To što im je Tito oprostio dugove prema Jugoslaviji, su zaboravlili. Stoka nemačka.

Evropska centralna banka je upozorila da ukoliko u nedelju ne bude postignut dogovor sa Grčkom, neće imati izbora i da će prekinuti podršku grčkim bankama.

Kristijan Nojer, član upravljačkog saveta Evropske centralne banke je izjavio da je nedelja poslednja šansa za dogovor i izbegavanje “katastrofe” za grčku ekonomiju.

“Grčka ekonomija je na ivici katastrofe. Mora da postoji dogovor u nedelju najkasnije. Nakon toga će biti prekasno, a posledice će biti pogubne”, kazao je on za Francuski radio.

“Bojim se da ako ne bude sporazuma u nedelju, grčka ekonomija će propasti i nastaće haos”, dodao je.

Značaj ove izjave nikako ne može biti potcenjen jer ECB je ubrizgala 89 milijardi evra u grčki finansijski system prethodnih meseci kako bi sprečila kolaps, ali je zabranjeno kreditiranje nesolventnih institucija.

Nojer, guverner francuske centralne banke, kazao je da je ECB ne može u nedogled da održava u životu bankarski sistem Grčke i prihvata tako veliki rizik.

Izvor: B92

O mogućnosti da Grčka pristupi razvojnoj banci BRIKS se još nije razgovaralo, rekao je savetnik predsednika Rusije Jurij Ušakov.

"Mediji spekulišu da bi Grčka mogla da aplicira za pristupanje Novoj razvojnoj banci (NRB). Mi smo upoznati sa tim nagađanjima, ali do sada niko zvanično nije izašao sa takvim predlogom", naveo je Ušakov.

Ušakov je istakao da NRB tek pokreće svoje mehanizme i da je pre početka punog funkcionisanja neohpodno uspostaviti prioritete.

"Svakako nećemo početi od Grčke. NRB ima svoje zadatke i izazove. Svakako će se razgovarati o Grčkoj, ali ne u kontekstu njenog pristupanja NRB, ni kada bismo govorili o nekom dužem roku", rekao je on.

Nova razvojna banka, iza koje zemlje BRIKS, ima inicijalni kapital od 50 milijardi dolara, trebalo bi da počne sa radom do kraja godine i iako njeni kreatori tvrde da ne žele da se suprotstave MMF ili Svetskoj banci, radi se i na alternativi međunarodnom platnom SWIFT sistemu.

I u Grčkoj priznaju da su, uprkos medijskim spekulacijama, daleko od BRIKS-a i njihovih organizacija.

"Otvoreni smo za pristupanje NRB, ali ima još mnogo posla pre nego što to postane moguće", rekao je zamenik ministra odbrane grčke Kostas Isikos za "Sputnjik".

Izvor: B92

Grčki premijer Aleksis Cipras obratiće se danas Evropskom parlametu, dan nakon što su lideri evrozone postavili Grčkoj ultimatum da do kraja nedelje donese novi predlog reforme za mogući nastavak pregovora o finansijskoj pomoći zemlje. U nedelju će se održati samit, ne samo evrozone, već i svih 28 država EU, uključujući i Hrvatsku i druge države koje nisu u evrozoni.


Cipras će održati govor tokom prepodneva, a pored njega govoriće i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.

 
Junker je poručio da grčka vlada ima konačni rok do četvrtka 9. jula ujutru u 8.30 da preda detaljan plan reformi ako želi da izbegne izbacivanje iz evrozone, prenosi Jutarnji list.
 
Do sada nezapamćenim rečnikom Junker je rekao da Evropska komisija ima “detaljno razrađen scenario Grexita. Imamo detaljno razrađen scenario pružanja humanitarne pomoći kako bismo poštivali dostojanstvo grčkog naroda. Imamo i scenario mogućeg dogovora”, rekao je Junker, još jednom optužujući grčkog premijera Ciprasa da nije govorio istinu grčkom narodu uoči referenduma.
 
- Ja sam rekao prije referenduma da će glas protiv ponuđenog sporazuma oslabiti pregovaračku poziciju Grčke. Večeras je pregovaračka pozicija Grčke bila znatno slabija - rekao je Junker.
 
