18 година Двери

Двери: ПУПС-ово партијско пљачкање убија Поште Србије

На примеру Поште Србије имамо још један доказ да је ПУПС лажни заштитник пензионера и да је њихова улога само пљачкање јавних предузећа, буџета Србије, партијско запошљавање и непотизам послушне квазиелите.

Јавно предузеће Пошта Србије представља један од најскандалознијих примера отимачине пара грађана и државних ресурса у циљу одржавања на власти кроз партијско – криминални систем. Ово је пример како је Вучић намирио свог коалиционог партнера ПУПС, а себи купио њихову подршку и опстанак на власти. На исти начин намирени су и апетити осталих странака у Вучићевој коалицији, кроз функције у државним предузећима и задовољавањем личних интереса. Ови људи створили су лажни систем који једе самог себе и храни се искључиво черупањем грађана, државе и државних предузећа, зарад опстанка на власти, против којег се Српски покрет Двери бори.

Кркобабић своју позицију министра и своје управљање овим предузећем купује тако што посао за актуелну наградну игру са фискалним рачунима реализује са огромним минусом на штету предузећа. Први пут у историји Поште Србије, поклањају се коверте и читава инфраструктура. Од овог посла поштански радници ће добити минус од пар милиона евра, док је иста наградна игра у којој ништа није било бесплатно 2005. године донела приход од око 2 милиона евра.

Актуелна наградна игра осим финансијске штете представља и велико подсмевање са процедурама за бесплатне коверте, па ограничење на 3 коверте, као и појаву тапкароша коверата. Све указују на нестручност, јавашлук и бахатост, који је ПУПС увео у ово јавно предузеће, а Вучић одобрио и подржао.

Пошта Србије је постало партијски плен Милана Кркобабића и ПУПС-а од тренутка када им је Вучић омогућио да руководе овим јавним предузећем. ПУПС и Милан Кркобабић добили су одрешене руке да на значајне позиције постављају неспособне и нестручне кадрове, чија је једина референца да су проверени, партијски кадрови. Када је добио министарско место и напустио позицију директора Поште Србије, Кркобабић је  сачувао контролу над токовима новца у овом јавном предузећу и задржао га у рукама ПУПС-а. То је урадио тако што је на место директора Поште Србије именована његова најближа сарадница и функционерка ПУПС-а, Мира Петровић, која је од места секретарице напредовала до директорке. Бахатост Вучићеве власти је толика да никоме не смета што је постављањем Мире Петровић на ову позицију грубо прекршен Закону о јавним предузећима, јер она нема одговарајућу стручну спрему, односно нема факултетску диплому, и није изабрана на јавном конкурсу, а та два услова прописује Закон.

 Нова директорка Мира Петровић је распустила Извршни одбор Поште и за само три месеца сменила 10 високообразованих, искусних кадрова лојалних предузећу са директорских позиција. Ови људи су смењени без адекватног образложења уз грубо кршење одредби Закона о раду, а већина је била изложена и мобингу. Такође, госпођа Петровић не поштује Уредбу Владе Србије о забрани запошљавања јер се на директорске позиције доводе људи блиски ПУПУС-у.

Директорка Петровић је прекршила Закон о јавним набавкама почетком децембра 2016. године када је на своју руку потписала веома неповољне уговоре о ауторским правима за дистрибуцију одређених телевизијских канала – са „Јунајтид медиа нетворк АГ“ („United Media Network AG“) којим је обавезала Пошту на око 6 милиона евра у наредне три године, са „Пинком“ на 3 милиона евра у наредне три године и са „Коперникусом“ на нешто мањи износ. Сада постаје јасно зашто је распустила Извршни одбор, а све ово је урађено на брзину и без Програмског и Надзорног одбора.

Србији треба нормалан председник Србије, који ће обезбедити да Србија постане онаква каква треба да буде у 21.веку: модерна, јака, ефикасна и одговорна према својим грађанима и њеној будућности. Приоритет Бошка Обрадовића биће да заустави овакво скандалозно пљачкање јавних ресурса, које је предуслов да Србија има будућност.