U Srbiji da. Da je Tito 50% posvetio Kosovu ili svojoj Hrvatskoj u suzbijanju istog kao sto je to radio u Srbiji mozda bi stanje bilo drugacije.

Doduse Rankovic se posvetio suzbijanju istog na Kosovu. Al ga je Tito sprecio u tome. 

Ima par razloga zbog cega se Kosovo nije talasalo preko mere a Rankovic je ili bio kratkovid ili je imao nesto drugo u planu, a to je bilo onako, mnogo opasno...


Tito je suzbio maspok i poapsio dosta kadra u tadasnjoj Hrvatskoj

Руски аналитичар Никита Бондарев о предстојећим изборима у Србији

Двери су од последњих избора ојачали свој политички статус и мислим да они имају шансу да дођу у парламент- то је партија новог типа- није партија водиља, већ партија идеја, „партија интернета“.

Србија се налази пред ванредним парламнетарним изборима. Према информацији из медија, председник Николић може већ крајем јануара да одреди датум одржавања- средином марта. Руска амбасада у Београду добила је не баш коректно питање о њиховом односу према могућим изборима и потпуно у дипломатском духу је одговорила да је то ствар самог српског народа. Узгред, то је све одређени клише, зато што се (не)одржавање избора налази у рукама СНС. Зато што када је функционер СНС Небојша Стефановић, иначе председник скупштине Србије обећао да ће ове недеље председништво странке одлучити о својој позицији, онда чини се, од тога ће и зависити какву ће одлуку донети председник Николић.

О политичкој ситуацији у Србији, променама Устава и другим „скелетима у орману“ напредњака разговарали смо са вишим научним сарадником Руског института стратешких истраживања Никитом Бондаревим.



Француски писац Фредерик Бегбеде је тврдио да љубав траје 3 године. Мало, ако се посматра из позиције романтичара, али, влада Србије, изгледа живеће још краће. Већ годину дана након формирања- уследила је реконструкција владе, а сада се назиру избори који ће можда радиклано изменити однос снага у Немањиној, 11. Значи ли ово да, користећи медицинску терминологију, је унутар владе дошло до неправилног срастања, да је зато неопходно изнова ломити, како би јој се вратила функционалност?

Ова одлука о изборима још није донета, информација јесте била по српским медијима, али није искључено да ће први потпредседник владе кренути у обрнутом смеру и целу причу окончати променом једног министра. Што се тиче тога да ли је могуће да опстане хибрид напредњака и социјалиста, мени се чини да се ту не ради о идеолошким разликама између Вучића и Дачића. Идеологија је обојици готово слична: реторика патриотска за унутрашњу употребу са једне стране и активни процес евроинтеграција и курс ка формалном признавању изласка Косова из састава Србије са друге. Корен противречја је у личној нетрпељивости Дачића и Вучића.



Постоји мишљење да су избори потребни како би у земљи коначно ојачала власт СНС. Осим тога, општи парламентарни избори могу бити одржани заједно са изборима за градоначелника Београда. Ако се вратимо у Средњи век, онда важи правило да је пропала ствар распоредити своје силе око замка, ако се не заузме и сам замак. Значи, напредњаци би требало да „заузму“ и Београд?

Да, безусловно, ако ојачају своје позиције у Београду, напредњаци неће моћи да се крећу ка потпуној контроли читавог политичког живота у Србији. Али, питање је да ли ће успети да посаде свог човека у фотељу престоничног градоначелника. Драган Ђилас је изјавио да ће учествовати на изборима, а то је човек који ужива доста велики ауторитет у престоници, током година када је он био градоначелник, одвијале су се велике промене. Он може бити озбиљан конкурент напредњацима. Истина, онај ко поседује ресурс власти, ко контролише главне медије,тај ће човека и поставити у фотељу. Тако, да, видимо, више шанси има представник напредњака. Али током борбе, можемо можда видети и неке не тако пријатне чињенице у случају напредњака. За сво ово време, колико су на власти, они су накупили приличан број „скелета у орману“. Ако се почне водити оштра кампања, можда ће ових скелета бити и превише.



ДС, некада главни конкурент напредњака сада раздире велики број контроверзи. Борис Тадић, судећи по свему није задовољан политичком пензијом која се зове „почасни председник“ и све одлучније говори о решености да се врати за кормило. Драгану Ђиласу очигледно спремају опструкцију. Саме демократе признају да би за добре резултате на изборима требало да уложе феноменалне напоре. Какво је место предодређено за ДС на овим ванредним изборима, ако до њих дође?