Na pitanje zašto su za nedelju sazvali samit svih 28 država EU, a ne samo evrozone, Junker je rekao kako su to učinili zato što nije pošteno misliti da se to pitanje tiče samo evrozone, jer posledice grčke krize osećaju i one države koje nisu u eurozoni.
 
Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, priznao je da je sada situacija krajnje ozbiljna i da nas samo nekoliko dana deli od mogućeg crnog scenarija.

- Ja sam do sada izbegavao spominjanje rokova. Ali sada zaista mogu reći da je zadnji rok za sporazum kraj sedmice. Neuspeh će značiti najgori mogući scenario, bankrot Grčke i nesolventnost bankovnog sistema - rekao je Tusk i dodao da su “naivni oni koji misle da to neće imati teške posledice najprije za Grčku, ali i šire. Tusk je rekao da će se u nedjelju najprije nakratko sastati na nivou evrozone, a zatim i na nivou svih 28 država EU, kako bi razmotrili i moguću potrebu za humanitarnom pomoći grčkom narodu. Tusk je rekao da je ovo sada “najozbiljnija situacija u našoj istoriji”.
 
I nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nije optimista, ali je zato premijer Grčke Cipras u utorak uvečer nakon samita pokušao ostaviti utisak optimiste. Rekao je da je sastanak bio “pozitivan” i da Grčka nudi verodostojan program reformi, ako zauzvrat dobije odgovarajuće financiranje.
 
Iako se ne zna tačno što će Grčka predložiti tokom današnjeg dana, poručili su da će tražiti jedan kratkoročni program pomoći kako bi podmirili hitne potrebe, a zatim i drugi srednjoročni program pomoći. U oba slučaja morala bi se ispoštovati procedura.
 
Iako je rečeno da u ovom trenutku mogućnost reprogramiranja grčkog duga nije na dnevnom redu, i nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekli su da su i još ranije dali obećanje Grčkoj da će, ukoliko se uspešno budu sprovele reforme, razmotriti mogućnost olakšavanja dužničkog tereta.
 
Junker je rekao da je takođe pripremljen potpuni plan za izlazak Grčke iz evrozone ako ne bude drugog rešenja, uz plan humanitarne pomoći za grčko stanovništvo.


Izvor: Blic

Nemačka stoka. Oni će dati humanitarnu pomoć grčkom narodu, pošto su ga opljačkali. Bolje da im daju ratnu odštrtu.

Grčki premijer Aleksis Cipras obratio se danas Evropskom parlametu, dan nakon što su lideri evrozone postavili Grčkoj ultimatum da do kraja nedelje donese novi predlog reforme za mogući nastavak pregovora o finansijskoj pomoći zemlje.

Aleksis Cipras je rekao da je narod Grčke njemu podario mandat kako bi "udvostručio napore svih u pronalaženju ekonomski i socijalno održive situacije za problem Grčke, bez ponavljanja grešaka iz prošlosti koje su obogaljile ekonomiju njegove zemlje".

 
- Većina Grka jednostavno nema izbora osim da zahteva da im se pruži rešenje, izlaz iz problema. Zahtevamo dogovor sa našim evropskim komšijama, ali ne bilo kakav, već dogovor koji će biti znak da Grčka izlazi iz krize i da će se na kraju tunela u kojem se nalazimo pojaviti svetlo - rekao je premijer Cipras u obraćanju Evropskom parlamentu.
 
Grčki premijer je naglasio da to mora da bude dogovor koji će sadržati mnogo prihvatljivije reforme od onih koje kreditori trenutno nude.
 
- Moja vlada i ja smo na vlast došli pre pet meseci, i ja u potpunosti preuzimam odgovornost za sve što se u tom periodu dogodilo. Ali budimo iskreni...problemi grčke ekonomije ne datiraju u poslednjih pet meseci, već u poslednjih pet i po godina - objasnio je Aleksis CIpras i dodao da su reforme "nepodnošlive za obično stanovništvo".
 
Premijer je dodao da je situacija oko Grčke još jedan dokaz da Evropa ne ume da reši sopstvenu dužničku krizu.
Za kraj, Aleksis Cipras je rekao da otpis duga uopšte nije "otimanje novca od evropskih kreditora".
 
