Lajčak: Život neće stati posle referenduma

Uveren sam da ćemo pre održavanja referenduma u Crnoj Gori znati kakvi će biti odnosi Beograda i Podgorice dan posle plebiscita, kaže za „Blic“ specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak.

On je potvrdio da direktnih razgovora dve vlade neće biti, ali očekuje da će dogovor o odnosima Crne Gore i Srbije posle referenduma biti postignut uz posredništvo EU.

- EU neće sedeti skrštenih ruku, jer 22. maja moramo imati isto čitanje rezultata i posledica referenduma i u Beogradu i u Podgorici. Unija o tome već vodi unutrašnju diskusiju i paralelne dijaloge s vlastima Crne Gore i Srbije - kaže on. Uz ocenu da se u definisanje odnosa Beograda i Podgorice unosi previše politizacije a premalo racionalnosti, Lajčak upozorava da je veoma bitno da građani i jedne i druge države članice znaju šta ih čeka nakon referenduma, bez obzira na njegov ishod.

- Život neće stati 22. maja - kaže Lajčak.


Izvor: Blic

"Uspeh refrenduma ili izbori"      
Beograd -- Premijer Crne Gore kaže da, bez obzira na referendum, nije moguć opstanak državne zajednice u sadašnjem obliku.

   
Nešto više od mesec dana pred referendum na kom će biti odlučivano o opstanku državne zajednice Srbije i Crne Gore i budućnosti njenih članica, Milo Đukanović kaže da, bez obzira na rezultat, nije moguć opstanak SCG u sadašnjem obliku i ne krije optimizam da će na referendumu pobediti nezavisnost.

Đukanović je u Poligrafu izjavio da je Crna Gora napravila dokument obaveza na koje bi trebalo da odgovori ako postane nezavisna, a kao ključan razlog zbog kog se zalaže za nezavisnost navodi to što ne veruje da je u dvočlanoj zajednici moguće efikasno i racionalno zadovoljiti evropske ciljeve Srbije i Crne Gore. "Imao bih zaista ozbiljan problem kada bi sada trebalo nekog da ubeđujem u to da je racionalnije da Srbija i Crna Gora ostanu u zajednici kakva je danas. Čini mi se da je najkrupniji argument taj da smo 15 godina eksperimentisali u različitim formama dvočlane zajednice i da je zajednički imenilac tih eksperimenata taj da su Srbija i Crna Gora ozbiljno zaostale u ostvarivanju onog što su naši strateški nacionalni interesi", kaže on.

Milo Đukanović pokazuje veliki optimizam kada je reč o ishodu referenduma, ali kaže da bi, ako pobedi opcija za opstanak državne zajednice, bilo logično odmah raspisati parlamentarne izbore. Đukanović kaže i da će, ako na referendumu bude izglasana nezavisnost, doneti deklaraciju kojom će građanima Srbije i privrednim subjektima biti garantovana sva prava koja su imali u zajedničkoj državi.

Vlada Crne Gore se, kaže Đukanović, uveliko sprema za dan posle referenduma i da je u tom smislu napravljen dokument svih obaveza na koje bi Crna Gora trebalo da odgovori 22. maja ako postane nezavisna. "Prva obaveza je ona prema Evropskoj uniji. Želimo da već 22. maja nastavimo intezivne razgovore sa EU, da ne bismo proizveli nijedan dan zakašnjenja u zaključivanju Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji, koji je planiran da bude zaključen novembra ove godine", kaže on.

U dokumentu obaveza Crne Gore za slučaj nezavisnosti su i razgovori s Vladom Srbije o novim odnosima i planovi kojima bi bile prevaziđene unutrašnje podele i eliminisan osećaj pobeđenih i poraženih. Ipak, bez obzira na rezultat, premijer Crne Gore kaže da nije moguć institucionalan aranžman Srbije i Crne Gore kakav je danas. Đukanović kaže i da će Vlada Crne Gore paziti da ne koristi državne resurse u referendumskoj kampanji i dodaje da je učinjeno sve za stvaranje uslova za ravnopravan start u referendumskoj trci.


