Odakle da isele? Kako neko moze da te iseli iz tvog vlasnistva?

Zar crveni teror nije crkao sa Josipom Brozom?

Ma to su crnogorski fasisiti.Njih 25 i po sa Cetinja brukaju i Srbstvo i Njegosa i Crkvu.

no comment

Zaoštravanje odnosa Brisel-CG?   
27. oktobar 2005.  Izvor: B92    

Podgorica -- Branko Lukovac nazvao neprimerenim izjave pojedinih zvaničnika EU, jer ne doprinose stvaranju demokratskog ambijenta za glasanje.

Koordinator Pokreta za nezavisnost Crne Gore Branko Lukovac optužio je savetnika predstavnika Evropske unije Štefana Lenea i pojedine evropske zvaničnike da svojim izjavama ne doprinose stvaranju demokratskih uslova za održavanje referenduma u Crnoj Gori.

Leneovo upozorenje da referendum može imati negativne posledice na proces evropskih integracija Crne Gore, ako bude sproveden u nedemokratskoj atmosferi, Lukovac je nazvao neprimerenim i rekao da Lene nema nikakvog osnova, niti razloga, da u prvi plan ističe nagađanja o nestabilnostima u regionu koje bi mogao da prouzrokuje nedemokratski referendum. "Sličnim izjavama zvaničnici EU samo uvećavaju sumnje u svoje dobre namere i objektivnost. Najodgovorniji predstavnici crnogorskih demokratskih političkih snaga u svim prilikama saopštavaju rešenost da referendum bude održan u demokratskim, fer i transparentnim uslovima", kaže Lukovac.

Crnogorski zvaničnici su tokom razgovora s delegacijom Odbora Parlamentarne skupštine NATO za odbranu i bezbednost ponovili da će najkasnije do kraja aprila 2006. u Crnoj Gori biti održan referendum o državnom statusu i da će u svim fazama biti pod nadzorom relevantnih posmatrača.

Istovremeno, šef delegacije Parlamentarne skupštine NATO Vahid Erdem je saopštio da će Crna Gora, ako bude nezavisna, vrlo brzo postati članica Partnerstva za mir, pridružiti se NATO-u i EU. On smatra da je potrebno uspostaviti i odgovarajući nivo transparentnosti i odgovornosti i dovršiti reorganizaciju bezbednosnih struktura koje Parlament treba da kontroliše. Da bi se postigle te promene, Erdem je rekao da je potrebno ukloniti veliku neizvesnost oko toga da li će Crna Gora i Srbija biti nezavisne države.

Mađari traže Ljajićevu ostavku

Savez vojvođanskih Mađara zatražio je od ministra za ljudska i manjinska prava SCG Rasima Ljajića da podnese ostavku zbog šovinističkih grafita koji su prekjuče osvanuli u Novom Sadu i zbog „guranja pod tepih“ incidenata koji su upereni protiv nacionalnih manjina.

U SVM tvrde da je Ljajić nedavno obećao da će podneti ostavku ako se međuetnički incidenti budu nastavili.

Ministar Ljajić za „Blic“ kaže da su najnoviji grafiti samo povod za zahtev SVM, ali da je suština u tome što on nije podržao stavova te stranke o incidentima u Vojvodini.

- Ja te incidente nisam minimizirao, ali, za razliku od SVM, tvrdim da oni nisu pojava i da iza njih ne stoji država. Uostalom, takvo viđenje je prihvaćeno i u međunarodnoj zajednici - kaže Ljajić i dodaje da nikad nije pominjao podnošenje ostavke. On kaže da bi podneo ostavku ako bi to poboljšalo položaj manjina i eliminisalo incidente i grafite.

Vojvođanski sekretar za manjine Tamaš Korhec, koji je na tu funkciju izabran na listi SVM, kaže za „Blic“ da je Ljajićevu ostavku zatražio samo novosadski odbor te stranke. On dodaje da razume „gorčinu“ članova tog odbora, ali da lično smatra da Ljajić ne treba da podnese ostavku jer nije kriv za ispisivanje pomenutih grafita.

