnosti morati više ispaštati živeći teškim životom na Zemlji?! Stvarajući prostor za izgradnju čistog, zdravog, drugačijeg okruženja, stvaramo budućnost za generacije koje dolaze...

Svi smo svjesni štete koja se čini našoj planeti. Šta mi sami možemo učiniti da joj pomognemo i spasimo ono što se još uvijek može spasiti?! Naš minimalan doprinos tome mogao bi biti:

- gasiti svjetlo i električne uređaje kada ih ne koristimo,
- zimi se toplije obući umjesto da pojačamo grijanje
- koristiti manje tople vode,
- kad god je moguće, koristiti autobus, željeznicu ili voziti bicikl,
- kupovati organski uzgajano voće i povrće (bez korištenja pesticida),
- ne kupovati proizvode koji su napravljeni na štetu šuma,
- posaditi stablo, naročito ukoliko ste neko posjekli...

Naučnici tvrde da je promjena klime ustvari posljedica neodgovornih ljudskih djelatnosti u atmosferi koje je uzrokovalo globalno zagrijavanje i oštećenje ozonskog omotača.

Naša planeta se zagrijava i naučnici upozoravaju da će posljedice biti ozbiljne. Efekt staklenika, koji reguliše tok energije koja stiže na Zemlju i koja odlazi sa nje, govori nam da se klima mijenja puno brže nego što je normalno. Sunce grije Zemlju i ona tu energiju zrači nazad u svemir. Međutim, neki sastojci atmosfere zadržavaju određeni dio topline. Bez tog prirodnog fenomena, prosječna temperatura na Zemlji bila bi 30 stepeni niža od sadašnje temperature od 15 Celzijevih stepeni. Nažalost, izgaranje fosilnih goriva i krčenje šuma stvaraju velike količine stakleničkih plinova u atmosferi, koji pojačavaju efekt staklenika. Kao rezultat toga imamo globalno zatopljenje veće od pola stepena u zadnjih sto godina.

Miris zagađenog vazduha postao je miris napredovanja i profita

Razvojem industrije uništava se prirodni balans Zemlje i time se uništavaju vrijednosti ljepote života na njoj. Mnogi faktori doprinose otežanom životu koji prvenstveno proizlazi iz razvijene industrije. Ipak, ljudska svijest o očuvanju planete Zemlje vodi bitku sa svim lošim utjecajima industrije naspram uništavanja naše planete. Tako mnoga udruženja i organizacije koje se bore protiv izlivanja nafte, industrijskog zagađenja, pesticida, opasnih i toksičnih deponija i drugih oblika zagađenja, pokušavaju predočiti podatke i činjenice koje skupljaju tokom godine, a govore o uvjetima života na Zemlji koji, nažalost, postaju sve gori.

U nadi kako će svake godine ljudi postati svjesniji što se oko njih događa, ovaj Dan budi svijest jedinog života kojeg imamo na ovoj planeti. Okrenite se oko sebe i procijenite koliko zapravo kvalitetno živite u svojoj okolini! Ukoliko zaista želite sretnije i potpunije da živite, morate to činiti u skladu s prirodom!

Traktor sa brojem 7525 SO Uzice na registarskoj tablici provukao je na prikolici staro gvozdje da ga izbaci u blizini grada, a jasno je napisano svuda da je strogo zabranjeno odlaganje otpada. Sram ga bilo.  Da mi je otkljucana nula na telefonu zovnula bih 031599150, to je broj koji je stavljen na tim tablama da se na njega prijave oni koji bacaju otpad.Ako neko hoce neka ga prijavi, to je bilo danas u 16 sati.

