Samo sto nije bas tako. Tek je malo jeftinije za kesh ali to odavno kupuju spekulanti od banaka i drze zgrade prazne dok neko ne dodje i ponudi neku pristojnu cenu. Nije nekretnina povrce pa da se pokvari

Klaus: Grci su lenštine koje pod čempresima samo piju uzo


PRAG - Grčki premijer Jorgos Papanedreu oštro je osudio nedavnu izjavu češkog predsednika Vaclava Klausa u kojoj je šef češke države posredno označio Grke za "lenštine koje pod čempresima samo piju uzo", preneli su danas češki mediji.



Grke je razgnevila Klausova analiza problema evrozone i zaduženja Grčke koju je izneo u intervjuu češkom dnevniku Pravo proteklog vikenda.

 

U njemu je Klaus naglasio da ne krivi Grke za probleme evrozone, jer svaka zemlja ima pravo da odluči da li će da radi punom parom, već da je kriva Evropska unija koja je Grčku uopšte primila u monetarnu uniju.

 

"Svaka zemlja mogla bi da kaže: sedećemo više sati pod čempresima i pijuckati uzo ili radićemo više. Ako Grčka odluči da će više vremena posvetiti čempresima ili uzu onda je to apsolutno u redu. Ali tada ne može da ulazi u monetarnu uniju sa Nemačkom", kazao je u tom intervjuu Klaus.

 

"Sa velikom tugom sam saslušao češkog predsednika Vaclava Klausa koji je naravno dobro poznat kao anti Evropljanin, a koji sada želi da iskazuje svoj antievropski pristup time što populistički vređa Grke tvrdnjom da mi ovde uživamo i pijemo uzo, a oni naporno rade", kazao je Papandreu, preneli su češki mediji.

 

Premijer Grčke upozorio je da ako Evropa ne uspe da prevaziđe takvo viđenje problema kakvo ima Klaus krenuće u cepkanje i ostati bez svih onih dostignuća ne samo poslednje decenije već i 50 do 60 godina posle Drugog svetskog rata.

 

Prema pisanju grčkih medija Papandreua je razgnevila ta Klausova izjava toliko da je upotrebio znatno oštriji ton nego što ima običaj.


izvor:blic

Grk se zapalio ispred banke jer mu nisu odobrili novi kredit (FOTO)


Treći pokušaj ubistva na isti način

Neimenovani Grk u petak se polio benzinom i zapalio ispred poslovnice banke Pirateus u Solunu jer mu banka nije odobrila kredit.

Policija, koja nije želela da otkrije identitet muškarca, navodi kako je pre pokušaja samoubistva muškarac na megafon vikao da ne može da pokrije dugove.



Inače, on je i od ranije poznat policiji jer je već tri puta pokušao da se ubije na isti način, posljednji put pre 15 meseci.

Muškarac je nažalost samo jedan od preduzetnika kojeg je 'pojela' ekonomska kriza u Grčkoj koja traje već tri godine.









Izvor: Trojka

Koji debil 

Јоргос Папандреу: Пут који данас прелази грчки народ је Голгота
   PDF    Штампа    Ел. пошта
недеља, 25. септембар 2011.

Атина - “Пут који данас прелази грчки народ је Голгота”, рекао је незадовољним посланицима своје Социјалистичке партије Пасок премијер Јоргос Папандреу.

Другог пута нема ако хоћете да спасемо земљу од банкрота”, покушао је премијер да убеди посланике да још једном гласају за најновији пакет рестриктивних мера.

Колебања у редовима владајуће странке попримила су забрињавајуће размере.

Неће бити никакво изненађење ако се већ на првом следећем гласању покаже да Папандреу не располаже неопходном парламентарном већином да спроводи “диктате Берлина, Брисела и Вашингтона”, како потезе владе оцењује већина медија у Грчкој. Баш тим редом, јер овде више нико нема илузија да се у Бриселу о било чему важном одлучује.

Такав став објашњава зашто је незаобилазно место у свакодневним протестима у Атини постала и амбасада Немачке.

