Lajček: EU će u ponedeljak poslati poruku o referendumu

Izaslanik Evropske unije za referendum u Crnoj Gori Miroslav Lajčak izjavio je da će ministri unije u ponedeljak sa sastanka u Briselu uputiti poruku u vezi sa referendumom.

'EU nije toliko zainteresovana za rezultat referenduma, koliko za proces. Ključno je da taj proces bude slobodan, transparentan, legitiman i da ga svi akteri u zemlji i inostranstvu priznaju, kao i da doprinese povećanju stabilnosti u regoinu. To je ključni interes EU', rekao je Lajčak novinarima u pauzi Samita Srbije i Crne Gore u beogradskom hotelu 'Hajat'.

Lajčak je na samitu rekao da je 'rano za procenu' referendumske kampanje i izrazio nadu da će do referenduma, zakazanog za 21. maj, biti održana 'pozitivna atmosfera'.

Izaslanik EU je istakao da 'ne postoji siva zona' i da referendu može biti uspešan ako se za nezavisnost izjasni 55 odsto izašlih birača, ili neuspešan, ako za nezavisnost glasa manje od 55 odsto.

Lajčak je rekao da je 'sada vreme' da stručnjaci počnu razgovore o odnosima posle referenduma, imajući u vidu dva moguća rezultata.

'Kakav god da bude rezultat na referendumu, političari će biti najodgovorniji i Srbija će biti najvažniji sused Crne Gore', rekao je Lajčak.

Đukanović: Nezavisnost otvara put u EU

Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je da će obnovom crnogorske državnosti biti stvoreni uslovi za ubrzano napredovanje Crne Gore i Srbije na putu njihovih integracija u Evropsku uniju.



'Kada se reše statusna pitanja, stvoriće se uslovi da u prvom planu bude agenda političkih, ekonomskih, pravnih i institucionalnih promena i prilagodjavanja od čega će zavisiti brzina približavanja EU', rekao je Đukanović na Šestom samitu Srbije i Crne Gore u hotelu Hajat.

Đukanović je istakao da će odnova crnogorske državnosti doprineti efikasnijem ostvarivanju strateškim ciljeva Crne Gore, a to su članstvo u evropskim i evroatlanskim institucijama.

Prema rečima Đukanovića, ova godina je ključna za Balkan, jer su u toku demokratski procesi koji bi trebalo da stave tačku na otvorena statusna i ustavna pitanja koja su usporavala i odlagala progres pojedinih zemalja u procesu evropskih integracija.

Đukanović je ocenio da bi epilog konačnog rešenja za status Kosova trebalo da bude stvaranje stabilnog, demokratskog i multietničkog Kosova.

On je ponovio da je Vlada Crne Gore, u partnerstvu sa Evropskom unijom, učinila sve da obezbedi slobodno i demokratsko izjašnjavanje građana na predstojećem referendumu i stabilnost posle referenduma, bez obzira na njegov ishod.

Ponavljajući da je ubeđen da će posle 21. maja biti obnovljena crnogorska državnost, Đukanović je naglasio da će građanima Srbije biti garantovana sva građanska prava i slobode, koje ostvaruju građani Crne Gore, osim izbornog prava. To će, prema njegovim rečima, značiti da će u nezavisnoj Crnoj Gori građanima i pravnim licima iz Srbije biti garantovano pravo na svojinu, studentima iz Srbije će se obezbediti nastavak školovanja po postojećim uslovima, a osiguranicima iz Srbije sve vrste zdravstvene zaštite kao i do sada.

'Država Crna Gora će, takođe, u skladu sa zakonom, omogućiti građanima Srbije, koji nameravaju da žive u Crnoj Gori, pravo na izbor crnogorskog ili dvojnog državljanstva', rekao je Đukanović.


Izvor: RTS

Vozom besplatno na referendum   
Beograd -- Železnica Srbije počela je da izdaje besplatne povratne vozne karte za Crnu Goru za putovanja od 15. do 23. maja.

