Spekulacije o novim kriznim merama Atine
Grčka nudi ostrva u zakup da vrati dugove
D. Milojković | 26. 06. 2010. - 00:02h | Foto: Shutterstock | Komentara: 4

U nastojanju da otplati ogromne dugove Grčka odnedavno nudi na prodaju ili u dugotrajni zakup neka od svojih 6.000 suncem obasjanih ostrva, tako da će bogati i slavni sada lakše moći da ostvare svoje snove, tvrdi londonski „Gardijan“ i precizira da je jedno od mesta koja se nude na prodaju i deo ostrva Mikonos, koje spada u vodeće turističke destinacije u Grčkoj.
 

Trećina ove oblasti je, naime, u vlasništvu grčke vlade, i ona sada traži kupca voljnog da obezbedi injekciju kapitala i da razvija luksuzni turistički kompleks. Potencijalni investitori, uglavnom Rusi i Kinezi, bacaju oko i na posede na ostrvu Rodos, navodi list i ističe da je među zainteresovanima za Rodos i Roman Abramovič, milijarder i vlasnik Fudbalskog kluba Čelsi.

Grčka vlada demantuje pisanje lista uz ocenu da je ono „uvredljivo“ i „zapaljivo“. „Vlada ne učestvuje u prodaji zemlje na grčkim ostrvima… ove transakcije se odvijaju među privatnim klijentima i nisu ništa novo“, kazao je Jorgos Petaloris, portparol vlade, odbacujući i informacije da se sa ruskim i kineskim investitorima pregovara o prodaji zemlje na Rodosu. On je, međutim, priznao da je jonsko ostrvo Nafsika na prodaju, ali je naglasio da je ono u privatnom vlasništvu i da je već neko vreme na tržištu. Londonski list je nakon reagovanja Atine izmenio formulaciju u naslovu iz „prodaje ostrva“ u „zemlju na ostrvima“, ali ne i sam članak. Na spisku ostrva za prodaju koji je objavio sajt „Prajvat ajlands“ posvećen ponudi privatnih ostrva, ostrvo Nafsika površine 4,5 kvadratnih kilometara nudi se na prodaju za 15 miliona evra, ali neka se mogu dobiti već i za manje od dva miliona evra, navodi „Gardijan“.


„Tužan sam - prodaja naših ostrva ili delova ostrva, koji su svojina grčkog naroda, trebalo bi da bude poslednja opcija“, kaže tim povodom Mekis Perdikaris, direktor preduzeća koje gazduje grčkim ostrvima. „Ali najvažnije je da se razvije privreda i da se u zemlju privuku strane investicije kako bi se stvorila neophodna infrastruktura“, zaključuje on.


Samo 227 grčkih ostrva je naseljeno, a odluka da se krene u njihovu eventualnu prodaju podstaknuta je, osim dugovima, i nemogućnošću grčke vlade da na većini svojih ostrva razvije osnovnu infrastrukturu i održava javni red. Sada se Grci nadaju da će za ostrva zainteresovati strane investitore, čime će stvoriti nova radna mesta i porezima na prihod popuniti državnu kasu.


U borbi da prikupi neophodna sredstva, Grčka planira da proda i svoju železnicu i vodoprivredu. Veruje se da su za grčku železničku mrežu zainteresovani kineski investitori, koji već kontrolišu i neke tamošnje luke, a početkom ovog meseca objavljen je i sporazum o izvozu grčkog maslinovog ulja u Kinu.


Atina je na rigorozne mere štednje primorana nakon prošlomesečne odluke EU i MMF da joj obezbede pomoć od 110 milijardi evra za izlazak iz krize, nastale nakon decenije preteranih izdataka i nepromišljenih investicija, koji su troškove pozajmica podigli na neprihvatljiv nivo. Nakon što je socijalistička vlada premijera Jorgosa Papandreua na akciju MMF odgovorila drakonskim smanjenjem državnog budžeta, Grčku je zahvatio talas uličnih demonstracija, u kojima je u maju poginulo troje ljudi.

