U ponoć istekao rok za upis u birački spisak u Crnoj Gori

Rok za podnošenje zahteva za upis u birački spisak u Crnoj Gori istekao je u ponoć. Upravni sud zahteve mora da reši u roku od 24 sata, tako da će se tačan broj gradjana sa pravom glasa za referendum znati za 2 dana.

Predsednik Republičke referendumske komisije František Lipka nije želeo da saopšti koliko je građana Upravnom sudu podnelo zahtev za upis u birački spisak podsetivši da je 'dogovoreno da se o brojkama još ne govori pre nego što se ne završi posao'.

Lipka je najavio da će glasački listići biti štampani u subotu u štampariji 'Obod' na Cetinju i da će predsednicima opštinskih izbornih komisija biti predati u nedelju.


Izvor: RTS

Bulatović: Dražavna zajednica će opstati

Predsednik Socijalističke narodne partije Crne Gore Predrag Bulatović izjavio je da će najmanje 200.000 pristalica zajedničke države Srbije i Crne Gore izaći na crnogorski referendum 21. maja, što je 'dovoljno za očuvanje državne zajednice'.

Bulatović, koji je i jedan od lidera Bloka za očuvanje zajedničke države, tvrdi da su takvi podaci bazirani na činjenicama i dodaje da je na primer, na referendumu 1992. godine, posle raspada SFRJ, čak 240.000 gradjana Crne Gore glasalo za zajedničku državu sa Srbijom.

U emisiji 'Svedok' RTS-a, Bulatović je izrazio uverenje da će 85 odsto gradjana izaći na referendum i da će čak veliki broj pristalica suprostavljene Demokratske partije socijalista, koja se zalaže za nezavisnost, glasati za državnu zajednicu.

Razlozi zbog kojih će simpatizeri DPS-a, na čijem je čelu crnogorski premijer Milo Đukanović, glasati za opstanak zajedničke države, očitani su u činjenici da je DPS pre četiri godine potpisala Beogradski sporazum, kojim je formirana SCG, objasnio je Bulatović.

'Vladajuća DPS potpisala je Beogradski sporazum i veliki broj njenih pristalica smatrao je tada da je ona za očuvanje državne zajednice. Sada razmišljaju da li da na referendumu glasaju protiv DPS-a i svojih uverenja', naglasio je on.

Bulatović smatra da Đukanović, govoreći da će veliki broj Srba u Crnoj Gori glasati za nezavisnost, zapravo želi da 'prikrije strah od poraza koji je očigledan'.

Prema njegovim tvrdnjama, suverenisti stvaraju negativno raspoloženje prema Srbiji i žele da narod Srbiju doživljava kao neprijateljsku državu. Referendum u Crnoj Gori, kaže Bulatović, nije običan izbor, već 'istorijsko odlučivanje o tome da li će se razbiti država koja traje veoma dugo'.

Za proglašenje nezavisnosti potrebno je 55 odsto glasova izašlih birača. U Crnoj Gori se spekuliše da će suverenisti izdejstvovati državu ukoliko rezultat referenduma bude u takozvanoj 'sivoj zoni', izmedju 50 i 55 odsto glasova. Lider SNP-a smatra da ne postoji nikakva 'siva zona', da je 'pravila igre', odnosno 55 odsto izašlih birača odredila Evropska unija i da se sa tim pravilima složio i sam premijer Crne Gore.

On je podsetio da će posle referenduma, do jeseni, biti organizovani redovni parlamentarni izbori u Crnoj Gori, te da će oni biti besmisleni za vladajuću DPS, jer bi im parola verovatno glasila 'Dajte nam vlast da bismo za tri godine raspisali referendum'.

Prema njegovim rečima, jedna od najvećih prevara pobornika za nezavisnost je što tvrde da će, u slučaju da se Crna Gora odvoji od Srbije 'sve biti isto', odnosno da neće doći do promena u odnosima dveju republika. Bulatović je kazao da ni on lično ne bi voleo da sve ostane isto, jer mnogo toga treba da se promeni u okviru državne zajednice.

'Tvrda je granica izmedju Srbije i Crne Gore. Tvrdja je nego izmedju Crne Gore i Albanije', istakao je on.