- Ministar Lajić nije odgovoran za stanje manjina jer ne raspolaže atributima vlasti kojima bi uticao na poboljšanje tog stanja. Isto tako su mogli da zatraže i moju ostavku - kaže Tamaš Korhec.

On, međutim, smatra da Ljajić snosi objektivnu odgovornost zato što „isuviše brani tezu da manjine u Vojvodini nisu ugrožene“.

- Situacija u Vojvodini nije ružičasta, i u tom smislu ministar Ljajić brani neodbranjivo - ocenjuje Korhec.

Lajić, međutim, odgovara da nikad nije branio neodbranjivo, već je o svim incidentima govorio otvoreno i osuđivao ih.

Izvor: Blic

Juče u Saveznoj skupštini rasprava o sporazumu o tranzitu Alijanse kroz SCG

NATO može kopnom i vodom kroz Srbiju

Vuk Drašković: Sporazumom ostvarujemo partnerski odnos s NATO i to u vreme kada počinjemo pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije

BEOGRAD - Sporazum o tranzitnim aranžmanima sa NATO trebao je da bude ratifikovan juče u Skupštini SCG, ali je rasprava produžena tako da do zaključenja ovog broja to nije urađeno.

Prema sporazumu, snagama Severnoatlantske alijanse omogućen je slobodan prolaz kopnom, vazduhom i vodom preko teritorije SCG sa svom potrebnom opremom.
Osim prolaza, NATO trupe neće plaćati nikakve dažbine, imaju imunitet i ne mogu biti uhapšeni nizašta, slobodno modu isticati svoje zastave, ali i slobodno obavljati sve telekomunikacione veze. Ratifikovani dokument potpisali su ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković i generalni sekretar NATO Jap de Shop Shefer još 18. jula ove godine.

Obrazlažući zahtev za hitno ratifikovanje sporazuma, ministar Drašković je istakao da njime ostvarujemo partnerski odnos s NATO i to u vreme kada počinjemo pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije. "Trupe mogu da idu preko teritorije SCG isključivo tamo gde NATO ima zaduženje od Ujedinjenih nacija da štiti mir, što je kod nas Kosovo i Metohija. Podsećam da na teritoriji SCG nema mesta za stvaranje drugih država, a albanska strana se uveliko priprema za nerede. Već sada pri otvaranju pregovora pojavljuju se ljudi u crnim uniformama koji ne pristaju ni na šta drugo do na nezavisnost Kosmeta. Sa takvim ultimativnim snagama velika je šansa da dođe do reprize 17. marta", rekao je Drašković.

Šef diplomatije je naglasio da zato ne treba da bude dileme oko usvajanja ovog sporazuma. "Šta će o nama misliti Srbi s Kosova ako ne budemo imali ovaj sporazum i zato NATO ne bude mogao da spreči najavljeno nasilje na Kosovu", upitao je on i dodao da bi isti sporazum trebalo potpisati i sa Euforom koji je u BiH. Sporazum nije formalno uslov za članstvo u Partnerstvu za mir, rekao je ministar, ali jeste uslov za Sofa sporazum, koji je neophodan za ulazak u Partnerstvo za mir.

Takođe, sporazumom se unosi red u vojne aranžmane sa NATO, od Dejtonskog sporazuma pa nadalje, uključujući tu i Kumanovski sporazum, ali i preciziraju neke neuređene odredbe Rezolucije 1244. "Ratifikacijom sporazuma i odmah po otklanjanju haške prepreke SCG već naredne sedmice može biti primljena u Partnerstvo za mir", zaključio je ministar.