Kako se navodi u saopštenju, besplatne karte izdavaće se na osnovu ličnih dokumenata iz kojih se vidi da je prebivalište putnika na teritoriji Crne Gore, a to mogu biti pasoš, lična karta, indeks ili vojna legitimacija.

Besplatne povratne vozne karte za Crnu Goru izdavaće se za prvi i drugi razred svih vrsta vozova, a putnici će moći bez nadoknade da koriste i sve vrste rezervacija mesta za sedenje i ležajeva.


Izvor: B92

RRK: U Crnoj Gori 484.718 birača

Pravo glasa na referendumu o državnom statusu Crne Gore ima 484.718 birača, saopštila je u petak uveče Republička referendumska komisija (RRK).

Od 21 opštine u Crnoj Gori najviše birača ima Podgorica 129.083, a najmanje Šavnik 2.306.

Na prvim višestranačkim izborima u Crnoj Gori, u decembru 1990. godine, biračko telo je iznosilo 402.905. Dve godine kasnije oko 429.000, a u novembru 1996. godine više od 448 hiljada.

Na parlamentarnim izborima u maju 1998. godine moglo je da glasa više od 457 hiljada ljudi, a 2002. godine 458.399 birača.


Izvor: mtsmondo

Vlada časti prvom klasom


BEOGRAD - Svi građani sa pravom glasa u Crnoj Gori, koji borave u Srbiji i hoće da glasaju na referendumu 21. maja, od petka su mogli da podižu besplatne vozne karte, koje važe za odlazak i povratak od 15. do 23. maja. Na inicijativu srpskog Ministarstva za kapitalne investicije, ovu akciju referendumskog prevoza omogućile su "Železnice Srbije".
     U Pokretu za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore procenjuju da je u Srbiji oko 20.000 građana koji imaju crnogorske lične karte, ali nemaju podatak koliko će se njih uputiti na referendum i kojim prevozom. Mnogi od njih krenuće automobilima, neki se možda već nalaze u Crnoj Gori, pa je najverovatnije da će pogodnost besplatnog prevoza železnicom iskoristiti najpre studentska populacija.
     Prema predviđanjima Marka Pekića, predsednika Udruženja studentskog pokreta "Njegoš", iz Beograda na referendum poći će oko 3.000 studenata sa pravom glasa u Crnoj Gori, a iz cele Srbije njih oko 5.500.
     Nenad Stanisavljević iz medija centra "Železnica Srbije" kaže da uz važeći lični dokument: pasoš, ličnu kartu, indeks ili vojnu legitimaciju, iz kojih se vidi da je prebivalište putnika na teritoriji Crne Gore, svi koji žele da na referendum stignu vozovima, mogu u svim stanicama širom Srbije da dobiju besplatne povratne karte za 1. i 2. razred i ležajeve u spavaćim kolima, ukoliko bude bilo mesta.
     - Do Bara imamo četiri voza dnevno, pa verujemo da ćemo bez većih problema uspeti da sve prevezemo. Ako bude potrebe, uvešćemo i vanredne vozove - najavljuje on.

VELJA KRPI RUPE
     U "ŽELEZNICAMA Srbije", niko nema ovlašćenja da odgovara na pitanje ko će pokriti troškove "referendumskog čašćavanja". Pošto je inicijativa potekla od resornog ministarstva, "rupe" u kasi će, sigurno, zakrpiti Vlada Srbije koja, ionako, subvencioniše putnički saobraćaj ovog javnog preduzeća.
     Povratne karte na relaciji Beograd-Bar, sa doplatama za rezervaciju sedišta i za brzi voz, koštaju, u prvom razredu, 3.384 dinara, a u drugom 2.496 dinara.
     Ako bi oko 5.000 ljudi odlučilo da iskoristi besplatan prevoz vozovima, "Železnice Srbije" izgubile bi dobit između 12.480.000 i 16.920.000 dinara, odnosno od 142.000 do 192.000 evra.