Lider SNP-a pozvao je sve bošnjake, Srbe, muslimane, Hrvate i Albance da pre referenduma 'saberu i oduzmu šta je za njih najbolje' - nezavisna Crna Gora ili zajednička država.

Marović: Bilo koji procenat izmedju 50 i 55% značio bi većinu za nezavisnost

Predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore Svetozar Marović izjavio je da će bilo koji procenat izmedju 50 i 55 odsto značiti većinu za nezavisnost Crne Gore i ocenio da će u slučaju da to bude ispod 55 odsto od izašlih, nedostajati pravni, ali postojati politički legitimitet.

Marović je rekao da je apsolutno posvećen dobru obe članice državne zajednice, ali i da je svestan pripadnosti jednoj državi, 'gde će se i vratiti'.


Izvor: RTS

"Crna Gora u septembru članica UN"      
Podgorica, Beograd -- Crnogorski premijer Milo Đukanović očekuje da će Crna Gora u UN biti primljena u septembru ove godine.

Posle sednice Vlade na kojoj je usvojena Deklaraciji o odnosima sa UN, Đukanović je rekao da će u Crnoj Gori nastaviti sa radom agencije UN, do uspostavljanja njihovih punopravnih misija.

Crna Gora je u Deklaraciji o odnosima sa UN, prema Đukanovićevim rečima, iskazala privrženost Povelji UN i ostalim vrednostima svetske organizacije: "Izrazili smo čvrstu opredeljenost da nastavimo dugu tradiciju multietničkog, multikulturnog i multikonfesionalnog sklada u Crnoj Gori, što je naša fundamentalna vrednost."

Crnogorski premijer rekao je da ne veruje da će Srbija prihvatiti dijalog o odnosima sa Crnom Gorom pre referenduma, navodeći da će ponuda o dijalogu ostati i posle referenduma: "Srbija ne želi dijalog pre referenduma, jer se njena vlast direktno uključila u referendumsku kampanju u Crnoj Gori."

Koliko će birača odlučivati

Do ponoći je bilo moguće ostvariti pravo na izbor na predstojećem referendumu o samostalnosti Crne Gore, a u Upravni sud do sada je stiglo oko 5.000 predmeta za odlučivanje o upisu, brisanju i izmenama podataka u biračkom spisku. Republička referendumska komisija saopštila je da u Crnoj Gori ima 479.523 birača, ali će taj broj najverovatnije biti veći za nekoliko hiljada.

Centar za demokratsku tranziciju ocenio je da je upoređivanjem Centralnog biračkog spiska sa evidencijom ličnih karata u crnogorskom MUP-u razrešen glavni nesporazum i izbegnuta opasnost jednostranog bojkota referenduma. Centar u izveštaju navodi da je ta sugestija predstavnika Evropske unije, iako izlazi iz okvira crnogorskog zakonodavstva, imala pozitivan uticaj na obe referendumske opcije.

Skupština Crne Gore juče je usvojila Zakon o pravima nacionalnih manjina, čime je ispunjen uslov vanparlamentarne Bošnjačke stranke za punu podršku bloku koji se zalaže za nezavisnost Crne Gore. Poslanici opozicionih stranaka bili su uzdržani jer su smatrali da je Zakon o pravima manjina trebalo doneti posle referenduma.

Povodom predstojećeg referenduma oglasilo se i Predsedništvo Crnogorskog olimpijskog komiteta, koje je pozvalo crnogorske sportiste i sportske radnike da 21. maja glasaju za njenu nezavisnost i od crnogorskih saveza zatražilo da pripreme dokumentaciju i normativna akta za zahtev za prijem u međunarodne sportske institucije, s predlozima sistema takmičenja.

Bulatović: Kampanja je neravnopravna

Lider bloka za očuvanje Srbije i Crne Gore Predrag Bulatović kritikovao je odnos medija u Crnoj Gori prema partijama koje se zalažu za opstanak državne zajednice i ocenio da je referendumska kampanja neravnopravna. Bulatović je za RTS rekao da su sve poluge vlasti u Crnoj Gori u rukama separatista i da su svi elektronski mediji pod punom kontrolom vlasti.

