Путин: Светска криза стигла “преко баре“

Премијер Русије Владимир Путин је спустио тон говорећи о економским тешкоћама Грчке и свом грчком колеги Јоргосу Папандреуу, који је у уторак посетио Москву, предочио да САД не стоје ништа боље од Грчке у смањењу дуга и фискалног дефицита.
"Као што сви знамо, глобална економска криза није почела ни у Грчкој, ни у Русији, ни у Европи", рекао је Путин на конференцији за новинаре, после разговора са Папандреуом и додао да је "криза пристигла преко океана", што се јасно односи на САД, пренео је Ројтерс.

"Тамо видимо сличне проблеме - огроман спољни дуг и буџетски дефицит", рекао је Путин и нагласио да Русија и Грчка треба да се концентришу на "реалну економију" како би пребродиле економску кризу.   
Папандреуова посета Москви подстакла је шпекулације да би се Грчка могла окренути Русији, која још поседује треће по величини девизне резерве на свету и која је рада да повећа свој политички утицај, ради финансијске помоћи.   
Исланд је у октобру 2008. почео преговоре о зајму са Русијом, после колапса својих највећих банака и домаће валуте. Та мала земља је, међутим, на крају успела да обезбеди финансије од Међународног монетарног фонда (ММФ) и нордијских суседа, тако да руски зајам никада није материјализован, подсетио је Ројтерс.

Медведев: За помоћ идите у ММФ

Грчки и руски званичници су негирали да је финансијска помоћ Грчкој на дневном реду преговора у Москви, док је руски председник Дмитриј Медведев рекао да је предочио Папандреуу да се обрати ММФ-у и Светској банци за помоћ.
"Ово није крај света. Верујем да ћемо изаћи из ове ситуације знатно јачи него што смо сада", указао је Папандреу.

Stara poslovica, kad Amerika kihne, ostali leze sa gripom 

Атина: Камионџије крећу на парламент

Бета/АП | 21. септембар 2010. 12:05 |
Стотине камионџија се окупљају у центру Атине у припреми за протестни марш на парламент, у деветом дану демострација против планираних реформи тржишта рада
АТИНА - Стотине камионџија се данас окупљају у центру Атине у припреми за протестни марш на парламент, у деветом дану демострација против планираних реформи тржишта рада.
Камионџије су својим возилима закрчили аутопутеве од 13. септембра због намере владе да укине такозвана затворена занимања, где су радна места заштићена фиксним порезима и строгим еснафским правилима.
Нова прописи, о којима расправа у парламенту почиње данас, погодиће и низ других професија, укључујући апотекаре и грађевинаре.

Štrajk kamiondžija i železničara u Grčkoj

Tanjug    | 22. 09. 2010. - 09:54h | Foto: AFP    | Komentara: 1
Kamiondžije su u Grčkoj nastavile štrajk i provele noć ispred parlamenta u centru Atine, dok su železničari najavili višečasovnu obustavu rada, kao znak upozorenja vladi.

Štrajk više od 2.500 vozača kamiona, koji su počeli proteste pre deset dana, proveli su noć ispred Parlamenta u kome se vodi rasprava o spornom zakonu o liberalizaciji izdavanja dozvola za prevoz što će ih, kako tvrde, teško pogoditi.

"Ako se predloženi zakon usvoji svi ćemo bankrotirati", kažu učesnici ovog štrajka. Oni najavljuju da će nastaviti protest sve dok se ne postigne dogovor sa predstavnicima vlade sa kojom se vode pregovori, javljaju agencije. 

Vlada je, u skladu sa zahtevima EU, odlučila da liberalizuje tržište prevoza, kao i još neke oblasti kako više niko ne bi bio u privilegovanom položaju.

Zaposleni na železnici za danas su, takođe, najavili petočasovnu obustavu rada, jer se protive predlogu vlade o privatizaciji ovog sektora i smanjenju plata. 
U sindikatu zaposlenih na železnici prete da će, ukoliko se u međuvremenu ne nađe zajednički jezik, 7. oktobra održati generalni štrajk.

Vlada Jorgosa Papandreua, suočena sa nezapamćenom krizom, prisiljena je da uvodi rigorozne mere štednje. To je preduslov za dobijanje zajmova od Međunarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija.

Izvor: Blic

Barem ne moraju peske 

Grčku spasavao tajni komitet EU
„Volstrit džornal” objavio sopstvenu „autopsiju” krize koja umalo nije srušila evrozonu

Vašington, 27. septembra – Evrozona i jedno od najvećih postignuća EU, zajednička moneta, bili su na ivici istinskog kolapsa prošlog maja, i ovo urušavanje, koje bi donelo i novi ciklus globalne krize, izbegnuto je političkim kompromisima u poslednji čas, otkriva „Volstrit džornal” u dvodelnoj istraživačkoj seriji koja je i neka vrsta „autopsije” krize koja je počela u Grčkoj, ali se brzo prenela i u samo sedište Evrope.