 
Povratak gastarbajtera
Sve više Grka razmišlja o odlasku u inostranstvo, a agencije za zapošljavanje zatrpane su molbama za pronalaženje posla u inostranstvu. Prema podacima evropskog portala o mobilnosti građana EURES, Grci se nalaze na 12. mestu među strancima koji traže posao. Taj broj je uvećan čak za 15 do 20 odsto od izbijanja krize. Grci u Evropi najviše rade u Nemačkoj, Britaniji i na Kipru, pokazuju podaci evropske agencije za statistiku Evrostat. Grčka dijaspora već broji četiri miliona.

Izvor: Blic

Grci imaju šta da prodaju, a mi jedino Adu.

Rasprodaja  Italije ce ici najlakse  .. oni mogu da prodaju i ostrva i primorje , ali i planine  i gradove . 

Италия продает частным лицам острова и горы
 
   
28.06.2010, 14:44
© Flickr.com/ patrizia_ferri /cc-by-nc-sa 3.0

В Италии могут быть проданы частным лицам острова, горы и крупные участки в городах. Соответствующий список, в который вошли обширные территории в Доломитовых горах, малые острова у берегов Сардинии, а также римский блошиный рынок "Порта Портезе", составлен специальном агентством по оценке госсобственности.   

ovakvi potezi podsecaju na nekog alkoholichara ili narkomana koji da bi platio svoju zavisnost prvo uleti u dugove , pa onda rasprodaje ono shto su mu ostavili roditelji  . bojim se da smo ushli u fazu kad su chitave zemlje ushle u duznichku zavisnost od kredita , a dileri ( medjunarodne jevrejske banke) ih ne pushtaju iz svojih kandzi i navodno im "pomazu" tako shto ih teraju da uzimaju josh vishe kredita i da se josh vishe zaduzuju - sve dok ne budu postali potpuni duznichki robovi tih "spasilaca" .

Bf , prođe li da dan da te ne spopadne mržnja prema Jevrejima?

2. RIČARD KOVAČEVIĆ (-)Da li je Jevrej?
Predsednik „Vels Fargo banke“, druge po veličini u SAD, prošle godine je kao redovnu godišnju platu primio 29,8 miliona dolara, plus neutvrđenu sumu na ime bonusa i time stao na prvo mesto u svetu po isplaćenom ličnom dohotku. Osim bankarskog posla, Kovačević je i član borda direktora nekoliko svetski poznatih kompanija, uključujući „Cisco Systems“ i „Target korporacije“. Mediji pišu da je Kovačević jedan od retkih bankara koji je izašao kao pobednik iz ekonomske finansijske krize.

Jedna od najbogatijih i najmoćnijih porodica "vladara iz senke" nalazi se pred raspadom

KRAJ CARSTA ROKFELERA

Nijedna američka porodica nije u istoriji te zemlje tako snažno uticala na privredni i politički život njenih građana kao što su to u proteklih 100 godina činili Rokfeleri. Dejvid Rokfeler, najmlađi unuk osnivača bogataške loze, više od pola veka je na čelu moćne dinastije, a zbog svojih snažnih političkih veza i velikog uticaja na američku ekonomiju, u nekoliko navrata je proglašavan i "tajnim vladarom Zemlje". Dejvid Rokefeler danas ima 87 godina, a nekadašnji sjaj njegove porodice, u kakvom je on odrastao, prilično je potamneo. Deo tog blještavila Rokfeler je pokušao da ovekoveči u svojim "Memoarima", prvom autobiografskom delu o moćnoj porodici, koje je nedavno objavljeno u Njujorku.