Patrijarh Pavle: Očuvanje SCG vitalna potreba

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve Pavle ocenio je danas da je očuvanje SCG vitalna potreba i suštinski interes svih građana, i naroda u celini. U pismu predsedniku SCG Svetozaru Maroviću on je naveo da razbijanje vekovima izgrađivanog i neizmernim žrtvama plaćenog narodnog i državnog jedinstva ne može doneti ništa dobro. "Naprotiv, razbijanje zajednice može izazvati dalekosežne štetne posledice i u budućnosti ugroziti narod i njegovu slobodu, i u Srbiji i u Crnoj Gori", kaže se u pismu.


Izvor: B92

Svi čekaju rasplet


Znaju samo da je Evropa jedini put. Ne znaju, međutim, idemo li do Brisela zagrljeni ili odvojeno.
     Ova dilema ostala je i u četvrtak posle otvaranja šestog, možda i poslednjeg, samita “Srbija i Crna Gora”. Nisu je razrešili premijeri Vojislav Koštunica i Milo Đukanović. Presudiće referendum 21. maja.
     I nastup predsednika vlada dve države članice u holu “Hajata” potvrdio je da su “dva oka” - razroka. Od Svetozara Marovića ni traga. A, bio je najavljen. Đukanović je u salonu ruku najpre pružio Miroslavu Lajčaku. Sa slovačkim diplomatom zaduženim da nadgleda referendum uputio se i u konferencijsku salu. Rukovao se, doduše, i sa Koštunicom. Mlako, kurtoazno. Dve-tri reči i ništa više. Obojica su sela u prvi red. Ministar Milan Parivodić u “sendviču”. Do njih članovi kabineta: Predrag Bubalo i Radomir Naumov. Američki ambasador Majkl Polt na kraju. Slovak - “vrhovni arbitar” nije se gurao, bio je u trećem redu. Tu su i savetnik predsednika Srbije Dušan Bataković, princ Aleksandar Karađorđević. Srpski premijer sa govornice poziva investitore:
     - Cilj nam je da privučemo najmanje tri milijarde dolara godišnje! - najavljuje Koštunica.
     Govori i o evropskoj “trasi” Srbije. Moramo, kaže, do kraja godine zaključiti sporazum sa EU, ali napominje:
     - Mladiće je samo u ovom trenutku bio prepreka u razgovorima sa EU. Uveren sam da se sve obaveze brže i bolje rešavaju u atmosferi saradnje i podrške, a ne prekida.
     Kreće priča i o referendumu. Đukanović gleda u pod. Reklo bi se - ne zanima ga.
- Ne postoji ništa prirodnije od toga da Srbija i Crna Gora ostanu da žive zajedno. Pravila EU se moraju poštovati. Oni su jasno i glasno saopštili da nema “sive zone” - kao da se obratio samo Đukanoviću.
     Ne zaboravlja Koštunica ni Kosmet.
     - Zalažemo se za kompromisno i istorijski pravedno rešenje. - Svaki presedan na osnovu pravnog nasilja značio bi razbijanje zemlje i otimanje dela naše teritorije.
     Mikrofonu prilazi i crnogorski premijer. Njemu je Kosmet “jedino preostalo bezbednosno pitanje na Balkanu”.
     - Nakon obnove državnosti građanima Srbije garantovaćemo sva prava, osim izbornog - obećao je Đukanović. - Imaće pravo na izbor našeg ili dvojnog državljanstva, studenti će nastaviti školovanje po istim uslovima, a zdravstvena zaštita i penzijsko-invalidsko osiguranje biće im i dalje obezbeđeni.
     Aplauz. Koštunici ruke na kolenima.
Lajčak ponavlja sa govornice da nema “sive zone”.
- Referendum je uspeo samo ako se 55 odsto izašlih birača izjasni za nezavisnost - kategoričan je slovački “nadzornik”. - Vreme je da crnogorski i srpski stručnjaci raspravljaju o odnosima posle referenduma.
Pauza. Đukanović na jedna, a Koštunica na druga vrata.
Samit se u petak nastavlja.

     DRŽAVNOST
     - UVEREN sam da će na referendumu za nezavisnost glasati više od 55 odsto građana - izjavio je crnogorski premijer u pauzi. - Očekujem da će Crna Gora posle obnove državnosti sa Srbijom graditi odnose koji će biti primer na Balkanu.



