Jasmina Vujić - Tajno nuklearno oružje protiv Vučića?
Prva žena dekan na Univerzitetu u Berkliju, zbog podrške Dverima, našla se na udaru režimskih medija kao “američki čovek”. Da li “Amerika ruši Vučića” pomoću žene koja ima najimpresivniju naučnu i patriotsku biografiju unutar i van granica Srbije?

Nazivaju je srpskom Marijom Kiri, sivom eminencijom Dveri i ženom iz senke. List Politika je Dveri uporedio sa kvislinzima, a prisustvo Jasmine Vujić u ovoj stranci bivši dverjani smatraju „čudnim“. Sadašnji dverjani Politiku smatraju čudnom. Naučnik i stručnjak svetskog glasa u oblastima nuklearne fizike, dr Vujić je i jedan od osnivača ETF-BAFA, udruženja elektroinženjera našeg porekla u Americi, koje ne samo da donacijama pomaže ETF u Beogradu već radi i u humanitarne svrhe. Zbog promovisanja Teslinog imena i dela, srpska vlada dodelila joj je 2006. plaketu, a Milorad Dodik je odlikovao Ordenom RS sa zlatnim vencem. Prošle godine dobila je i Hilandarsku spomenicu za pomoć u obnovi Hilandara.

Našim studentima na Berkliju više je od mentora. Piše ćirilicom, udata je, ima ćerku, a kablovsku televiziju uvela je samo zbog Novaka Ðokovića. Vremenska razlika od devet sati daje poseban ukus ovom transatlantskom razgovoru.

Upozorili ste javnost da „Telekom“ nikako ne treba prodavati jer ima strateški značaj za ekonomiju i život građana Srbije. Napomenuli ste da je prodaja dobara u opštoj upotrebi faktički nezakonita. Da li biste to bliže objasnili? I šta još, osim „Telekoma“, Srbija ne sme da otuđi?

Bitka protiv prodaje „Telekoma“ vodi se već nekoliko godina. Prethodna vlada takođe je htela da proda „Telekom“ 2010. godine. I tada sam pokrenula stručnu javnost da javno, otvorenim pismom i svojim potpisima, digne glas protiv te nerazumne odluke.

Ponovo naglašavam da se potencijalnom prodajom „Telekoma“ po veoma niskoj ceni direktno ugrožavaju imovina, dobrobit, bezbednost i sigurnost građana. Prodaja „Telekoma“ je ekonomski i socijalno neopravdana, štetna za naučno-tehnološki razvoj Srbije i nosi velike bezbednosne rizike. „Telekom“ ne sme da se proda, pre svega zbog njegovog strateškog značaja, kao i zbog činjenice da će njegova prodaja dovesti do ogromnog odlivanja prihoda i dobiti iz Srbije, otpuštanja i daljeg smanjenja broja radnih mesta, plata i penzija i povećanja spoljnotrgovinskog i budžetskog deficita.

Šta bi rekli Pupin i Tesla na tvrdnje da Srbi ne mogu da savladaju nove telekomunikacione tehnologije, da ne umeju da efikasno upravljaju „Telekomom“ i da treba da dignu ruke od ulaganja i obrazovanja novih generacija u jednoj od najprofitabilnijih privrednih grana današnjice?!

Predsednik Vlade je, nažalost, na konferenciji za štampu na kojoj je informisao javnost da se odustalo od prodaje „Telekoma“, koristio rečnik neprimeren za funkciju na kojoj se nalazi, optužujući upravo stručnjake, čije argumente nije hteo ni da čuje, da lažu i obmanjuju javnost, da govore gluposti da je „Telekom“ „srebrnina“ i da su ti stručnjaci krivi što nije postignuta zadovoljavajuća prodajna cena.

Mada u nekom idealnom svetu slobodno tržište može da ima određene prednosti, strateška infrastrukturna preduzeća, kao što su „Telekom“, EPS, „Železnice“, vodovod i druga, treba da ostanu državna, naročito kada je u pitanju mala država kao što je naša. Restrukturisanje da, prodaja ne.

Kažete da će projekat „Beograd na vodi“, prema procenama Akademije arhitekture Beograda, izazvati haos. Kako bi izgledao taj haos?

Umesto da se dozvoli da grad konačno siđe na svoje reke, da se naprave divni parkovi i rekreativni i kulturno-zabavni centri, izgradiće se na hiljade stanova a da prethodno nije rešeno pitanje saobraćajne i ostale infrastrukture. To sve miriše na opšti haos i privatizovanje obala reka, koje bi trebalo da pripadaju svima. Takođe, nije raspisan međunarodni konkurs, sve se radi sakriveno od javnosti, po nekim prijateljskim i tajkunskim linijama.