Ископнила је и последња нада да ће се земља спасти банкрота. Лицитира се једино колико брзо и којом жестином ће се народ суочити са стечајном катастрофом.

Превладава мишљење да ће се болна процедура спроводити изокола, дизајнирана пригодним формулацијама, јер Европи није у интересу да евентуални “грчки шок” узнемири пиране у светским финансијским центрима и панику усмери ка Италији, Шпанији, Португалији и Ирској.

С обзиром на то да је пажљиво пробијена психолошка баријера, па се народ лагано привикао на реалност стечаја, већина Грка данас машта о “селективном” или “контролисаном” банкроту. Прилагодљиви политичари, који су до јуче одбијали сваку помисао на банкрот, сада истичу предности те, одједном - “оптималне опције”.

Према министру финансија Евангелосу Венизелосу, прихватљива је солуција да се Грчкој “скреше” укупни дуг за 50 одсто, а да се за узврат заведе потпуни ред у сфери економије, државне управе и апсолутна фискална дисциплина. Није речено, али се подразумева да се у том случају Грчка не би много питала о својој унутрашњој политици.

Земља би остала у еврозони, Немци и Французи би сачували око 165 својих милијарди евра уложених у Грчку, свака земља по осамдесетак, док би запослени Грци колективно учествовали у наградној игри у којој нема добитника. Сваког месеца извлачили би се губитници - они који су остали без посла.

Сви запослени у државном сектору су нагурани у исти лонац. Прецизно се анализира колико је службеника неопходно у разним службама. Када се по први пут у грчкој историји, од Перикла до данас, установи колико бирократа и осталих тачно треба да би држава функционисала, укључиће се рингла. Па ко испадне из лонца, право у пензију или на биро рада. Остали ће се својски трудити да зараде плату, на коју би до пре годину дана гледали са презрењем.

Опао је ентузијазам и код професионалних демонстраната. Протеста и штрајкова и даље има, али нема више “критичне масе” која је могла заиста да изазове неку озбиљнију реакцију.

Огромној већини је јасно да свака опструкција, обустава рада или “бели штрајк” директно погађа учеснике по џепу. Народ је свестан да би се врло радо штрајку или протесту прикључио и добар део министара, само кад би знали адресу примаоца. Прецизније, када не би имали свест о томе да су им стечајну жетву посејали претходници у министарским фотељама. Уз свесрдну подршку и благонаклоно климање главама из Европе и њених банака.

Прошла је бучна фаза “буни се као Грк пред банкрот”, следи дугогодишња и нетипична за ове просторе “зноји се као Грк у стечају”.

Обичан човек је изгледа прихватио намењену му судбину у будућности.

Ово време служи да се полако дође до тачке тоталног пораза,а народ припреми за “источне дневнице”, када ће заправо сви бити срећни да се домогну било каквог посла. Таквих примера већ има у провинцији где се не пита за плату, ако има било какве наде за посао.

Много странаца, махом Албанаца, напустило је Грчку и вратило се у домовину где се много лакше налази посао, а већ сада су плате боље.

После најновијег самоубиства директора рекламне агенције у Марусију, због нагомиланих дугова, објављено је да је Грчка прва по броју самоубистава у Европи. Од почетка економске кризе број оних који су одузели себи живот порастао је за 17 одсто. Министарство здравља је формирало експертски тим са циљем да предузме све мере да помогне људима чије је ментално здравље угрожено.

Немачки министар финансија Волфганг Шојбле упозорава да ће борба Грчке за повратак поверења тржишта капитала у ту земљу бити веома дуга. "Грчкој ће пре бити потребно једна деценија, него једна година", каже он. Ипак, Шојбле спада међу оне који још одбијају и саму идеју да Грчка напусти зону евра. "Свако ко је одговоран зна да би излазак Грчке имао далекосежне последице које би увелико премашиле сам проблем Грчке", објашњава он.

Како пише Дојче веле, отказ неком грчком државном службенику се не може дати од Устава из 1911. године. Ипак, постоји рупа у пропису где се и државним службеницима може дати отказ - ако институција за коју раде престане да постоји. Зато Атина планира да у најскорије доба затвори 117 државних институција како би ти службеници могли да добију отказ.