Ono novo što otkrivaju dva teksta sa oko 5.000 reči jeste delovanje „grupe koja ne postoji”, tajnog komiteta koji se daleko od očiju javnosti, pa i mnogih zvaničnika EU, sastajao još od novembra 2008, kada je formiran da osmisli plan za neku vanrednu situaciju – onu koju bi donela kriza neke zemlje EU slična Mađarskoj, koja se našla u situaciji da nije mogla da nađe kupce za obveznice kojima bi finansirala svoje državne dugove.

Mađarska nije članica evrozone, a tajni komitet je pre svega imao u vidu sličnu situaciju u nekoj od 16 zemalja koje su usvojile zajedničku evropsku valutu. Njegovi članovi su bili viši funkcioneri, samo za stepenicu niži od ministarskog nivoa, iz Francuske, Nemačke, Evropske komisije, Evropske centralne banke i kabineta luksemburškog premijera Žan-Kloda Junkera, koji je predsedavao skupštini ministara finansija evrozone.

Komitet se sastajao više od godinu dana, i u njemu su sve vreme bile prisutne podele, ideološke, političke i praktično finansijske, na liniji razmimoilaženja dve ključne ličnosti EU, francuskog predsednika Nikole Sarkozija i nemačke kancelarke Angele Merkel. Predsednik je Grčku krizu video kao šansu da potvrdi svoj liderski status i popravi opadajući rejting kod kuće, dok je kancelarka to doživljavala kao najveće iskušenje svoje karijere, strahujući da bi svaki potez spasavanja opuštenih Grka imao bo dočekan na nož kod vrednih i štedljivih Nemaca, donoseći ne male političke komplikacije.

U takvim okolnostima podele u tajnom komitetu prestale su da budu samo akademske prošle jeseni, kada je nova grčka vlada, sa Papandreuom na čelu, zvanično obelodanila da će budžetski deficit biti tri puta veći od prethodne procene – čak 12,5 odsto od bruto nacionalnog proizvoda.

U tom momentu investitori počinju da se oslobađaju grčkih državnih obveznica i postaje jasno da Atina neće imati odakle da vrati velike dugove koji dospevaju sledećeg proleća.

Već u februaru ove godine bilo je jasno da će 16 zemalja evrozone morati nešto da urade. U tom momentu tajni komitet svoja vrata otvara i za predstavnike ostalih zemalja EU, izuzev Grčke.

U savetničkom kabinetu Merkelove postiže se konsenzus da je problem Grčke nešto mnogo veće od kratkoročne nelikvidnosti, da je suština njene krize u tome što je zemlja ekonomski nekonkurentna i da živi iznad svojih mogućnosti.

Veče uoči samita EU, zakazanog za 11. februar, Merkelova je telefonirala kolegama, uključujući tu i Sarkozija, s porukom da će staviti veto na svaku odluku o pomoći Grčkoj ako Atina ne preduzme radikalnije mere smanjenja svoje potrošnje i ekonomskih reformi. Ishod tog samita zato je bio samo jedna rečenica u kojoj se kaže da „Grčka nije tražila pomoć”. Kancelarka je dobila rundu.

Sredinom marta Papandreu vapi da Brisel sanira finansijsko tržište tako što će „na sto staviti pare” kojima bi Atina smirila nervozne investitore u njene vrednosne papire i izbegla bankrot.

Angela Merkel, međutim, celog tog meseca javno govori da Grčkoj nije potrebna spoljna pomoć, premda iza scene priprema plan za vanrednu situaciju.

Tajni komitet je u međuvremenu postigao konsenzus da će operaciju spasavanja izvesti Evropa, a ne MMF, jer bi njegovo uvlačenje bilo priznavanje slabosti EU.

Merkelova je, međutim, smatrala da MMF mora da bude akter u toj operaciji, i to na način što će Grčkoj nametnuti tesan kalup, finansijsku disciplinu sličnu onoj koju nameće zemljama koje dobijaju njene zajmove.

Njeni savetnici su smatrali da samo tako pomoć Nemačke može da bude politički prihvatljiva za Nemce, ali da ujedno bude i upozorenje drugima.

Uoči samita EU zakazanog za 25. mart, Sarkozi je protestovao zbog angažovanja MMF-a, pre svega zato što su SAD njegov najveći akcionar. Evropa ne sme da dozvoli da „Amerikanci” odlučuju ko u EU dobija pomoć, a ko ne, glasio je njegov argument.

