Grčka je uplatila tranšu kamata Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) u iznosu od 186,3 miliona evra, potvrdila je ta međunarodna institucija, čime je zvanična Atina izbegla kašnjenje u otplati kredita, u trenutku kada sa kreditorima pregovara o trećem spasilačkom paketu.

"Grčka je platila troškove po osnovu kamata koje su joj u četvrtak (6. avgusta) dospele na naplatu u visini od 186,3 miliona evra", navodi se u saopštenju MMF-a, prenosi Frans pres.

Ovom uplatom, Grčka je prvi put od početka juna na vreme platila svoje obaveze prema MMF-u, i preostaje joj još otplata ukupno 22 milijarde evra duga prema toj instituciji, pri čemu naredna prva rata od 307 miliona evra dospeva 1. septembra.

Krizom pogođena Grčka je 30. juna propustila vraćanje 1,5 milijardi evra duga MMF-u, zbog čega je postala prva razvijena zemlja koja je zakasnila u izmirivanju obaveza prema tom međunarodnom kreditoru. Dve nedelje nakon toga, zvanična Atina je propustila otplatu rate duga MMF-u od 456 miliona evra.

Kada se Grčka krajem juna našla u docnji, MMF joj je zamrznuo pristup svojim sredstvima, kao i tekućim finansijskim programima Fonda koji su namenjeni Grčkoj.

Ipak, zvanična Atina je 20. jula platila dve milijarde evra duga MMF-u, pošto je primila kredit za premošćavanje od Evropske unije.

Predstavnici MMF-a, Evropske komisije i Evropske centralne banke trenutno borave u Atini radi izrade detalja trećeg paketa pomoći Grčkoj.

Izvor: Blic

 

Bate ova one spanske sapinuce imaju smisleniju radnju...

Atina se nada dogovoru najkasnije do sutra

Atina se nada da će najkasnije do sutra okončati pregovore sa međunarodnim kreditorima o trećem paketu finansijske pomoći Grčkoj, saopštili su grčki zvaničnici.

- Uloženi su napori da se pregovori okončaju do ponedeljka uveče ili utorka ujutru - rekao je zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.

Grčki zvaničnici su ranije saopštili da očekuju da se sporazum nađe pred parlamentom do 18. avgusta.

Atina i njeni međunarodni poverioci nastavili su ranije danas pregovore o trećem paketu finansijske pomoći.

Grčki ministri finansija i ekonomije Euklid Cakalotos i Jorgos Statakis nastavili su pregovore s prestavnicima Evropske centralne banke, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropskog stabilizacionog mehanizma o novom paketu pomoći.
 
Britanska agencija navodi da Atina žuri da završi sporazum o novom programu o približno 86 milijardi evra do utorka, kako bi dobila prvu tranšu do 20. avgusta, kada se suočava sa plaćanjem duga Evropskoj centralnoj banci.

Ukoliko nacrt memoranduma o razumevanju i ponovljena analiza održivosti grčkog duga budu spremni po planu u utorak, očekuje se da će ih grčka vlada i parlament odobriti do četvrtka, što bi otvorilo put za sednicu ministara finansija evrozone u petak.
 
Frans pres izveštava da Grčka i njeni poverioci vode "intenzivne razgovore" tokom ovog vikenda o novom programu za oporavak grčke privrede pre nego što ta prezadužena zemlja bude morala da plati 3,4 milijarde evra ECB 20. avgusta.

Francuska agencija navodi da evropski zvaničnici izjavljuju da još ostaju neke tačke spoticanja uprkos načinjenom napretku.

AFP prenosi i pisanje "Frankfurter algemajne cajtunga" (Frankfurter Allgemeine Zeitung) u izdanju za nedelju da nacrt memoranduma o reformskim obavezama na 27 strana grčka vlada mora potpisati ovog vikenda da bi novi program bio odobren do 20. avgusta.

Preuzeto sa ...

швабе зарадиле 100 милијарди од грчке кризе 

 

Atina i njeni međunarodni kreditori postigli su jutros dogovor o trećem paketu finansijske pomoći, čime Grčka izbegava bankrot i ostaje u evrozoni.

"Sporazum je postignut. Trenutno se pregovara o nekim sitnim detaljima", izjavio je neimenovni zvaničnik ministarstva finansija posle maratonskih pregovora tokom noći u Atini, preneo je Rojters.

Zvaničnici Grčke su se i nadali da će do danas postići sporazum sa poveriocima, koji će biti poslat na odobrenje parlamentu u Atini do 18. avgusta.

U pregovorima su učestvovali grcki ministri finansija i ekonomije Euklid Cakalotos i Jorgos Statakis i predstavnici Evropske centralne banke, Me]unarodnog monetarnog fonda i Evropskog stabilizacionog mehanizma o novom paketu pomoći.

Atini se žurilo da završi sporazum o novom programu o približno 86 milijardi evra do utorka da bi dobila prvu tranšu do 20. avgusta, kada se suočava sa plaćanjem duga Evropskoj centralnoj banci.

Ukoliko nacrt memoranduma o razumevanju i ponovljena analiza održivosti grčkog duga budu spremni po planu, očekuje se da će ih grčka vlada i parlament odobriti do četvrtka, što bi otvorilo put za sednicu ministara finansija evrozone u petak.

Taj dogovor o finansijskim aktivnostima Grčke predstavlja važan korak ka postizanju sveobuhvatnog dogovora o paketu pomoći vrednom oko 85 milijardi evra.

Dogovoreno je da Grčka tokom 2015. godine zabeleži primarni deficit (uz budžetsku ravnotežu bez isplate dugova) od 0,25 odsto bruto društvenog proizvoda (BDP), potom primarni suficit od 0,5 odsto BDP-a 2016. godine, 1,75 odsto BDP-a 2017. godine i 3,5 odsto BDP-a 2018.

Izvor: B92

Kraj drame ...kosmar pocinje..

Немачка, која је у оквиру Европске уније имала најоштрији став према Грчкој, успела је да профитира од дужничке кризе у тој земљи и да заради више од 100 милијарди евра, резултат је анализе Института за економска истраживања из Халеа, који је члан Лајбниц института за економске студије.
У анализи се наводи да Немачка у свим годинама кризе успела да одржи уравнотежен буџет због тога што је уштедела толико новца на основу нижих камата на хартије од вредности које је влада емитовала у време када су оне биле веома тражене.
У свакој економској кризи, наводи се, инвеститори траже сигурно уточиште за свој новац, а Немчка је то била.

Када се разговара о томе колико немачаке пореске обвезнике кошта спасавање Грчке, не сме се пренебрегнути овај податак, јер је уштеда коју је Немачка остварила од 2010. до 2015. свакако већа од евентуалних губитака, истиче се у истраживању тог приватног, непрофитног института.
Аналитичари института су утврдили да су каматне стопе на обвезнице немачке владе падале сваки пут када су се финансијска тржишта суочавала са лошим вестима из Грчке, а расле су када би из Атине стизале боље вести.
У студији се наводи да су и неке друге државе, попут САД, Француске и Холандије, оствариле добит од грчке кризе, али ни приближно колико Немачка.

Према мишљењу стручњака Института, Немачка би била на добитку чак и уколико Грчка не би вратина ни евро од онога што дугује, јер је њен удео у кредитирању Атине, укључујући и пакет помоћи који се сада разматра, око 90 милијарди евра.
Уколико Грчка исплати део, или целокупни дуг, зарада Немачке ће бити значајно већа, закључак је анализе.

(вести.инфо)