U zdravom telu - propisi
Adelita ŠERER, 25. mart 2007

BEOGRAD - Kao ozbiljnog kandidata za ulazak u evropsku porodicu, Srbiju u moru pravnih regulativa i direktiva čeka i usklađivanje čak 20.000 stranica iz oblasti zaštite životne sredine. Posle poljoprivrede - najviše.
Posao, ni malo lak, pogotovu ne jeftin, ako se uzme primer Slovenije koja je za ulaganje u sektor ekologije, dosad potrošila 2,7 milijardi evra!
Da je ekologija nezaobilazna stepenica za uzlazak u EU nedavno je na prezentaciji slovenačkog primera u Privrednoj komori Srbije upozorio Marko Slokar, stalni tvining savetnik Kancelarije za pridruživanje EU u Vladi Srbije.
Za 15 industrijskih postrojenja - zagađivača, Slovenci su morali da ulože ogromna sredstva da bi dobila integralnu dozvolu za rad, ali i za svako postrojenje pojedinačno pregovaraju i zatraže prelazni rok od jedne do četiri godine kako bi u tom periodu ispunili evropske ekološke standarde.
Marko Slokar je na primeru rafinerije u Lendavi, pokazao da se sa Evropom i "nije šaliti". Iako finansijski rentabilna, ova rafinerija je morala da stavi katanac na svoja vrata, jer nije ispunila direktivu EU o kvalitetu goriva.
- Slovenija ima taksu na odlaganje otpada, na otpadna vozila, motorna ulja, pneumatiku, na ambalažni i elektronski otpad - kaže Slokar. - Čak 40 odsto svih investicija u zaštitu životne sredine pokriva taksa za otpadne vode. A 20 odsto energenata mora da bude iz obnovljivih izvora. Pomoć EU u očuvanju životne sredine je bila nedovoljna, pa je zbog toga formiran Eko-fond.
I dok je kod Slovenaca industrija bila ta na koju je otišla polovina investicija (od pomenutih 2,7 milijardi evra), Mihajlo Gavrić, direktor u Elektroprivredi Srbije kaže da će kod nas to biti "energetski sektor".
- Energetika nosi oko 75 odsto problema koji se odnose na životnu sredinu. Ako se uzmu u obzir opasnost koje može da izazove zagađanje na zdravlje i život ljudi, onda je sasvim jasno da ulaganje u životnu sredinu ni za koga pa ni za poslodavca ne može i ne sme da bude trošak. Svestan toga, EPS je ove godine uložio mnogo u ekološke projekte.
Dr Radmilo Pešić, profesor ekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i nezavisni ekspert, kaže da svako odugovlačenje sa primenom ovih propisa iziskuje i veći trošak. Oblast ekoloških zakona posebno je osetljiva, kaže profesor za naš list, jer je dosadašnja praksa pokazala da su oni najčešće podležni promenama.

Izvor: Novosti

Globalno zagrevanje neće uticati na sve zemlje podjednako
Sever će da profitira, jug će da gladuje
Autor: A. Petrović | 07.04.2007 - 11:06


Ako se rast globalne temperature nastavi, najugroženija će biti polja sa usevima i doći će do smanjenja zaliha vode za piće u delovima Afrike, Latinska Amerike i južne Azije, koje naseljavaju na stotine miliona ljudi, jedan je od zaključaka Međuvladinog panela za klimatske promene UN, koji je juče objavio drugi izveštaj ove godine o posledicima globalnog zagrevanja.
Prema rečima Radžendre Pačaurija, predsedavajućeg Međuvladinog panela koji okuplja preko 2.500 naučnika iz preko 130 zemalja sveta, zagrevanje površine Zemlje dovešće do topljenja glečera na Himalajima, a Evropu i Severnu Ameriku će u narednim decenijama sve češće pogađati toplotni udari.
„Danas u suptropskim područjima imamo redukovane padavine, koje su mnogo ekstremnije prirode. Oluje će izazvati poplave, a niža priobalna područja će takođe biti pod vodom zbog rasta nivoa mora“, kaže Pačauri.
Ipak, neće svi delovi naše planete biti jednako pogođeni klimatskim promenama, a nekima će rast temperature doneti i neočekivane beneficije. Rast temperatura će državama na severnoj Zemljinoj hemisferi, u Skandinaviji, Rusiji i Kanadi doneti i pogodnosti u razvoju prehrambene industrije.
Globalno zagrevanje već je dovelo do promena širom sveta, navodi se u novom izveštaju Međuvladinog panela. Crni scenariji najbolje oslikavaju šta bi moglo da se dogodi ukoliko se globalno zagrevanje nastavi. Kineska reka Jangcekoja obezbeđuje vodu, hranu i struju za više od 450 miliona ljudi, zbog topljenja glečera na Himalajima mogla bi da ostane bez značajnog dela pritoka. Između 30 i 60 odsto Amazona moglo bi da se pretvori u suvu savanu ukoliko temperatura poraste za dva do tri stepena Celzijusa.
„Današnja situacija u svetu, što se tiče klimatskih promena, slična je onoj sa mirovne konferencije u Minhenu 1938. godine kada su Velika Britanija i Francuska imale izbor da se suprotstave ili da puste Hitlera da radi šta hoće. Sada mi moramo da odlučimo da li ćemo nešto da preduzmemo ili ne“, rekao je Žilijen Vandeburi, delegat belgijske vlade za pitanje klimatskih promena.
Izveštaj je usaglašen juče ujutru posle rasprave koja je trajala celu noć. Neki naučnici su optužili pojedine vlade da žele da ublaže prognoze o klimatskim promenama. Prigovore su uložile Kina, Rusija, SAD i Saudijska Arabija.
Američki delegati su odbacili formulaciju da bi delovi Severne Amerike mogli da pretrpe „ozbiljnu ekonomsku štetu“, dok je Kina želela da se izostavi formulacija o „velikoj uverenosti“ da klimatske promene već utiču na „mnoge prirodne sisteme, na svim kontinentima“.