Izvor: B92

Ma izglasaće na referendumu samostalnost jer će svi šipci glasati za to ,ali samo neznam šta će posle

Sumnjiva briga za manjine


Crnogorska vlast krenula je, izgleda, u opštu potragu ne bi li prikupila glas više za za svoju opciju. U toj specifičnoj kupoprodajnoj praksi roba je vrlo različita: jednom nude plaćeni račun za struju, drugi put zakon sa obaveznim rokom „izdavanja”, treći put nova poslanička prava... Iz opozicije uveravaju da je zapravo reč o korišćenju trenutnih pozicija, sa kojih se prave ustupci pojedinim strankama pred referendum, „u cilju ostvarivanja politike Mila Đukanovića”. Iz redova vlasti te poteze (pre svega u korist nacionalnih manjina) ne priznaju kao ciljanu širokogrudost i nastoje da ih objasne tako kao da je to, jednostavno, normalan tok stvari.

Gotovo riplijevski

Vrlo je rečit primer zakona o manjinskim pravima. Prema sporazumu između vladajuće Demokratske partije socijalista i Bošnjačke stranke, prošlog meseca, usvajanje tog akta do 30. aprila uslov je da BS na referendumu podrži nezavisnost. Nacrt zakona – prema kojem manjina može da bude ko god želi, a ne predviđa se ni postojanje većinskog naroda, tako da u nekim opštinama status manjine mogu da imaju čak i Crnogorci – već je pripremljen. Predviđeno je da manjine, kojih je po poslednjem popisu od jedan do pet odsto, imaju po jednog predstavnika u parlamentu, a one koje imaju više od pet odsto po dva predstavnika, koji se biraju na izborima. Budući da je Albancima ranije dato pravo po kojem ne mogu imati manje od četiri poslanika, u novom sazivu parlamenta bi trebalo da budu još po jedan predstavnik Hrvata i Muslimana i dva predstavnika Bošnjaka. Prema popisu stanovništva iz 2003 godine, u Crnoj Gori, inače, živi 43 odsto Crnogoraca, 32 odsto Srba, gotovo osam odsto Bošnjaka, Albanaca više od pet odsto, blizu četiri odsto Muslimana, jedan odsto Hrvata...

Stigla je nedavno i vest da je Skupština Crne Gore spremna da udovolji i zahtevu dela poslanika Albanaca da u parlamentu govore albanskim jezikom, na osnovu prepravljenog poslovnika. Rifat Rastoder, potpredsednik tog parlamenta, izjavio je da se ovim gestom samo pokazuje da se u Crnoj Gori poštuju ljudska prava. Mnogi će na to ipak sumnjičavo primetiti: kako baš u ovo vreme.

Borislav Banović, funkcioner Socijaldemokratske partije, manjeg koalicionog partnera DPS-a, „dobru volju” vlasti ocenjuje samo kao „ispravljanje greške”, jer, tvrdi, takav predlog za skupštinski poslovnik postoji već dve godine. S druge strane, zakon o pravima manjinskih grupa, u raznim verzijama, postoji, kaže nam on, čak tri godine, pa je šteta što takva dva akta nisu prihvaćena ranije. A u njihovoj aktuelizaciji ne vidi „ništa referendumsko”.

Beogradski analitičari ne posmatraju, međutim, te pojave na ovakav način.

Zoran Lutovac, inače jedan od autora Povelje o manjinskim pravima SCG, smatra da insistiranje na pomenutom zakonu u vreme referendumske kampanje „neodoljivo pokazuje da postoji, s jedne strane, pokušaj vladajuće koalicije da ustupcima pridobije za sebe što veći broj glasača, a s druge strane pokušaj predstavnika nacionalne zajednice da tu činjenicu iskoristi za sebe”. Ocenjujući da zbog toga ovaj tekst ne zastupa u potpunosti koncept građanske države i da se njime kapitalizuju različite političke namere, on u činjenici da nacrtom zakona nije definisan većinski narod vidi „koncepcijsku nedoslednost”: da bi se definisala sama nacionalna manjina, treba da se definiše većinski narod. Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, ono što je obećano Bošnjacima (broj poslaničkih mesta), upravo u ovo vreme, vidi još izoštrenije: kao „kupovinu” glasova nacionalnih manjina, a gotovo „riplijevski” mu deluje to što će predstavnici Albanaca u crnogorskom parlamentu govoriti na maternjem jeziku.