UCENAMA DO BOGATSTVA
Od pet unuka začetnika carstva Rokfelerovih, danas je, osim Dejvida, živ još Lorens, koji ima 92 godine i bavi se proučavanjem vanzemaljaca. Deca njihove dece čine petu generaciju Rokfelera. Ima ih više od pedeset. Procenjuje se da oko 200 članova dinastije Rokfeler danas raspolaže sa ukupno 8,5 milijardi dolara! Bogatstvo samog Dejvida Rokfelera procenjuje se na 2,5 milijarde dolara. Poređenja radi, Bil Gejts ima 20 puta više novca od najbogatijeg Rokfelera!
Rokfeler u svojim "Memoarima" navodi i zapanjujući podatak da od sredine dvadesetog veka do danas nijedan Rokfeler nije zaradio ni - centa! Pa ipak, u porodici još ima dovoljno novca da svima bude osiguran lagodan život. Uprkos tome, neki ne žele da nose prezime svojih predaka. Dejvid Rokfeler ima šestoro dece. Dve njegove kćerke odbijaju da nose očevo prezime. Jedna je od njih je opsednuta marksističkim idejama i obožava Fidela Kastra.
Superbogatstvo Rokfelerovih stvorio je pre više od sto godina Dejvidov deda Džon Dejvidson Rokfeler, sin pustolova nemačkog porekla, rođen 1839. u Ričfordu, u državi Njujork. Njegov otac je bio probisvet, lutalica koji je živeo od danas do sutra, zarađujući kao varalica - prodavao je zašećerenu vodicu tvrdeći da se radi o čudotvornom leku za sve poznate bolesti. Jednog dana se taj Vilijam Ejver Rokfeler izgubio i njegov sin ga više nije video.
Legenda kaže da je sedmogodišnji dečak jedva znao da čita i piše kad mu je neko poklonio ćurku. Ali, ona nije završila na stolu, već ju je Džon Dejvidson Rokfeler stavio na gnezdo i pričekao jaja... Novcem koji je kasnije zarađivao prodajući mlade ćurane on, njegova majka i šestoro braće počeli su lakše da žive. Zatim je desetogodišnji dečak počeo da pozajmljuje novac komšijama, ali uz kamate. Preprodavao je i jabuke...
"Tada sam otkrio da se novac jednostavno lepi za mene", hvalio se kasnije. Sa šesnaest godina Rokfeler se seli u Klivlend i počinje da zarađuje kao vešti računovođa u preduzeću za prevoz žitarica. Dobija samo pola dolara dnevno, ali uz asketske navike uspeva da uštedi. Sa osamnaest godina pokreće vsopstvenu firmu, prevozi robu širom Amerike, a njegovi partneri i saradnici ne mogu da se načude silnoj energiji koju ćutljivi mladić ulaže u posao. Rokfeler se obogatio neverovatnom brzinom i ubrzo zaradio prvi milion dolara. Ali, prava imperija je počela da niče tek 1870. godine, kad Rokfeler osniva kompaniju "Standard Oil", ulazi u poslove sa naftom i zaključuje tajni ugovor sa vlasnikom železničke kompanije Vanderbiltom. Svi Rokfelerovi konkurenti su morali Vanderbiltu da plaćaju znatno više cene prevoza nafte, pa za samo pet godina, ucenjujući i uništavajući konkurenciju, Rokfeler preuzima 95 posto svih rafinerija i naftovoda u SAD. Stvari je držao pod kontrolom decenijama, svaki poslovni dokument je prolazio kroz njegove ruke. Dvadeset godina kasnije, 1895, kompanija "Standard Oil" je postala jedna od najvećih ekonomskih sila na svetu.