(Б92)

МИТРОПОЛИТ НИКОЛАЈ:



АКО ЈЕДНОМ ОД ВАС ИСКЉУЧЕ СТРУЈУ, МИ ЋЕМО ЈЕ ИСКЉУЧИТИ У СВИМ ХРАМОВИМА!

-Саопштење поводом економске кризе-

Спата, 30.09.2011

Благоверним хришћанима наше Митрополије:

Љубљена браћо моја,

Благодат и благослов Господа нашег Исуса Христа нека покрива све вас, друштво, нацију и нашу Цркву.

Размишљао сам пуно да ли да саставим ово саопштење и да га упутим вашој љубави. До последњег тренутка нисам био сигуран да ли је требало да то урадим, али током последњих дана, у стању опште панике која влада нашом отаџбином, грчевитих одлука одговорних руководилаца за наш живот и нашу будућност, више пута поновљених и промењених обећања и порицања која су ранила наш морал и достојанство, поплава бескрајних пореских терећења, одговорио сам на мноштво телефонских позива и порука грађана из нашег краја који траже очајнички једну интервенцију, неку подршку у њиховом економском безизлазу, драми. Плате и пензије су смањене, доста људи је отпуштено, повећава се број незапослених, многи су економски пресушили. И одједном се уз претње и уцене тражи од нас да платимо још већи порез за кућу у којој живимо као да је држава још сиромашнија од сиромашних. Дошли смо до тога, да уместо да нам издаци буду за храну, кућу и личне потребе, све одлази на две страшне речи: порез и дугове.

Није тешко да се примети осећај дављења који обузима можда и већину наших суграђана, а сигурно и велики број нас. Ко је могао да замисли да ће наш предиван и поносан народ да спадне овако (ниско)? Да је дао и последњу кап свог зноја, свог труда, своје вредности и поред свега тога да будемо тако оцрњени у целом свету? И сада, без икакве наде и гаранције да захтева наша држава од нас, притискајући нас, наше сузе и нашу крв?

Очигледно је да не можемо да издржимо више. То није претеривање. Треба то и рећи. Да викнемо у уши одговорних: „ До овде! Не можемо више. Нађите друга решења. Можда тежа, али која ће уродити плодом, паметнија и сигурно људскија. Ако не можете, признајте своју немоћ. Није срамота да не може неко, али је неприхватљиво да инсистира на нашој општој катастрофи. Створили сте нам једну државу која пружа народу много мање него што од њега тражи. Морате то да схватите; нисте дужници само зајмодавцима већ и свом народу за који сте се определили да му служите. Кад већ не успевате да спасите нацију политичким консензусима, спас ће неминовно произићи из народних потреба и иницијатива“

 

Љубљена браћо,

Дошао је час када народ мора да покаже калибар своје снаге, да покаже своје границе. Дошао је час да сви заједно узмемо у руке своје животе. Све док смо неактивни, све док смо поданици погрешним и неиздрживим изборима, толико више чинимо себе одговорнима за спору али сигурну егзистенционалну дегенерезу.

Време је да устанемо. Све треба да се промени. И зато што то неће променити неко други, морамо да се ухватимо у коло сви. Ко год брине за ову ситуацију и воли истину, за њега има места у овој промени. Нико није вишак. Сви преокрети, све велике промене десиле су се од стране хероја, пре свега младих. Не од стране компромисних учесника нити бесних, али од стране здраво побуњених. Сви заједно и морамо и можемо, и намеће се да својом иницијативом променимо нашу будућност - не насиљем али снагом и одлучношћу. Не ништавним изборима већ чистотом, херојством и памећу.

Сигурно и наша одговорност као народа није нимало мала. Сложили смо се са малоумним политичким изборима и њих начинили нашим навикама и менталитетом. Неискреност, равнодушност, ушушканост, лака зарада, непоштовање институција, ругање вери и традицији, непоштовање државе и закона, расипничка потраживања – сачињавала су део живота Новогрка и нису нам на част ни мало. Нису нам криви само други, како год да се зову – шпекуланти, или страни интереси, или политичари. Наш део заслуге за данашњу ситуацију није лако занемарљив. Једини пут су покајање и промене. Друге не можемо да променимо, али наш менталитет и живот имамо могућности и одговорност да мењамо. Нека почне овај устанак променом нас самих. То је најхрабрији (подухват).

