Vlast ukida cenzus

PODGORICA - Dogovor između vlasti i opozicije u Crnoj Gori oko uslova za referendum, najverovatnije neće biti postignut do 7. februara, za kada je zakazana vanredna sednica parlamenta oko ovog pitanja - saznaju "Novosti" iz dobro obaveštenih izvora.
Ako do dogovora uopšte i dođe, s obzirom na to da su razlike u stavovima za sada nepomirljive. Razgovori se nastavljaju u utorak, poslednjeg dana januara, na nivou ekspertskih grupa koje imaju zadatak da izrade posebne zakone vezane za referendumski proces. Ukoliko se stavovi usaglase, oni moraju da budu usvojeni na sednici Supštine, kao i odluke vezane za datum i potrebnu većinu.
- Solanin izaslanik će učiniti sve što je u njegovoj moći da pregovori uspeju, u suprotnom će se njegova misija smatrati neuspešnom, bez obzira na to šta je uzrok tome - kaže sagovornik "Novosti" iz vladajuće koalicije i dodaje da je indipendistima najvažnije da do dogovora dođe i da "dobiju" većinu do maksimalnih 40 odsto upisanih u birački spisak.
- U tom slučaju, referendum može da se održi i do kraja maja, to je manje važno - kaže naš sagovornik. Dodaje i da je uveren da će "tako i biti", te da sam Lajčak neće sebi dozvoliti "luksuz" da nemeće rešenja koja nisu primenjena, ni predviđena u demokratskoj Evropi. Naš sagovnik ističe i da će indipendisti zahtevati da u novom zakonu o referendumu ne bude odredbe o cenzusu izlaznosti, ako već bude kvalifikovane većine.
- Ili jedno, ili drugo. Postojanje cenzusa izlaznosti i kvalifikovane većine je diskriminatorski odnos prema indipendistima - kaže on. Nepostojanje cenzusa izlasnosti sprečilo bi i mogućnost opozicije da bojkotuje referendum.
U opoziciji smatraju da neće biti ukidanja cenzusa izlaznosti. Kažu i da "nije moguće" da se "kompleksni i sveobuhvatni" pregovori završe za sedam dana, do zakazane sednice Skupštine, i izražavaju zadovoljstvo što je prihvaćen njihov predlog da se radi novi Zakon o referendumu, ali i stavom EU da izborne komisije treba da budu formirane sa jednakim brоjem чlanova obe strane.
- Ključna je stvar da se ovom režimu ne može verovati. Tačno je da Crna Gora ima mnogo zakona po evropskim standardima, ali je problem što se oni ne implementiraju - kazao nam je visoki funkcioner opozicije.

VIŠE BIRAČA, MANjE ŠANSE
VLAST računa da je gornja granica njihove pobede na referendumu kvalifikovana većina od 40 odsto upisanih birača. Ukoliko na referendum izađe oko 75 odsto glasača (oko 350.000), što je verovatno, 40 odsto je oko 190.000, što je, po rečima našeg sagovornika, "sasvim izvodljivo". Porast izlaznosti, međutim, smanjuje šanse indipendista jer time raste i broj onih koji treba da glasaju za nezavisnost.

Srbija ne sme da se meša Crnoj Gori

PODGORICA - Šef diplomatije SCG Vuk Drašković izjavio je da Srbija ne sme da se meša u pripremu crnogorskog referenduma jer Crna Gora kao i sve bivše jugoslovenske republike ima pravo na samoopredeljenje, prenosi SRNA.

Uz napomenu da se zalaže za zajedničku državu i da se nada da će tako odlučiti i referendum, Drašković smatra da i u suprotnom, granice između Srbije i Crne Gore treba ukloniti. "To mora biti jedno tržište i jedan prostor jer su Srbija i Crna Gora zajedno i kada nisu zajedno. Pravo na izjašnjavanje kakvu državu žele Crnogorcima niko ne može oduzeti, i Srbija u to ne sme da se meša", rekao je Drašković Televiziji Crne Gore.