NEVEROVATNA EKONOMSKA MOĆ
"Uz 1119 čepova, koliko je evidentirano u skladištu, naknadno je dopremljeno još deset hiljada komada. Izdato je 9527 čepova, a u zalihama su 1102 čepa. Gde je nestalo 490 čepova?", zapitao se Džon Rokfeler u jednoj poslovnoj belešci. Obilazeći jednu rafineriju, primetio je da se kante kerozina zatvaraju pomoću "četrdeset kapi kalaja". "Možda bi se moglo nešto uštedeti ako koristite 30 kapi", rekao je radnicima. Oni su ga poslušali i kasnije pitali: "Jeste li time nešto uštedeli?" "Čitavo bogatstvo", odgovorio im je Džon.
Prve ozbiljnije poslove Džon Rokfeler je prepustio istoimenom sinu jedincu 1896. godine. Penzionisao se tek desetak godina kasnije, a zatim je dane provodio igrajući golf. Na dan je jeo po jedno jaje, jedan paradajz, jednu jabuku i pio po jednu šoljicu mleka. "Moj otac je teško podnosio dedino nasleđe. Pokušavao je da sledi njegove navike i oponaša njegovu disciplinu, ali to nije bilo jednostavno", piše u svojim memoarima Dejvid Rokfeler.
Džon Dejvidson Rokfeler umro je 1937, u 98. godini života. Dejvid Rokfeler je tada imao 21. godinu, a dedinog pogreba se prisetio u "Memoarima":
"Posle mise su se svi razišli, a meni je mahnuo odani dedin sluga, gospodin Jordi. Jordi je dedu služio punih trideset godina i bili su veoma bliski. Prišao sam mu, a on me je poveo u praznu prostoriju:
'Znate, gospodine Dejvide, kad bi govorio o svojim naslednicima, vaš deda bi uvek napomenuo da ste mu od svih unuka upravo vi najsličniji. Da, vi ste bili njegov miljenik...'
Hteo sam nešto da mu odgovorim, da mu se zahvalim, ali on je samo odmahnuo rukom, rekavši: 'Ne, ne... nemojte mi zahvaljivati, samo sam mislio da to treba da znate'..."
David Rokfeler u "Memoarima" priznaje da je mislio da će deda porodični presto rezervisati za njegovog brata Nelsona, koji je tada imao 29 godina i zavidnu karijeru iza sebe. Otac je, pak, imao trećeg kandidata...
"Ja sam tada tek odslušao prvu godinu ekonomije na Harvardu i spremao se za nastavak studija u Londonu. Otac je, za razliku od dede, mislio da će vodeću poziciju u porodici od petero braće naslediti moj brat Džon, koji je u vreme dedine smrti imao 31 godinu. Nakon diplome na Prinstonu zauzeo je čelnu poziciju u Rokfelerovom zavodu i u Rokfelerovom institutu za medicinska istraživanja. Ali, Džon je bio povučen čovek, nesiguran u svoje sposobnsoti. Dvadesetsedmogodišnji Lorens se bavio filozofijom, poslovnih ambicija nije imao. Vintrop je imao najviše majčinih gena. Svojim ponašanjem je često narušavao brojna i stroga porodična ograničenja... Sestra Ebi je od malih nogu prkosila ocu i suprotstavljala se njegovom autoritetu i disciplini koja nam je nametana".
Dejvid Rokfeler rodio se u Njujorku, 12. juna 1915. godine, u porodičnom domu, u najvećoj privatnoj zgradi u Njujorku toga doba. Kuća sa devet spratova i ogromnim prostorom za igru u potkrovlju ipak nije bila ispunjena smehom razigrane dece.