Moram da naglasim da ste zaboravili da pitate o još jednom fantomskom predizbornom projektu, koji nema šanse da bude ostvaren. To je gradnja fabrike čipova u Srbiji. Vučić je na velika zvona najavljivao da se vode pregovori s „Mubadala development kompanijem“ iz Abu Dabija, da će ova kompanija uložiti milijarde u izgradnju te fabrike i da će zaposliti na hiljade inženjera. Na moju adresu, kao i na adresu profesora Bore Nikolića, stručnjaka svetskog glasa upravo u oblasti tih „čipova“ na Berkliju, stiglo je pismo tadašnje kancelarije za dijasporu da im pod hitno dostavimo imena naših elektroinženjera, jer je potrebno odmah 1.000 inženjera da rade u budućoj fabrici čipova! Mi smo se oboje nasmejali i bacili ta pisma u koš.

Ipak je, na čemu joj treba odati priznanje, Akademija inženjerskih nauka Srbije napravila dvodnevno savetovanje na ovu temu, u junu 2013. godine, kojem sam prisustvovala. Jasna Matić se pojavila kao uvodničar jer je ona tada vodila tim za pregovore s „Mubadalom“. Posle izlaganja, koje je projekat izgradnje fabrike čipova predstavilo kao „šansu Srbije 21. veka“, upitala sam je koliko tehničkih stručnjaka imaju u timu za pregovore. Odgovorila je da nemaju nijednog, a da to nije ni potrebno jer je to privatni dogovor Vučića i „šeika“! Bora Nikolić, koji nije mogao da prisustvuje ovom savetovanju, poslao je svoje mišljenje, iz koga izdvajam: „Zašto je malo verovatno da će takva fabrika biti napravljena u Srbiji u skorije vreme? Iz istih razloga iz kojih je odložena u Abu Dabiju i drugim mestima - nema dovoljno kvalifikovanih inženjera. Osim ako ja ne znam za tih 300 doktora nauka iz oblasti proizvodnje poluprovodnika koji sede u Srbiji i čekaju posao. Plašim se da u Srbiji nema čak ni dovoljno manje kvalifikovane radne snage za poslove podrške.“

Ovo je još jedan primer zašto predsednik Vlade uporno izbegava da se suoči sa stručnjacima iz bilo koje oblasti jer vrlo dobro zna da njegovi „argumenti“ i zapaljiva retorika ne mogu da impresioniraju stručnjake svetskog glasa, koje Srbija svakako ima, i da bi u dijalogu s njima uvek izgubio.

Prva žena dekan na Univerzitetu u Berkliju,

S obzirom da Dveri ciljaju na neobrazovane i poluobrazovane ljude, samo njima mogu da prodaju nesto ovako

sto je u realnom zivotu ovako:

https://www.linkedin.com/in/jasmina-vujic-9785176
https://calnet.berkeley.edu/directory/details.pl?uid=11988

iliti... sef katedre... veliki uspeh, ali daleko od toga da je dekan na Berkliju

Проф. др Јасмина Вујић је редовни професор на Калифорнијском универзитету у Берклију, научник је и стручњак светског гласа у областима нуклеарне физике, анализе и дизајна нуклеарних реактора најновије генерације, примене зрачења у медицини (нуклеарна медицина и терапија рака) и индустрији, као и у области нуклеарне сигурности.

Била је прва жена декан на једном од факултета за нуклеарну технику у САД, од 2005. до 2009. године. У 2009. години је била председник удружења декана свих факултета за нуклеарну технику у САД.

Члан је низа саветодавних одбора на универзитетима и институтима у САД и Јапану, као и управних одбора неколико струковних удружења у САД. Оснивач је и први председник Удружења електроинжењера нашег порекла у САД, које броји неколико стотина чланова. Од 2012. члан је Академије инжењерских наука Србије, а од 2013. члан Академије наука и уметности Републике Српске.

Zar Berkli nije muzički univerzitet? Ili su to dva različita Berklija?

Универзитет Калифорније у Берклију (такође се назива Кал и Беркли) је универзитет у Берклију, Калифорнија. Најстарији је десет највећих кампуса повезаних у Универзитет Калифорније. Беркли нуди око 300 основних и постдипломских програма у широком спектру дисциплина.

Универзитет је основан 1868, када приватни Колеџ Калифорније и јавни пољопривредни, рударстви и машински колеџи ујединили. Беркли је један од оснивача Асоцијације америчких универзитета. 61 добитник Нобелове награде су повезани са универзитетом као предавачи, истраживача и дипломци. Физичари са Берклија су радили на Пројекту Менхетн током Другог светског рата