ZAJEDNICA
- IDEJA integracija je evropska i sačekaćemo ishod referenduma. Ubeđen sam da će referendum pokazati to evropsko opredeljenje birača u Crnoj Gori - za integracije, a ne za dezintegracije - kazao je u pauzi srpski premijer. Beograd razmatra oba ishoda referenduma, ali prednost daje opstanku državne zajednice.


     MILO ĐUKANOVIĆ U HOLU "HAJATA"
     BIĆE SVE JASNIJE

     SA premijerom Koštunicom nije bilo odvojenog susreta - potvrdio je u četvrtak crnogorski premijer novinarima, jer je, "zbog obaveza", on morao odmah da se vrati u Crnu Goru. Ali, bio je uveren crnogorski premijer, prilike za razgovor uskoro će - biti.
     Sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, kako je rekao, kontaktira "koliko je neophodno", ali "ne preterano frekventno":
     - Nema tu konflikata, ni neprijateljstva, naprotiv. Mislim da će naša komunikacija biti bolja posle referendma, kada sve bude jasno. Verujem da ću sa Tadićem i Koštunicom, i sa svima koji na izborima u Srbiji dobiju legitimitet građana imati dobre odnose.
     Đukanović je predočio da se u Crnoj Gori ovih dana Srbija predstavlja kao zemlja koja će "nakon crnogorske nezavisnosti opasati bedem oko sebe i postati zatvorena za Crnogorce i postati neprijatelj Crne Gore". Takvu sliku, on, kako je rekao - ne vidi, jer će, po njemu, Srbija nastaviti da gradi odnose sa Crnom Gorom, a to će biti dobrosusedski, prijateljski odnos dve zemlje. Eventualne "diktate" iz Srbije, ne očekuje, podsećajući da Crna Gora nikada nije pristajala na bilo kakve diktate.
     Prema njegovoj računici, biće dovoljno mesec dana da se dve Vlade dogovore o budućim odnosima i praktičnim pitanjima o životu građana posle referenduma, ali je stavio "ogradu" da će to, ipak, sve zavisiti od Vlade Srbije.     
     Kosmet, prema viđenju Đukanovića, primarna je nadležnost Beograda, Prištine i Njujorka kroz učešće Martija Ahtisarija.
     - Koji će status biti, neka se dogovore Beograd i Priština, a Crna Gora će to prihvatiti - rekao je premijer Crne Gore.


Izvor: Novosti

Samo da kažu "da"


PODGORICA - Nacionalnim manjinama u Crnoj Gori, koje prema poslednjem popisu čine jedan odsto stanovništva, biće garantovano jedno, a onima sa više od pet procenata, tri poslanička mesta u republikoj Skupštini.
To ja jedna od važnijih novina iz Zakona o manjinskim pravima i slobodama koji je usvojen u crnogorskom parlamentu. Izuzev opštih odredbi o zabrani diskriminacije i punoj integraciji bez asimilacija, novi zakon manjinama daje pravo na srazmernu zastupljenost u javnim službama državne vlasti i lokalne uprave. Posebnim odredbama utvrđeno je pravo manjina na službenu upotrebu jezika i pisma, nacionalnih simbola...
Više od same sadržine novog zakona polemiku u parlamentu izazvala je činjenica da je nacrt tog zakona bio pripremljen još 2003. godine, ali je usvojen tek u finišu referendumske kampanje. Opozicija tvrdi da je vladajuća koalicija morala da ispuni obećanje nacionalnim strankama manjina, koje su usvajanje Zakona postavile kao uslov da pozovu pristalice da kažu "da" na referendumu.
- Vlast ovim zakonom mami nacionalne manjine kao šećerlemom - kaže poslanik SNP Dragan Koprivica.
Savo Đurćevac iz Narodne stranke takođe smatra da je reč o "političkom marketingu" i "trgovini režima i manjina".
Bilo kako bilo, zakon je prošao tesnom većinom od 38 glasova. "Za" su glasali poslanici DPS i SDP, kao i Miodrag Živković iz Liberalne partije i Ferhat Dinoša (DUA). Mehmet Bardhi iz Demokratskog saveza napustio je sednicu, jer nije prošlo njegovih 12 amandmana, a smatra i da su zakonom trebalo da budu predviđene obaveze države, a ne samo prava manjina.
Dileme izaziva i činjenica da uopšte nije precizirano ko su, poimenice, nacionalne manjine u Crnoj Gori. Govori se samo o "autohtono brojčanom manjinskom narodu" ili "preovlađujućem većinskom stanovništvu".
- Ne postoji unificirana definicija nacionalnih manjina. U ovom zakonu definicija je uzeta iz Povelje o manjinskim pravima - kaže Omer Šarkinović, sekretar Ministarstva za zaštitu manjinskih prava.