Samo MMF ima neophodno iskustvo za rešavanje ovakvih problema, uzvratila je Merkelova. Shvatajući da će u operaciji spasavanja Grčke biti neophodne pre svega nemačke pare, Sarkozi je popustio.

EU 11. aprila konačno stavlja pare na sto, početnih 30 milijardi evra, od čega polovinu obezbeđuje MMF.

To je, međutim, bilo nedovoljno da se ugasi požar koji se širio: posle Grčke kao kandidati za bankrot javljaju se Portugalija, Španija i Irska. Otkriva se, u celom zapletu, ključna slabost sistema na kojem počiva evro: nepostojanje mehanizma koji koordinirao pojedinačne fiskalne politike i instrumenata za nametanje primene pravila evrozone.

U međuvremenu paket pomoći Grčkoj narasta na 110 milijardi evra. Finansijsko tržište se opet snažno zaljuljalo, s pretnjom da uruši i evropski bankarski sistem, sa posledicama mnogo većim od onih koje je donela kriza potekla sa Volstrita.

Najveća drama odigrala se 9. maja, koja je donela još jednu rundu između lidera dva najvažnije zemlje EU, Nemačke i Francuske, sa istim ishodom: pobedila je Merkelova. Na stolu je već bila ideja o velikom evropskom „stabilizacionom fondu”, čije bi formiranje sasvim sprečilo već nastajuću paniku na svetskim berzama.

Sarkozi strahuje da Nemačka to neće prihvatiti, ali ga, u telefonskom razgovoru, Merkelova šokira predlogom da evropski fond za spasavanje bude težak 500 milijardi evra. Usledio je potom samit na kojem je Nemačka opet nametnula svoju verziju praktičnih detalja, mada je cilj postignut: sprečen je kolaps. Ali su, zaključuje „Volstrit džornal”, suštinski problemi u evrozoni – ostali.

M. Mišić

objavljeno: 28.09.2010.

http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Grcku-spasavao-tajni-komitet-EU.lt.html

Prekinut štrajk kamiondžija u Grčkoj

Tanjug    | 01. 10. 2010. - 10:36h | Foto: AFP    | Komentara: 0
Grčke kamiondžije, koje štrajkuju od 13. septembra zbog planova vlade o liberalizaciji izdavanja dozvola za prevoz, otkazale su štrajk nešto posle ponoći.

Štrajk je prekinut nakon maratonskog sastanka koji je trajao više od pet sati. Kamiondžije će već danas početi da uklanjaju kamione kojima su blokirali puteve širom zemlje, javila je grčka agencija ANA.
 

U toku višednevnih protesta bilo je i sukobi snaga bezbednosti i demonstranata ispred zgrade parlamenta, na kojima je policija bila prinuđena da upotrebi suzavac.
 
Vlada premijera Jorgosa Papandreua, suočena sa nezapamćenom finansijskom i ekonomskom krizom, bila je prinuđena na ovu i slične mere, kao preduslov za dobijanje zajmova od Međunarodnog monetarnog fonda i evropskih finansijskih institucija.

Izvor: Blic

Štrajk javnih službi u Grčkoj

Tanjug    | 07. 10. 2010. - 10:25h | Foto: Reuters-Ilustracija    | Komentara: 3
U Grčkoj će zbog vladinih oštrih mera štednje, danas u jednodnevni štrajk stupiti zaposleni u javnom sektoru, pa neće raditi državne službe i škole, a posao u državnim bolnicama biće na zakonskom minimumu.

Štrajku će se, od 12 do 16 časova, pridružiti i kontrolori leta, zbog čega će svi letovi aviona iz Grčke i u Grčku u tom periodu biti obustavljeni, preneo je danas AP.

Poremećaji se očekuju i u domaćem vazdušnom saobraćaju pa je putnicima preporučeno da se unapred informišu o letovima aviona.

Vladin paket mera štednje, koji uključuje smanjenje plata u javnom servisu i penzija, izazvao je oštre primedbe sindikata i dela javnosti.

