Бошко Обрадовић: Иза Вучићеве спољне политике стоји Вучићев бизнис и прање пара



Јавно указујем на спрегу Вучићеве спољне политике и финансијских малверзација. Вучићева нападна спољно-политичка пријатељства неодвојива су од бизнис-комбинација које заправо стоје иза њих. Посебно треба испитати токове новца који од стране Владе Србије и СНС-а иде страним лобистичким кућама попут британског „Bell Pottingerˮ-а или који је Вучић послао породици Клинтон као подршку председничкој кампањи Хилари Клинтон.

 Када Александар Вучић отвара нову страницу односа са ХДЗ-ом или Едијом Рамом иза тога увек стоји пословна комбинација, али не у економском интересу Србије већ у искључивом личном интересу Александра Вучића и његовог окружења. Када у Србију доводи Тениса – то је онда дуг Ангели Меркел и ко зна која додатна лична пословна комбинација. Слично је када је у питању извоз оружја или већ традиционални посао за личне комбинације свих режима – путно асфалтирање у Србији, које је Вучић поверио Звонку Веселиновићу. Посебно треба испитати токове новца који од стране Владе Србије и СНС иде страним лобистичким кућама попут британског „Bell Pottingerˮ-а или који је Вучић послао породици Клинтон као подршку председничкој кампањи Хилари Клинтон.



Врхунац овог политичко-пословног круга пријатеља Александра Вучића свакако је Мило Ђукановића, који има огромну улогу у формирању и финансијском одржавању СНС-а. Без Мила Ђукановића не би било СНС-а. Сада Вучић ту услугу враћа Ђукановићу кроз подршку монтираним процесима у Црној Гори у вези са измишљеним државним ударом на дан избора. Вучић је ту спреман да жртвује и српске држављане који су лажно оптужени од стране црногорског тужилаштва.

Међутим, ту није крај овој вишегодишњој чврстој коалицији између Ђукановића и Вучића. Главна поента ове коалиције је у обезбеђивању безбедности за породицу Ђукановић и њихово богатство. Улога Вучића је да – пошто то више није могуће нигде на свету – ту безбедност Ђукановићу обезбеди у Србији. Мило Ђукановић већ дуже време нема где да побегне и опере опљачкане паре у Црној Гори, па му логистику за то у Србији пружа Александар Вучић. Један од главних начина за прање Ђукановићевих пара јесте управо пројекат „Београд на водиˮ, у коме су страни инвеститори само маска за прање Ђукановићевих пара. Овде посебно треба испитати улогу Владимира Бебе Поповића и Вучићевог кума Николе Петровића. На тај начин је Србија постала држава која пружа заштиту једном од највећих балканских криминалаца.

Када ствари сагледамо из овог угла, са Вучићеве главе спада лажни ореол борца против криминала и корупције, поштењачине који је сва своја интересовања посветио бризи за добробит Србије, и добијамо једну потпуну другу слику која мора бити забрањена за јавност како би се и даље стварала лажна слика о новом највећем сину свих народа и народности.

Велика распродаја Србије се наставља – ПКБ намењен Арапима



Влада покушава да прода нашу највећу агро компанију, чиме Вучићев режим поново доказује да је динкићевски, а ПКБ се нуди њиховим пријатељима, компанији Ал Дахра.  Она је само још једна у низу страних компанија које преузимају све државне  ресурсе, где ће људи бити само јефтина, обесправљена радна снага у својој земљи у туђем власништву.

ПКБ се продаје, како би се приказали инфраструктурни радови, због наступајућих избора. Нека јавност буде упозната са сазнањем да је продаја пољопривредног земљишта, продаја дела суверенитета територије Републике Србије и да ту антидржавну меру нису спровеле ни земље чланице ЕУ. Таква политика под називом ”После нас потоп” мора под хитно да се промени већ на следећим председничким изборима, а кандидат Двери за председника Србије, Бошко Обрадовић је гарант спровођења ове промене у циљу успостављања економског патриотизма.

ПКБ је највећа млекарска фарма и агробизнис компанија, са највећим и најбоље уређеним земљиштем не само у Србији, већ и у Европи.

Напредњачка власт за пет година није била способна да распише јавни конкурс за избор озбиљног професионалног стручног тима, који би подигао на ноге највећу агро компанију у Европи.

Сетили су се сад, пред изборе, и на пола године од ступања на снагу ССП- а, да брзопотезно распишу оглас и траже понуду инвестиционих партнера.