Cena zagrevanja - sedam biliona dolara
Globalno zagrevanje bi u narednoj deceniji našu planetu moglo da košta više od sedam biliona dolara ukoliko se međunarodna zajednica ne dogovori da odmah preduzme drastične akcije, upozorio je ser Nikolas Stern, bivši šef Svetske banke. „Cena zagrevanja, ukoliko se ništa ne učini, premašiće cenu oba svetska rata i depresije iz tridesetih godina. Ako se drastični koraci preduzmu sad, cena će biti daleko manja, svega jedan odsto bruto društvenog prihoda, što je oko 300 milijardi evra“, rekao je Stern.

Izvor: Blic

Zaštita životne sredine
Za ekologiju 4,5 milijarde evra
Autor: R.Ž.Marković | 14.05.2007 - 10:21

Srbija bi do 2015. godine u ekologiju morala da uloži oko 4,5 milijarde evra. Ako u zaštitu životne sredine ne bude investirano u kontinuitetu i blagovremeno, može se dogoditi da nam pred vratima EU za sređivanje u ovoj oblasti bude potrebno i čitavih osam milijardi evra, znači, gotovo dvostruko više.

Iako je Vlada prihvatila plan za zaštitu životne sredine, čeka se njegovo skupštinsko usvajanje.
- Procena je rađena pre tri godine kako bi se ukazalo na direktne uštede od ulaganja u životnu sredinu. Prema rezultatima tadašnjeg istraživanja, podvučeno je da bi u periodu od 2006. do 2015. godine, kada se procenjuje da bi Srbija mogla da uđe u EU, trebalo da se potroši oko 4,5 milijardi evra da bi se ispunili strogi ekološki zahtevi - kaže za „Blic“ Jovan Protić, menadžer projekta strategije održivog razvoja Republike Srbije, koja se oslanja na nacionalni plan za zaštitu životne sredine.
Prema postojećoj strategiji za pridruživanje Srbije EU, predviđa se da bi procenat izdvajanja za životnu sredinu iz BDP-a trebalo da poraste sa sadašnjih 0,3 odsto na oko 2,5 odsto. Zbirom iznosa koji bi bili izdvajani do 2015. dobija se tih 4,5 milijardi evra.
Međutim, prema Protićevim rečima, ukoliko se izdvajanja za ekologiju ne budu povećavala i ako se ekološki problemi ne budu rešavali na vreme, može se dogoditi da oko 2015. godine, kada Srbija bude pred vratima EU, ti troškovi porastu na osam ili devet milijardi evra. Prosto, narašće troškovi zbog neblagovremenog saniranja ekoloških šteta. Time bi naša ekološka izdavanja za deset narednih godina bila praktično udvostručena.
Protić objašnjava da ćemo kada se potpiše ugovor o stabilizaciji, imati bar šest godina za prilagođavanje i u tom periodu postojaće mogućnost da se iskoriste fondovi i pomoć EU za rešavanje problema održivog razvoja, u koje spadaju i ekološki problemi.
- Važna je i indirektna ušteda tako što će biti manje posledica po ljudsko zdravlje, a time i manje novčanih izdataka po tom osnovu. Postoji podatak da su kroz investiranje u životnu sredinu deset novih članica EU spasle oko 77.000 ljudskih života. Dakle, što ranije počnemo, ukupni efekti su veći - kaže Protić.
Inače, na nacionalni akcioni plan za zaštitu životne sredine naslanja se i strategija održivog razvoja, koja je trenutno u izradi.

Rumunski primer
Ako ne budemo izdvajali noac na vreme može nam se desiti da dođemo u situaciju u kojoj je danas Rumunija, koja mora da izdvaja pet odsto BDP-a da bi u narednih nekoliko godina prikupila novac za investiranje u unapređenje životne sredine - upozorio je Protić.

Izvor: Blic