- Novac od kredita uopšte nije došao do grčkog naroda. Taj novac je davan Grčkoj kako bi se spasile strane banke u našoj zemlji. Za evropski problem potrebno je evropsko rešenje - rekao je Cipras i dobio gromoglasan aplauz okupljenih u Evropskom parlamentu.
 
To je ražestilo nemačkog poslanika Manfreda Vebera, koji je žestoko iskritikovao grčkog premijera.

- Gospodine Cipras, aplaudiraju vam evropski ekstremisti. Okruženi ste pogrešnim prijateljima - rekao je Veber.
 
Nemac se nije zaustavio na tome, već je Aleksisa Ciprasa nazvao lažovom, rekavši da prestane da obmanjuje ljude.

- Ne laži ljude. Otpis duga neće naškoditi bankama, već medicinskim sestrama u Slovačkoj i javnim zvaničnicima u Finskoj - rekao je Veber, aludirajući na zajmove koje su te dve zemlje dale Grčkoj, a od čijeg vraćanja, barem za sada, nema ništa.
 
Pored Ciprasa govoriće i predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker.
 
Junker je poručio da grčka vlada ima konačni rok do četvrtka 9. jula ujutru u 8.30 da preda detaljan plan reformi ako želi da izbegne izbacivanje iz evrozone.
 
Do sada nezapamćenim rečnikom Junker je rekao da Evropska komisija ima “detaljno razrađen scenario Grexita. Imamo detaljno razrađen scenario pružanja humanitarne pomoći kako bismo poštivali dostojanstvo grčkog naroda. Imamo i scenario mogućeg dogovora”, rekao je Junker, još jednom optužujući grčkog premijera Ciprasa da nije govorio istinu grčkom narodu uoči referenduma.
 
- Ja sam rekao prije referenduma da će glas protiv ponuđenog sporazuma oslabiti pregovaračku poziciju Grčke. Večeras je pregovaračka pozicija Grčke bila znatno slabija - rekao je Junker.
 
Na pitanje zašto su za nedelju sazvali samit svih 28 država EU, a ne samo evrozone, Junker je rekao kako su to učinili zato što nije pošteno misliti da se to pitanje tiče samo evrozone, jer posledice grčke krize osećaju i one države koje nisu u eurozoni.
 
Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, priznao je da je sada situacija krajnje ozbiljna i da nas samo nekoliko dana deli od mogućeg crnog scenarija.

- Ja sam do sada izbegavao spominjanje rokova. Ali sada zaista mogu reći da je zadnji rok za sporazum kraj sedmice. Neuspeh će značiti najgori mogući scenario, bankrot Grčke i nesolventnost bankovnog sistema - rekao je Tusk i dodao da su “naivni oni koji misle da to neće imati teške posledice najprije za Grčku, ali i šire. Tusk je rekao da će se u nedjelju najprije nakratko sastati na nivou evrozone, a zatim i na nivou svih 28 država EU, kako bi razmotrili i moguću potrebu za humanitarnom pomoći grčkom narodu. Tusk je rekao da je ovo sada “najozbiljnija situacija u našoj istoriji”.
 
I nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je da nije optimista, ali je zato premijer Grčke Cipras u utorak uvečer nakon samita pokušao ostaviti utisak optimiste. Rekao je da je sastanak bio “pozitivan” i da Grčka nudi verodostojan program reformi, ako zauzvrat dobije odgovarajuće financiranje.
 
Iako se ne zna tačno što će Grčka predložiti tokom današnjeg dana, poručili su da će tražiti jedan kratkoročni program pomoći kako bi podmirili hitne potrebe, a zatim i drugi srednjoročni program pomoći. U oba slučaja morala bi se ispoštovati procedura.
 
Iako je rečeno da u ovom trenutku mogućnost reprogramiranja grčkog duga nije na dnevnom redu, i nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker rekli su da su i još ranije dali obećanje Grčkoj da će, ukoliko se uspešno budu sprovele reforme, razmotriti mogućnost olakšavanja dužničkog tereta.
 
Junker je rekao da je takođe pripremljen potpuni plan za izlazak Grčke iz evrozone ako ne bude drugog rešenja, uz plan humanitarne pomoći za grčko stanovništvo.
 