Gori pod nogama

– Odjednom se pojavljuje novac, odjednom se pojavljuje dobra volja režimskih struktura i prenaglašena ljubav prema Albancima. A, u stvari, potpuno je jasno da samo žele da iskoriste pozicije da bi u okviru referendumske kampanje dobili poen više – uveren je Dragan Koprivica iz Socijalističke narodne partije, naglašavajući da vlast nema pošten odnos ni prema jednoj političkoj ili nacionalnoj strukturi, već obavlja „samo posao klasičnih račundžija, da bi se održala”.

A da li je pravljenje ustupaka legitimno u ovo vreme kada se i jedna i druga strana bori za politički ćar?

Crnogorskoj vlasti očigledno „gori pod nogama”, ocenjuje Radojević. Ako ne bude doneta odluka o nezavisnosti, oni će izgubiti vlast. Zato pokušavaju gotovo svim raspoloživim sredstvima da u tabor za nezavisnost uvuku što veći broj glasača, da prikupe glasove nacionalnih manjina – podvlači on i pita se koliko je legitimno da o ishodu crnogorskog referenduma odluči manjina Crnogoraca (onih koji se tako izjašnjavaju), pa se pribojava jednog apsurda: da Srbi (kojih ima više od 30 procenata) glasaju za zajedničku državu, a da skup nacionalnih manjina odluči o ishodu referenduma.

Biljana Čpajak

Albanija otvara generalni konzulat u Podgorici

TIRANA – Albanska vlada donela je juče odluku o otvaranju generalnog konzulata u Podgorici.

Prema saopštenju Saveta ministara posle sastanka kabineta, ova odluka doneta je na predlog Ministarstva spoljnih poslova Albanije.


Izvor: Politika

Referendumska deklaracija   
Podgorica -- Vlada navodi da će kao nezavisna država Crna Gora biti prijateljski i miroljubivo otvorena prema svim državama, posebno prema susedima.

"Nastaviće se prijateljska i bliska saradnja sa Srbijom, a u ostvarivanju tog cilja Crna Gora kao nezavisna država imaće otvorenu granicu prema Srbiji kako bi obezbedila slobodan protok ljudi, roba, kapitala i usluga" - ovo je između ostalog navedeno u deklaraciji koju je Vlada Crne Gore uputila građanima povodom predstojećeg izjašnjavanja o državnom statusu Crne Gore.

Strateški interes Crne Gore ostaje članstvo u Evropskoj Uniji i NATO-u. On će se realizovati doslednim ostvarivanjem svih standarda na političkom, ekonomskom i bezbednosnom planu, koji su uslov za evropske i evroatlantske integracije.

Konstatujući da je slobodno izražena volja građana osnov stvaranja nezavisne i međunarodno priznate države Crne Gore, u deklaraciji Vlade Crne Gore se navodi da je nezavisnost preduslov da građani odlučuju o sebi i svojoj budućnosti.

Crna Gora će kao demokratska država afirmisati multietičnu, multiversku i multikulturnu zajednicu, obezbediće se dosledno ostvarivanje i zaštita manjinskih prava i sloboda po najvišim međunarodnim standardima. Crna Gora će biti garant ekonomskog prosperiteta zasnovanog na poštovanju i zaštiti prava svojine i slobode preduzetništva, kao i ostvarivanja načela vladavine prava i bržeg uključivanja Crne Gore u evropske i evroatlantske integracije.

U posebnom odeljku se navodi da svim redovnim studentima iz Crne Gore, koji su započeli studije u Srbiji, država Crna Gora će, ako u slučaju promene državno-pravnog statusa dođu u nepovoljniji položaj, obezbediti potrebne uslove za završetak školovanja.

Demokratsko ostvarivanje državne nezavisnosti Crne Gore osnova je za prevladavanje njenih istorijskih nasleđenih i aktuelnih podela, rečeno je na kraju Deklaracije Vlade Crne Gore.