Šef poslaničke grupe SRS Tomislav Nikolić rekao je da mu sporazum liči na gubitak suvereniteta, na nestanak SCG, na nestanak Srbije. "Besmislena je priča kako je Sporazum potreban kako bi NATO mogao da stigne na Kosovo i Metohiju, pošto smo u Savetu bezbednosti UN saznali da je situacija na Kosovu i Metohiji bez malo idealna, da su standardi skoro ispunjeni i da može da se pristupi pregovorima o statusu", istakao je Nikolić i naglasio da je ovo sporazum NATO-a za obeđanje. On je zapitao i otkud NATO pravo da nam priča kako će biti nekakvih nemira i otkud nama pravo da verujemo u te priče kako bismo ih pustili da, bez najave, bez saglasnosti, bez odgovornosti i prava da im sudimo za krivična dela koja eventualno počine - prolaze kroz Srbiju.

Vođa socijalista u Skupštini Dušan Bajatović naglasio je da je Sporazum već u primeni, pa je glasanje "sada nebitno".
Sporazum nije prethodno usvojen na sednici Odbora za odbranu jer joj nisu prisustvovali poslanici DS-a i SPO-a.

Izvor: Glas javnosti

Svetko Kovač na čelu VBA

BEOGRAD - Posle dolaska Zorana Stankovića na čelo Ministarstva odbrane vrlo brzo će doći i do personalnih promena. Odlukom Saveta ministara Svetko Kovač kao civil iz penzije vraća se za šefa Vojno - bezbednosne agencije, a Vesko Malović kao crnogorski kadar biće postavljen na čelo Vojnoobaveštajne agencije, saznaje Glas u Ministarstvu odbrane.

Jedina novina zasad je postavljenje civila Zorana Jeftića na mesto pomoćnika za ljudske resurse. On je ranije bio zaposlen u Upravi za međunarodnu vojnu saradnju, dok je mesto pomoćnika ministra odbrane za materijalne resurse i dalje upražnjeno. Inače, na toj funkciji je do hapšenja zbog afere "pancir" bio Milun Kokanović.

Stanković se javno usprotivio sadašnjem sastavu svojih saradnika, uz komentar da se "neko potrudio da izvrši sva postavljenja" pre njegovog imenovanja za ministra". Iako nije želeo da precizira ko je to uradio, kao razlog je naveo to što "sve političke partije hoće da imaju uticaja u svim institucijama".

- Hoću da imam krug ljudi sa kojima mogu da sarađujem i kojima verujem - rekao je ministar ne otkrivajući ko će morati da se "odrekne" funkcija.
- Jedan od Stankovićevih uslova bio je da mu se niko ne meša u izbor saradnika. Najpre mu je to i bilo obećano, ali su onda počeli politički pritisci. Međutim, Stanković je odlučan da dovede nove ljude. Prvi "leti" Pavle Janković, inače kadar G 17 plus ali će Aleksandar Dimitrijević "preživeti" pošto Crna Gora, čiji je kadar, ne dozvoljava njegovu smenu. Crnogorci su se žestoko borili i da na čelo VOB-a, umesto dosadašnjeg kadra iz Srbije Branislava Anočića, dođe Vesko Malović, inače zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova. Anočić ide za vojnog atašea u Vašington - tvrdi naš izvor.

Glas javnosti

Profesionalna vojska i pre 2010.

Sve zemlje u regionu jugoistočne Evrope imaju slične spoljnopolitičke prioritete - uključenje u evropske i evroatlantske integracije. To minimalizuje rizik od oružanih sukoba sa susednim zemljama. S druge strane, imamo realan bezbednosni problem na Kosovu i Metohiji. Ne doživljavamo međunarodne snage koje su tamo stacionirane kao neprijateljske, ali stanje na Kosovu može implicirati nemire koje te snage neće biti u stanju da iskontrolišu tako da se nemiri ne preliju preko administrativne linije. Mi o tome moramo da vodimo računa. Reforme moramo da sprovodimo tako da istovremeno, u hodu, možemo da odgovorimo na sve izazove - kaže u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ general-major Zdravko Ponoš, novoimenovani zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore.