У огласу нема ни процене вредности ПКБ-а, нити зависних предузећа на крају 2016. зато што процена није ни урађена.

Ако ПКБ није способан да рентабилно послује, које је то пољопривредно газдинство у Србији које има боље производне услове и близину тржишта од ПКБ?

Можда на то могу да нам одговоре министри пољопривреде и привреде, Бранислав Недимовић и Горан Кнежевић?

Пошто ова влада и министри, умеју само да распродају Србију, Двери им нуде неколико врло конкретних решења за спас ПКБ-а.

Ако већ не могу да подигну на ноге нашу највећу агро компанију, што би било од највећег интереса за Србију, зашто се ПКБ не трансформише у научноистраживачку базу Пољопривредног и Ветеринарског факултета, Института за кукуруз и Института за сточарство у Земун Пољу, као и Института за економику пољопривреде, са циљем да постане највећи репроцентар за најквалитетнија приплодна грла у говедарству, свињарству и живинарству, највећи повртњак у Европи и највећи произвођач квалитетног семена, не само за Србију већ и за друге земље у Југоисточној Европи, Русији….

Ова влада, ПКБ нуди осведоченим Вучићевим и Динкићевим пријатељима – фирми Ал Дахра. То је фирма коју су њих двојица на почетку напредњачке власти промовисали као највећег инвеститора за стотине хиљада хектара система за наводњавање у пољопривреди Србије.

Да ли су ово генијални потези министара пољопривреде Недимовића и министра привреде Кнежевића за спас наше највеће агро компаније?

Двери сматрају да је права истина у вези са продајом ПКБ-а, очекивана енормна зарада од препродаје пољопривредног земљишта за грађевинске намене у околини Аеродрома „Никола Тесла“ и у зони испод обилазнице од Пупиновог моста, преко присутних саобраћајница за Зрењанин и Панчево, до будуће обилазнице преко Ковина и аутопута за Ниш.

 

Бошко Обрадовић: Озбиљно сам забринут куда иде Србија под овом влашћу

Нећемо ваљда дозволити председничке изборе који ће личити на мафијашки обрачун са свима који су сметња на криминалном тржишту

Као председнички кандидат изражавам велику забринутост куда иде наше друштво и држава, и то на основу догађаја само из неколико последњих дана.

Мајка и син умрли од глади и зиме у једном српском селу, породици искључена струја у сред зиме због неплаћених рачуна, дрога се дилује у државном аутомобилу Владе Србије, криминални обрачун на улазу у основну школу и брутално вишеминутно пребијање полицајца и његове супруге у Новом Саду, министар здравља у друштву најгорих криминалаца…

Ако узмемо у обзир да је министар војни пословао са оф-шор компанијом и добијао послове на намештеним тендерима, да се министар полиције доводи у везу са енормним богаћењем преко организованом превоза миграната, да министарка у Влади службеном картицом плаћа личне куповине на путовањима широм света, да лидер лажне пензионерске странке само у некретнинама има два милиона евра, да је економски убица Млађан Динкић ослобођен свих оптужби, да банке корумпирају судове давањем судијама најповољнијих могућих кредита како не би поштено судили оштећеним банкарским клијентима, да криминалци у полицијским управама издају лична документа непостојећим Албанцима у општинама на југу Србије, да нам штрајкују и војска и полиција и да је 2000 војника напустило Војску Србије у протекле две године, да нам огроман број лекара и медицинских сестара одлази у иностранство и да најобразованији слој становништва, просветни радници, има плате испод просека – поставља се питање куда то онда иде Србија под овом влашћу?

Актуелна власт СНС и Александра Вучића превише почиње да личи на црногорски режим Мила Ђукановића у коме нема границе између политике и криминала. Наши градови поново нису сигурна места за живот, када ни наоружани полицајци са службеним легитимацијама не могу да се одбране од насилника. Да ли ће председнички избори поново протећи у знаку црних џипова без таблица, батинаша који прете и полиције која им допушта да раде шта хоће јер се зна да раде за власт? Нећемо ваљда дозволити председничке изборе који ће личити на мафијашки обрачун са свима који су сметња да на криминалном тржишту влада само једна мафијашка породица.

 

Ко је Вучића овластио да прихвата све што му наложе газде у Бриселу и Вашингтону?