Izvor: Novosti

Нови црногорски национализам

Преуређење граница на јужнословенском простору представља опасан преседан уочи референдума    

Професор доктор Славенко Терзић, председник Покрета за очување заједничке државе Србија и Црна Гора, тврди да се последњих десетак година јавља „нови радикални црногорски национализам који раскида са општепознатом историјом, културом и традицијом Црне Горе”. Тај нови национализам чини, по Терзићу, суштину идеолошког пројекта данашње власти у Црној Гори, а корене му треба тражити у делима аустроугарског и великохрватског идеолога Ива Пилара („Јужнославенско питање”, на немачком, у Бечу 1918, а на хрватском у Загребу 1943), као и у делима црногорских сарадника усташког поглавника Павелића, Савића Марковића Штедимлије и Секуле Дрљевића, свакако и фра Доминика Мандића.

Раскид са наслеђем

Терзић каже да данашњи црногорски сепаратисти кидају сваку везу са наслеђем Петровића, са Марком Миљановим, или Стефаном Митровим Љубишом, па чак и са црногорским зеленашима и уместо целе те баштине узоре траже у теорији о наводном црвенохрватском пореклу Црногораца.

– Ево једне илустрације те располућености. Године 1910. председник Народне скупштине независне Црне Горе Марко Ђукановић и председник Владе др Лазар Томановић образлажу Закон о проглашењу Црне Горе за краљевину и поред осталих износе следеће аргументе: на простору Црне Горе настала је прва српска држава „Св. Краља Владимира”, а затим и прва српска краљевина „прије златног доба Немањића”. Зета је, истиче се, колевка „првог саборца” српских земаља, „Мила ђедина Немањића”. Црна Гора је „вјековима водила јуначку борбу да сачува ову последњу стопу Српске земље и зна се да је на њој сачувала до наших дана последњу искру српске слободе и независности”. Цетињска митрополија је, кажу Ђукановић и Томановић, једина светосавска епископска столица „која је без прекидања до данас сачувана” и као таква је законита престоница и наследница Пећке патријаршије”.

Нешто више од две и по деценије касније, С. М. Штедимлија пише о „претапању имена Црвена Хрватска у Црна Гора”, настављајући, затим, целу серију невероватних конструкција које су последњих десетак година прихваћене и путем образовања, медија и културних програма инсталисане као нови културни идентитет Црне Горе. Стожер тога концепта, који је и званично прихваћен у Црној Гори, чини организација која себе назива „Дукљанска академија наука и уметности”, међутим, чак је и Штедимлија свестан да својим тумачењима улази у сукоб са елементарним историјским чињеницама, прибегавајући увијањима ове врсте.

Блискот са Западом

„Примајући српско име Дукљани, односно Зећани, нијесу били примили и остале атрибуте и одлике српског народа. Они су остали у католичкој вјери и изложени утицају Запада, те су се тако изграђивали као посебан народ, макар што су имали формално заједничко име са Србима.” Овакво становиште стоји у темељу нове образовне и културне политике у Црној Гори. Величајући свог ментора Дрљевића и поредећи га са Антом Старчевићем, Штедимлија истиче: „Ријечи Дрљевићеве о улози и значају вјекова у формирању једног народа дјеловале су онако осјетно као своједобно и Старчевићеве, али док су Старчевићеве дошле у прави час, Дрљевићеве су нешто закасниле. Стога данас у Црној Гори, као и у Хрватској, куца једно срце и живи један јединствен дух.

Како објашњавате и теорију фра Доминика Мандића о Црвеној Хрватској?

– Теорију о црвенохрватском пореклу Црногораца шире је разрадио фра Доминик Мандић у књизи Црвена Хрватска (Чикаго 1957), закључивши своје излагање врло јасном и данас актуелном политичком поруком: „А данашње Црногорце у којима тече крв старих Хрвата ваља да Хрвати са симпатијама сусрећу и помажу њихову борбу за неовисношћу и самосталношћу Црне Горе и црногорског народа.” Инспирисан оваквим теоријама један од савремених идеолога црногорског национализма изнео је на округлом столу „Мултиетничко огледало Црне Горе” (средином децембра 2000) следећи закључак: „Црна Гора је по својој провинијенцији блиска Западу, док је Србија по свом бићу Исток. Утицај Београда је опасан и подилази масама које га некритички подржавају.” Е, сад, ако се све ово има у виду, поставља се питање могу ли овакве идеје бити узор за изградњу „нове и европске Црне Горе” и може ли се на тим идејама градити било каква заједница са Србијом и Србима у целини?