Medojević: Državna zajednica samo problem

Izvršni direktor Grupe za promene Nebojša Medojević rekao je da Srbija i Crna Gora ne bi trebalo da budu u državnoj zajednici, jer je takav oblik "oduvek stvarao samo probleme".

Medojević je na tribini u Novom Sadu rekao da Srbija i Crna Gora treba da budu bliske, ali kao "nezavisne države koje će na taj način lakše graditi duh zajedništva".

Povodom izjave savetnika srpskog premijera Slobodana Samardžića da je "glas Albanaca za nezavisnu Crnu Goru zapravo glas za veliku Albaniju", Medojević je rekao da Srbija "treba da pomogne da se u Crnoj Gori relaksira atmosfera, a ne da dodatno podgrejava strasti".

Medojević je ocenio da u Crnoj Gori vladaju skladni međunacionalni odnosi "koje treba unaprediti u budućoj građanski uređenoj državi, koja više neće biti pod Đukanovićevom diktaturom".


Izvor: B92

Đukanović: dajem ostavku ako referendum ne uspe

 Ako Crna Gora ne izbori samostalnost, daću ostavku, izjavio je u razgovoru za 'Jutarnji list' crnogorski premijer Milo Đukanović koji je, kako kaže, i pored uplitanja Srbije u predreferendumski proces uveren da će zagovornici samostalnosti izboriti većinu od 55 odsto. On je rekao da je većina od 55 odsto potrebna za proglašenje nezavisnosti nepravedna i problematična s aspekta evropske demokratije.

On smatra legitimnim pravom Evrope da se zalaže za ono rešenje za koje misli da više odgovara njenim interesima, odnosno za državnu zajednicu i dodaje da nijednog trena nije dovedena u pitanje mogućnost demokratskog izražavanja volje naroda u Crnoj Gori ili u Srbiji. On ipak smatra da se položaj Crne Gore u Europi tumači s vrlo jednostranih pozicija, a da u tome prednjači opozicija u Crnoj Gori i njoj bliski krugovi iz Beograda.

Đukanović je pomenuo i versku podeljenost kroz postojanje Srpske i Crnogorske pravoslavne crkve, rekavši da vlast ne arbitrira između dve crkve niti se meša u crkvena pitanja, a da se i SPC u zadnje vreme manje meša u politička pitanja.

Intenzivnije uplitanje u ta pitanja bilo je generirano onim što je versko-politička stvarnost u Srbiji jer je tamo dugo bio primetan visok stepen zavisnosti političkih struktura o crkvi, rekao je crnogorski premijer koji naglašava da se Srbija meša u referendumski proces i da to nije ništa novo u odnosu na ono što je bilo devedesetih godina.

'Politika Srbije pokazuje ustrajnost u nameri da uredjuje živote svojim susedima, što je štetno za okruženje, a u krajnjoj liniji štetno i za srpski narod, rekao je Đukanović. Đukanović ističe da može biti provokacija, ali ne može biti rata, pri čemu u Crnoj Gori postoji i vrlo zrela svest koja kaže da ih se ne može navesti na antisrpstvo i da žele najbolje odnose sa Srbijom, bez obzira na sadašnji odnos njene službene politike, ili dela te politike, prema njoj.

Đukanović najavljuje da će, ako pristalice državne zajednice na referendumu imati većinu biti spreman ispoštovati volju gradjana, a to će biti jasan signal da treba brzo organizovati izbore i stvoriti uslove da na tim izborima odgovornost za upravljanje Crnom Gorom preuzmu zagovornici zajedništva jer sebe ne vidi u vlasti koja Crnu Goru vidi u zajedništvu sa Srbijom već u vlasti koja podržava Crnu Goru sa sopstvenim identitetom u zajedničkoj evropskoj kući.

Đukanović svoju budućnost vidi u biznisu, ali je ne vidi nigde van Crne Gore šta god da se s njome dešava, ali da veruje da će nakon 21. maja Crna Gora biti nezavisna. 
 


Izvor: RTS

Супер би било да референдум успе.

Остао би им Мило на власти.

Đukanović na ispitu odanosti crnogorskim Albancima
Plaća li Njegoš Milov dug?