Да ли код Вучића постоји трунка одговорности и озбиљности или је за њега све лакрдија и предизборни театар, у којем је спреман да жртвује животе српског народа на Косову и Метохији? Није Србија Вучићева прћија - ово понижавање државе, институција и народа мора да се заустави

АЛЕКСАНДАР Вучић је јуче показао да се игра безбедношћу и животима српског народа на Косову и Метохији и интересима државе Србије. Његово деловање је неодговорно, опасно и сулудо. Он брутално крши Устав, игнорише институције и наставља самовољно да доноси одлуке.

Веома сам забринут због јучерашњег признања премијера да је „делегација Србије у Бриселу прихватила све што је предлагано“, да су прихватили и некакав „амерички предлог и предлог ЕУ“, а да неће да каже шта је то све прихваћено.

Ко је њега овластио да у име Србије прихвата све што му наложе газде у Бриселу и Вашингтону?

Не може он самовољно да одлучује, у овој земљи још увек постоје некакве институције, није их начисто докрајчио. Још већу забринутост изазива чињеница да он, као нешто потпуно нормално, саопштава да је све „решио“ тако што је током преговора трчкарао од Федерике Могерини до телефона да пита градоначелника северне Косовске Митровице Горана Ракића да ли се он слаже са свим тим предлозима и пошто се Ракић сложио, све је било решено. То је апсолутно неодговорно и сулудо понашање.

Вучић има обавезу да обавести и институције, Народну скупштину Републике Србије и грађане шта је био садржај разговора, а пре него што било шта прихвати за то треба да добије одобрење Народне скупштине. Бриселски споразуми и све што је до сада радио водило је ка даљем заокруживању државности лажне државе Косово.

Огромну зебњу изазива питање – шта је још прихватио?

Посебно је скандалозно да он објашњава како ништа не може да каже и да не може да открије садржај разговора јер се у Бриселу обавезао Федерики Могерини, Хашиму Тачију и Иси Мустафи, те да неће да крши сопствену реч. Али, зато нема никакав проблем да крши Устав Србије, да гази и понижава наше институције, грађане и српски народ.

Подсећам Вучића да је он премијер Србије и ако поштује Устав, своју отаџбину и грађане, онда мора да зна да се једино обавезао својој земљи. Ако Вучић, заиста, хоће да заштити интересе свог народа на КиМ и државе Србије – нека суспендује бриселске споразуме. Али то, очигледно, није његов циљ.

Шта је то, ако не обична лакрдија, кад Вучић дође у Рашку да шаље оштре поруке Федерики Могерини и да захтева реаговање њеног тима на понашање Приштине, а само неколико сати пре тога је седео са њом у Бриселу и ништа од тога јој није рекао?

Такође, неко треба да обавести Вучића да је он својим бриселским споразумима укинуо српске институције на Косову и Метохији и прихватио уставни и законодавни оквир лажне државе Косово, те да је он омогућио да припадници јединица РОСУ патролирају нашом јужном српском покрајином и да је, заиста, лицемерно да сада глуми изненађење због присуства ових јединица.

Да ли код Вучића постоји трунка одговорности и озбиљности или је за њега све лакрдија и предизборни театар, у којем је спреман да жртвује животе српског народа на Косову и Метохији? Није Србија Вучићева прћија, ово понижавање државе, институција и народа мора да се заустави. Прву прилику за то имамо на предстојећим изборима.

Од суштинског интереса за опстанак Србије и грађана је да се Вучићева погубна политика промени. Двери и ја као председнички кандидат једини нудимо ту промену. На предстојећим изборима пред грађанима је јасан избор – промена или даља пропаст, даље урушавање сваког сегмента наших живота и наше државе.

Двери растурили напредњке и социјалисте на локалним изборима

У наредних 4 године МЗ Обреж предводиће покрет Двери уместо СНС. Општинска власт у Варварину коју предводе људи из СНС-а је својим скандалозним потезима упропастила Обреж који има преко 3500 ставника. Становници Обрежа су јасно на овим изборима показали шта мисле о лажним обећанима Александра Вучића и његових марионета које су доскоро предводиле Обреж и на жалост још увек воде Варварин.

У односу на април 2016 када је СНС је добио 60% гласова у Обрежу сада је једини њихов члан који је успео да уђе у Савет добио трипута мање гласова, остали кандидати за чланове савета са листе СНС освојили су по пет-шест пута мање гласова. Са друге ствари кандидати Двери су имали два до трипута више гласова у односу на кандидате СНС, али и СПС-а. У односу на 2016 Дверјани су сада добили 8 пута више гласова.