На коме лежи одговорност?

– Трагично је колико се млади људи који данас врше власт у Црној Гори неодговорно поигравају са судбином народа који представљају и земље коју воде. Све то што раде није у интересу народа Црне Горе. Они гурају Црну Гору у својеврсну маргинализацију и врло опасну авантуру не само у погледу неизвесности њеног даљег економског развитка него још и више у погледу њене целовитости и безбедности. Не знам да ли су видели карте велике Албаније које обухватају најмање трећину данашње територије Црне Горе. Треба ставити добро прст на чело.


Izvor: Politika / Драган Влаховић

Председник пред стечајем

Први човек државне заједнице, који се недавно пожалио Холбруку да је „човек без посла”, у озбиљном је сукобу интереса

Председник Србије и Црне Горе Светозар Маровић, како тврде извори „Политике” из Црне Горе, наклоњени независности, нема ништа против да и после референдума, а у случају опстанка заједнице, остане на челу заједничке државе. Извор тврди да је крајем децембра прошле године Маровић имао тајни сусрет са Хавијером Соланом и том приликом му нагласио да је „на располагању”, какав год резултат референдума био. Маровић је, наводе извори нашег листа, Солани ставио до знања да залагање за независност Црне Горе, па и активно учешће у предреферендумској кампањи индепендиста, не значи одрицање од функције председника СЦГ, како сада, тако и у будућности. Оно што правници сматрају сукобом интереса, председник СЦГ је приликом сусрета са Соланом представио као „конструктивност” која би могла бити корисна и за касније.

Само месец дана пре овог састанка са Соланом један други страни политичар, који је обављао дужност специјалног америчког изасланика за бившу Југославију, Ричард Холбрук, у саслушању пред Спољним одбором америчког Сената на панел дискусији о Косову објашњавао је о каквој се држави (Србија и Црна Гора) заправо ради, илуструјући свој став кратким разговором са Маровићем. Холбрук (који се такође залаже за отцепљење Црне Горе, као и за независност Косова) тада је рекао да „заједница Србије и Црне Горе не функционише као држава” и да ће „то рећи и председник СЦГ који је Црногорац”. Маровић му је, тврди Холбрук, рекао: „Седим у свом кабинету, и кажем себи – ја, у ствари, немам посао”.

Ипак, на оптужбе да је функција председника државне заједнице непомирљива са залагањем за распад те исте заједнице и да својим ангажманом заједници наноси штету, Маровић обично одговара подсећањем на садржину Уставне повеље. Његов кабинет је у више наврата саопштавао да председник СЦГ својим залагањем за независност Црне Горе не крши Уставну повељу јер се у њој, у члану 60, даје се право државама чланицама да се определе о будућем статусу три године после склапања споразума. Међутим, чак и да се овај аргумент прихвати, сматра Благота Митрић, професор на Правном факултету у Подгорици и судија Суда СЦГ, Маровић више нема моралног права да га користи од уласка у „референдумску годину”.

„Као председник СЦГ и потпредседник ДПС-а и њен главни идеолог, Маровић је све време у сукобу интереса. Сматрам да је морао да поднесе оставку, ако не пре, а оно сигурно када се ушло у референдумску годину. Чуди ме, био ми је ђак, да он у томе не види никакав проблем. Оптужбе да ради против интереса државне заједнице нису без основа јер распад државе, глобално гледано, није интерес једне државе”, тврди Митрић који од ове године више не посећује седнице Суда СЦГ, јер сматра бесмисленим да учествује у доношењу одлука које могу бити у сукобу са његовим даљим поступцима.

Дилеме око тога да ли је председник СЦГ у сукобу интереса немају ни неки српски стручњаци са којима смо разговарали, а који још нису решили дилему да ли то треба јавно да кажу. У незваничним разговорима они оцењују да Маровић није формалноправно одговоран због тога што као председник државе ради на њеном укидању.