GVOZDENA DISCIPLINA U DOMU "VLADARA SVETA"
"Moj otac je u svakoj prilici nosio crnu kravatu, čak i kad bi večerao u krugu najuže porodice. Uvek je nastojao da sledi dedine stroge navike i sve vreme je hteo da na sve moguće načine dokaže da je svojim radom i ponašanjem zaslužio da nosi prezime Rokfeler i nasledi ogromno bogatstvo", priseća se Dejvid.
"Kad je prešao tridesetu, otac je doživeo nervni slom. Odveo je tada majku i sestru Ebi na odmor. Šest meseci su boravili na jugu Francuske, a zatim su se vratili kući. Ali, ni tada otac nije izlazio iz kuće."
Psihičku krizu je Dejvidov otac pobedio pola godine nakon povratka iz Francuske, a Džon Rokfeler je svoje ogromno bogatstvo preneo na nestabilnog sina jedinca tek 1917. godine.
Kad su se Dejvidovi roditelji venčali šesnaest godina ranije, novine su u Americi objavile ogromne naslove tipa "Ujedinile se najmoćnije američke porodice". Dejvidova majka Ebi je bila kćerka Nelsona Oldriča, političkog moćnika koji je tada bio vođa republikanske većine u Senatu. Ebi je svoj život posvetila umetnosti i zaslužna je za osnivanje slavnog njujorškog Muzeja moderne umetnosti.
"Otac je mrzeo modernu umetnost. Tvrdio je da se radi o beživotnim i ružnim delima koja ga uznemiravaju. Majci je zabranio da u hodnicima postavlja dela savremenih američkih slikara. Otac je na zidovima svoje kancelarije držao francuske tapiserije iz 18. veka, a svaki doručak je počinjao molitvom i čitanjem odabranih delova iz biblije. Zbijanje bilo kakvih šala, smeh i upadice bili su nam najstrože zabranjeni".
Otac je bio zabrinut zbog Dejvidove navike da provodi dane i noći zatvoren u svojoj sobi, ležeći na krevetu i loveći insekte koje privuče sobna svetiljka, pa mu je naredio da u školu svakog dana ide na rošulama. Za svaki slučaj, uz njega se Petom avenijom polako kretala i porodična limuzina.
"Kad bih se umorio, uskočio bih u automobil i vozač bi me povezao do škole", priseća se danas Rokfeler.
Dejvid je najviše uživao u Kikuitu, ogromnom porodičnom imanju smeštenom na brdu iznad reke Hadson, nekoliko milja severno od Menhetna: "Bio je to raj za decu. Otac mi je izgradio ogromnu kuću za igru, sa bazenom, kuglanom, igralištem za skvoš, tenis... Ali, pamtim da sam se uvek igrao sam." Na imanju je uživao tada i otac, vozeći kočiju putem dugim 60 kilometara, koji je izgradio samo za svoje opuštanje...

TVORCI KULA "BLIZNAKINJA"
Dejvid Rokfeler se u međuvremenu oženio i 1942. godine krenuo u rat. Obaveštajne poslove je obavljao u Severnoj Africi i u Francuskoj. Upravo je tu - kako sam priznaje - stekao veštinu da brzo i lako ostvaruje kontakte, skuplja informacije i utiče na donošenje odluka.
Posle rata, Dejvid Rokfeler dolazi na čelo banke "Chase Manhattan". Njegov otac je tridesetih godina 20. veka izgradio "Rokfeler centar" i tako oživeo poslovno srce Njujorka na Menhetnu. Dejvid Rokfeler je hteo da učini nešto slično i odlučio je da svoju ideju ostvari zajedno sa bratom Nelsonom, koji je u to vreme bio guverner države Njujork.
Od predstavljanja planova 1961. godine, pa do otvaranja čuvenog Svetskog trgovinskog centra 1970, na izgradnji "kula bliznakinja" radilo je 10 hiljada radnika, 60 ljudi je poginulo, srušeno je šesnaest stambenih blokova, a njihovi stanari su nedeljama demonstrirali i zahtevali prestanak radova...
Kad su kule napokon izgrađene, idejni tvorci projekta zahtevali su da najviše građevine na svetu nose njihova imena: Nelson i Dejvid. Tadašnji gradonačelnik Njujorka nije hteo ni da čuje za to. Džon Lindza je odlučio da se velelepno zdanje nazove Svetski trgovinski centar.
Kada je WTC izgrađen, Dejvid Rokfeler je promenio mišljenje o svom obožavanom bratu Nelsonu. Šest godina ranije, Nelson je izgubio predsedničku nominaciju Republikanske stranke jer se razveo, a zatim se oženio suprugom svog bivšeg saradnika i porodičnog prijatelja. Stranačke izbore gubi i 1968. godine, a od 1974. do 1977. potpredsednik je SAD. Međutim, Dejvid u "Memoarima" piše: "Nelson u mojim očima više nije bio heroj i političar koji ne može da pogreši."
Nelson je umro 1979. godine, ali o toj smrti u "Memoarima" nema mnogo podataka: "Bio je to tužan kraj. Bolje je o tome što manje govoriti". Dejvidov brat Nelson je, naime, skončao od srčanog udara, vodeći ljubav sa mladom ženom koja nije bila njegova supruga... Dvadeset godina posle Nelsonove smrti porodica je prodala njujorški Rokfeler centar za milijardu i 85 miliona dolara. Zgrade Svetskog trgovačkog centra zauvek su nestali sa lica Zemlje godinu dana kasnije, u terorističkom napadu na Ameriku 11. septembra 2001.