Izvor: Novosti

 

"Agituje" i sveti Vasilije!


PODGORICA - Zvanični posmatrači referendumskog procesa u Crnoj Gori, kao i predstavnik EU Miroslav Lajčak ocenjuju da je kampanja mirnija nego što se moglo očekivati.
Zaista, teži incidenti su retkost. Ali, zato, ne fali verbalnih obračuna.
U često patetičnim govorima lidera jednog i drugog bloka može se čuti svašta. U Nikšiću su, tako, učesnici mitinga bloka za nezavisnost bili više zatečeni i zbunjeni nego oduševljeni kada je predsednik Liberalne partije Miodrag Živković, govoreći o putu u samostalnost kazao: "Na tom putu, verujte, uz nas su i sveti Petar Cetinjski i sveti Vasilije Ostroški!"
U senci verbalnih vratolomija ostaje po koji "pravi" incident. Tako braća Jasmin i Asmir
Skenderović iz Bara kažu da su pretučeni od pristalica nezavisnosti, a "uzgred" im je polomljen i automobil, samo zato što su digli uvis tri prsta. Bivši sportista, magistar Dragan Vujović, ostao je bez trenerskog posla u KK "Budućnost" jer je u svlačionicu ušao sa majicom na kojoj je pisalo "Ne". Jedan pristalica nezavisnosti umalo je pretučen kada je na sahranu u rovačko selo Vlahovići došao sa kišobranom sa crnogorskim grbom, ali se sve završilo na polomljenom kišobranu. U Bijelom Polju je neko, pošto su radnici tamošnje "Elektrodistribucije" uz pomoć službenih dizalica okitili električne stubove crnogorskim zastavama uspeo da se popne na desetak metara visine i spali barjak...


Izvor: Novosti

Ma razlaz je neminovan. Bio je i red.

Besplatne povratne karte za odlazak na referendum

Svi građani Crne Gore koji borave u Srbiji, bez obzira za koju će opciju glasati na predstojećem referendumu, mogu od danas na železničkim stanicama da podignu besplatne povratne karte za sve vozove koji iz Srbije saobraćaju prema Crnoj Gori u periodu od 15. do 23. maja, saopštilo je ministarstvo za kapitalne investicije.

Povratne karte mogu da se podignu uz ličnu kartu, indeks, pasoš ili vozačku dozvolu, a Železnice Srbije uvešće i vanredne vozove kako bi se obezbedio prevoz za sve zainteresovane građane.


Izvor: RTS

Lipka: Danas konačan birački spisak

Republička referendumska komisija[RRK] danas će saopštiti konačan broj gradjana upisanih u birački spisak, najavio je njen predsednik František Lipka.

On je kazao da će birački spisak biti zaključen danas nakon isteka zakonskog roka od 48 sati za donošenje odluka Upravnog suda, koji razmatra zahteve građana za naknadni upis. On je kazao da 'ima neke nezvanične informacije o konačnom broju birača', ali nije želeo da ih saopšti.

Predsednik RRK-a je ocenio da je upoređivanje biračakog spiska sa centralnom bazom podataka Ministarstva unutrašnjih poslova 'obavljeno korektno'. Lipka je rekao da je to prvi put da je birački spisak upoređen sa evidencijom MUP-a naglasivši da o razlici, zbog koje je opozicija tražila upoređivanje, ne želi da govori. 'To pitanje više nije aktuelno, jer će najverovatnije danas biti objavljen novi broj birača', rekao je Lipka.

On je negirao optužbe da je RRK prekršila crnogorske zakone i apelovao na medije da o radu RRK informišu na istinit i korektan način. Lipka je naveo da informisanje 'na neistiniti način ugrožava ugled njegov i ugled RRK' i poručio da takav odnos prema njemu i RRK neće dozvoliti.

On je potvrdio da će štampanju glasačkih listića u subotu u cetinjskoj štampariji 'Obod' prisustvovati svi članovi RRK i međunarodni posmatrači. Glasački listići u nedelju će biti predati predsednicima opštinskih referendumskih komisija koji će ih deliti po terenu, precizirao je Lipka.