Признајем, да су нас и као Цркву учинили делом падајућег државног система. Зато нас и често погрешно схвата народ. Загрлили смо државу, ослонили смо се на њу и тако ранили нашу везу са народом. Ми смо га служили као немоћног и сиромаха, али га нисмо загрлили као део нашег бића, или бар нисмо успели да нас тако схвати. Загадило се млеко његове мајке, Цркве, и окренуо је своје лице од њених недара. То је најгоре што је могло да се деси. Народ је најсветије што имамо после Бога, и Црква је по природи дах народни. За овај дах смо у последње време били ускраћени (овај дах нам је био у последње време ускраћен).

Дошао је час да опет почне право дојење.

Не доводим у питање и чињеницу да смо и жртве. Неки су нас преварили. Неки су управљали нашим питањима са кривичном неспособношћу. Неки су нас оцрнили по свету и ставили нас у уста звери овога света, или због површности или из сумњиве прорачунљивости. И ево докле смо стигли! Спустили смо на нулу своју имовину и на ништа своје достојанство. И поред свега тога не тражимо кривца. Журимо да нађемо решења. Али, решења која не газе по народу већ васкрсавају његову част. Дошао је час да они који доносе одлуке виде шта се дешава у домовима, на улицама, у радњама, у свакодневности. Шта се дешава у нашим душама. То неће сазнати од Тројке или из њихових међусобних консултовања. Сазнаће то од народа. Не може се друкчије.

Желим да кажем, дакле, онима који не могу да плате такозвани „посебан допринос за имовину“, да не падају у очајање. Да знају да ћемо се сви уједињени наћи на њиховој страни и викнућемо заједно: „Не може се узети од онога коме није дато“. Нека схвате да немамо. Не можемо. Дошли смо до ивице, али не дозвољавамо да нас униште. Ако будемо инертни, неће то схватити. Свети Козма Етолски је прорекао пре 250 година, говорећи: „Наметнуће вам тежак и неподношљив порез, чак и на прозоре и на кокошињце, али неће стићи“. Стварно, неће стићи! Немојте да се савијете пред економским банкротом. Ми у њему већ живимо. Одреците се банкрота достојанства, историје, етничке савести. За то можемо и морамо да се боримо до последње капи крви. Чак и сада у последњем тренутку.

Месогеа и Лавреотики је благословен крај који је до недавно пуцао од развоја и благостања. Али у последње време све је више оних који се у очају обраћају Цркви или другде, и преклињу за подршку и помоћ. Многи су се савили, економски су поклекли. Не могу да исхране своју децу. Изгубили су сан. Живе са претњом садашњости и са страхом од будућности. Имају имовину али немају новца. Како ће они да плате? Где да нађу (новац)? Узеће им кућу? Искључиће им струју? Да ли је могуће да ће бацити у мрак Кератеју и Лаврио, места на којима се налази највећа фабрика електричне енергије у нашој отаџбини?

Шта год да се деси, браћо моја, хоћу да знате да ће наша помесна Црква дати све да би била уз вас. Ако једном од вас искључе струју, ми ћемо је искључити у свим храмовима. Венчања ћемо обављати са свећама у рукама и служити литургије са сузама у очима. Ни на један начин нећемо дозволити, у тренутку кад су домаћинства осуђена на мрак, да наши храмови служе са упаљеним полијелејима.

Сви заједно, дакле, сада смо дужни да притиснемо наше представнике више него што их притискају кредитори. Зато што наша потреба за преживљавањем превазилази њихову потребу за влашћу над нама. Зато што је наше достојанство изнад било које користи. Зато што је наш национални понос заснован на историји на коју су сви они љубоморни. Зато што Европу видимо више као породицу која разуме потешкоће народа него као омчу која води друштва у пропаст.

