DJEVOJKA JE PODRANILA

Djevojka je podranila, ružicu je brala;
S bosilkom ju razbirala, trudna je zaspala.
Nad njom poju dva slavica, djevojku su zvala:
"Ustan’ gori, djevojčica, sanka ne zaspala.
Maglica se brijegom krade, sad je na te pala,
Cvitje hoće opaliti koje si nabrala;
Još te hoće privariti, ako nis’ dobrala
Za vjenačce drobnu ružu i cvitja ostala."
Djevojka se razbudila, slavicom se ozvala:
"A vi, slavji lužanini, velika vam hvala,
Koji me ste razbudili, jurve bih zaspala,
Razbiraje drobnu ružu i cvitja ostala.
Sinoć me je moja majka mladu hrabru dala,
Prid kojom sam vas večerak svezav ruke stala.
Žimi majka, žimi bratac, prije ga nijesam znala,
Niti sam mu rosnu travu prid konja metala,
Razma sinoć. Mila majko tebi budi hvala
Ka si meni djevojčici mlada hrabra dala!"

ODILJAM SE

Odiljam se, moja vilo, Bog da nam bude u družbu;
Plač i suze i moju tužbu da bi znala, moja vilo!
Odiljam se a ne vijem komu ostavljam ličce bilo.
Pokle ti je služba mila koju ti sam ja činio,
A sad te sam ucvilio, ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se….
Putovaje, uzdihaje iz srdačcem svaki danak,
A na oči  moje sanak da t’ne priđe moja vilo!
Odiljam se….
Sila mi je putovati; oh, gorka je moja srjeća
Od svijeh tuga ma najveća, da bi znala, moja vilo!
Odiljam se….
Ne uzdam se u dni kratke da te viđu, srce moje,
Koje ostavljam da je tvoje; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se…
Ako drumak pomanjkaje ter te život moj ne vidi,
Srce moje ne slobodi; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se…
Neka srce ne zabludi da ne bude drugoj služit,
A s tobom se ne razdružit; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se….
Ja ti dadoh vjeru moju do života da te služim,
A po smrti da te združim; ostaj zbogom, moja vilo!
Odiljam se….
Govori se: pravi sluga i tko bude vjeran biti
Uvijek neće izgubiti, tko se bude potruditi.
Odiljam se, moja vilo. Oh, kako ja, moja vilo,
Odiljam se a ne vijem komu ostavljam ličce bilo.

MOJE ČISTO ZLATO
Moje čisto zlato, pokli me Bog stvori,
Odlučen bih na to da me ljubav mori.

Gliubav me taj mori sa svu nje usilos
Tere mi govori: trpi sve za milos!
Svaki je rok blizu, zač ga vrime dvigne,
Dni duzi tač nisu da ih noć ne stigne.

Ja taj rok čekaje potrajah svu mlados
I svak čas ufaje tuj prijat nje rados,
Jurve sam usahnut milos tuj želeći,
Ni možem odahnut boležljiv cvileći.

Oh, dobro sad vidim da mi gre skončanje,
A svak čas li slidim ljuveno ufanje.
Ni možem izreći, čim hrlo dni lete,
A ni moć uteći od smrti proklete.

Roka smrt ne dava, slidi nas dan i noć,
Jur je nje sva slava, vrh svega ima moć.
Smiljenja ne ima što da nas otkupi,
Ar zlato ne prima kad k nami pristupi.

Eto, kroz taj uzrok mnim pri ću umriti,
Ner budem tadi rok mom srcu viditi.
Nu s’, vilo, ti ona ka mi mož’ ugodit
I segaj zakona u mal hip slobodit.

Togaj te cić molim za svitle tve oči,
Da se tač ne bolim, taj mi rok izroči.
Imaj me za slugu sve dni moga vika,
Odnes’ mi tuj tugu, daj mi rani lika.

A mene ć’ jur steći i sebi slavan glas,
I moćeš još reći na tvoju da sam vlas.