Његова одговорност је, како тврде, морална и политичка, за разлику од појединих дипломата из Црне Горе (попут амбасадора СЦГ у Бриселу, Милице Пејановић-Ђуришић, која је јавно изјављивала да нема заједничке дипломатије) који би за непоштовање функције коју обављају највероватније требало да се суоче и са правним последицама, а са сменом са функције сигурно.

Апел званичног Београда, па и патријарха Павла, да се очува заједница као највиши интерес оба народа, није имао одјека на другој страни. Патријарх је у „очинском писму” упућеном пре два дана Маровићу подсетио председника да је „дужан је да чува и брани” јединство државне заједнице, и по својој функцији, али и по „мерилима људског и хришћанског морала”. Маровић, међутим, сматра да је, како су недавно пренели црногорски медији, „државна заједница неодржива због превеликих разлика између Србије и Црне Горе”, али да је он за државну заједницу „покушавао да уради и више него што је објективно могао”.

– То није било најприхватљивије за моје пријатеље у Црној Гори, а ни довољно одлучно за неке у Србији – рекао је Маровић.

Објашњавајући како то председник СЦГ може да буде за независну Црну Гору, Маровић је у једном од интервјуа рекао: „Предложен сам на то место зато што је то био интерес већине у Црној Гори у том тренутку и то је био споразум и са Београдом и са Европом”.

Председник СЦГ је недавно рекао и да он „не треба да чува државну заједницу и да је то посао грађана Србије и Црне Горе”. О истом трошку је подсетио, како преносе црногорски медији, на примере Вацлава Хавела, Владимира Путина и Бориса Јељцина, који су прво били председници других већих држава, а после своје државе. Његов случај је, слажу се правници, ипак много сложенији.



Izvor: Politika / Драгана Матовић

„Сива зона” – остаје заједница

Не верујем да ће црногорска власт кршити Закон о референдуму, ако за независност буде мање од 55 одсто. – Београд и Подгорица спремни за преговоре


Мирослав Лајчак, чије је име заштитни знак за реферeндумска правила у Црној Гори, не верује да ће црногорска власт одлучити да прогласи независност у случају референдумског резултата из тзв. сиве зоне, јер би то значило кршење закона у чијој је изради помагала Европска унија. Лајчак не верује да постоји опасност од евентуалних сукоба у Црној Гори у том случају, јер, како каже, захваљујући успостављеним правилима, нема разлога за тако нешто.

Лични изасланик Хавијера Солане наглашава – у разговору за наш лист, у којем смо, иначе, стекли утисак да се строго држи мандата који му је поверен – да ће, ако резултат буде између 50 и 55 одсто уследити разговори о преуређењу односа у државној заједници, као и да ће, у случају неуспешног, али и успешног референдума бити преговора Србије и Црне Горе. Уверава нас да је Београд спреман за ове постреферендумске кораке.

Власт у Подгорици избегава да директно каже да ће признати сваки резултат, па и онај испод 55 одсто гласова за независност. Сумњате ли да би, у том случају, црногорска власт ипак могла да се одлучи за проглашење независности?

– Ја ту не видим дилему. Не могу да замислим да би власт у Подгорици одлучила да прогласи независност, у случају да резултат буде испод 55 одсто. Јер, то би значило кршење закона, у чијој изради је асистирала Европска унија. Искуство које сам стекао у овој мисији уопште не потврђује да постоје разлози да мислим да је власт спремна за то. Управо супротно.

Али, у случају да се то догоди, да она ипак предузме једностране кораке, како ће реаговати Брисел?

– Ја, једноставно, не верујем да ће се то догодити. Јер, моји партнери се заиста понашају озбиљно и одговорно. Зато не желим да спекулишем о томе шта би било ако би они престали да се тако понашају.

Мило Ђукановић, црногорски премијер, изјавио је, пре четири дана, да уколико резултат буде између 50 и 55 одсто предстоје дуги преговори између Београда и Подгорице уз посредство Брисела. Шта кажете на то?