Izvor: RTS

Deklaracija, referendum i principi   
Podgorica, Beograd -- Vlada Crne Gore usvojila deklaraciju o odnosima sa Ujedinjenim nacijama posle referenduma.
   
Kako je saopštio premijer Crne Gore Milo Đukanović, deklaracija je usvojena s namerom afirmacije privrženosti Crne Gore principima Povelje UN. Đukanović je rekao kako očekuje da Crna Gora postane punopravna članica UN u septembru.

"U svetlu očekivane pozitivne odluke građana u prilog obnove crnogorske državnosti, u Deklaraciji smo naveli i opredeljenost da Crna Gora posle referenduma u najkraćem roku postane članica UN. Postoje svi uslovi da Crna Gora kao nezavisna država bude primljena na Generalnoj skupštini UN u septembru", kaže on.

Đukanović je rekao da su glavni ciljevi njegove vlade posle referenduma konsolidovanje saradnje sa Evropskom unijom u vezi s pridruženjem i razgovori sa Srbijom o budućim odnosima. Đukanović je ocenio da su odnosi Srbije i Crne Gore najlošiji u istoriji. On je uveren da će za nezavisnost glasati dovoljan broj birača, ali da će nastupiti konflikt dva principa ako ih bude više od 50 i manje od 55 odsto.

"Demokratski princip kaže da jedan glas više jasno znači demokratsku većinu. U tom slučaju bi demokratska većina jasno kazala da je za nezavisnost i jasno delegitimisala postojeću zajednicu. Naravno, ona bi se sukobila s pravnim principom koji je zapisan u referendumskom zakonu i kog se moramo pridržavati, ali je jasno da bi ne samo mi, nego i Evropa sebi iskreirali novi posao, a to je dugotrajni proces pregovora Beograda i Podgorice uz učešće Brisela, a ja mislim da nikome to nije potrebno. Imamo toliko prečih pitanja u regionu kojima se moramo baviti, počev od pitanja Kosova, da nam je potreban čist rezultat na crnogorskom referendumu i uveren sam u čist rezultat", kaže on.

Lajčak: Vreme za tihu raspravu

Izaslanik EU za referendum Miroslav Lajčak rekao je da postoji mogućnost da se pravna i politička poruka ne slažu, što ne sme biti ignorisano. "Želim da naglasim da je sada vreme da eksperti za različite oblasti počnu tiho da raspravljaju o prirodi buduće saradnje Srbije i Crne Gore i odnosima koje će dve republike imati posle referenduma, imajući u vidu dva moguća ishoda", kaže on.

Koštunica: Prirodna zajednica

Premijer Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da nema ničeg prirodnijeg od zajedničke države Srba i Crnogoraca i da je najvažnije da referendum bude organizovan uz učešće EU i u saglasnosti s njenim pravilima. "Ta pravila moraju biti poštovana. Posebno je važno da je EU jasno i glasno saopštila da nema ni reči o postojanju sive zone i da svaki rezultat ispod 55 odsto apsolutno znači da je voljom naroda sačuvana zajednička država. Ako se radi o interesima naroda i građana Srbije i Crne Gore, mi smo uvereni da je suštinski interes naroda da živimo zajedno i sačuvamo državnu zajednicu. Pravljenje novih podela i novih granica nisu dobar put i zaista nam ne donose dobro", kaže on.

Ljajić: Sandžak će biti jedinstven prostor

Ministar SCG za ljudska i manjinska prava Rasim Ljajić ocenio je da će Sandžak biti duhovno i kulturno jedinstven prostor, bez obzira na ishod referenduma. "Nikada nisam i neću biti za podelu Sandžaka. Ne prekrajam granice, niti crtam karte. Voleo bih da opstane državna zajednica, ali ne glasam na referendumu", rekao je Ljajić za podgorički Dan.

Ljajić je poziv lidera Liste za Sandžak Sulejmana Ugljanina Bošnjacima u Crnoj Gori da glasaju za zajedničku državu ocenio kao kontraproduktivan. "Bošnjaci u Crnoj Gori najbolje znaju svoj interes i zato im ne bi trebalo deliti savete", kaže Ljajić.


Izvor: B92