U nedelju će se održati samit, ne samo evrozone, već i svih 28 država EU, uključujući i Hrvatsku i druge države koje nisu u evrozoni.

Izvor: Blic

Pravo lice druzine kada zagusti...samo da se ne zarati 

забринути шваба за словачке сестре

Sa vaseg omiljenog sajta :



Poštovana kancelarka Merkel,

Beskrajni diktat štednje koji je Evropa nametnula grčkim građanima nije doneo očekivane rezultate. Sada je Grčka rekla glasno „Ne“.

Kao što su mnogi predviđali, evropski finansijski zahtevi se urušili grčku ekonomiju, doveli do masovne nezaposlenosti i sloma bankarskog sistema i značajno zaoštrili dužničku krizu. Zaduženost Grčke je skočila do neotplativih 175% BDP-a. Njena ekonomija je kolabirala, poreski prihodi su u slobodnom padu, proizvodnja i zaposlenost se iz dana u dan smanjuju, a njene kompanije su ostale bez kapitala.

Humanitarne posledice su porazne: 40 odsto grčke dece živi u siromaštvu, smrtnost novorođenčadi je vrtoglavo porasla, dok je nezaposlenost među mladima gotovo 50%. Korupcija, izbegavanje poreza i knjigovodstvene mahinacije prethodnih grčkih vlada značajno su doprinele problemu prezaduženosti. Međutim, grčki građani su sproveli politiku štednje – smanjili su plate, državnu potrošnju i penzije, privatizovali su, deregulisali i podigli poreze. Serija takozvanih „programa prilagođavanja“, kojima su se podvrgnule Grčka i druge zemlje, prouzrokovali su posledice koje u Evropi nismo videli od velike svetske ekonomske krize 1929. Lek koji su propisali Brisel i Berlin pokazao se opasnijim od same bolesti. On je oštetio čak i one koji nisu bili rođeni u vreme izbijanja svetske ekonomske krize 2008.

Pozivamo vas i članove Trojke da promenite kurs kako bismo izbegli dalju štetu. Trenutno se vrši pritisak na grčku vladu da prisloni pištolj na glavu i pritisne obarač. Ali taj metak ne bi usmrtio samo grčku budućnost u Evropi. Kolateralna šteta bi bila i evrozona kao svetionik nade, demokratije i blagostanja. Čitav svet bi osetio posledice ovog čina.

U temelje Evropske zajednice 50-ih godina prošlog veka, ugrađen je otpis dugova – nemačkih dugova. To je bio ključni doprinos nemačkom ekonomskom čudu i miru u Evropi posle Drugog svetskog rata. Danas treba da restrukturiramo i otpišemo dugove Grčkoj kako bi se njena ekonomija oporavila. Treba joj omogućiti dugoročnu otplatu duga. Sada je idealan trenutak da odbacimo propalu politiku štednje. Istovremeno, deo grčkih dugova mora biti oprošten kako bi se u ovoj zemlji sprovele neophodne reforme.

Gospođo kancelarka, naša poruka je jasna: Molimo vas da preuzmete važnu vodeću ulogu za Grčku, Nemačku i svet. Vaše odluke tokom ove nedelje biće istorijske. Nadamo se da ćete učiniti hrabre i velikodušne poteze prema Grčkoj i tako zadužiti buduće generacije.

S poštovanjem,

Heiner Flassbeck, bivši sekratar u nemačkom ministarstvu finansija i vodeći ekonomista Organizacije Ujedinjenih nacija za trgovinu i razvoj.

Thomas Piketty, profesor ekonomije na Pariskoj školi ekonomije.

Jeffrey D. Sachs, profesor održivog razvoja, zdravstvene politike i upravljanja i direktor Earth instituta na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku.

Dani Rodrik, profesor Ford fondacije za međunarodnu političku ekonomiju na Kenedi školi na Harvardu.

Simon Wren-Lewis, profesor ekonomske politike na Blavatnik školi upravljanja na Oksfordu.

Der Tagesspiegel, 07.07.2015.

Preveo Miroslav Marković

Peščanik.net, 08.07.2015.

http://pescanik.net/otvoreno-pismo-svetskih-ekonomista-angeli-merkel/

Koga boli uvo...grcka je izasla....sad mogu fa pametuju do sutra

Ogromne kulturoloske razlike...