– То потврђује и моју тезу да неће бити једностраних потеза, али, наравно, биће разговора о преуређењу односа у државној заједници. Значи, то потврђује оно о чему заправо говоримо, да ће заједничка држава тада бити сачувана, само би требало да буде редефинисан њен садржај.

Као што сам рекао и као што ми сви моји партнери говоре, не постоји ниједан представник државне заједнице који сматра да је садашњи модел оптималан модел устројства. Зато тај резултат (значи, између 50 и 55 одсто – прим. а) шаље неку поруку – неку легалну поруку и неку политичку поруку. Каква ће та порука бити тек ће се видети накнадно, а на основу те поруке треба да се преуреде односи. У томе нема дилеме ниједна страна, о томе говори и опозиција, али и власт у Београду.

И Светозар Маровић, председник Србије и Црне Горе, изјавио је „Вечерњим новостима” да правила треба поштовати, али да се не може ићи уназад само зато што правила постоје. Чини ли Вам се да и та изјава отвара дилему шта ће бити „дан после”?

– Нема никаквог смисла да најављујем оно што ја видим. Ваше је право да одлучујете како ће да изгледа ваша земља.

Маровић је председник државне заједнице. Он сада агитује за једну другу идеју, идеју самосталности. Како вама то звучи?

– У уторак сам у Подгорици био поред председника Маровића када је он одговорио управо на то питање. Не бих желео да коментаришем то што најављује председник државне заједнице, али сам том приликом рекао да се он током читавог процеса понашао конструктивно и да игра позитивну улогу. То је све што могу да кажем.

Али, он је сада и активни учесник кампање једног блока...

– Мислим да он одговорно обавља дужност председника Србије и Црне Горе. Он не ради против СЦГ, јер референдум у Црној Гори није непријатељски акт, већ нешто што је било записано у Уставној повељи пре три године, и на то треба тако да се гледа. То шта ће бити после референдума, зависиће од воље грађана Црне Горе.

Недавно сте оценили да је референдумска кампања мирна. Постоје, међутим, инциденти у Црној Гори, из дана у дан. Како на њих гледате?

– Наравно да постоје инциденти. Пре две недеље био сам забринут јер су се ствари кретале у лошем правцу, била је веома лоша атмосфера и превише конфронтација и долазило је до инцидената, који стварно излазе из онога што бих ја назвао стандардни европски оквир. Нигде такав процес није потпуно идеалан, али битно је да се поштују правила и да се одмах реагује ако то изостане. А тога има у Црној Гори данас.

Предраг Булатовић, лидер из блока за заједничку државу, помиње злоупотребу јавне и тајне полиције, претње отказима онима који би гласали за заједницу. Да ли сте на неки начин проверавали истинитост тих тврдњи?

– То није мој посао. За то су надлежни други органи, друге институције. Наравно, ја преносим све то што чујем од мојих партнера, и Бриселу и другим међународним организацијама.

Претпостављамо да ситуацију у Црној Гори већ добро познајете. Да ли, рецимо, у случају „сиве зоне” и непризнавања пораза од стране власти, постоји опасност да дође и до сукоба?

– Не мислим да постоји потенцијал за то јер су се сви заинтересовани трудили око тога да добијемо један максимално транспарентан процес, са јасним правилима игре: да остане што мање простора да се тако нешто догоди. Зато би све требало да буде максимално јасно. Са тим законом, са бројем посматрача који имамо, са референдумском комисијом која је неутрална, јер је њен шеф представник друге земље, тешко је наћи разлог да неко изазове такве немире.

Да ли је Европска унија променила став, будући да је општепознато да је дуго била на страни државне заједнице?

– ЕУ јесте променила свој став, јер сада не говори да је за очување државне заједнице. ЕУ признаје право Црне Горе на референдум, јер је то право записано у Уставној повељи. ЕУ је потпуно неутрална у погледу резултата референдума и максимално је заинтересована да тај процес буде чист, легитиман, транспарентан и уставан.

Како оцењујете понашање партија из Србије према референдуму у Црној Гори?

– Не видим да се нека партија из Србије директно меша у црногорски референдум. Нисам видео ни да је неко од политичара водио део кампање једног или другог блока.

