Удар на Покрет Двери је морао доћи!
 
 
Данило Тврдишић
Битно је да никаквог раскола није било нити ће бити у Дверима. Ово је било текуће прочишћавање Покрета, логично после бурне изборне године.

Београд, 10.08.2012

Сведоци смо да се у претходних неколико дана десио координирани, али апсолутно безуспешни удар на Покрет Двери, са јасним циљем и задатком: да се медијски и политички искомпромитује и упрља једина чиста надирућа снага на политичкој сцени Србије и да се, паралелно са тим, дестабилизује организација. Циљ је, дакле, био да се кроз опробану шему лажи, полуистина, подметања унесе хаос и тако пољуља поверење и углед које имају Двери у народу. Многи медији и интернет посленици су се ангажовали на овом случају, једва чекајући да и у Дверима нађу повод за роварење и рушење. Покушај није био безопасан, али је био безуспешан.

Већ дуго очекујемо овако нешто. Пре неколико месеци детаљно смо унапред описали како ће ићи покушај рушења Двери, јер је наш Покрет у овом тренутку међу првих 5–6 појединачно најјачих политичких организација у Србији, и представља најмлађи и најперспективнији политички покрет у земљи, а то свакако смета многима и споља и изнутра.

Битно је да никаквог раскола није било нити ће бити у Дверима. Ово је било текуће прочишћавање Покрета, логично после бурне изборне године у којој није имало времена за унутрашње сређивање организације. Сада је право време за учвршћивање и даљи развој Покрета за нове активности. Сигурно је да ће у бурним политичким временима која нас тек чекају бити још много различитих удара на Двери, али је све то очекивано и доказ да смо политички битни и да радећи већ пуних 14 година свакога дана све више сметамо бројним антисрпским интересима у Србији. Јасно је да је Србија у полуокупационим условима и природно је очекивати да ништа што је аутентично и слободарско из народа не сме да заживи и мора бити сасечено.


Тренутак за дестабилизацију и активирање спавача

Интересантан је тренутак који је одабран да се крене у ову акцију. Сигнал за тај медијски удар стиже у тренутку када је јасно да су Двери најбрже растућа политичка опција која сваким даном има све веће упориште у народу. Више је него разумљиво да многи желе да зауставе тај тренд, па и да по могућству Двери по сваку цену и по хитном поступку  буду елиминисане са политичке сцене и потпуно маргинализоване.

Прво су нас брутално покрали на изборима, а сада преко својих спавача које су активирали хоће да дестабилизују Покрет. Не би нас изненадило да се покрене и још озбиљнија медијска машинерија преко које би се све учинило да се доведе у питање нови Покрет коме су грађани Србије дали огромно поверење. Али је то нешто што ће Двери учинити још јачим и спремнијим да се супротставимо оваквим ударима и у будућности.

Покрет је довољно постојан и снажан да ће одолети свим ударима и споља и изнутра.






Данило Тврдишић

žao mi je ako sam nekoga razočarao 

Prava reinkarnacija mladih skojevaca. Brilijantan vokabular. "Pročišćavanje pokreta", "uporište u narodu", rade im o glavi mrski neprijatelji spolja i iznutra..drug Staljin i drug Tita bi se ponosili 

да парафразирам чика перу луковића : данило има влажне еротске снове о дверашима

trio fantastiko

"Напомињемо да је Дверима једино битна политичка и друштвена платформа у преговорима са другим странкама, а да нас располагање богатим јавним предузећима у Новом Саду, нити у било ком другом граду, не интересују."

званично саопштење Покрета Двери

Ahem, da da tako je, samo što nismo poverovali.

pa ja nešo cenim da to saopštenje nije ni izdato da bi ti verovao u njega  nego ljudi koji su glasali za Dveri, kapiraš? Oni kojima je rečeno nema pred i post izbornih koalicija za šačicu privilegija. Tako da ko je verovao ima razloga i dalje da veruje, ko nije, isto... it,s all good

ти си у множини?

Pa jer su marginalni i niko im ne da nista 

Пут Двери тек почиње
 
 
Жарко Огњановић
Дверјанин има дужност да барјак идеала високо носи, и да га не спушта у блато трулих компромиса и пијачарског ценкања.

15.08.2012

Транспарентност, то јест прозирност (на српском)

Оно за шта нико и никад није могао да оптужи Двери јесте рад испод жита и скривање чињеница од људи који су у овом покрету виделу другу и другачију Србију. Када су им из амбасаде САД у Београду 2008. понудили састанак, пристали су, под условом да се зна све о томе и да се изда саопштење које ће одмах бити доступно јавности. Где год су у току предизборне кампање склапали коалиције са покретима који су имали разумевања за политичку идеју Двери, коалициона правила су била јасна и јавна. Зато су и престали да сарађују са онима, којима је улазак у неку, макар и локалну власт, био битнији од начела за која се Покрет за живот Србије залаже. Зато су све детаље преговора око уласка у локалну власт у Чачку објавили на конференцији за штампу, јер нису желели да они који су гласали за Двери не знају шта се догађа с њиховим гласовима. Да су подржали предлог Нове Србије да градоначелник буде рођени брат Велимира Илића, добили би све што су пожелети могли; али, нису хтели да се одрекну начела, и ево нове власти у Чачку, пресликане са републичког нивоа, где и чачански УРС, који је најстрашније речи упућивао на рачун Нове Србије у току локалне предизборне кампање, има удела у подели плена (пардон, у формирању органа локалне самоуправе).     