On smatra da, bez obzira na ishod, posle crnogorskog referenduma ništa više neće biti isto. "Imaćemo dve nezavisne ili jednu jaku državu", rekao je Drašković. Komentarišući izjave nekih srpskih političara u vezi sa crnogorskim državljanima i većinom za referendumsku odluku, Drašković je odgovorio da Podgoricu treba razumeti zbog takvih stavova."Te izjave uglavnom dolaze od ljudi koji su vlast u Srbiji, a poreklom Crnogorci".

Drašković nije želeo da komentariše zašto je zvanična Srbija odbila ponudu predsednika Crne Gore o referendumskim pregovorima, napominjući da, kada je reč o toj temi, javno iznosi lične stavove.

"Ja sam Srbin i naravno da reč Srbija izgovaram sa posebnim emocijama, ali sa istim stepenom osećanja izgovaram i Crna Gora", rekao je Drašković.

Na pitanje da li Srbija treba prva da prizna crnogorsku nezavisnost, on je odgovorio da će, ukoliko se većina građana Crne Gore tako odluči, Srbija čestitati, dodajući kako bi tada morala da ide čestitka i u drugom smeru.

Izvor: Glas Javnosti

Podgorica -- U Podgorici se danas nastavljaju razgovori o referendumu, ovog puta direktni.


Direktno


Ekspertski timovi vlasti i opozicije uz posredovanje predstavnika Evropske unije Miroslava Lajčaka počinju četvrtu rundu pregovora o referendumu. Najavljeno je da će prvi put za isti sto sesti predstavnici vlasti i opozicije uz posredovanje savetnika, ministra inostranih poslova Mađarske Jožefa Pandura. Predviđene su tri zajedničke grupe, ona za organizovanje posmatranje referenduma, ona za pristup medijima i ona za finanasiranje kampanje.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović izjavio je da će referendum o državnom statusu Crne Gore biti održan do kraja aprila i u slučaju da se vlast ne dogovori sa opozicionim strankama o uslovima njegovog održavanja. "Mi ćemo narednih dana videti da li postoji iskrena predanost obe strane za kompromis o tim pitanjima. Siguran sam da potom, u narednih nekoliko dana, možemo dogovoriti rešenja za ta tri teža pitanja i da možemo poštovati planiranu dinamiku i tokom aprila održati referendum i stvoriti uslove da 30. aprila, jer ne možemo kasnije, odgovorimo ustavnoj obavezi da organizujemo lokalne redovne izbore u Crnoj Gori", kaže Đukanović.

Miroslav Lajčak je i prošle nedelje bio u Crnoj Gori,  a tada je izjavio da je zadovoljan razgovorima s predstavnicima crnogorske vlasti i opozicije i da mora da prouči predloge obe strane.

BEČ - Iza­sla­nik Evrop­ske uni­je za or­ga­ni­zo­va­nje re­fe­ren­du­ma u Cr­noj Go­ri Mi­ro­slav Laj­čak i pred­stav­ni­ci OEBS po­zva­li su Be­o­grad i Pod­go­ri­cu na di­ja­log sa ci­ljem da se sa­gle­da­ju od­no­si dve re­pu­bli­ke na­kon iz­ja­šnja­va­nja gra­đa­na u Cr­noj Go­ri.
Laj­čak je u obra­ća­nju Stal­nom sa­ve­tu OEBS u Be­ču re­kao da je va­žno da Be­o­grad i Pod­go­ri­ca stu­pe u di­ja­log bez pre­ju­di­ci­ra­nja is­ho­da re­fe­ren­du­ma i dis­kva­li­fi­ka­ci­je ijed­ne op­ci­je, kao i bez op­struk­ci­je unu­tra­šnjeg pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa.
Uz oce­nu da bi ti pre­go­vo­ri mo­gli da tra­ju iz­me­đu dve i tri sed­mi­ce, Laj­čak je ka­zao da je di­ja­log vla­sti i opo­zi­ci­je u Cr­noj Go­ri ve­o­ma bi­tan jer ima otvo­re­nih kom­pli­ko­va­nih pi­ta­nja ko­ja tre­ba po­ste­pe­no da se re­ša­va­ju, a za to su po­treb­ni kon­struk­ti­van pri­stup i sprem­nost na kom­pro­mi­se.
Laj­čak je re­kao da sma­tra da po­je­di­ni "pa­ra­me­tri re­fe­ren­du­ma tre­ba da bu­du od­re­đe­ni ka­ko is­hod ne bi bio pred­vi­div i ge­ne­ral­no pri­hva­tljiv",
U svo­jim osvr­ti­ma na go­vor Laj­ča­ka o ak­tu­el­nom sta­nju u Cr­noj Go­ri di­plo­mat­ski pred­stav­ni­ci SAD, EU i Ru­si­je uka­za­li su na va­žnost da OEBS nad­gle­da re­fe­ren­dum­ski pro­ces.