Izvor: Blic

ММФ:Фискална ревизија Грчке "несрећан случај"

ВАШИНГТОН - Директор Међународног монетарног фонда Доминик Штрос-Кан изјавио је данас да је "несрећан случај" то што је ревизија Евростата показала да је фискални дефицит Грчке већи него што се претходно мислило, нагласивши ипак да та земља не треба сада да нешто мења.
Агенција за статистику Европске уније - Евростат пре два дана је саопштила да је ревидирала на горе дефицит грчког буџета за 2009. годину. Поједини атински медији су пренели да је лањски дефицит достигао 15,1 одсто бруто домаћег производа, а не 13,6 процената БДП, како се раније наводило.
"Наравно, било би боље да је та информација била раније позната, али, као што сам већ неколико пута рекао, влада у Атини примењује програм на начин који ми и Европска унија сматрамо веома храбрим", рекао је Штрос-Кан на конференцији за новинаре уочи сутрашњег годишњег састанка ММФ-а и Светске банке, а пренела је агенција АНА.
Први човек ММФ-а је истакао да мере грчке владе "воде у исправном правцу. У многим случајевима се показује да они имају више успеха у примени мера него што се очекивало, иако има још неколико ствари које треба да се ураде."
"У овом тренутку не бих саветовао грчку владу да нешто мења", изјавио је Штрос-Кан. "Морамо да знамо тачно за колико је дефицит ревидиран и тек онда ћемо знати да ли ће он утицати на програм који смо осмислили. Он ће можда да има ограничен утицај, а можда и не. То остаје да се види, али за сада је грчка влада на правом путу."
Грчка планира да ове године смањи буджетски дефицит на 7,8 одсто БДП, а наредне на седам одсто. То је ниже од циља од 7,6 одсто који су ММФ и земље чланице еврозоне поставили у склопу пакета помоћи Грчкој.
Влада у Атини је већ поднела Европској комисији предлог буджета за наредну годину, који подразумева још строже мере штедње.
Предвиђено је да приходи порасту за 2,36 милијарди евра а да се издаци смање за 800 милиона евра.
Танјуг
објављено: 07/10/2010

Prvih 1.000 dana života ključno za smanjenje siromaštva

Tanjug    | 15. 10. 2010. - 08:11h | Foto: AFP    | Komentara: 0
Kratko razdoblje najranijeg detinstva, tačnije prvih 1.000 dana života, je najkritičnije doba čoveka u kome se treba boriti protiv gladi - i smanjiti siromaštvo, zaključak je novog izveštaja Međunarodnog instituta za istraživanje politike hrane.

U izveštaju objavljenom pred Svetski dan hrane 16. oktobra, navedeno je da deca koja se bolje hrane u prvih 1.000 dana od rođenja imaju veće šanse da se u kasnijim godinama bolje fizički i mentalno razvijaju, da bolje uče i bolje zarađuju.

Neuhranjenost dovodi do toga da mogu imati fizičkih nedostataka, veći rizik oboljevanja i veću smrtnost, preneo je "Glas Amerike".

Izveštaj o globalnom indeksu gladi za 2010. godinu koji je objavio Međunarodni institut za istraživanje politike hrane navodi da su stručnjaci nedavno došli do zaključka da neuhranjenost u vremenu od začeća do druge godine života može imati ozbiljne i dugoročne posledice.

Sprečavanje gladi pruža priliku deci da se razviju i fizički i mentalno, kazala je Mari Ruel iz Međunarodnog instituta za istraživanje politike hrane.
"Veća je verovatnost da će biti uspešni u školi, i da će duže ostati u školi. Što se tiče odraslog života, pokazali smo da će deca koja se bolje hrane, kasnije u životu zarađivati više, i to za čak 46 posto", navela je ona.

Ruelova je rekla da to znači da produktivnost čitave zemlje i budućih generacija zavisi velikim delom o prvih hiljadu dana života.
"Zbog toga se svi koncentrišemo na poboljšanje prehrane u tih prvih hiljadu dana, jer nakon toga, šteta je već učinjena, i teško je nadoknaditi propušteno", dodala je ona.

Informacije o prehrani i razvoju dece prikupljaju se već desetinama godina. Ruelova dodaje da saglasnost naučnika po ovom pitanju sama po sebi neće rešiti problem, već je potrebna politička podrška, dodajući da političari ipak polako shvatajući situaciju.

Mnogi veliki donatori, kao i Ujedinjene nacije razvijaju programe pomoći trudnicama i vrlo maloj deci. Njihov je cilj poboljšanje ishrane ili dopuna ishrane, poboljšavaju brigu o trudnicama, te promovišu dojenje u prvih šest meseci života.

Ruelova je izjavila da su osamdesetih godinama uspeli smanjti neuhranjenost dece na Tajlandu, tako što su pronašli velik broj volontera koji su putovali zemljom i davali savete o zdravlju i prehrani.

Ona je kazala da različite zemlje imaju različite pristupe za smanjenje neuhranjenosti dece. Međutim, kako je istakla, napredak neće biti postignut sve dok se naglasak ne stavi na ključnih prvih 1.000 dana života.

Izvor: Blic