Не преостаје нам ништа друго до да преобразимо опет Грчку у нашу отаџбину, њену историју у наш идентитет, примере наших предака у наше доживљаје и да се повратимо из безумног богаћења у достојанствену једноставност и скромност, из кукавичког повлачења у храброст и од светског брукања у понос и универзално признато дивљење.

Тако Бог, као што каже народ, неће да нас остави, зато што га и ми на тај начин нећемо оставити.

Са очинским молитвама и у нади за буђењем,

МИТРОПОЛИТ

МЕСОГЕАС И ЛАВРЕОТИКИС

НИКОЛАЈ

http://borbazaveru.info/content/view/4047/1/

---

Духовници: Митрополит Мeсогеје и Лaврeотике Николај
13. Октобар 2011 - 11:04
Студио Б – субота, 15. октобар у 20 часова. Међу најзанимљивијим личностима савременог православља, али и у света духовности уопште, свакако је Митрополит Мeсогеје и Лaвриотике Г. Николај Хаџиниколау. У Атини је дипломирао физику, на Харварду магистрирао астрофизику, а на Институту за технологију у Бостону магистирирао механички инжењеринг, докторирао биомедицинску технологију на Харвардском медицинском факултету, магистар богословља постао на Грчком богословском факултету у Бостону, а степен доктора теологије стекао на  Богословском факултету у Солуну. У Америци је био запослен у НАСИ, као консултант за свемирску медицинску технологију, а истовремено радио у више болница где изналази нове методе за лечење коронарних болести. Потом оставља све и одлази на Свету Гору, где се после двогодишњег искушеничког стажа, замонашио у манастиру Симонопетри. За митрополита Мeсогеје и Лaвриотике изабран је 2004. Године.

Данас је члан Светог Синода Грчке Православне Цркве, порфесор медицине и теологије, директор Државног центра за биомедицинску етику, оснивач прве болнице под патронатом Цркве и пре свега први свештеник једне од најважнијих митрополија у срцу Грчке државе, у Aтинској регији. Приредио је и написао већи број књига и чланака у којима критикује комерцијализацију људског здравља и живота уопште, и опомиње савремену цивилизацију да технологија не може бити њен господар, и да се у древним правилима манастирског и монашког живота могу пронаћи многа једноставна решења за такозване капиталне проблеме данашњег човека.

Разговор са Mитрополитом Николајем снимљен је недавно у манастиру Жича, током Међународног симпозијума о женском монаштву.

Нову емисију из серијала Духовници можете погледати на телевизији Студио Б у суботу, 15. октобра 2011. године, у 20 часова.

Аутор емисије
Веља Павловић

http://www.spc.rs/sr/duhovnici_mitropolit_misogeje_levriotike_nikolaj

Grčka: Isplaćeno osam milijardi evra na lažne penzije

Grčki penzioni fondovi isplatili su tokom protekle decenije blizu osam milijardi evra na lažne penzije, ističe se u danas objavljenom izveštaju Instituta za socijalnu zaštitu.

Direktor instituta Rovertos Spiropulos je precizirao da je u toku deset poslednjih godina isplaćeno između sedam i osam milijardi evra "penzionerima" koji više nisu među živima.

 Prema pisanju lista "Katimerini", najčešće su novac primali članovi porodice pokojnika. U pojedinim slučajevima novac je bio uplaćen na bankarske račune koji više nisu aktivni.

"Tražićemo povraćaj novca, sve do poslednjeg evra", kazao je Spiropulos.
 Grčke vlasti su već u avgustu najavile da su prestale da isplaćuju 1.473 penzije pošto je ustanovljeno da su primaoci u međuvremenu preminuli.

 Pokrenuta je i istraga u okviru koje je ustanovljeno da oko 9.000 ljudi starijih od 100 godina prima penzije.

 Na osnovu ovog podatka ispada da Grčka ima najveći broj stogodišnjaka u svetu premda je prema poslednjem popisu iz 2001. godine u ovoj zemlji bilo manje od 1.700 osoba starijih od 100 godina.