MNOGI ljudi na severu Crne Gore i u Boki ne žele otcepljenje od Srbije. Mnogobrojne nevladine organizacije i pojedinci sa ovog područja najavljuju čak i pripajanje Srbiji, ako dođe do nezavisnosti. Ova ideja je posebno živa u Vasojevićima i u Pljevljima - kaže za "Novosti" Zoran Žižić, predsednik Pokreta za evropsku državnu zajednicu SCG.
* Mogu li upravo sever i Boka Kotorska postati bure baruta, ako pobede suverenisti?
- Nemam dilemu da bi za to najviše bila odgovorna vlast. Oni uporno traže otcepljenje, a nisu spremni na konsenzus sa blokom za zajedničku državu. Oni, u stvari, dogovorom smatraju potpuno prihvatanje njihovih stavova. Podsećam da je Đukanović najavio da validnu referendumsku većinu treba tražiti u opsegu od 25 do 40 odsto upisanih birača i da tu više nema razgovora.
* Koja je većina potrebna da bi odluka o državnom statusu bila legitimna?
- Blok za zajedničku državu mora da insistira na varijanti minimum 50 odsto plus jedan od ukupnog broja upisanih birača. To je donji prag koji je preporučila i Venecijanska komisija. Treba zahtevati i da se referendumska odluka potvrdi dvotrećinskom većinom u parlamentu. To je brana od nepoštenog referenduma. Ako bi se građani izjašnjavali pod prinudom režima, koji, inače, ne preza ni od kupovine glasova i lažiranja rezultata, onda bi poslanici imali moralno pravo da takvu odluku ne prihvate.
* Pominjali ste i bojkot referenduma?
- Nisam pričao o bojkotu. Stav Pokreta je da nije trebalo započinjati razgovore sa Đukanovićem pre nego što prihvati "formulu" 50 plus jedan i potvrdu rezultata referenduma u Skupštini. To ne znači da ne treba pregovarati sa Lajčakom i predstavnicima međunarodne zajednice.

PREKRŠENA PRAVA

* "VENECIJANCI" tvrde da nije poželjno učešće crnogorskih državljana iz Srbije na referendumu. Kako ocenjujete ovu preporuku?
- Nažalost, prekršeni su principi na kojima počiva Savet Evrope, jer je to osnovno ljudsko pravo - tvrdi Žižić. - Podsetiću da je SE prošle godine usvojio preporuku kojom je učešće državljana na referendumu definisano kao njihovo ekskluzivno pravo.

Neka se spremi Crna Gora


Glavne zvezde ovogodišnjeg molitvenog doručka u Vašingtonu bili su Džordž Buš i Bono. Američki predsednik je po tradiciji domaćin skupa i nije čudno što se našao za govornicom, a irski muzičar tvrdi da se na nju popeo samo da bi prebogate Amerikance ubedio da daju više novca siromašnima. Da li je ubeđivanje uspelo, videćemo. Tek na kraju su se predsednik i pevač, koji kaže da ima kompleks Mesije, zagrlili.

Za to vreme, ispred hotela je oko dvesta demonstranata pokušavalo da Amerikance ubedi u nešto drugo. Da je jedna cela nacija u Crnoj Gori potlačena. Tvrde da ih tamo ima oko 250 hiljada i da im brutalni režim u Podgorici uskraćuje ljudska prava.