Fuad Nimani: Ovo je uradio neko kome je u interesu da unese nemir među građane u ovom gradu

BEOGRAD - Činjenicu da se od albanskih glasova na predstojećem referenduma u Crnoj Gori očekuje da budu jezičak na vagi koji će prevagnuti u korist nezavisne Crne Gore, mogao bi da pomuti incident u kome je portret Njegoša, pesnika koga svojataju i Srbi i Crnogorci osvanuo sa oznakom UČK, i to u gradu sa najbrojnijom albanskom populacijom - Ulcinju. S obzirom na to da je nealbanski živalj u ovom delu Crne Gore ovo shvatio kao upozorenje da su nepoželjni, Milo Đukanović bi mogao, smatraju pojedini analitičari, da se nađe na muci jer od toga kako odreaguje na ovo, zavisiće i kod kog dela populacije će da izgubi birače, i što je najvažnije - koliko bi taj gubitak mogao da ga košta.

Miodrag Vuković (DPS) kaže da je fakat da se ne radi o nečemu što je prijatno, i da je bez obzira ko ili šta stoji iza ovoga, ovako nešto - neprihvatljivo.
- Možda iza ovoga ne stoje oni na koje bi se najviše posumnjalo na prvu loptu- albanski ekstremisti, već možda one struje koje više brinu o opasnosti od albanskog ekstremizma u Crnoj Gori, nego što se brinu o sudbini Kosova. Ovo je samo upozorenje ostrašćenih umova koji hoće da uznemire Crnu Goru pred referendum - zaključio je Vuković.

Ni Fuad Nimani ( DUA ) ne veruje da je ovo delo Albanaca, već kaže da pre liči na delo nekoga kome je u interesu da unese nemir među građane u ovom gradu.
- Ovo je prvi put da se ovakav incident dogodio. Dobro je poznato da smo mi kao grad otvoreni za sve, i zato sumnjam da je ovo došlo sa albanske strane - kaže za Nimani.

Dragan Koprivica, šef medijskog centra SNP Crne Gore, međutim, kaže da su ovi detalji poznati iz seta širokog repertoara svih onih koji žele da destabilizuju Crnu Goru.
- Istovremeno, ovo nam govori i da je Crnoj Gori očigledno najbolje da ostane u zajedničkoj državi, u ravnopravnim i bratskom odnosima sa Srbijom - ocenio je Koprivica.

Predsednik Udruženja književnika Kosova i bivši politički lider Oslobodilačke vojske Kosova Adem Demaći rekao je nedavno da će glasovi Albanaca na predstojećem referendumu prevagnuti i doneti nezavisnost Crnoj Gori na šta niko iz vladajuće crnogorske strukture nije reagovao.
Demaći, koji je rekao da će Albanci da pomognu narodu Crne Gore kojem bi trebalo da je u interesu otcepljenje Crne Gore od Srbije, jer u nezavisnoj i slobodnoj Crnoj Gori Albanci mogu da ostvare svoje interese.

Ili opština ili nema glasova

- U Tuzima kraj Podgorice, mestu sa većinskim albanskim življem, juče je održana protestna šetnja sa koje je upućen zahtev Skupštini Crne Gore da ovo mesto dobije status samostalne opštine. Opština Tuzi obuhvatala bi sva mesta i naselja koja joj gravitiraju u Malesiji. U zahtevu upućenom sa protestnog skupa, apeluje se da se na teritoriji Malesije, čiji su centar Tuzi, ne proda nijedan pedalj zemlje. Pre čitanja zahteva koji su upućeni nadležnim institucijama Crne Gore, učesnici protesta prošli su centrom mesta noseći albansku i zastave SAD i EU, te transparente "Tuzi - opština", "SAD su uz nas i Albanci su sa nama, hoćemo opštinu sad i nećemo u Evropu bez opštine".
Na skupu je saopšteno da za svoje zahteve za opštinu Tuzi imaju punu podršku dijaspore iz Amerike, kao i Albanaca iz Ulcinja, Rožaja, Plava, Gusinja. Protest, u kojem je učestvovalo više od dve hiljade ljudi, protekao je bez incidenata. Ovo je drugi protestni skup na kome meštani Tuzi traže opštinu.