Blic

Sine, ne ljuljaj babu, nije se zbog toga obesila 

Грчки референдум оборио берзе
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 02. новембар 2011.

Вредности деоница на светским берзама нагло су пале, после неочекиване најаве грчког премијера Јоргоса Папандреуа да ће бити одржан референдум о европском споразуму за смањење дуга, постигнутом након неколико месеци тешких преговора. И док европски лидери изражавају одлучност када је реч о примени плана о ублажавању кризе, аналитичари упозоравају да би његово одбацивање практично значило да Атина напушта еврозону.

Древна Грчка позната је као колевка демократије. Грци ће сада гласати о сопственој економској судбини и могуће утицати на судбину целокупне еврозоне. Премијер Јоргос Папандреу изненадио је домаћу и инострану јавност, најавом одржавања референдума о новом европском плану, у јануару наредне године.

“То је највиши облик демократије и изузетан тренутак патриотизма када грађани одлучују. Зато треба препустити народу да донесе коначну одлуку.”

Најава грчког премијера изазвала је политичку буру у земљи. Уочи гласања о поверењу влади у четвртак, једна чланица владајуће странке напустила је партију, док је шест високих званичника ПАСОК-а позвало Папандреуа да поднесе оставку. Опозиција је затражила хитне изборе, док медији оцењују да је одлука о одржавању референдума представља изузетан политички ризик за владу. Незадовољство је присутно и на улицама престонице.

“Уколлико референдум буде одржан, неће бити доброг исхода. Уколико гласамо за ММФ, осуђени смо на пропаст. Уколико се вратимо на драхму, такође смо осуђени на пропаст”, каже пензионер Ангелос Параскевопулос.

Талас штрајкова и протеста против мера штедње је последњих месеци паралисао грчке градове. Нови европски план предвиђа даље смањење пензија и зарада у државном сектору, као и повећање пореза. Према истраживањима јавног мњења више од половине Грка не одобрава постигнути споразум, што значи да је његово одбацивање на референдуму реална могућност. Политички новинар Костас Раптис сматра да су Грци све више против Европске уније.

“Реч је о изузетно неизбалансираном економском односу. А сада и политичком. Та неизбалансираност се сада одражава у политици, с обзиром на то да велике економије у еврозони диктирају периферним земљама шта да раде и како.”

То је подстакло и нове тензије у односима са Немачком, која предњачи у захтевима за већу штедњу у Грчкој. Током прошлонедељног обележавања грчког националног празника, устанка против окупационих сила током Другог светског рата, демонстранти су махали анти-немачким заставама и транспарентима. Немци су пак данас оштро критиковали позив на одржавање референдума.

“Неприхватљиво је стално помагати Грчку. Атина дефинитивно неће моћи да сама преокрене ситуацију”.

Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози у међувремену су, након телефонског разговора, саопштили да су "одлучни" у томе да буде примењен план за спасавање Грчке и најавили састанак са Међународним монетарним фондом и Европском унијом, а потом са грчким властима сутра у Кану, а уочи самита Г20. Лидери Европске уније Херман Ван Ромпај и Жозе Мануел Барозо пак изражавају “пуно поверење” да ће Атина поштовати прошлонедељни споразум.

Аналитичари међутим упозоравају на опасне последице Папандреуове одлуке.

“Уколико буде позитиван исход, он ће наравно имати подршку народа. У супротном, референдум би могао да доведе до ситуације у којој Грчка више не би могла да буде чланица еврозоне", сматра председник Европске школе менаџмента Јорг Рокол.

"Најгори сценарио тренутно је да би, ако Грчка стварно одбацује европски пакет помоћи, то могло да уништи целокупни систем евра”, истиче трговац на берзи Оливер Рот.

Након неколико дана релативног мира, у Европи је поново завладала политичка и економска несигурност. То се, очекивано, одразило на светска тржишта, на којима је забележен нагли пад вредности акција. Створени су и нови проблеми за лидере еврозоне који су се надали да ће на самиту Г20 у четвртак моћи да упуте поруку да је дужничка криза коначно под контролом.

(ВОА)