Народ мора да зна шта се дешава и о чему се ради

(а у Србији се, углавном, кроз историју, неком радило о глави.) То тако мора бити, и ми, који смо гласали за Двери, тако нешто очекујемо; јер, нагледали смо се и наслушали преливодића и прелетачића из табора у табор. Нисмо више млади и наивни да верујемо онима који су били секретари Мике Шпиљка, па ватрени Срби, који прете сечењем руке што носи исламски барјак у Рашкој области, па оснивачи „српских гарди“ и равногорци, да би завршили као НАТО преокретлије и јефтине слуге Империје; онима који су почињали као монархисти и пајкићевци, светосавци у студентском протесту, да би завршили као србомрсци и сорошевци; онима који су бранили хашке заточенике и идеје Велике Србије, па прешли међу тадићевце (случај је женски, и из Новог Сада)... Да и не говоримо даље: примера такве превртљивости је свуда, и на сваком кораку. Ником ништа не треба дуговати, осим Богу и роду.   



Истина о Србији

Постоји Истина о Србији, која је данас земља под окупацијом, и у којој се различите фарсе играју са различитим поделама улога – то јест, све се мења да би све остало исто. Истина о Србији гласи да Србија није фарса која се данас игра, него задужбина Светог Саве и Светог кнеза Лазара, које не дозвољава лажи и труле компромисе са злом, ма како оно шарену одећу носило. Наравно да сваки нормалан човек мора да се радује паду самоумишљеног новог Тита, Бориса Тадића, и његове жуте клике, али то (бар још увек не) није доказ да је фарсичност наше политичке сцене превазиђена. Нама су потребни докази да је другачије него што је било за време Тадића, и да није и после Тадића - Тадић.

Истина о Србији за коју се Двери боре је Истина која је већа и од Двери, јер су је Србима оставили бољи од нас данашњих, наши свети преци и велики српски и државни и друштвени и културолошки посленици. И са том Истином нема шале, а поготову нема преговора иза њених леђа, јер нас Она види и зна. Уопште није битно ко ће, и колико њих, да оду својим путем, бежећи од такве Истине. Нама може да буде жао, али бој не бије број, него сој. Никада се не сме дезертирати у правцу јефтиних политикантских решења. Дверјанин има дужност да барјак идеала високо носи, и да га не спушта у блато трулих компромиса и пијачарског ценкања.

Двери, због познате предизборне крађе, нису ушле ни у републички, ни у покрајински парламент. Сада су пред дверјанима два пута: или пут упорне, али стрпљиве борбе за преображај наше јавне свести, или олако пристајање на кратковиде циљеве, вредне од данас до сутра. То јест, да се и даље води дверјанска борба за другу и другачију Србију, или да се, зарад тренутних циљева, крене у компромисе. Људима је лако да помисле да се не може више чекати, и да се мора сад и све. И онда они почну да траже начин да се негде прикључе и укључе. И да улазе у управне одборе јавних предузећа, где су њихове мисли и мишице неопходне. И да, кад изађу из телефонских говорница, од скромних Кларк Кентова дверјанске политике постају „Супермени Политички Успешне Србије“. И таквих случајева ће, сасвим је могуће, бити. Па ипак, то значи изневеравање основних начела покрета, који не сагледава ствари из жабље перспективе тренутних политичких комбинација, него из перспективе трајног решења народних и државних проблема (који су, у садашњем партијско – тајкунском систему, нерешиви).

Дверјанин ће бити онај који сачува начелност и не одрекне се себе. Како каже Иван Иљин, велики учитељ Двери: „Политика је, пре свега, служење – не „каријера“, не лични животни пут, не задовољење таштине, частољубивости и властољубља. Ко то не разуме, или не прихвати, није способан за истинску политику: он може једино да је искривљује, квари и од ње чини карикатуру или злочин. /.../ Политика, у суштини својој, не раздваја људе и не распаљује њихове страсти да би их уперила једне на друге; напротив, она уједињује људе у ономе што им је свима заједничко. /.../ Историја познаје безбројно мноштво живих примера да масе уопште нису желеле вршење истинске политичке власти и њој одговарајућих програма, већ су жуделе за антиполитичким и противдржавним предлозима демагога/.../ Али, мудри и постојани људи не смеју тиме бити саблажњени; они морају чувати своје схватање и свој програм, чак и тада када им то запрети изолацијом и истрагама. /.../ То значи да политика захтева одабир најбољих људи – прозорљивих, одговорних, који носе свој крст, захтева талентоване организаторе, искусне окупљаче. /.../ Политика не сме лутати од случаја до случаја, сећи уши да закрпи тур, остваривати безидејну и беспринципијенлну трговину, предавати се лакомисленој кратковидости. Истинска политика јасно види свој „идеал“ и увек чува „идеалистички“ карактер. Истовремено она мора да буде трезвено-реална. Њен трезвени „оптимум“ не ваља да се темељи на илузијама и не сме се претварати у химеру /.../ Политика без идеја испоставља се ситном, рђавом и немоћном; она све измучи и свима дојади. Истовремено, она је увек одговорна и трезвена; не залуђује се утопијама и противприродним химерама“.

Ово сваки дверјанин мора имати у виду и овим се руководити ако хоће да остане на путу којим смо кренули ка новој зори нашег народа.

Зато: НИШТА НИЈЕ ГОТОВО - ТЕК ПОЧИЊЕ!



Жарко Огњановић

elokventan žarko 


strašno, strašno...  malim lopovima se skida glava, velikim kapa


ostaje pitanje