Izvor: Glas Javnosti

Posle Đukanovića i Bulatović najavio ostavku

BEOGRAD - Nakon crnogorskog premijera Mila Đukanovića i lider suprotstavljenog bloka za zajedničku državu Srbiju i Crnu Goru Predrag Bulatović najavio je da će se povući iz politike ako izgubi na referendumu.
- Ne verujem da će se ostvariti projekat nezavisne Crne Gore, ali ako se to desi, onda sigurno više neću biti u politici - kazao je lider bloka za zajedničku državu Predrag Bulatović.

Đukanović je dan ranije najavio svoju ostavku ako na referendumu bude ijedan glas više protiv nezavisnosti Crne Gore, ali da i u slučaju da napusti politiku, neće odlaziti iz Crne Gore.

- Spreman sam da poštujem i volju građana ako na referendumu bude makar jedan glas više u korist državne zajednice sa Srbijom. To će biti jasan signal da treba brzo organizovati izbore i stvoriti uslove da na tim izborima odgovornost za upravljanje Crnom Gorom preuzmu zagovornici zajedništva - rekao je Đukanović.

Međutim, kako politički analitičar Darko Marinković ostavku vidi kao "moralni čin nakon političke borbe koji povlači poraženi pojedinac", a opet imajući na umu sva dosadašnja (ne)ispunjena obećanja pojedinih političara, teško da se može poverovati u iskrenost ovih izjava.
- Voleo bih da se čin ostavke vrati u politički život i Srbije i Crne Gore kako bi se otvorila vrata demokratizaciji, ali imajući u vidu da je reč o ličnoj odluci teško je poverovati da će se naši političari izrečenog i pridržavati. Upravo zahvaljujući političarima, javnost je stvorila pogrešnu sliku o bavljenju politikom koje se odmah povezuje sa borbom za lične interese, nečim prljavim i netačnim- kaže Marinković, osvrćući se na moralni pad u političkom životu SCG.


Izvor: Glas Javnosti

Filip Vujanović
Srbija da se ne meša u našu sudbinu

Niko van Crne Gore, uključujući i Srbiju, ne treba da utiče na izjašnjavanje građana Crne Gore o statusu njihove države. Da se Srbija odlučila na referendum, uzdržavao bih se od izjava koje utiču na volju građana Srbije, poručio je Filip Vujanović, predsednik Crne Gore, Vojislavu Koštunici i Borisu Tadiću.

- Prirodno je da se saopšti koja se opcija državno preferira, ali mislim da je sve izvan toga direktan uticaj na slobodno izjašnjavanje građana Crne Gore - rekao je Vujanović u intervjuu za „Blic“ upitan koliko otvoreni stavovi Koštunice ili Tadića o potrebi očuvanja SCG utiču na birače u Crnoj Gori.
Optužujete Koštunicu što neće da razgovara o odnosima nakon referenduma. Kakav smisao bi imali pregovori ako se vi zalažete za nezavisnost, a on za zajednicu?

- Potpuno je jasno da bi se razgovaralo o tri moguće varijante odnosa Srbije i Crne Gore. Ukoliko nezavisnost ne bi dobila podršku više od 50 odsto glasača, prirodno bi bilo da se aktuelnoj vlasti u Crnoj Gori saopšti vizija odnosa Srbije i Crne Gore koju bi dogovorile vlast u Srbiji i opozicija u Crnoj Gori. Ako bi izjašnjenje za nezavisnost Crne Gore bilo između 50 i 55 odsto, morao bi se dogovoriti odnos koji bi bio primeren takvom izjašnjenju građana. Podrška nezavisnoj Crnoj Gori iznad 55 odsto podrazumeva da vlast u Srbiji saopšti da li je saglasna sa predlogom Crne Gore da se odnosi dve nezavisne države konstituišu na principima otvorenih granica, slobodnog kretanja ljudi i prometa robe, zajamčenih stečenih i jednakopravnosti budućih prava građana jedne države u drugoj.
Da li je moralno to što Svetozar Marović učestvuje u kampanji za nezavisnost?