Какав сте утисак стекли у Србији, недавно разговарајући са овдашњим политичарима, да ли ће бити преговора између Србије и Црне Горе у случају да дође до независности Црне Горе?

– Апсолутно хоће. И у једном и у другом случају, биће преговора. Београд је спреман за то. То је логично и – неизбежно. Нема никаквих дилема око тога.

Јесте ли разговарали о неким детаљима?

– Наравно да смо разговарали и ту има различитих ставова. Позиција преговарачких страна зависиће од конкретног резултата референдума. Однос свих је веома нормалан, рационалан, конструктиван и одговоран.

Логично је да Београд и Подгорица морају да се ангажују у преговорима о реализацији референдумског резултата и они су спремни на то.

Најавили сте да ће Савет министара ЕУ у понедељак расправљати о референдуму?

– Никада нисам рекао да ће они разговарати о односима између Србије и Црне Горе, то су медији овде погрешно пренели. Они ће разговарати о референдуму, о томе каква су очекивања ЕУ од референдумског процеса, шта би требало да се деси на дан референдума и одмах после референдума.

Шта мислите, када ћете ви овде завршити своју мисију?

– Када не буде било више потребе за тим. О томе не размишљам у неким временским роковима, већ о квалитету.

Онда, поставимо овако питање: шта треба још да урадите?

– Да буде постигнут други квалитет односа између Београда и Подгорице. Значи, у случају успешног референдума, да се заврше преговори о разилажењу, а у случају неуспешног референдума, да се обаве преговори о преуређењу заједничког односа.

Биљана Чпајак

-----------------------------------------------------------

Лајчак: Србија наследница

Европски посредник Мирослав Лајчак каже да је једина правна наследница Југославије, ако би Црна Гора иступила из СЦГ, била Србија.

Словачки дипломата је нагласио да за сада није познат прецизан механизам, јер би, уколико Црна Гора стекне самосталност, раздвајање преговора морали званично да одобре Европски савет и Европска комисија. „Само раздвајање преговора о придруживању, технички не би био велики проблем. Ионако се преговори воде на два колосека, одвојено са сваком републиком”, рекао је Лајчак листу Право.

„Црногорци иду у референдум свесни да једини правни наследник Југославије остаје Србија”, рекао је он, преноси Антена М, а јавља ФоНет. (са сајта Б92)


Izvor: Politika

U slučaju "Sive zone" razgovori o preuređenju SCG

Izaslanik Evropske unije za crnogorski referendum Miroslav Lajčak izjavio je da će, ako rezultat na referendumu 21. maja bude izmedju 50 i 55 odsto izašlih birača uslediti razgovori o preuredjenju odnosa u državnoj zajednici i da će, u 'slučaju neuspešnog, ali i uspešnog referenduma' biti pregovora Srbije i Crne Gore.

Lajčak je ocenio da je Beograd spreman za ove postreferendumske korake.

'Ne vidim da se neka partija iz Srbije direktno meša u crnogorski referendum. Nisam video ni da je neko od političara vodio deo kampanje jednog ili drugog bloka', rekao je Lajčak u intervjuu 'Politici'.

'Ne mogu da zamislim da bi vlast u Podgorici odlučila da proglasi nezavisnost, u slučaju da rezultat bude ispod 55 odsto [izašlih birača]. Jer, to bi značilo kršenje zakona, u čijoj izradi je asistirala Evropska unija.

Iskustvo koje sam stekao u ovoj misiji uopšte ne potvrdjuje da postoje razlozi da mislim da je vlast spremna za to.

Upravo suprotno', istakao je Lajčak. Lajčak ne veruje da postoji opasnost od eventualnih sukoba u Crnoj Gori u slučaju 'sive zone', jer, kako je rekao, zahvaljujući uspostavljenim pravilima, nema razloga za tako nešto.

On je rekao da misli da Svetozar Marović odgovorno obavlja dužnog predsednika Srbije i Crne Gore. 'On ne radi protiv SCG, jer referendumu Crnoj Gori nije neprijateljski akt, već nešto što je bilo zapisano u Ustavnoj povelji pre tri godine, i na to treba tako da se gleda.