- Našu Vojsku karakteriše stanje kakvo su imale sve vojske zemalja u tranziciji. Mi smo po vojničkim standardima u mnogo boljem stanju nego mnoge zemlje koje su u „Partnerstvu za mir“ pa čak i neke zemlje koje su nedavno ušle u NATO. Mi smo za PZM odavno spremni, ali sada moramo da dostignemo standarde koji omogućavaju da, kada za to bude doneta politička odluka, možemo da uđemo u NATO kao respektabilan saveznik. Mi te standarde nismo izgradili. To je skup sport.
Koji su to standardi?

- Ulazak u NATO je pre svega političko pitanje. Ulazak u takvu integraciju podrazumeva da više niste samo bezbednosni korisnik, već i da doprinosite sistemu bezbednosti i učestvujete u kolektivnoj odbrani. Morate imati obučene i opremljene ljude i resurse koji su za to dimenzionisani kvalitetom i standardom. Ali za to je potrebna politička odluka.
Zašto nema te odluke?

- S tim problemima se susreću sve zemlje koje pate od dečjih bolesti demokratije. Političke elite u tim zemljama vojsku doživljavaju kao trošak a ne kao resurs. Ako od tog resursa želite profit, morate u njega da ulažete. A profit koji vojska može da donese državi jeste ne samo zaštita nego i promovisanje nacionalnih interesa. Mnogi pod demokratskom kontrolom podrazumevaju slabljenje sistema odbrane. To je potpuno nerazumevanje uloge vojske u društvu.
S kojim se još problemima suočava Vojska?

- Mi imamo kvalitetan kadar, ali on nije formatizovan za potrebe vremena. Drugim rečima, nemamo kadrovsku piramidu, već kadrovski bor. Imamo više potpukovnika nego poručnika. To znači da nismo uravnotežili sistem. S druge strane, sistem obrazovanja nam je preskup i neracionalan. Istovremeno, vojna profesija je neatraktivna, tako da nam u startu na školovanje ne dolaze dovoljno kvalitetni kadrovi. Kada je reč o vojnicima, nisam siguran da sa sistemom služenja vojske od šest meseci možemo da projektujemo sistem odbrane na duge staze.
Zašto?

- Iskustva zemalja koje su zadržale sistem regrutovanja vojnika, poput nekih skandinavskih zemalja, govore da je vojni rok kraći od 11 meseci skupa stvar koja ne daje rezultate. Ali pošto je ta odluka već doneta, ostaje nam da što intenzivnije radimo na profesionalizaciji Vojske.
Rečeno je da ćemo 2010. imati profesionalnu vojsku.

- Postoji projekat profesionalizacije vojske u kom se spominje ta godina. Ja mislim da taj projekat treba završiti ranije. Pitanje je da li će to moći finansijski da se izdrži.
Pa šta da radimo?

- Nemamo izbora. Vojska mora da odgovori potrebama definisanim u Strategiji odbrane. Pitanje kolika nam vojska treba ne sme da bude stvar pogađanja. Imate dva ključna parametra na osnovu kojih dolazite do odgovora na to pitanje. Jedan je koliko para imate, a drugi je zahtevani kvalitet. Ja sam pobornik teze da treba da dostignemo kvalitet. Da biste to postigli, morate povećati prvi parametar - novac. Tu je bitno reći da pola milijarde evra u vojnom budžetu nisu male pare. Nama to nije dovoljno jer se od tog novca finansiraju i vojne penzije. Osim toga vojska ima sistem socijalnih beneficija koji favorizuje ljude pri kraju radne karijere pa čak i penzionere, a nepravedan je prema ljudima koji su u najplodnijem periodu radnog veka. Problem je što nam vojni sistem projektuju ljudi pred penzijom.
Kolika nam vojska treba?

- Po evropskim standardima, vojsku čini između 0,2 i 0,4 odsto stanovništva. U našem slučaju, to je između 16.000 i 32.000 vojnika.
Da li bi Vojska, ako proda deo imovine, imala para za profesionalizaciju?