- Ne samo da je moralno, nego je politički podrazumevajuće jer pripada partiji čiji je strateški cilj puna obnova crnogorske državnosti. I predsednik Marović, a i drugi predstavnici Crne Gore u institucijama državne zajednice, vršili su dužnost poštujući Ustavnu povelju, dajući šansu zajednici kako bi se proverila njena vrednost.
Ko može da veruje suverenističkom bloku da neće kupovati glasove posle afere „Zeta film“?

- Izjašnjenje za sopstvenu državu se ne kupuje i ne prodaje, zato smatram uvredljivim bilo kakav uticaj na građane van okvira političkog i demokratskog delovanja.
Hoćete li raspisati vanredne izbore ako vaša opcija dobije manje od 50 odsto glasova?

- Zašto bih se izjašnjavao o ishodu u koji ne verujem? Uvek sam poštovao volju građana i upravljao se prema njoj, pa će tako biti i u referendumskom izjašnjavanju.
Strepite li da bi moglo da dođe do sukoba pristalica dve opcije?

- Ne strepim jer ne sumnjam u demokratsku zrelost Crne Gore, čija će referendumska većina prihvatiti volju građana bez euforije, a njena manjina bez apatije, znajući da demokratija podrazumeva poštovanje većine koja obavezuje.
Hoćete li se povući sa predsedničke pozicije u slučaju neuspeha?

- Ja sam biran od građana na neposrednim izborima i njihova volja me obavezuje.
Kako će glasiti vaša prva izjava u slučaju nezavisnosti, a kako u slučaju da ostane SCG?

- Iskazaću poštovanje prema volji građana, pozvati većinu da euforično ne slavi, a manjinu da ne očajava jer i većina i manjina pripada Crnoj Gori, budući da smo svi građani Crne Gore, jedni drugima najbliži i upućeni jedni na druge.
Ako Crna Gora izglasa nezavisnost, u koju ćete zemlju prvo otići?

- Prirodno u Srbiju i očekujem da ću se o tome odmah dogovoriti sa predsednikom Tadićem, koji je obećao da će biti prvi koji će čestitati demokratsku odluku Crne Gore o njenoj nezavisnosti.
Ima li istine u stavu nekih političara da će samostalnoj Crnoj Gori biti bliža Hrvatska nego Srbija?

- Već godinama Crna Gora predlaže Srbiji savez nezavisnih država, a taj predlog je zvanično formalizovan februara prošle godine. Smatrao sam i smatram da bliskost dve države takav savez čini najboljim, pa i prirodnim sadržajem naših državnih odnosa. Nažalost, u Srbiji za taj model nije bilo razumevanja, pa je postavljeno referendumsko pitanje za izjašnjavanje o punom državnom suverenitetu, bez upita o raspoloženju građana za istovremeni savez sa nezavisnom državom Srbijom. Naše bliske i sadržajne odnose ćemo nakon referenduma bilateralno državno dogovoriti u sadržaju koji je u punom interesu naših građana i privreda. To je jedina istina, a sve ostalo su spekulacije.
O čemu ste pričali sa Amfilohijom?

- Ne razumem zašto predsednik republike ne može kao građanin da poseti mitropolita crnogorsko-primorskog i zašto bi razgovor morao biti političke sadržine.
Jeste li preuzeli komandu nad Vojskom u Crnoj Gori?

- Odluka VSO je potpuno jasna. Do referenduma vojna doktrina se neće primenjivati na komande, jedinice i ustanove u Crnoj Gori, a o organizaciji Vojske i vršenju njenih poslova brinuće se državni organi Crne Gore, u koordinaciji sa Ministarstvom odbrane i VSO. Prema tome, Vlada Crne Gore i predsednik njene republike dobili su jasne nadležnosti ovom odlukom, koje su na jednak način opredeljene Vladi Srbije i njenom predsedniku jer se o primeni vojne doktrine u Srbiji neće starati državni organi Crne Gore. Zaista ne znam šta je ovde nejasno i zašto je Koštunica iskazao nezadovoljstvo ovakvim sadržajem odluke VSO.


Izvor: Blic