Fijat i Er Srbija daju "siću" u budžet Srbije


Subvencije stranim investitorima od samog uvođenja meta su osporavanja domaćih ekonomista i to nije, sudeći prema podacima o plaćenom porezu, bez razloga.


Kako piše "Danas", zanimljivi podaci do kojih je došao ekonomista Dragovan Milićević, a na osnovu izveštaja o novčanim tokovima najvećih srpskih kompanija, pokazuju da najveći državni projekti, Fijat i Er Srbija, plaćaju najmanje novca u budžet uprkos ogromnim investicijama od strane države.
 
Prema bilansima iz 2015. godine, jer finansijski izveštaji za 2016. još nisu objavljeni, Fijat koji je četvrta kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda uplatio je 173,7 miliona dinara javnih prihoda, u koje spadaju porez na dodatu vrednost, akcize, carine i ostale dažbine. To je svega 0,12 odsto poslovnih prihoda kompanije. Od toga, ni dinar nije plaćen za porez na dobit.
 
Drugi veliki državni projekat, Er Srbija, u 2015. godini uplatila je 90 miliona dinara, od čega 12,8 miliona poreza na dobit, što je 0,27 odsto poslovnih prihoda kompanije. Ove dve kompanije učestvovale su u poreskim prihodima države 2015. godine sa 0,01 odsto u slučaju Er Srbije i 0,02 odsto u slučaju Fijata.
 
Jedan od glavnih argumenata vlasti prilikom uvođenja subvencija stranim investitorima bio je da će se ta sredstva brzo vratiti državi kroz poreze i doprinose. Slučajevi ove dve kompanije govore suprotno.
 
"Tamo gde je država uložila najviše novca dolazi najmanji doprinos za budžet. Ispada da su oni neto korisnici budžeta. Osim toga, ni danas se ne zna koliko je dato Fijatu, a vidimo koliko malo vraća. Još kad uzmemo u obzir da mu država plaća doprinose za zaposlene situacija je još gora", objašnjava Milićević za ovaj dnevni list.
 
Za Ljubodraga Savića, profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu je problem što država uopšte krije ugovore od građana pošto su upravo oni ti koji pune budžet, dok ga vlada samo raspodeljuje.
 
"Očigledno je da taj posao sa Fijatom nema naročitog efekta za državu osim što povećava statističke pokazatelje o industrijskoj proizvodnji i izvozu. Koliko znam država je stavila na raspolaganje više od 300.000 kvadratnih metara objekata. Takođe kompanija je oslobođena poreza i doprinosa. S druge strane imaju visoku dodatu vrednost ali iz inostranstva pošto se uglavnom uvoze delovi. Premijer je govorio o uvoznom PDV-u, ali Fijat većinu izvozi a na to se vraća PDV. Korist od toga imaju zaposleni koji primaju plate, zatim lokalna zajednica, ali i država kroz dividende", navodi Savić za Danas.
 
Ipak, ovaj ekonomista smatra da se milijardu evra uložilo u domaću kompaniju iz prehrambene industrije efekti bi bili daleko veći. Tamo je 80 odsto inputa domaće, pa bi korist imao ceo lanac kompanija, kao i državni budžet. I sve to bez subvencija.
 
Ovo potvrđuje i činjenica da su domaće kompanije, posebno iz agrobiznisa i prehrambenog sektora mnogo veći deo poslovnih prihoda izdvojile za dažbine državi.
 
Recimo Svislajon je u 2015. godini platio 2,1 milijardu dinara što je 13,05 odsto poslovnih prihoda po osnovu poreza i dažbina. Delta je uplatila po osnovu poreza i dažbina 5,3 milijarde dinara što je 10,92 odsto poslovnih prihoda kompanije, a Matijević sa 1,4 milijarde dinara je uplatio 7,4 odsto poslovnih prihoda na račune države.

 

Sta je tu cudno, BMW godinama posluje sa 0% dobitka i ne placa porez 
Sta je bitno, radna mesta, kroz njih se ubire porez, kao i porez na dodatnu vrednost i unutrasnja potrosnja 

na papiru sve je moguce...

Sindikati u tranziciji: Vlada žrtvovala radnike zbog „poslovnog ambijenta“


Niske i neredovne plate, kršenje radnih prava, rad na crno, malo posla uz veliku konkurenciju na tržištu rada – okvir su u kojem danas pokušavaju da funkcionišu radnici u Srbiji. Slabo organizovani i nezaštićeni, žrtve su poslovne klime karakteristične za zemlje niskog standarda i jeftine radne snage.

Politika ekonomskog razvoja putem privlačenja direktnih stranih investicija koju sprovode sve srpske Vlade od 2000. godine do danas, uticala je na to da se radnička prava žrtvuju zarad budućeg progresa koji se meri rastom bruto društvenog proizvoda i pozicijom na „Doing Bussines“ listi. Uz to, lošem i nesigurnom položaju radnika doprinele su “pljačkaške” privatizacije kao i tajkunizacija Srbije.

Sve ove promene u odnosu rada i kapitala dovele su do toga da sindikati, kao organizacije koje treba da štite kolektivna prava radnika, nemaju veliki uticaj prilikom pregovaranja sa Vladom i Unijom poslodavaca, ali ni i kredibilitet među onima koje treba da štite.
Vlada Srbije u „ljubavi sa korporativnim kapitalom“

Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu i predsednik reprezentativnog sindikata „Nezavisnost“, kaže za Insajder.net da je glavni razlog za skoro nevidljivu ulogu sindikata to što oni nisu uspeli da zaštite radnike u tranziciji koja je, prema njegovom mišljenju, „sprovedena metodom spaljene zemlje“

„Nažalost nismo uspeli da zaustavimo ni rat, ni privatizaciju, ni neoliberalni koncept razvoja. Naše vlasti koje su u ljubavi sa korporativnim kapitalom ponašale su se kao veći katolici od pape, jer je sistematski vođena politika protiv radnika. Mi smo zbog toga po svim socijalnim parametrima prikovani na dno u regionu,“ kaže Stojiljković za Insajder.

Srbija najveći pojedinačni “strani” investitor

Koliko je tačno uložila država Srbija u poslednjih deset godina za privlačenje stranih investitora  gotovo da nije moguće izračunati. Za takvu vrstu podsticaja ne izdvaja se novac samo iz  budžeta.

Najveća subvencija, osim u novcu, za strane investiture u Srbiji jeste i jeftina radna snaga.

Kakvi su efekti politike subvencionisanja stranih investitora pogledajte u emisiji "Insajder bez ograničenja: Srbija najveći pojedinačni “strani” investitor"

I onda recimo u Nisu gradu sa okolinom od preko 300 000 stanovnika imas slovima jednu ozbiljnu proizvodnu firmu sa oko 400 radnika,u krusevcu nema ni jedna u Kragujevcu isto neka sica,Pirot ima samo Tigar,Negotin nista i tako dalje da ne nabrajamo

 

https://www.youtube.com/watch?v=FoXa_I2VB3o

  Pratite čoveka, isplati se.