Ako ste pomislili da se radi o pristalicama zajedničke države Srbije i Crne Gore ili u najmanju ruku o zakletim nepušačima koji su protestovali zbog duvanske afere, varate se. Protest su organizovali Albanci, koji tvrde da vlast u Podgorici progoni njihove sunarodnike uz „primenu sile i uništavanje imovine”.

Nekadašnji američki kongresmen Džozef Diogvardi, koji godinama lobira za nezavisnost Kosova, tvrdi da nije učestvovao u organizovanju tog protesta, ali poručuje da se slaže s ocenom o kršenju ljudskih prava. „Albanci u Preševu, u Crnoj Gori, svuda... traže samo ona prava koja traže i Srbi na Kosovu”, bez trunke srama izgovara Diogvardi. On objašnjava i u kakvoj se situaciji našao crnogorski premijer. „Ako Đukanović hoće nezavisnost od Srbije, on mora da traži pomoć od Albanaca. Umesto toga, on im krši prava”, tvrdi bivši kongresmen, koji se zalaže za objedinjavanje svih teritorija na kojima žive Albanci, od Crne Gore preko Kosova i juga Srbije do severa Grčke.

Ova vrsta reklame je naravno poslednje što je Đukanović mogao da poželi, a možda i poruka kakve bi protivnike meću bivšim prijateljima dobio, ako bi Crna Gora postala nezavisna.

I protest ispred vašingtonskog „Hiltona” za vreme molitvenog doručka i izjave Džozefa Diogvardija samo su uvod u naredni korak albanskog lobija. Neka se spremi Crna Gora

Izvor: Politika

Do velikog Kosova i male Crne Gore

Na zaprepašćenje prisutnih na molitvenom doručku kod Džordža Buša, oko hiljadu Albanaca održalo demonstracije (dosad nije bio običaj da se protestuje prilikom ovog događaja) i zahtevalo od Amerike "zaštitu od vlasti u Podgorici, koja ih progoni i uništava im imovinu"

Apetiti kosovskih Albanaca svakim danom postaju sve veći i sve je očiglednije da im ni maksimalni zahtevi na kojima insistiraju više nisu dovoljni. U prilog ovome je i vest iz Vašingtona, gde je, na zaprepašćenje prisutnih na molitvenom doručku kod Džordža Buša, oko dve stotine Albanaca održalo demonstracije (dosad nije bio običaj da se protestuje prilikom ovog događaja) i zahtevalo od Amerike "zaštitu od vlasti u Podgorici, koja ih progoni i uništava imovinu" (?!?).

Pritom, tražili su veća prava i rešenje statusa Albanaca u Crnoj Gori, uz zahtev za samoupravom u opštinama gde su u većini, navodeći primer Tuza.
Koliko god potezi i maksimalistički zahtevi albanskih predstavnika više nikog ne iznenađuju, ovaj protest je ipak izazvao čuđenje, ako ništa drugo, onda zbog bar prividno, sasvim korektnog odnosa Đukanovićeve vlade i albanske manjine u Crnoj Gori. Sve do ovog protestnog "nastupa" ispred vašingtonskog Hiltona gotovo da nije bilo nikakvih konflikata između zvanične Podgorice i Albanaca, šta više, odnos prema toj manjini uvek je ocenjivan kao tolerantan, a pritom su Albanci zdušno davali glasove na svim poslednjim izborima upravo Đukanovićevoj partiji. Javna je tajna da su na svim dosadašnjim glasanjima baš glasovi Albanaca bili jezičak na vagi koji je donosio pobedu DPS-u. Šta se onda sada desilo?
      