У парламенту, тешко да ће поћи демократама за руком да појачају своје присуство: они сада нису превише популарни у земљи. Али, они, у принципу имају доста добре шансе у Београду и доста јаке позиције у неким регионима. Демократе, заправо никуда нису ни одлазили- они у политичком систему Србије одржавају своју нишу. Али, ако бисмо отишли мало даље, јасно је да, да би за формално признавање Косова требало би редиговати Устав. Она политичка снага која иницира овај процес, на дужи период ће испасти из политичког живота Србије. Највероватније, партија која ће то ипак урадити је СНС. И ако напредњаци на такав начин себе избаце из активне политике, онда ће на њихово место доћи ДС, у овом или оном облику, а врло вероватно не у оном каква је странка била у време Тадића.



Дајте да за крај поменемо и партије чије чланство није толико масивно, као ове које смо до сада помињали. Јасно је да сви они могу да рачунају на одређени успех на могућим изборима и пажњу би овде пре свега требало фокусирати на три: Двери, ДСС и СРС. Чини се да успех радикала директно зависи од (не)повратка Војислава Шешеља из Хага. А невелики проценат гласова, које су добиле Коштуничине демократе на последњим изборима, био је очигледно условљен одређеном повученошћу њиховог крила. Да ли сте сагласни са овим мишљењем?

Двери су од последњих избора ојачали свој политички статус и мислим да они имају шансу да дођу у парламент- то је партија новог типа- није партија водиља, већ партија идеја, „партија интернета“. Ако би они доспели у парламент, могао би се обновити политички живот у Србији, где се појавио застој. Једна те иста екипа људи, фигура од 90-тих до почетка 2000-тих на овај или онај начин се меша: јуче социјалисти са демократама, данас са напредњацима. Ову политичку ситуацију би требало променити. Сагласан сам у вези са радикалима- све зависи од ситуације са Шешељем: или ће он изаћи на слободу или ће му продужити боравак. Што се тиче партије Коштунице, такође сам сагласан. Они имају озбиљне позиције у регионима, на пример на северном Косову, али много мању популарност уживају у централној Србији. Мислим да ће они ући у парламент. А ако се између партија патриотског, националног каркатера, али старог кова као што је ДСС и младих људи из Двери, који разумеју нове технологије и токове изроди некакав савез, то можда може да означи почетак неких нових процеса у Србији.


Извор: serbian.ruvr.ru

A taj Rankovic je bio jedan od njih. Dok ga nisu "sklonili". 

Opet kazem, ni blizu koliko ga je suzbijao u Srbiji...

Ma, ne pircajte. Samo su mu srbi bili trn u oku, samo je Srbiju mrzeo, eto tako mu doslo 

Хрвати никада нису хтијели да буду у социјалистичкој Југославији. Као ни Словенци нити Албанци. Када је дошао Стаљин онда су морали. Међутим да би дугорочно земља опстала жртвовани су сви остали интереси Срба. Србија је распарчана на покрајине које су у ствари биле републике у републици. Хрватска и Босна су строго централизоване. Шта мислите кад би Хрвати прихватили да им Истра, Далмација, Славонија, Барања или Дубровник из неких историјских и културних разлога добију неки вид аутономије? Апсолутно никада.

Tome smo iskljucivo sami mi krivi odnosno Karadjordjevici,odnosno madafaking Aleksandar

Nisam imao priliku da vidim to sa hrvatske strane ali kolko sam pratio, dobro su ih procistili. Kosovo je bila ideja pravljenja neke balkanske federacije pa je eto, ostataka toga zavrsio u Jugi. A svako talasanje su tada pratili Rusi, koji su u pocetku jedno vreme podrzavali Albance u Tirani i trazili rupu pomocu koje bi usli u Jugu. Bilo je cak prikrivenih najava za vreme maspoka da su "zabrinuti stanjem u SFRJ" a svoju zabrinutost su pokazivali gomilanjem trupa uz granicu. Al je bravar to odhebo, po PS-u.
Potencijalni "ustanak" na Kosovu tada isto ne bi proso bez sovjetskog ucesca, koji bi u takvom slucaju bilo kobno za drzavu.
Svim danasnjim drzavama je odgovarala SFRJ, medjutim, kad je bravar sklopio oci, nije bilo vise madjionicara koji bi to drzo na okupu. A kako vidim, danas, da izbije neka revolucija ko tada, desetak godina kad bi ucili decu istoriji kako je bilo danas losih stvari, ne bi slagali ama bas nista


Hrvati su imali apetit na Bosnu i Srem, koji su im i bili u njihovoj drzavi de facto. Pa je Tito napravio Bosnu. Dobili su Istru i Baranju, Baranja nije nesto velika, a sa Istrom ce imati uvek problema, bez obzira na status kakav im daju.

Podela za pokrajine je najbolji nacin decentralizacije 

Neka krene Hrvatska, niko im ne brani da se decentralizuju.