- Verujem da je tačno da Vojska ima mnogo vrednosti zaključane u imovini koja joj u ovom momentu ne treba. Ali bojim se da je metodologija pretakanja te vrednosti u vrednost koja nam treba spora i inertna.

Taj proces predugo traje i pacijent bi mogao da ima ozbiljne posledice. Vojska ne treba da radi taj posao, jer nikad nije bila ni dobar kupac, ni dobar prodavac. To treba da rade kvalifikovane vladine institucije.
Kakvi su danas odnosi naše vojske i NATO, s obzirom na rat 1999?

- Proces uspostavljanja saradnje išao je mnogo brže nego što su očekivale i jedna i druga strana. Problemi su nestali kad je ta saradnja počela da se realizuje na profesionalnom nivou. Mi saradnju sa NATO baziramo na setu aktivnosti predviđenih za članice „Partnerstva za mir“. To su aktivnosti obrazovnog karaktera, usvajanje nekih procedura iz NATO standarda, neke vežbe... Saradnja je vrlo korektna.
Da li su vas sagovornici iz NATO pitali za Ratka Mladića? Karla del Ponte tvrdi da ga čuva Vojska.

- Nikad nisam sa njima razgovarao na tu temu. Moj posao nije bio takav da me neko pita za Mladića. Znaju oni koga treba da pitaju.

Izvor:  Blic

EU: Što pre sporazum sa Beogradom i Podgoricom

BRISEL - Svi u Evropskoj uniji žele da se što pre, i sa Beogradom i sa Podgoricom, potpiše sporazum o pridruživanju i zato bi najbolje bilo da se najpre stvore demokratski uslovi, pa onda zakaže datum referenduma u Crnoj Gori.

To su agenciji Beta preneli izvori EU u Briselu, koji su ponovili stav da je za pridruživanje s Unijom brže i bolje da se sklopi jedan sporazum, uz opasku da je, bez obzira na prirodu državnih veza, za ekonomske i političke interese Crne Gore jako važna bliska povezanost sa Srbijom. Isti izvori su, međutim, dopustili mogućnost da se, u slučaju da Crna Gora izađe iz državne zajednice, mandat za pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom dopuni.

Pregovori EU sa Srbijom, koja nastavlja državni kontinuitet, tekli bi dalje. Mogla bi, takođe, da se brzo sagleda i mogućnost daljeg procesa pridruživanja s Crnom Gorom, ukoliko bi referendum bio održan u istinski demokratskim uslovima, uz saradnju s Evropskom unijom, poštovanje evropskih standarda i unutrašnji politički konsenzus.

Izvor: Glas javnosti

Vučić: Vuk zaslužio uvrede

BEOGRAD - Generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić, ocenio je juče da je šef diplomatije SCG Vuk Drašković zaslužio uvrede koje mu je uputio zamenik predsednik radikala Tomislav Nikolić, u Skupštini državne zajednice.

"Za Tomu Nikolića svi u ovoj zemlji znaju da je veoma pristojan, racionalan čovek, koji nikada neće reći grublju reč ukoliko je neko nije zaslužio, pa možete da mislite kako je i na koji način Drašković zaslužio", rekao je Vučić na konferenciji za novinare, prenosi Beta. On je rekao da je Nikolić odgovorio Draškoviću "na njegove primitivne reči i najgori pristup koji neko može da ima, i to sa pozicija vlasti" i dodao da je ministar spoljnih poslova sa skupštinske govornice "ponovo govorio direktno protiv države".

"Nije vam problem što je neko doveo okupatora na našu teritoriju, što neko učestvuje u potpisivanju okupacije ove zemlje, problem je to što mu se neko suprotstavio. Da li je to rekao ovako ili onako, to je problem", naglasio je Vučić. On je rekao i da se u toj stranci "nimalo nisu uplašili" od najava iz Srpskog pokreta obnove o ulasku u politički rat sa radikalima, i upozorio i SPO i Demokratsku stranku da "razmisle smeju li čekićem na bager"

Izvor:  Glas javnosti