U Demokratskoj Partiji Socijalista Nemaju pojma

- Zaista prvi put čujem za tako nešto, čak ne znam ni za kakve demonstracije u vreme molitvenog doručka, rekao nam je juče, čudeći se, Predrag Bošković, visoki funkcioner DPS-a i zamenik Vuka Draškovića. On je dodao da je "jutros pročitao sve crnogorske novine, ali da takvu informaciju nije našao".
- Ne znam zaista za to i ne znam odakle takvi zahtevi iz prostog razloga što imamo savršen odnos sa predstavnicima albanske manjine u Crnoj Gori - zaključio je Bošković.
Ni Miodrag Vuković, takođe funkcioner DPS-a, nema poseban komentar na događaj u Vašingtonu, osim što smatra da je reč o "grupici od dvadesetak ekstremno nastrojenih ljudi".
- Ne vidim potrebu da to komentarišem, ali želim da podsetim da je Crna Gora demokratsko društvo u kojem svako ima pravo na svoje mišljenje. Mi zaista imamo dobre odnose sa Albancima i zato na ovu grupicu ne obraćamo pažnju. Zamislite šta bismo sve trebalo da kažemo kada predstavnici opozicije javno govore da planiraju otcepljenje dela republike - rekao je Vuković.
      
   
   

Moguće da je u pravu Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova SCG, koji je posle događaja u glavnom gradu SAD, gde je i sam bio, istakao da je "sad jasno da kosovski Albanci zapravo traže i više od nezavisnosti i da hoće veliko Kosovo, koje bi uključivalo delove Crne Gore, Makedonije, a progutalo bi i Albaniju". Ovakva nastojanja albanskih vođa iz Prištine pominjala su se i u ranijim analizama, ali je sad ono i javno iskazano i to upravo pred američkim predsednikom.

Veliko Kosovo dosad se stidljivo pominjalo, dok se mnogo otvorenije zagovarala velika Albanija. Manje više je poznato da je to podrazumevalo otimanje juga Srbije gotovo do Niša, prostora oko Skadarskog jezera u Crnoj Gori sve do Podgorice, zapadne Makedonije i delova zapadne Grčke.

Da li će ovakve aspiracije biti i ostvarene i da li će svet to dozvoliti ostaje da se vidi, ali postavlja se pitanje kakva bi mogla da bude sudbina Crne Gore ukoliko bi se desilo da se zadovolje težnje svih "zainteresovanih" za delovima teritorije.

Dakle, Podgorica (čitaj Đukanović) još nije uspela ni da izdejstvuje nezavisnost, a već se pojavljuju mnogi koji bi po parče te republike. Stanovništvo na severu, koje se mahom izjašnjava kao srpsko, već najavljuje otcepljenje ukoliko bi se izglasao suverenitet. Takođe, i muslimani, ili Bošnjaci, zavisno kako se izjašnjavaju, pominju sličnu mogućnost jer ne bi da se odvajaju od "srpskog dela Sandžaka" sa kojim sada imaju prirodnu vezu u koliko-toliko istoj državi. Pored ovoga, ne ćute ni bokokotorski Hrvati, koji sve češće podsećaju da je područje zaliva istorijska teritorija Hrvatske. Kap koja je prelila čašu je albanski zahtev za "samoupravom".

Za Zorana Dragišića, profesora Fakulteta civilne odbrane, događaj u Vašingtonu samo je potvrda da priča o Kosovu ima mnogo širi plan.
- Ideja velikog Kosova je jedan aspekt, a drugi je da se polako stvara mišljenje da je nezavisnost Kosova već gotova stvar i da se sada već gleda dalje. Inače, slažem sa mišnjem ministra Draškovića, ali ipak smatram da u ovom trenutku neće doći do tenzija u Crnoj Gori, već kasnije, a da su demonstracije u Vašingtonu ipak samo vid pritiska na svetsko javno mnjenje pred pregovore o Kosovu. Šta će biti s tom republikom i kolika će ostati ukoliko se usliše sve aspiracije? Zaista ne znam i smatram da o tome treba da misle Crnogorci, a ne da se mi iz Srbije mešamo u to - rekao je Dragišić.