To šta će biti posle referenduma zavisiće od volje gradjana Crne Gore', kazao je Lajčak.


Izvor: RTS

Glasački listići za referendum u Crnoj Gori biće štampani u "Obodu"

Glasački listići za referendum u Crnoj Gori biće štampani u štampariji 'Obod' na Cetinju, a predsednicima opštinskih izbornih komisija biće predati sutra.

'Štampanje glasačkih listića biće obavljeno u prisustvu svih članova Republičke referendumske komisije i stranih posmatrača', najavio je predsednik RRK František Lipka.

Referendumska komisija Crne Gore saopštila je da pravo glasa na predstojećem referendumu o državnom statusu Crne Gore ima 484.718 birača.

Od 21 opštine u Crnoj Gori, najviše birača ima Podgorica 129 083, a najmanje Šavnik 2306.

Na parlamentarnim izborima u maju 1998. godine, moglo je da glasa više od 457 hiljada, a 2002. godine 458.399 birača.


Izvor: RTS

Pak: Solana odgovoran      
Split, Bijelo Polje -- Doris Pak smatra da je izaslanik EU Havijer Solana odgovoran za trogodišnje odlaganje dobijanja nezavisnosti Crne Gore.

"Žalosno je što to nismo rešili pre tri godine. Solana i EU su sprečili nezavisnost Crne Gore”, rekla je predsednica delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu, koja učestvuje na skupu poslanika Narodne evropske partije u Splitu. Ona je kazala da je Crna Gora talac politike Beograda.

Doris Pak je kritikovala i odluku, donetu na osnovu preporuke EU, da Crna Gora na referendumu može da dobije nezavisnost samo ako za nju glasa 55 odsto izašlih birača.

Đukanović u Bijelom Polju

Predsednik Demokratske partije socijalista i Vlade Crne Gore Milo Đukanović izjavio je večeras u Bijelom Polju, na Konvenciji Bloka za suverenu Crnu Goru, da "niko i nikada izvan Crne Gore, nakon 21. maja, neće odlučivati o Crnoj Gori".

"Ljudi koji su živeli ili žive pored nabujale reke znaju kako ju je nemoguće ukrotiti. Jednako tako niko ne može ukrotiti ideju obnove crnogorske državnosti", rekao je Đukanović, naglasivši da će se "sve različitosti i emocije sliti u jednu jedinstvenu reku".

On je rekao da će pobeda Bloka za suverenu Crnu Goru biti pobeda svih njenih građana, pobeda koja će i one koji drugačije misle osloboditi svih njihovih zabluda i vratiti ih Crnoj Gori.

"Nećemo graditi nacionalnu državu već Crnu Goru svih njenih naroda onako kako su je gradili naši preci", obećao je lider Liberalne partije Crne Gore Miodrag Živković.

Kamenjem i motornom testerom

Pripadnici kolašinske policije priveli su i zadržli u pritvoru nekoliko osoba zbog sumnje da su na putu prema Bijelom Polju kamenovali kolonu automobila koji su išli na sinoćnju Konvenciju Bloka za nezavisnu Crnu Goru.

Kako se navodi u saopštenju Uprave policije Crne Gore, privedena su i zadržana četiri lica iz Sjerogošta, kod Kolašina. "U toku su aktivnosti na utvrđivanju relevantnih činjenica i eventualnog procesuiranja", navodi se u saopštenju.

Dodaje se da su istog dana oko 18 sati nepoznate osobe na putu Pljevlja-Bijelo Polje, kod mesta Vrulje, motornom testerom oborile jedno borovo stablo da bi sprečile pristalice Bloka za nezavisnost iz Pljevalja da prisustvuju konvenciji tog bloka u Bijelom Polju.

Policija pljevaljskog Centra bezbednosti preduzima mere na identifikovanju osobe koje su napravile zastoj na magistrali i onemogućile bezbedno odvijanje saobraćaja, navodi se u saopštenju.


Izvor: B92