ČLAN TRILATERALE I SAVETNIK SVIH AMERIČKIH PREDSEDNIKA
Za vreme svog dugog života Dejvid Rokfeler je imao prilike da razgovara sa Nikitom Hruščovom i Mihailom Gorbačovom, Anvarom el Sadatom i Arijelom Šaronom, generalom Avgustom Pinočeom i Sadamom Huseinom, Pablom Pikasom, Sigmundom Frojdom, Josipom Brozom Titom... Njegov veliki prijatelj je i Henri Kisindžer, a od vremena Dvajta Ajzenhauera Dejvid Rokfeler je bio nezvaniani savetnik i saradnik svih američkih predsednika. Član je i čelnik uticajnog Veća za odnose sa inostranstvom i Trilateralne komisije. Njegov silazak sa svetske političke i ekonomske pozornice zato nesumnjivo znači i početak nove epohe, novog razdoblja u kojem će prezime Rokfeler prestati da bude sinonimom za moć, bogatstvo i politički uticaj.

KRAJ CARSTA ROKFELERA

Sve ima svoj kraj pa i RokFeler.
Neće valjda živeti hiljadu godina?

ne znam kog je porekla taj richard ,ali vels fargo odavno nije druga americhka banka . kao i citi , ova megalomanska ustanova je posluzila za isisavanje novca - namerno je napravila ogromne poslovne promashaje oko poslova sa nekretninama a malo veci igrachi su to iskoristili da se klade protiv nje (npr po poshtenju poznata jevrejska firma Goldman Sachs  ) . rezultat je bio da je bila pred kolapsom pa je americhka vlada morala da je spashava novcem poreskim obveznika (pare su naravno pokupili vec pomenuti jevreji)  . trenutno je ta banka i dalje na sistemima za odrzavanje zivota i verovatno je da ce joj trebati josh finansijskih inekcija  .




On October 28, 2008, Wells Fargo and Company was the recipient of $25B of the Emergency Economic Stabilization Act Federal bail-out in the form of a preferred stock purchase.[26][27] Recent tests by the Federal government revealed that Wells Fargo needs an additional 13.7 billion dollars in order to remain well capitalized if the economy were to deteriorate further under stress test scenarios. On May 11, 2009 Wells Fargo announced an additional stock offering which was completed on May 13, 2009 raising $8.6 billion in capital. The remaining $4.9 billion in capital is planned to be raised through earnings. On Dec. 23, 2009, Wells Fargo redeemed the $25 billion of series D preferred stock issued to the U.S. Treasury under the Troubled Asset Relief Program’s Capital Purchase Program. As part of the redemption of the preferred stock, Wells Fargo also paid accrued dividends of $131.9 million, bringing the total dividends paid to the U.S. Treasury and U.S. taxpayers to $1.441 billion since the preferred stock was issued in October 2008.[

Bf, Ričard je poreklom Srbin, a ne Jevrej. Opsednut si Jevrejima. Pokušaj malo da razmišljaš o nečem drugom, na primer fudbalu, ženama....
mani se Hitlera, kome je još on doneo sreću. Ni samom sebe, ni Nemcima, pa što bi tebi.

Opet neki Kovacevic