I Dušan Janjić, politički analitičar, smatra da demonstracije treba gledati u kontekstu pregovora o Kosovu.
- To je već poznata albanska teza - ukoliko ne dobiju nezavisnost, destabilizovaće se region. Oni su to sada najavili za Crnu Goru, a prethodno deklaracijom i na jugu Srbije. Ne zaboravite da i u Makedoniji, posle Ohridskog sporazuma, traže novi ustav koji bi federalizovao republiku. Sve to zajedno mnogo je gore i od ideje velike Albanije i velikog Kosova, jer reč je o svealbanskom pokretu, koji je najrazorniji i koji potiče još od Prizrenske lige, a od čega i Kontakt grupa i Savet bezbednosti okreću glavu. Mislim da upravo oni treba da saopšte da su svesni takve opasnosti i da je potrebno da sačine plan akcije u borbi protiv toga. Inače, dokaz da su albanski apetiti nezajažljivi jeste i činjenica da je Podgorica apsolutno sve učinila u zaštiti njihovih prava i da su opet nezadovoljni - ističe Janjić.

Na pitanje šta će ostati od Crne Gore ukoliko svi ostvare svoje težnje, naš sagovornik kaže da ne zna, ali da se loše piše i Skoplju, i Podgorici i Beogradu ukoliko nastave sa ovakvom politikom bez državotvorne ideje.
- I Srbija, i Makedonija i Crna Gora ostajaće bez delova teritorije ako nastave da se ovako ponašaju. Albanci su dosad uspevali u svojim zahtevima upravo zbog toga što su mnogo organizovaniji i što znaju šta hoće. Samo se pitam dokle Srbija misli da se ovako odnosi i prema sebi i prema Crnoj Gori - zaključio je Janjić.
      

Albanske demonstrante predvodili diogardi i levin

Više od 1.000 Albanaca, koje je predvodio bivši američki kongresmen i vođa Američko-albanske lige Džozef Diogardi, protestovalo je u Vašingtonu za vreme molitvenog doručka protiv Vlade Crne Gore jer, kako tvrde, nije obezbedila dovoljna prava njihovoj manjinskoj zajednici, preneo je juče Fonet. Albanci su dočekali sa negodovanjem dolazak šefa Misije Crne Gore u Vašingtonu Zoricu Marić-Đorđević, koja je, u ime Vlade Crne Gore, prisustvovala molitvenom doručku, javili su crnogorski mediji.
Predstavnici albanskih udruženja u SAD potom su se sastali sa kongresmenom Karlom Levinom iz Mičigena i predstavnicima Stejt dipartmenta zaduženim za Balkan.
Izvršni direktor Grupe za promene Nebojša Medojević, jedan od učesnika molitvenog doručka, izjavio je podgoričkom listu Dan da je podržao proteste Albanaca.
- Demonstracije su održane isključivo protiv Vlade Crne Gore. Podržao sam njihove zahteve i poručio im da će u demokratskoj Crnoj Gori, integrisanoj u EU, svi njeni narodi i nacionalne manjine imati mnogo više prava nego danas - istakao je Medojević.


Izvor: Glas Javnosti \ Milan Mijailović
   

Visoki funkcioner opozicione Socijalističke narodne partije Crne Gore Dragiša Pešić izjavio je da će se crnogorsko državno pitanje rešavati u Crnoj Gori. Komentarišući zahtev premijera Srbije Vojislava Koštunice da referendumsku odluku donese polovina registrovanih birača u Crnoj Gori, Pešić je podgoričkom radiju »Antena M«, kazao da će »bez obzira na takve tonove iz Beograda državno pitanje biti rešeno u Crnoj Gori«.

Pa neka resavaju sami ....ako tako hoce, a i ostace sami..

djukanović kritikovao koštuničin stav o referendumu


PODGORICA - Crnogorski premijer Milo Djukanović kritikovao je danas predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunicu zbog stava da odluku na referendumu treba da donese polovina registrovanih birača u Crnoj Gori.

"Crna Gora je toliko ojačala, učvrstila unutrašnju stabilnost i izgradila demokratske institucije da je ova izjava Koštunice i slične ne mogu uzdrmati, niti skrenuti sa evropskog puta, čak ni kad se zlurado plasiraju iz bratskog dvorišta", kazao je on

Izvor: Tanjug